Pitanje: Smatram sebe teniserom, a ne trkačem. S jedne strane, više radosti stičem od igranja tenisa, ali više zadovoljstva stičem ako, s druge strane, istrčim maraton. Zašto je tako?

Šri Činmoj: Ti satima i satima možeš da igraš tenis. Lako ti polazi od ruke, i uživaš u njemu. Ali, ljudi stiču više zadovoljstva kada rade ono što im ide zaista teško. Mi s jedne strane volimo da radimo ono što je lako. Ali želimo i ovu radost koja se javi kada radimo ono što je, sa druge strane, zaista teško.

Trava se uvek više zeleni sa one druge strane. Kada postignemo nešto što nam je teže da uradimo, to nam donosi mnogo više radosti. Ako nam je za igru na raspolaganju teniska loptica, krenućemo da tražimo loptu za košarku, samo zato što je nemamo. Ali da imamo košarkašku loptu, krenuli bismo da tražimo lopticu za tenis. A opet, neki ljudi tvrde da su im obe potrebne: i teniska loptica i košarkaška lopta.

Tu postoji takođe i druga dimenzija. Mada bismo možda hteli da trčimo samo 100 metara, želimo da steknemo slavu koja dolazi od trčanja maratona. Kada neko istrči maraton, on je cenjen i svi mu se dive. Zato smatramo da je maraton važniji od trke na 100 metara. Najteža stvar nas najviše impresionira. To je u ljudskoj prirodi.