Predgovor urednika

Šri Činmoj je 28. oktobra 2006. bio inspirisan da ispriča neka od svojih najnezaboravnijih iskustava vezanih za ispijanje čaja i kafe, koja su se odigrala pre 1999. godine — kada je obećao duši svoje davno preminule sestre Ahane da više nikada neće konzumirati u ovom životu nijedan od ta dva napitka.

Ovde su predstavljena Šri Činmojeva sećanja od te večeri, zajedno sa drugim pričama prikupljenim iz njegovih zapisa nastalih tokom godina. Neke od ovih priča se tiču iskustava sa čajem i kafom poznatih ličnosti kao što su Svami Vivekananda, Rabindranat Tagore, Nolini Kanta Gupta, Raisa Maksimovna Gorbačova i Pandit Ravi Šankar. Knjiga takođe sadrži jednu od kratkih Šri Činmojevih priča vezanih za čaj, kao i odlomke iz drugih njegovih dela u kojima ponekad koristi analogiju sa instant kafom, kao antitezu za sporo i postojano putovanje ka spoznaji Boga.

Mada je Šri Činmoj savetovao da se čaj i kafa ne konzumiraju prekomerno, nazivajući ih „sporim otrovima”, poznato je da ih je preporučivao pojedinim učenicima kada su morali da voze dugo između država, radom na projektu tokom cele noći ili nekom vrstom maratonske aktivnosti. Osim toga, brojni njegovi učenici vode kafiće specijalizovane za kvalitetne vrste kafe i čaja, dok se jedan bavi veleprodajom organske kafe. Takođe, u mnogim vegetarijanskim restoranima koje vode učenici Šri Činmoja širom sveta, jedan od najtraženijih napitaka na meniju je tradicionalni Indijski čaj.

Pristup koji je Šri Činmoj imao prema čaju i kafi otkriva jedan od nebrojenih umiljatih aspekata ovog savremenog duhovnog učitelja. Na najvišem duhovnom nivou, nudio je tragaocima širom sveta put ka Bogu, obasjan suncem. Na ljudskom nivou, svesrdno je učestvovao u iskustvu života u ovom svetu — uključujući i da popije šoljicu kafe pre brze trke na 11 km ili dok čeka na let na aerodromu, u toku svog neumornog služenja u svetu.