Pandit Ravi Šankar vidi papagaja kako srče čaj²⁴

U svojoj autobiografiji: „Moja muzika, moj život“, Ravi Šankar opisuje događaj koji je duhovno veoma značajan. Duhovni Učitelji mogu, kao što znate, da uzmu koji god oblik žele. Jednog dana, Ravi Šankarov Guru, Tat Baba, otišao je daleko u drugi grad. Jedan od učenika je odjednom dotrčao do Ravi Šankara. Uzvikivao je: "Došao je Baba! Došao je Baba!"

Ravi Šankar je bio veoma zbunjen jer je znao da je njegov Guru fizički odsutan. Otišao je na mesto gde je trebalo da se njegov Guru nalazi, ali uopšte nije bio uveren da će njegov Guru biti tamo. Imao je u stvari utisak da se posvećenost tog određenog učenika graničila sa fanatizmom.

Kada je stigao u tu kuću, šta je ugledao? Predivnog papagaja kako sedi na Babinom kauču. Ovaj kauč je bio rezervisan samo za Babu. Neko je papagaju doneo posebnu hranu koju ptice vole, ali on uopšte nije bio zainteresovan. Onda je ugledao šoljicu čaja i počeo da srče male gutljaje iz šoljice. Do tada su svi učenici shvatili da je papagaj niko drugi, nego upravo njihov voljeni Tat Baba. On je veoma voleo čaj.

Papagaj je ostao na kauču tri dana i mnogi posetioci su dolazili da mu odaju počast. Ravi Šankar se takođe poklonio pred svojim Guruom. Zatim je ptica, jednog dana, nestala kroz prozor.