Gostoprimstvo Brende Smit¹²

Na dan 14. novembra, dan nakon što smo svečano ustanovili meditaciju u Britanskom parlamentu, posetio sam Džima Smita, čuvara registra Britanskog udruženja amaterskih dizača tegova. On živi na farmi, na oko sat i po vremena od Londona.

Džimi Smitova supruga, Brenda, nije htela da se rukuje sa mnom u prvom trenutku kad sam stigao. Rekla je da su joj ruke prljave jer je nešto pekla. Konačno je rekla: „Da li vam smeta da se rukujem levom rukom?“

Ona je veoma jednostavna, dobrog srca. Imala je za nas sve vrste osveženja, plus četiri ili pet vrsta čaja. Pošto ne pijem više čaj, zatražio sam toplu čokoladu, a ona se osetila jadno što to nije imala. Tako da sam uzeo sok od pomorandže.

Nakon što sam popio drugu čašu soka od pomorandže, stavio sam čašu na pod. A onda sam slučajno šutnuo čašu dok sam nešto pričao. Na sreću, već sam bio popio sok. Duboko sam se izvinio, ali Brenda je rekla: „Oh, nema veze. Prazna je.“

Pre polaska nam je Brenda svima dala poklone — kravatu ili vuneni šal od njihovih sopstvenih ovaca. Meni je dala prelepu smeđe-belu ovčiju kožu na kojoj je, kako je rekla, trebalo da stojim dok podižem terete.