Italijanski restoran u Venecueli⁹

Juče sam ovde u Puerto la Kruzu otišao sa dva učenika u Italijanski restoran. Vlasnik me je prepoznao iz novina i ukazao mi je toliko poštovanja. Nije govorio engleski, a španski koji su pričali moji učenici je bio baš nešto! Tako da nismo mogli da se sporazumemo.

Tražio sam kafu sa mlekom. Nije me razumeo i dao mi je kafu bez mleka. Zato su dvojica momaka izašla napolje i kupila mleko u prodavnici. Rekli su vlasniku restorana „leće“, ali njihov izgovor je bio užasan. Kada ih je video kako se vraćaju u restoran sa mlekom, zgrabio ga je i rekao: „Ne valja!“ I onda je doneo toplo mleko za kafu.

Muzika u restoranu je bila toliko glasna! Zamolili smo ga: „Da li biste mogli da je utišate?“ Onda je njegov radnik otišao i utišao je. Vlasnik je prilazio našem stolu dva ili tri puta da pita da li je hrana dobra. Zatim je nastavio da zuri u mene; bio je tako radoznao. Nije mogao da nam se obrati, a ni mi nismo mogli se obratimo njemu, ali je bio tako srećan što smo bili u njegovom restoranu.