Pitanje: Kada je Bog u Svom ličnom aspektu, da li Njegova Svest ide gore dole? Da li ikada upadne u nisku svest?

Šri Činmoj: Čak i kada je Bog u Njegovoj najnižoj Svesti, Njegova najniža Svest je za pedalj viša od tvoje najviše svesti. Ali, u Božjem slučaju nema takve stvari kao što je najviše ili najniže, jer Njegova Svest obuhvata sve oblasti.

Kažemo da je ovo visina, ono dužina, ovo dubina. Ali u Božjoj Kosmičkoj Viziji ta vrsta izraza se ne primenjuje. Ako je duboko u Svojoj Svesti, On ne mora da kaže da živi u najdubljim kutovima Svog Srca. Ono što ti nazivaš dubinom, On može da smatra visinom.

Sve viđeno Božjim Okom će nas zbunjivati, bez obzira šta je. Dubina, visina, širina: sve su to samo reči – naše reči. Mi smo stvorili visinu, dubinu, širinu i sve druge mere. A pošto je Božja Svest svuda, visina, širina i dubina su u Njemu. U našem slučaju, mi smo ograničeni; ne možemo biti svuda. Naša glava seže samo dovde; ne možemo njome da dodirnemo tavanicu. Ali, u Božjem slučaju, bez obzira gde je, čak i u ličnom aspektu, On je svuda.

Prema tome, Bog nikada ne gubi Svoju Visinu. On nije jednog trenutka u podnožju planine, a narednog na vrhu. Jedino što možete da kažete ukoliko je potrebno da na jedno mesto obrati značajnu pažnju, ako je nekom mestu potrebno više Moći Njegove beskrajne Koncentracije, tada će On obratiti više pažnje na to mesto.

Recimo da jedan dobar, iskreni tragalac, kao što si ti, plače za svetlošću, a tvoj muž ne. Šta će tada Bog da uradi? I tvoj muž je Božje dete, ali ćeš ti primiti više Moći Božje Koncentracije, jer ti plačeš iskrenije od nekog drugog. Stvorila si prijemčivost, pa ćeš dobiti više Njegovog samilosnog aspekta.

Ako želiš više Pažnje, Koncentracije, Brižnosti, Samilosti od Boga, tada moraš da kopaš duboko unutra i da stvoriš prijemčivost. Ali, Sam Bog nikada neće biti u niskoj svesti ili u višoj svesti na nekom određenom mestu ili u određenom trenutku. Njegova Svest je sveprisutna. Pitanje je koliko ti možeš da primiš.

U običnom ljudskom životu postoje usponi i padovi. U jednom trenutku smo u podnožju drveta; u sledećem trenutku se penjemo do najviše grane. Božja Svest se ne menja, jer je On univerzalan i sveprisutan. Ne mora da se menja. Ljudski um kaže da je Bog ovde u višoj svesti, jer je tu više ispoljen nego negde drugde, a da je negde drugde u nižoj svesti, jer tu ne dobija priliku da se ispolji. Ali, to je sasvim druga stvar. Ovde govorimo o ispoljenju, a kada govorimo o Božjoj Svesti koja se uspinje i pada, tako nešto se ne dešava. Ono što se menja je koliko mi možemo da primimo od Njega. Menja se jedino naša prijemčivost. Kada težimo, primamo mnogo i na Nebu smo. Kada ne težimo, ne primamo ništa i u paklu smo.