Pitanje: Kada na nekoga spustiš silu, ona ponekad ostane nekoliko meseci. Kako zadržavaš tu silu?

Šri Činmoj: Učenik je usvoji. Kada uzimaš neku hranu, ti je usvojiš. Isto tako, moraš sa zahvalnošću da usvojiš moj blagoslov. Posle jela, ne trčiš; legneš ili miruješ. Slično tome, kada dobiješ nešto duhovno – Mir, Svetlost ili Blaženstvo – izvesno vreme moraš da ostaneš miran i tih. Kada to jednom usvojiš, to postane postojano; postane neodvojivi deo tvog bića. Čim je usvojeno, zauvek ostaje u tvojoj svesti, u tvom sistemu.

Moja sila potiče od duše, ali ako nema prijemčivosti da ona bude primljena, neće ni biti usvojena. Kada koristim duhovnu moć, ona se uglavnom se veoma brzo usvoji. Veoma malo ljudi poseduje prijemčivost. Boli me kada čak i oni najbliskiji ne primaju. Kada učenici osme klase nešto ne prime, ja kažem: „Pa, to su najgori učenici.“ Ali, kada prvoklasni učenici ne prime, onda ih ili izgrdim ili osećam da moja moć nije dovoljna. Ako je za njih moja moć apsolutno beskorisna, kako će je onda primiti ostali učenici?

Sin jedne od mojih najdražih učenica imao je leukemiju. Lekari su rekli da mu je preostalo još samo nekoliko sati. U bolnici su odustali od svake nade; njen sin je umirao. Ali, samilost je takva, da sam joj rekao: „Koliko vremena ti treba da stigneš do bolnice?“ Odgovorila je: „Pet ili deset minuta“. Rekao sam: „Posmatraj šta će se dogoditi kroz dvadeset minuta!“ Da li verujete da je kroz pola sata taj dečak izašao iz kome? Po prvi put mi se njegov otac široko osmehnuo. Sin mi je samo mahnuo levom rukom i rekao: „Hvala, Guru.“ To je ljudska zahvalnost.