Okultizam

Okultizam je nešto upereno, kao vrh koplja. On može da bude dinamičan ili agresivan, božanski moćan ili vrhunski arogantan. Može da bude crna magija najgore vrste, a sa druge strane može da bude i najviši okultizam koji se naziva trenutno postignuće ili trenutno ispunjenje. Pravom duhovnom tragaocu, kome je možda potreban priličan broj inkarnacija, ili samo šezdeset ili osamdeset godina da bi ostvario Boga, okultizam ne samo da je nepotreban, nego je za njega i opasan. Okultizam na najnižem vitalnom nivou, takozvana crna magija, nije ništa drugo do užasan otrov. Zbog toga od svih vas tražim da nemate nikakve veze sa crnom magijom.

Okultizam koji se ponekad koristi uporedo sa duhovnom moći je takođe opasan. Veoma često, takozvani okultisti postaju žrtve sopstvenih dela. Oni naprosto hodaju po tankoj žici i u svakom trenutku mogu da padnu i polome noge. Veoma često ovi nazoviokultisti koriste atralnu cev, koja se nalazi u suptilnom telu. Ali ako suptilna cev pukne, u tom trenutku i životu dolazi kraj. Mnogi su izgubili život dok su koristili astralnu cev, ili su zauvek izgubili mentalnu ravnotežu. Tada su počeli da se ponašaju kao pobesneli slonovi.

Dalje, postoje okultisti koji deluju na vitalnom nivou i koriste utvare ili duhove dalekih rođaka. Moglo bi se reći da ove utvare žele da neprestano služe svom gospodaru, ali ako gospodar za njih nema više dužnosti, dolaze da ga udave i ubiju. To se veoma često dešava u životima tobožnjih okultista.

Ima jedna smešna priča koju, siguran sam, mnogi od vas znaju. Bio jednom jedan okultista koji je ljudima predskazivao budućnost ili im je prepričavao događaje iz njihove prošlosti i mnoge druge senzacioinalističke priče. Ali, koristio je pomoć duhova. Uslov je bio da duhovima stalno daje zaduženja; ako u određenom trenutku ne bi imao nikakav posao za njih, došli bi da ga udave.

I tako je došlo vreme kada taj okultista više nije imao šta da traži od duhova da učine za njega. Duhovi su pobesneli i hteli su da ubiju okultistu u vitalnom svetu. Zato je okultista otišao i potražio utočište kod jednog jogija. A jogi mu je rekao: „Dovedi psa i traži od duhova da učine da mu rep sve vreme bude prav“. Tako su se duhovi našli u klopci. Čim bi ispravili psu rep, on bi se ponovo povio. Pouka ove priče je da je naša ljudska priroda uvek naginje nepoštenju, iskvarenosti i nižim sklonostima.

Ima i nekih okultnih moći koje su bezazlene, bezopasne, produktivne i zaista od pomoći. Ove okultne moći možete dobiti onog trenutka kada vaši centri počnu da se otvaraju – šest glavnih centara i krunski centar. Čim se jedan centar potpuno otvori, možete biti sigurni da ćete iz okultnog sveta dobiti delić okultnog znanja, okultne moći i intuitivne sposobnosti. Ali, ponavljam da morate da znate kako ćete da koristite ove okultne moći. Ako okultnu moć koristite iz znatiželje, da biste doznali šta se dešava u nečijem životu, šta ona sada radi, šta on sada radi – onda je zloubotrebljavate. Jedino ako je koristite onda kada vam božansko u vama, Svevišnji u vama, vaša duša, kaže ili vas inspiriše da pomognete nekome da probudi svoju svest, vi radite pravu stvar.

Kada sledite put kundalini joge, možete da razvijete ove okultne moći. Ali, za to morate da budete izuzetno čisti, čisti, čisti. Vaše ime ne sme da bude ništa drugo osim čistote. Ako su vaš spoljašnji i unutrašnji život oličenje sušte čistote, iznutra i spolja, onda je okultna moć blagoslov. U suprotnom, okultna moć je pravo prokletstvo. Što se mojih učenika tiče, želim da svi vi uđete duboko u sebe i ponudite Svevišnjem svoju ljubav, posvećenost i predanost. On je naš večni Otac, Majka, Brat i Sestra; sve veze koje imamo su sa Njim. Prema tome, pustimo da On nama upravlja. Ako On bude želeo da nam podari okultnu moć, On će nam je i dati. Ako On želi da nam podari duhovnu moć, koja je beskrajno važnija od okultne moći, daće nam i nju. Hajde da se na ovom nivou svog duhovnog putovanja ne bavimo okultizmom. Neki među vama su početnici, pravi početnici, a neki su malo napredniji; ali – molim vas da mi oprostite – niko od vas u ovom trenutku nije toliko uznapredovao da bi bez poteškoća mogao da uđe u okultni svet. Da je bilo ko među vama zaista u položaju da uđe u okultni svet, ja bih bio prva osoba koja bi vas poučavala od početka do kraja. Ali, u ovom trenutku je moj jedini posao da vas odvedem Svevišnjem. Onda će vam Svevišnji dati sve.

Pitanja i odgovori

Pitanje: Da li su muški i ženski duhovi podjednako loši?

Šri Činmoj: Ženski duhovi su mnogo opasniji od muških duhova; muški duhovi uglavnom nisu toliko destruktivni. Često ženski duhovi preuzimaju oblik majke. Majka jednog učenika je umrla pre mnogo godina. Jednog dana, dok je šetao ulicom u blizini nekog parka, u daljini je ugledao lik svoje majke. Ali, to je u stvari bio ženski duh. Kada je prišao bliže da bi bolje video svoju „majku“, ona ga je udarila tako da je tri dana proveo u bolnici. Nije mogao da razgovara ni sa svojom ženom ni sa detetom. Sve vreme je drhtao. Kada bi ugledao sopstveni lik u čaši vode, na smrt bi se prepao. U bolnici nisu mogli da mu pomognu. Ali, ja sam mu pomogao posle tri dana. Nacrtao sam krug i u njemu napisao njegovo ime i otpevao neke mantre. Tada je bio izlečen. Ne možete da poreknete postojanje duhova. Možete da porekenete postojanje Boga, jer Boga ne možete da vidite, ali kako možete da poričete duhove?

Pitanje: Jednom prilikom sam imao jake bolove i ti si rekao da si u moje telo ubrizgao mir. Pitam se da li, kad iz viših sfera donosiš taj kvalitet, koristiš okultnu moć ili duhovnu moć?

Šri Činmoj: Mir je duhovna moć. Mir nije okultna moć. Ali, treba da znaš da svaka vrsta moći – moć volje, duhovna moć, okultna moć – lako mogu da odagnaju tvoj bol. Ako upotrebiš moć volje i sebe navedeš da osetiš da je bol jedno iskustvo blaženstva, nećeš imati nikakav bol. Tada će ti sam bol pričiniti radost.

Pitanje: Kada na nekoga spustiš silu, ona ponekad ostane nekoliko meseci. Kako zadržavaš tu silu?

Šri Činmoj: Učenik je usvoji. Kada uzimaš neku hranu, ti je usvojiš. Isto tako, moraš sa zahvalnošću da usvojiš moj blagoslov. Posle jela, ne trčiš; legneš ili miruješ. Slično tome, kada dobiješ nešto duhovno – Mir, Svetlost ili Blaženstvo – izvesno vreme moraš da ostaneš miran i tih. Kada to jednom usvojiš, to postane postojano; postane neodvojivi deo tvog bića. Čim je usvojeno, zauvek ostaje u tvojoj svesti, u tvom sistemu.

Moja sila potiče od duše, ali ako nema prijemčivosti da ona bude primljena, neće ni biti usvojena. Kada koristim duhovnu moć, ona se uglavnom se veoma brzo usvoji. Veoma malo ljudi poseduje prijemčivost. Boli me kada čak i oni najbliskiji ne primaju. Kada učenici osme klase nešto ne prime, ja kažem: „Pa, to su najgori učenici.“ Ali, kada prvoklasni učenici ne prime, onda ih ili izgrdim ili osećam da moja moć nije dovoljna. Ako je za njih moja moć apsolutno beskorisna, kako će je onda primiti ostali učenici?

Sin jedne od mojih najdražih učenica imao je leukemiju. Lekari su rekli da mu je preostalo još samo nekoliko sati. U bolnici su odustali od svake nade; njen sin je umirao. Ali, samilost je takva, da sam joj rekao: „Koliko vremena ti treba da stigneš do bolnice?“ Odgovorila je: „Pet ili deset minuta“. Rekao sam: „Posmatraj šta će se dogoditi kroz dvadeset minuta!“ Da li verujete da je kroz pola sata taj dečak izašao iz kome? Po prvi put mi se njegov otac široko osmehnuo. Sin mi je samo mahnuo levom rukom i rekao: „Hvala, Guru.“ To je ljudska zahvalnost.

Pitanje: Jednom prilikom si rekao da su tvoje sveske na bengalskom izgubljene. Zar ne možeš da ih okultnom moći ponovo vratiš?

Šri Činmoj: Iz mora? Neke su uništene, a neke su nestale u moru. Kada su stvari uništene, šta možete? Mogu da ih ponovo dobijem iz onog sveta iz koga sam ih i prvi put dobio. Imam tu sposobnost, ali zašto bih je koristio? Sada pišem daleko bolje nego tada kada sam napisao tu epsku pesmu u mojim sveskama. Zbog čega bih se vraćao po to, iako je bilo lepo?

Pitanje: Na šta misliš kada pominješ povratak u svet u kom je pesma potekla?

Šri Činmoj: Duhovni Učitelji mogu da budu kradljivci prve klase. Oni samo zapisuju ono što je već zapisano. Oni to mogu da vide svojim unutrašnjim okom. Ostali, ako su dobro naštimovani, takođe mogu to da učine jednom ili dvaput u svom životu. Tagore i drugi su to činili. Ponekad mogu da odu u svet snova i dobiju to. Ja sam ponekad pisao ležeći u krevetu i čitajući reči sa zida. Stihovi su dolazili; svi su oni tamo bili zapisani. U Indiji sam na ovaj način napisao nekoliko pesama na bengalskom. Postoje svetovi, kao što je svet literature, u kojima je sve zapisano.

Ali, mi nismo kradljivci. Neki izraz vam dođe i vi ga zapišete. Ipak, treba da znate da postoji mesto odakle potiču sve ove misli, ideje, formulacije i poezija. To je posebno tačno kada su u pitanju kompozicije i pesme. Vi samo odete tamo i uzmete ih. To je kao da berete mango. Ili, možete da sačekate i onda će vam mango pasti pravo u krilo. Neki pisci odlaze tamo i onda plod otpadne i postane njihov.

Pitanje: Zašto se to ne događa meni, Guru? Meni je tako teško da dobijem neku inspiraciju.

Šri Činmoj: To je zato što stojiš u u podnožju drveta. Ti na izvestan način prosiš: „Ja ne znam kako da se popnem, ne znam kako da se popnem. Kako bih voleo da taj mango otpadne“. Na ovaj način si ti prosjak. Ti vapiš za inspiracijom. Dok pišeš poeziju, možda ćeš morati nekoliko dana da provedeš čekajući, zato što nisi sposoban da se popneš uz drvo inspiracije.

Pitanje: Da li postoji neki način da protresemo to drvo a da se ne penjemo?

Šri Činmoj: Možeš da protreseš mene da bi dobio inspiraciju.

Pitanje: Ako te protresemo, da li ćemo isto tako uskoro dobiti i ostvarenje?

Šri Činmoj: Naravno. Ako me protresete, ubrzo ćete dobiti ostvarenje. Ali treba da me svojski protresete, tako da znam ko me je uzdrmao. Ponekad nečija duša ili duh dođe i napiše knjigu pomoći nekog drugog. Jedan veliki Učitelj je na ovaj način napisao knjigu. To je bila knjiga od otprilike sto strana. U svojoj knjizi Svetionik Majke Indije napisao sam jedan tekst o toj osobi čiji je duh došao i zapravo napisao tu knjigu. Ali, ovaj Učitelj je sebi pripisao zasluge za to. Znao je da je to uradio duh nekog drugog, ali je u početku sebe smatrao zaslužnim. Prvo izdanje je objavljeno pod njegovim imenom. Potom je kasnije postao iskren i priznao: „Ne, to nije moj tekst; taj i taj je došao i to zapisao“.

Mnogi su to činili. Tražili su od duhova da napišu čitave knjige, ne samo nekoliko strana, nego na stotine strana. Duhovi bi diktirali, a oni bi zapisivali. Potom duhovi nestaju; pa kako onda bilo ko može da zna da je tu bio neko drugi? Zato osoba koja je u fizičkom sebe smatra zaslužnom. Ko će to da proveri?

Pitanje: Da li će se duh razljutiti ako tvrdite da je to nešto vaše?

Šri Činmoj: To je pitanje na koje je teško dati odgovor. Kada pomoću vas piše neki duh, on se nada da ćete njemu pripisati zaslugu. Ali, ako ste slični meni, to će onda biti samo unutrašnje zasluge. Ja od svih vas tražim da za mene obavljate razne stvari i sebi pripisujem zasluge. Kada izdam neku knjigu, znam koliko ljudi mi je na veoma mnogo načina pomagalo, ali ona biva objavljena pod mojim imenom: „Šri Činmoj“. Možda ja ne dajem spoljašnje zasluge, ali postoji i nešto što se zove unutrašnja zasluga. Vi za mene nešto uradite spolja, a ja za vas nešto uradim iznutra, za sve vas. Sa druge strane, ponekad kažem ostalima šta ste uradili: vi ste kucali, vi ispravljali i tako redom. To veoma često govorim, mada ponekad i ne kažem. Ipak, vi znate da ja nešto radim. U unutrašnjem svetu nešto radim, a takođe nešto radim i u spoljašnjem svetu. Kada za vas ne bih učinio ništa i kada biste dobijali pomoć samo jednostrano, naravno da biste se naljutili na mene.

Ali, da budem veoma iskren prema vama, ponekad, kada u vas uđu nebožanske sile, vi ne osećate šta činim za vas. Mislite: „Ostao sam cele noći da radim za njega, a on mi se čak nije ni osmehnuo; nije mi rekao ni reč uvažavanja“. Napadaju vas sile, i koliko samo tada moram da se potrudim da uklonim te sile. Međutim, kad ostanete u božanskoj svesti, u svesti zahvalnosti, nesumn jivo osećate da za vas nešto činim. A kada ne osećate da za vas nešto činim, proklinjete i mene i moje pretke: „On me samo iskorišćava“. Kada se knjiga odštampa, tamo samo piše „Šri Činmoj“, uopšte se ne pominju svi oni koji su pomogli u štampanju i izdavanju te knjige. Ali, ako ste iskreni, onda vidite da je naše davanje uzajamno, recipročno. Možda vi dajete u spoljašnjem svetu a ja možda dajem u unutrašnjem svetu. A kada niste iskreni, ne znate da svako od nas nešto daje.

Da se vratim na tvoje pitanje, duhovi pomažu iz sveta duhova, a ljudi na zemlji ubiraju zasluge. Ako je neki duh veoma naporno radio preko nekoga ko je medijum, taj duh će reći: „U redu, ja sam dao svoj doprinos, a na Zemlji on dobija ime i slavu. Sada ta osoba mora da me pogura naviše“. Duhovni Učitelji mogu da pomognu duhovima na taj način, ako to žele. Ali, ponekad obični ljudi takođe postanu medijumi. Neki duh dođe i piše pomoću njih. Međutim, oni nisu u stanju da pomognu duhu da krene naviše. Ako preuzmu sve zasluge, naravno da će duh biti razočaran i besan: „Vidi, vidi, ja sam to uradio, a on mene ne smatra zaslužnim“. Prema tome, za tog duha morate ili nešto da učinite u unutrašnjem svetu, ili da pomenete njegovo ime u spoljašnjem svetu, kako bi i duh u ovom svetu pobrao neke zasluge. Većina to ne čini. Tada se duh sveti. On dođe noću i onda nešto uradi. Može da vam oduzme sluh ili vid, ili da vam izazove čir ili nešto drugo.

Pitanje: Kada okultno znaš šta radimo, da li je to intuicija?

Šri Činmoj: Pretpostavimo da želimo da znamo šta se negde dešava. Ako upotrebimo svoju moć intuicije, to možemo da saznamo bez svesnog napora. Ne moramo svesno da koristimo moć intuicije. To se odvija automatski. Kada razvijemo moć intuicije, ne moramo da je koristimo svesno. Intuicija će jednostavno obaviti svoj unutrašnji zadatak. Ali, okultnu moć moramo da koristimo svesno da bismo nešto doznali. Okultna moć poseduje neizmernu snagu. Ipak, treba da znamo kako da svesno primenimo okultnu moć da bi ona delovala.

Pitanje: Da li duhovna moć ima istu snagu kao okultna moć?

Šri Činmoj: Duhovna moć se kreće kao lav ili slon, ali nikada ništa ne slomi. Ali, kada se pokrene okultna moć, pre nego što nešto popravi, ona to može da razbije. Okultna moć će primetiti da nešto nije kako treba i krenuće to da popravi, ali u toku popravke može ga uništiti. A duhovna moć će delovati natenane i neće ništa upropastiti. Uvek će biti uspešna. Okultna moć može ponekad da bude uspešna, a ponekad može da bude neuspešna.

Pitanje: Da li se ono što ti tvoja unutrašnja bića govore različito od onoga što ti govori intuicija?

Šri Činmoj: Svi oni mogu da rade iste stvari, baš kao što ja mogu tebe da zamolim da nešto uradiš ili mogu da zamolim nekog drugog da to uradi. Ti imaš dobre i loše osobine, a neko drugi takođe ima dobre i loše osobine. Ipak, oboje možete da mi donosite poruke.

Pitanje: Kada neko poseduje intuiciju, da li to znači da je spoznao Boga?

_Šri Činmoj: Ne. Medijumi ponekad razviju malo moći intuicije, ali to ni u kom slučaju ne znači da su spoznali Boga.

Pitanje: Da li pesnici poseduju moć intuicije?

Šri Činmoj: Pesnici i pevači je poseduju. Kada neke od naših devojaka pevaju, one se nesvesno koncentrišu na grleni centar i prelepo pevaju. U pojedinim slučajevima su tu sposobnost prenele iz svojih prethodnih života. Ja to ponekad radim kada mi je glas veoma umilan.

Pitanje: Zbog čega se evolucija odvija tako sporo?

Šri Činmoj: Ona uopšte nije spora.

Pitanje: Ali, ljudskoj duši su potrebne hiljade inkarnacija da bi postala božanska duša.

Šri Činmoj: Čitao sam javno veoma lepu pesmu. Seljak je izorao polje. Potom je posejao seme. Zatim je nađubrio i zalio zemlju. Na kraju je rekao: „Majko Zemljo, zbog čega si toliko nezahvalna? Kako to da ništa ne proklija za jedan dan?“ Majka Zemlja mu je odgovorila: „Ti se svesno ili nesvesno trudiš da nešto uradiš, da nešto postigneš, da nešto postaneš. Kada bih ja uradila sve za tebe, tvoja radost bi bila gotovo nikakva“.

Tačno je da se sve obavlja Božijom Milošću, a isto je tako tačno da Bog preko noći može da vam daruje ostvarenje. Božijom Milošću možete da dobijete težnju, ako Bog želi da vam je da; On takođe može da vam da i ostvarenje. U tome ima određene istine. Ipak, treba da znate da ćete biti mnogo zadovoljniji kada nešto svesno postignete, nego da ste to uradili nesvesno. Sa druge strane, ako živite u duši, videćete da hiljadu godina ili deset hiljada godina nije ništa; dok će vam, ako živite u telu, svaki minut izgledati kao večnost.

Pitanje: Da li neke duše mogu da napreduju ili se razvijaju brže od ostalih?

Šri Činmoj: Svi vi ste imali mnogo više ljudskih inkarnacija od mene, osim jednog ili dva učenika koji su u svojoj prvoj ili drugoj ljudskoj inkarnaciji. Inače, svi ostali su imali četrdeset, pedeset, šezdeset, sedamdeset, pa čak i više ljudskih inkarnacija. Potrebno je tri ili četiri hiljade godina, a ponekad i šest ili sedam hiljada godina, da bi se postiglo ostvarenje. Neki od vas će to učiniti za hiljadu ili dve hiljade godina. Ponekad na ulici srećem ljude koji su životinje; oni su prave životinje. Ako takvi ljudi ne dobiju nimalo Milosti od duhovnog Učitelja, mogu da ostanu tako na zemlji bar hiljadu ili dve hiljade godina. U jednoj inkarnaciji možemo da provedemo pedeset godina na zemlji, a da nismo nimalo spremni za ostvarenje. Dvadeset inkarnacija tako postaje hiljadu godina. Dakle, oni će imati bar dvadeset inkarnacija.

Pitanje: Hoćeš da kažeš da neko može da provede na Zemlji šest hiljada godina?

Šri Činmoj: Kada tvorevina počne od mineralnog života, od života kamena, onda je prirodno da duša mora da prođe kroz mnogo inkaranacija. Svaki put kada duša dođe u život, u fizičku svest ili svest Zemlje, to je jedna inkarnacija. Onog trenutka kada dođe u svest Zemlje i prihvati fizički oblik, to je jedna inkarnacija.

Pitanje: Znači, prosek je oko tri hiljade godina?

Šri Činmoj: Ljudska bića mogu da steknu ostvarenje za dve ili tri hiljade godina. A opet, neki su posustali vojnici; oni posle jedne inkarnacije žele da predahnu i tada dugo vremena ne napreduju. Mnogo godina nimalo ne napreduju. Poput loših učenika, stalno i iznova se vraćaju u isti razred.

Pitanje: Zbog čega ne žele da napreduju? Da li su zadovoljni?

Šri Činmoj: Ponekad su zadovoljni; ponekad su samo glupi ili lenji.

Pitanje: Rekao si da su svi tvoji učenici uglavnom stariji, ali da ti postojiš duže.

Šri Činmoj: Ne radi se tome da ste vi stariji. Samo što ja nisam imao toliko mnogo ljudskih inkarnacija. Moja duša je veoma stara. Za vreme mojih ljudskih inkarnacija morao sam da trčim veoma, veoma brzo, a onda sam se dugo odmarao. Ali, u toku nekoliko poslednjih inkarnacija, nisam se mnogo odmarao. Morao sam da stignem do Cilja. Morao sam da postanem nešto.

Pitanje: Da li ćeš se ponovo vratiti?

Šri Činmoj: Veliki duhovni Učitelji sada uživaju u odmoru na Nebu. Dok su bili na Zemlji, govorili su da će se vraćati čak i ako samo jedan pas ostane neostvaren. A sada ne žele da se vraćaju.

Pitanje: Zbog čega su najpre govorili da će se vraćati? Da li su, dok su bili na Zemlji, zaboravili kako je na Nebu?

Šri Čnimoj: Ne, ono što im smeta je nezahvalnost. Ali, od toga je još gore neprihvatanje. Nezahvalnost im i nije toliko smetala; to je svest Zemlje. Šta god da uradite, ljudi su nezahvalni. Ako je neko danas nezahvalan, Učitelj misli da će možda sutra prihvatiti svetlost. Ali, on je ne prihvati ni sutra. I šta da radi duhovni Učitelj? Kada vam nešto dajem, vi mi možda nećete pokazati zahvalnost. Ali, ako ste mi zahvalni, vaša snaga se uvećava, vaša prijemčivost se povećava, raste vaša sposobnost. Ako ne pokažete zahvalnost, ništa od toga se neće uvećati. Što je još gore, sledeći put kada budem hteo nešto da vam dam, vi to uopšte nećete dobiti. Tada ćete to odbiti; jednostavno ćete ga odbaciti. Šta ja onda mogu?

Pitanje: Da li se duše međusobno nadmeću?

Šri Činmoj: U svetu duša nadmetanje nestaje. Napredak se ne postiže nadmetanjem; on se postiže unutrašnjim podsticajem. Duše žele da prime Svetlost, još više Svetlosti, obilje Svetlosti; tu postoji unutrašnje osećanje širenja. Tek kada su duše spremne da se spuste na Zemlju one dobijaju pojedine osobine zemljine atmosfere. Kada su spremne da siđu ili kada su na Zemlji, tada počinje nadmetanje. Ali, dok su u svetu duša, zaboravljaju na nadmetanje.

Pitanje: Da li postoje putevi ka Bogoostvarenju koji nikada nisu otkriveni na Zemlji?

Šri Činmoj: Da, postoji jedan put koji još uvek nije otkriven: neprestanim dvadesetčetvoročasovnim spavanjem. (smeh). Jedan način je da pobedite spavanje: samo meditirajte, meditirajte, meditirajte. Drugi način je da spavate dvadeset i četiri sata na dan, bez hrane, bez ičega. Boga možete da zadovoljite na oba načina. Ako možete da zadovoljite Boga na ovaj način, Bog će reći: „U redu, ti ne možeš da misliš na Mene; ali ako možeš da Me primoraš da mislim na tebe, to je onda najbolje za tebe“. To je ono što ja činim. Mojim učenicima kažem: „U redu, istina je da vi ne mislite ne mene. Ali, sada se bar potrudite da me privolite da mislim na vas“. Dakle, ako možete da me privolite da mislim na vas, tada dolazi do Bogoostvarenja.

Postoji jedna indijska izreka: pre ćete ostvariti Boga ako Ga stalno budete kritikovali, ako u svakom trenutku budete mogli da nađete manu Svevišnjem u vašem Učitelju. Neki dobar čenik može da kaže: „Ja ti se molim, a neko drugi o tebi govori loše, pa kako on može da dobije ostvarenje pre mene?“ Odgovor glasi da se taj takozvani dobar učenik moli Svevišnjem u meni jednu sekundu, dok onaj drugi misli jedino na mene, u svakom trenutku. On pokušava da mi iskopa grob, ali zbog toga što sam besmrtan, neće moći da mi iskopa grob. Ipak, ja imam toliko samilosti da ću mu dati prosvetljenje, samo zato što sve vreme misli na mene.

Ali, to mora da bude urađeno na jedan od ova dva načina. Ili ja treba da mislim na vas ili vi treba da mislite na mene. Ako ne mislite na mene, onda treba da činite takve božanske ili nebožanske stvari da ja budem primoran da mislim na vas.

Pitanje: Pročitao sam da je čovek veći od kosmičkih bogova zato što on može da ostvari Boga. Da li je to tačno?

Šri Činmoj: Oslobođenje ili samospoznaju mogu da imaju samo ljudska bića. Kada duša uđe u ljudsko biće, ona počinje da napreduje. U toku evolucije pojedinac postaje potpuno oslobođen i potpuno ostvaren. Međutim, bogovi nemaju takvu priliku. Oni žive u vitalnom svetu, u višem vitalnom svetu, i odatle deluju. Dakle, ako i sve dok ne uđu u ljudski oblik i ne prođu kroz proces evolucije, ne mogu da postignu samospoznaju ili oslobođenje koje mi kao ljudska bića imamo.

Treba da znamo da ne postoji ništa veće od samospoznaje. To znači da smo prešli more neznanja i smrti. Zbog toga kažemo da je čovek veći od bogova. Čovek postiže samospoznaju, dok takozvanim bogovima koji su na vitalnom nivou do toga nije stalo.

Pitanje: Šta je Bog?

Šri Činmoj: Mi znamo da je Bog sve, da je Bog u svemu i da Bog prevazilazi sve. To je naše filozofsko razumevanje i naše psihičko razumevanje. Ali, kada nam ovo pitanje postavi devetogodišnje dete, jedno čisto, nevino, duševno, božansko dete, na to pitanje treba da odgovorimo shodno detinjem razumevanju.

Želim da kažem da je Bog Brižnost. Ti imaš majku i ona je tu pored tebe. Tvoja majka ti ukazuje svu svoju naklonost. Iz dana u dan ona ti ukazuje svoju brižnost. Ipak, od dvadeset i četiri sata, tvoja majka može da ti pruži samo dva ili tri ili četiri sata svesne brižnosti. Kada si bolestan, možda će ti od dvadeset i četiri sata pružiti petnaest ili šesnaest sati svoje brižnosti. Ali, kada ti je dobro, uprkos najboljim namerama može da ti puži svoju brižnost samo nekoliko sati. Ona mora da uči, mora da meditira, mora da uradi priličan broj stvari pored brige o tebi, iako si joj ti najdraži. Dakle, uprkos najboljim namerama, najiskrenijim namerama, ona može da ti posveti samo nekoliko sati svog vremena.

Na Zemlji ostajemo sedamdeset, osamdeset ili čak stotinu godina, ali to nije naš pravi život. Naš pravi život je beskrajan. On je nastao u prošlosti bez početka i zauvek ulazi u beskrajnu budućnost. U ovoj inkarnaciji ti živiš u Americi, ali treba da znaš da si imao mnogo prethodnih inkarnacija i da ćeš imati mnogo budućih inkarnacija. U prethodnoj inkarnaciji si živeo u Italiji. Tada nisi imao ovu majku; o tebi su brinuli drugi roditelji. U budućnosti će opet neki drugi roditelji brinuti o tebi.

Božija Brižnost je drugačija. Njegova Brižnost počela je od samog početka i ostaće ista zauvek. Onog trenutka kada te je stvorio, Njegova Brižnost je počela i ta Brižnost će trajati kroz Večnost. Odakle je potekla ova Brižnost? Sve ima svoj izvor, a izvor Božije Brižnosti je Njegovo Jedinstvo. Kada povredim prst, odmah se pobrinem o njemu. Zašto? Zato što sam jedno sa svojim prstom. Kada nešto nije u redu sa tvojom majkom, ti joj ukazuješ brižnost zbog svog jedinstva. Ima mnogo onih koji pate ali koje ti ne poznaješ. Čak i da ih poznaješ, nećeš im ponuditi svoju brižnost. Zbog čega? Zbog toga što se sa njima nisi poistovetio u potpunosti. Sa njima ne osećaš jedinstvo. Ali, sa majkom osećaš jedinstvo i tvoja majka oseća jedinstvo sa tobom.

Bez obzira koliko ti je tvoja majka draga, treba da znaš da je Bog još draži. On te voli beskrajno više nego što te voli tvoja majka i beskrajno više nego što ti voliš svoju majku. Njegova Ljubav ne traje samo jednu inkarnaciju, nego čitavu Večnost. Bog je sav Brižnost jer je On Jedno sa svime. Zbog Njegovog sveprožimajućeg Jedinstva, On mora da pokaže Svoju Brižnost. Dakle, ako želiš da znaš šta je Bog, onda bih, u jednom smislu, hteo da kažem da je Bog Brižnost.

Pitanje: Zar nije neobično da neko ubrzano napreduje pred kraj svog života?

Šri Činmoj: U pojedinim slučajevima je gotovo nemoguće napredovati na kraju života. Ljudi su obično vaspitavani na takav način da ne mogu da se odreknu svog starog života, svojih staromodnih, religijom ograničenih ideja. Ipak, neki ljudi ruše te prepreke. Spusti se veoma posebna Milost i oni sruše svoje stare temelje i stare veze. Ali, to se dešava veoma retko.

Pitanje: Guru, da li će doći do kraja sveta?

Šri Činmoj: Svet je veoma prostran. Univerzum je veoma prostran. Ništa ne može da ga uništi u potpunosti. Ljudska svest se ne može uništiti, čak ni atomskom bombom.

Pitanje: Zar ne postoje drugi svetovi i druge planete gde ljudi mogu da uzmu telo i ostvare Boga ako Zemlja bude uništena?

Šri Činmoj: U drugim svetovima postoje suptilna bića, ali ona ne mogu da uzmu ljudska tela. To je nemoguće

Pitanje: Pretpostavimo da Zemlja bude uništena?

Šri Činmoj: U redu, pretpostavimo da naučnici stvore najrazornije oružje na Zemlji. Ipak, treba da znamo da tim naučnicima upravlja jedna sila, iako to može da bude i sila uništenja. Duhovna Volja, božanska Volja, ima sposobnost da uđe u samu silu uništenja i promeni njen plan. Vi zavisite od milosti vaše ljudske volje. Ovog trenutka mislite kako je nešto veoma dobro, narednog trenutka mislite da je to veoma loše. Ako božanska Sila, božansko Vođstvo, uđe u vaš um i kaže da je uništenje veoma loše, promenićete mišljenje.

Bog nam je dao moć, ali je ta moć ograničena. Vi napravite neko oružje. Ali ko vam je, na kraju krajeva, dao tu sposobnost? Pretpostavimo da vas je zaposela neka veoma jaka sila i spremate sa da udarite nekoliko osoba. Ali pre nego što ih udarite, ako želim, ja mogu da uđem u vaš um i odmah ću moći da vam promenim mišljenje. Tada ćete tu istu moć upotrebiti da prigrlite druge umesto da ih ubijete. Mada, sa druge strane, Bog toleriše mnogo toga.

Ipak, bez obzira koliko je neko oružje moćno – bilo da je to atomska bomba bilo da je nešto drugo – ono se nije pojavilo iznebuha. Stvorila su ga ljudska bića i ljudska bića se spremaju da ga upotrebe. A Svevišnji neće dozvoliti ljudima da unište svet. Uostalom, to je Njegova tvorevina. To je kao kada bacate petarde za Dan nezavisnosti. Iako je igra o kojoj smo govorili veoma ozbiljna, u Oku Svevišnjeg je ta zavera uništenja baš kao grupica dece koja se igra petardama. Svet ne može da bude uništen. Treći svetski rat neće uništiti ceo svet; to je apsurdno. To ne može biti! Da, kada se vodi rat, svest opada; to je apsolutno tačno. Čak i ako neke zemlje nisu direktno uključene, njihova svest opadne. Ali svet neće biti uništen.

Pitanje: Da li se Atlantida izdigla u Atlantiku kod Bahamskih ostrva?

Šri Činmoj: Ne. To je besmisleno. S vremena na vreme čujemo neke stvari koje nas fasciniraju, ali fascinacija nije prosvetljenje.

Pitanje: Da li je čitav narod ili samo jedan čovek odgovoran za smrt Hrista?

Šri Činmoj: Kada više od jednog čoveka uradi nešto, to svakako nije krivica samo jednog pojedinca. To postaje kolektivno. A čak i tamo gde postoji samo jedan pojedinac, u njemu deluje mnogo kolektivnih sila. Zapravo, ono što ubija je kombinacija kolektivnih sila u nekom pojedincu. Ali mi ne pominjemo unutrašnje sile, kolektivne sile, nego kažemo da određeni pojedinac nešto čini.

Pitanje: Da li je to kolektivna karma Jevreja što se smatra da su ubili Hrista?

Šri Činmoj: Neki duhovni Učitelji pobesne kada ljudi pričaju o karmi. Muslimani su ubili milione nedužnih hindusa. Mislite da je sve to bilo zbog njihove karme? Naš doktor u Indiji je bio veoma blagonaklon i pun saosećanja prema muslimanima. Oni nisu mogli da plate njegove preglede, ali ih je on lečio besplatno. Uvek su ga zvali „oče“ ili „brate“. Bili su izuzetno balgonakloni prema njemu i on prema njima.

Onda se umešala politika i muslimani su počeli da misle kako su hindusi veoma loši, a hindusi su počeli da misle da su muslimani veoma loši. I tako je doktor, koji je želeo da spase stotine i hiljade života i koji je besplatno lečio muslimane, bio ubijen. Ko ga je ubio? Isti ti muslimani. Isekli su ga na stotinu i osam komada i te komade povešali po mango drvetu pred doktorovom kućom, u samom njegovom dvorištu, naočigled njegove žene i dece. Pogledajte to! Hoćete li reći da je to zbog karme tog doktora? On je spasao tolike živote. Možda ćete reći da je on u prethodnim inkarnacijama uradio nešto loše i da ga je u ovoj inkarnaciji sustigla posledica toga. Ali, nije to bilo u pitanju. Sile neznanja, nebožanske, neprijateljske sile su svuda unaokolo. Tako su one obuzele te muslimane i oni su delovali u ime politike. Bili su navedeni da misle da su hindusi veoma loši. Zato su rekli: „Hajde da ga ubijemo. Uostalom, hindusi su veoma loši“. Potpuno su zaboravili sve ono što je celog života činio da im pomogne i da ih spase. Ubijen je samo zato što je bio hindus.

Pitanje: Guru, da li je to što su svi oni ljudi smešteni u koncentracione logore bila njihova karma ili samo sticaj okolnosti?

Šri Činmoj: Ne možemo kategorički da tvrdimo zbog čega se sve to dogodilo. Mnoge kosmičke sile, božanske i nebožanske, su bile na delu. Nema kategoričkih odgovora na ta pitanja. To je komplikovano. Ponekad je to nečija karma. Ponekad nije karma; pojedinac je samo postao žrtva nebožanskih sila. Te nebožanske sile su kao pobesneli slonovi. One tumaraju unaokolo, jurcaju tamo-amo i samo udaraju sve što im se nađe na putu.

Pitanje: Čile je pod veoma teškom diktaturom i mnogo nedužnih ljudi pati. Htela bih da znam da li je to zbog kolektivne svesti ljudi ili je to preovladala neka neprijateljska sila?

Šri Činmoj: Prošle godine, a i pre nekoliko meseci, koncentrisao sam se na Čile. Ovako stoje stvari. Prvo je došlo do napada naprijateljskih sila, a onda je svest Čilea prihvatila neprijateljske sile kao svoje sopstvene. Nažalost, ona je sa znanjem postala nerazdvojni deo napada. Svest Čilea nije u suštini loša, ali je došao neko loš, a svest Čilea je osetila da je ta osoba dobra; zbog toga je pružila utočište toj svesti, a to utočište se pokazalo kao destruktivno. Inače, po svojoj prirodi je svest Čilea veoma dobra, veoma dobra, kažem vam – veoma, veoma dobra. Ali kada je došlo do neprijateljskog napada, Čile je otvorio svoje srce, ne znajući da je to neprijateljski napad. Prihvatio je napad kao neki dar i pomislio da će taj dar vremenom da mu pričini neizmernu radost. Onda je kasnije uvideo da je pogrešio. To nije bio dar; bio je to neprijateljski napad.

Ali do tada je neprijateljska sila već postala nerazdvojni deo svesti Čilea. Ova diktatura i sve nebožanske stvari koje se dešavaju – Čile ne može toga da se oslobodi. To je kao kada bih ja u sobu pustio nekog stranca, misleći da mi je prijatelj. Sada je taj stranac postao toliko moćan da se smestio u jedan ugao sobe. On kaže da je sada ono što se dešava u mojoj sobi njegova stvar. U početku je bio stranac, a ja sam ga prihvatio kao prijatelja. A kada je zaista napao, u tom trenutku ga nisam video kao neprijateljsku silu; smatrao sam ga za prijatelja. Moj um mi je rekao da ako nekoga ne poznajem, to ne mora da znači da će ta osoba da bude loša. Ja ne znam ništa, ali ne mogu kategorički da tvrdim da će neko biti loš. Ali, nažalost, kada pustim da mi takva osoba uđe u sobu, vidim da je veoma loša.

To je poput misli. Sve dok su vam oči otvorene, loše misli dolaze i dobre misli dolaze. Čim otvorite svoj um, vi sve vreme mislite. Dobre misli, loše misli – sve vam dolazi. Kako ćete da se oslobodite loših misli kada su već ušle? To je veoma teško. Zato je najbolje da ne dopustite nikakvim mislima da uđu. Vaši prijatelji, dobre misli, to će razumeti i čekaće vas. Zahvaljujući svom jedinstvu, reći će: „Možda je veoma zauzet unutra; možda radi nešto važno. Znamo da ima veoma dobro srce. Mora da se danas dešava nešto ozbiljno i zato nam ne otvara vrata. Inače bi nam otvorio vrata, jer je pun naklonosti, pun je ljubavi prema nama“. Ali, loše misli, opasne misli, neće vas večno čekati. One dolaze sa lošom namerom – da vas izvređaju, izgrde, ometaju. One će pričekati izvesno vreme, a onda će reći: „To je gubljenje vremena. Pođimo i pokucajmo nekom drugom na vrata. On nam ne otvara vrata, a nama je ispod časti da čekamo“. A dobre misli će vas čekati i čekati, jer znaju da ste veoma dobri. U početku sve misli morate da ostavite napolju, zato što nemate moć da pustite samo one koje su dobre. Ali, kada iznutra postanete jaki, kao magnet ćete biti sposobni da privučete misli koje su dobre, a da napolju ostavite one loše. Tada će dobre misli ući, a ako loše budu pokušale da uđu, izbacićete ih napolje.

Da se sada vratim na tvoje pitanje. Čile je veoma malo mesto, mala država. Došlo je do nesretnog neprijateljskog napada i svest Čilea je postala njegov neodvojivi deo. Kada jednom postanete neodvojivi deo nebožanske svesti, kako da se odvojite od nje? To je veoma dugotrajan proces. Božanska Milost mora da se spusti u bezgraničnoj meri Odozgo. Tada će postepeno, postepeno ući nešto svetlosti i ta svetlost će početi da odvaja neprijateljsku ili nebožansku silu. Na kraju će doći do potpunog odvajanja tame i svetlosti. Tada će neprijateljske sile biti uklonjene iz svesti države i ta država će biti spasena. Ali, za to je, nažalost, potrebno mnogo vremena.

Pitanje: Guru, ti si mi jednom rekao da mogu da levitiram ako upotrebim snagu volje. Ja sam probao ali...

Šri Činmoj: Moraš da kontrolišeš dah. Ali, zbog čega ti tako nešto treba?

Pitanje: Zar to ne bi bilo izvrsno, Guru, u nekom mađioničarskom nastupu?

Šri Činmoj: Život je sam po sebi magičan, to je tačno. Ali magija ti pričinjava samo vitalno zadovoljstvo. Ja te ne obeshrabrujem; upravo sam ja tražio od tebe da se baviš magijom. Ali, neću tražiti od tebe da dvadeset i četiri sata prikazuješ magiju, ne. Tražiću da to radiš samo jedan sat. Život je sam po sebi najveći mađioničar, jer nam pokazuje malo mira i moći.

Pitanja o hrani i kuvanju [^40-63]

Pitanja o hrani i kuvanju [^40-63]

Pitanje: Koji je najvažniji aspekt kuvanja?

Šri Činmoj: Najvažniji aspekt kuvanja je njegova životno okrepljujuća stvarnost.

Pitanje: Da li indijska hrana otelovljuje višu svest od ostalih kuhinja? Ako je tako, zbog čega?

Šri Činmoj: Indijska hrana ne mora obavezno da otelovljuje višu svest od ostalih vrsta hrane. Svest hrane najviše zavisi od svesti kuvara. Tačno je da hrana sama po sebi ima svest, ali pošto je kuvar ljudsko biće, on ima razvijeniju svest od hrane. Zato kuvar može da preobrazi svest hrane, ako je to potrebno i ako to želi da učini. On može da doprinese svesti hrane ili može da svest hrane unese u sopstvenu svest da bi je prosvetlio.

Pitanje: Da li smatraš da su luk i beli luk tamasični ili štetni po zdravlje?

Šri Činmoj: Luk i beli luk su daleko od tamasičnog. Oni su rađžasični; oni su dinamični. I luk i beli luk, ako se uzimaju u maloj količini, su dobri. Luk znatno pomaže u stvaranju krvi, a takođe pomaže i u lečenju očnih mana. Beli luk je dobar za lečenje reumatizma. Ali, ponavljam, sve mora da se uzima u umerenoj količini. Ako prekomerno uzimamo luk i beli luk, naravno da će to da se odrazi na naše zdravlje.

Pitanje: U kakvom su međusobnom odnosu svest i hrana?

Šri Činmoj: Svest i sama ima hranu, sa druge strane, i sama hrana ima svest. Ali svest ima beskrajno veću moć da dā hrani, nego hrana svesti. Svest može da prizove kosmičku energiju, a hrana sama po sebi ne može da prizove kosmičku energiju da bi je dala svesti.

Pitanje: Da li prasad (blagoslovena hrana) utiče na telo?

Šri Činmoj:_Prasad utiče na telo ako fizičko telo teži zajedno sa psihičkim ili duhovnim u nama. Ako telo sledi duhovno u nama, ili ako telesno teži zajedno sa duhovnim, tada će svakako prasad koristiti i fizičkoj svesti.

Pitanje: Da li samo jedan zalogajčić prasada ima isti efekat kao i ceo prasad?

Šri Činmoj: To zavisi od vere primaoca. Ako neko ima neizmernu veru u Učitelja, tada će jedan zalogajčić svakako biti isto tako dobar kao i ceo prasad. Ali, ako neko uzme samo jedan zalogaj praveći se pametan jer hoće da izbegne da pojede ceo prasad zato što misli da je preveliki, onda prasad neće imati nikakvog efekta, jer obmani nema mesta kada je vera u pitanju.

Pitanje: Na koje načine možemo da održimo čistotu pri kuvanju?

Šri Činmoj: Postoji mnogo načina. Ali glavni način, najvažniji način, je da ponavljate ime Svevišnjeg ili da ponavljate ime kosmičke boginje Anapurne. Kada neko ponavlja njeno ime dok kuva, on mora da bude preplavljen čistotom.

Pitanje: Da li je bolje oprati povrće pre ili posle ljuštenja i seckanja?

Šri Činmoj: Preporučljivo je oprati povrće i pre i posle sečenja. To će proizvesti snažniji osećaj čistoće, posebno u umu kuvara. Um je uvek varljiv, pa da bi smo izbegli varljivost uma, bolje je oprati povrće i pre i posle sečenja. Tada će um biti uveren da je povrće čisto.

Pitanje: Šta znači „Anam Brama ...“ Hrana je Bog?

Šri Činmoj: Hrana je život, a život je Bog. Sa druge strane, Bog je život. Hrana nam daje novi život; ona nas okrepljuje. Sve što nas okrepljuje je život – tok života – a život je Bog.

Pitanje: Kako da uvek osećamo da je hrana Bog?

Šri Činmoj: Kada se molite i meditirate, trebalo bi da osećate da gutate Božiji Mir, Ljubav i Svetlost. Osim toga, kada jedete materijalnu hranu, ako osećate da vas ta hrana održava u životu i u dobrom zdravlju, što vam omogućava da se molite i meditirate, prirodno da ćete imati na umu i Boga i hranu. Kada se molite, osećate da vam Bog dolazi u obliku Mira, Svetlosti i Blaženstva, što je vaša prava hrana. Pored toga, dok jedete materijalnu hranu, osećate da vas Bog u obliku ove hrane održava u životu. Tada vam hrana zaista pomaže da mislite na svog Voljenog Svevišnjeg. Prema tome, i hranu i Boga lako možemo da vidimo kao jedno.

Pitanje: Koje je najuzvišenije povrće i najuzvišenije voće?

Šri Činmoj: To zavisi od pojedinca. Ako neko najviše voli neko određeno povrće, onda je ono za njega najuzvišenije. Ako mu se neko voće sviđa više od sveg drugog, ono je za njega najuzvišenije. To u potpunosti zavisi od individualnog ukusa.

Pitanje: Da li postoji posebna svest u kojoj treba da kuvamo za odrasle, decu i ostale starosne grupe?

Šri Činmoj: Ako možete da održite bezazlenost zajedno sa čistotom dok kuvate za decu, to će biti od velike pomoći svesti hrane. Kada kuvate za odrasle, ako možete da održite veoma dinamičan kvalitet, to će veoma pomoći svesti hrane za odrasle. A dok kuvate za starije, možete da se potrudite da održite veoma blago i nežno osećanje. Možete takođe da pokušate da imate osećaj da starijima pomažete da steknu novi život. Ali, kada kuvate za starije, naročito će od pomoći biti nežno osećanje i brižno osećanje.

Pitanje: Zbog čega treba da meditiramo na hranu pre nego što je pojedemo?

Šri Činmoj: Pre jela je obavezno meditirati. Pre nego što bilo šta počne da radi, duhovnoj osobi se preporučuje da meditira, da misli na Unutrašnjeg Pilota, na Svevišnjeg. Svevišnji dolazi pre svega što radimo, On je usred svega što radimo i On je na kraju svega što radimo. Ako pre jela meditiramo, na nas se spušta Njegova Samilost, a Njegova Samilost nije ništa drugo nego moć koja nas okrepljuje. Prema tome, ako pored materijalne hrane, možemo da primimo moć koja okrepljuje, naravno da ćemo od hrane imati dvostruku korist.

Pitanje: Zbog čega su jaja nekim vegetarijancima prihvatljiva, a drugima nisu?

Šri Činmoj: To opet zavisi od pojedinca. Ako je neko sitničar i kaže kako jaja potiču od životinje, naravno da će nastojati da se kloni životinjske svesti u jajima. Jaje potiče od kokoške i kokoška potiče od jajeta, tako da se priča ponavlja; sa te tačke gledišta sve je to životinjska svest. Ali, ako neko hoće da odvoji svest, govoreći da se u jajima ne vidi neposredno prisustvo životinjske svesti, onda on može da uzima jaja. To u potpunosti zavisi od načina na koji pojedinac posmatra jaja i stvorenja koja nose jaja. Sve je u umu. Um nam kaže da je nešto štetno ili da nešto nije štetno. Ponekad u onome što um kaže ima velike istine, jer postoje stvari koje mogu da budu zaista štetne. Sa druge strane, ima nekih stvari koje um odbija, a koje uopšte nisu štetne.

Pitanje: Da li povrće ima svesnost?

Šri Činmoj: Da povrće ima svesnost. Ono ima svesnu svesnost koje mi nismo svesni. Naravno, njihova svesna svesnost je kao neka vrsta instiktivnog osećanja.

Pitanje: Da li je šećer zaista loš za nas sa fizičke tačke gledišta ili sa duhovne tačke gledišta?

Šri Činmoj: Šećer nije loš ni sa fizičke ni sa duhovne tačke gledišta. Kada se uzima u maloj, razumnoj količini, šećer pomaže, posebno u jačanju strukture kostiju za vreme perioda rasta i razvoja u životu. Ali, ako neko uzima previše šećera, naravno da će to biti štetno.

Pitanje: Kada se neko razboli od hrane, da li je to najčešće zato što je kuvar bio u lošoj svesti ili je to zapravo loš kvalitet hrane?

Šri Činmoj: Možete da krivite lošu svest kuvara, možete da krivite kvalitet hrane, a pored toga, možete da krivite i sopstvenu lošu svest. Ponekad je svest kuvara veoma dobra i svest hrane je veoma dobra, ali je svest onoga ko jede užasna. Zbog toga on plaća ceh. Istina, ponekad svest hrane nije za pohvalu, a ni svest kuvara nije za pohvalu, pa zato nekome može da pozli od hrane. Ali, događa se i da je onaj ko jede u veoma lošoj svesti. Tada će on neizostavno patiti.

Pitanje: Kako čistoća okoline utiče na hranu koju kuvate?

Šri Činmoj: Čistoća sredine nema trenutan ili neposredan uticaj na hranu. Ona pre svega utiče na svest kuvara. Kada se izvrši uticaj na kuvara, prirodno da će to uticati i na njegov proizvod. Čistoća je od prevashodne važnosti, čistota je od prevashodna važnosti i dobar odnos prema šerpama i loncima su od prevashodne važnosti. Kada kuvate, sve je od prevashodne važnosti, od početka do kraja. Pored toga, dok kuvate, uvek je preporučljivo razgovarati što je manje moguće da biste mogli da ostanete u najvišoj svesti. Inače, vaša svest može da bude visoka, ali osoba sa kojom razgovarate može da bude u veoma niskoj svesti i to će onda uticati na vašu hranu. Prema tome, uvek treba da se potrudite da ostanete u visokoj svesti, a tu će vam ćutanje biti od znatne pomoći. Isto tako će vam biti od velike pomoći ako možete da budete u meditativnoj svesti. Inače, spolja možete da ćutite, ali iznutra će vaš um razmišljati o celom svetu. Takva vrsta tobožnjeg ćutanja nema nikakvog smisla. Ali ako ćutite i iznutra i spolja, to će vam pomoći da uđete na viši nivo svesti.

Pitanje: Da li lepota kuhinje utiče na hranu?

Šri Činmoj: Lepota kao takva je beskorisna. Ono što utiče na hranu je čistota kuhinje. Cvet je lep, a istovremeno je i čist. Ako nešto otelovljuje i čistotu i lepotu, to će biti od najveće pomoći. Ako u kuhinju unesete najlepše lutke i delove nameštaja, to će biti beskorisno; to nimalo neće pomoći svesti hrane. Ali, ako unutra unesete cveće, koje ima i čistotu i lepotu, svakako da će to pomoći hrani.

Pitanje: Šta čini ukus: svest ili začini?

Šri Činmoj: Začini imaju sopstvenu svest; pored toga, svest takođe može da začini hranu. Svest i začini su kao dva prijatelja. Međutim, ima mnogo kuvara u Božijoj kreaciji čija je svest gora od najgore, ali oni imaju sposobnost – recimo nesvesnu – da se poistovete sa svešću začina. Oni imaju izvestan instinktivni osećaj i zahvaljujući tom osećaju znaju kakve začine i u kojoj količini da upotrebe. Zbog toga u onome što spreme primećujemo veoma dobar ukus.

Pitanje: Možeš li da nam kažeš nešto o različitim okultnim značenjima hrane?

Šri Činmoj: Hleb je život. Voda je svest. Krastavac je blagost. Crni luk je dinamizam. Beli luk je odlučnost. Svaka hrana ima svoju svest; nema kraja ovom spisku.

Pitanje: Da li je bitno da li je hrana sirova ili kuvana?

Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi o ukusa pojedinca. Sirova hrana ima više okrepljujući kvalitet od kuvane, ali mnogo hrane kuvamo zbog ukusa. To ne možemo da poreknemo; kuvana hrana je mnogo ukusnija od sirove.

Pitanje: Jako začinjena hrana se često označava kao radžasična. Da li je ispravno da se indijska hrana svrsta u ovu kategoriju?

Šri Činmoj: Ne možemo da kažemo da je sva indijska hrana jako začinjena. Mnogi ljudi u Indiji izbegavaju da koriste začine ili da jedu ljutu hranu. U mojoj porodici, ja volim radžasičnu hranu, a moj brat Mantu nikada ne bi prišao ni blizu čili papričici ili bilo čemu ljutom. Neki ljudi vole začinjena jela; drugi ne vole. Posebno u južnoj Indiji, ljudi uglavnom više vole ljutu i više začinjenu hranu nego u ostalim delovima Indije. Ipak, u Indiji ima mnogo ljudi koji uopšte ne vole ljutu hranu.

Pitanje: Kako to da neki napredni ljudi uopšte ne moraju da jedu?

Šri Činmoj: Ako su ljudi poodmaklog doba, oni ne moraju da oslobađaju onoliko energije kao kada su bili mladi. U to vreme su mnogo više radili na fizičkom nivou. Prirodno da telu onog ko treba više da pruži više na fizičkom nivou, treba više hrane. Ali kada ljudi ostare, sa fizičke tačke gledišta oni svetu ne pružaju mnogo. Zbog toga, ne moraju puno da jedu.

Ljudi koji su duhovno napredni, ne moraju puno da jedu ako to ne žele. Ako žele da žive na Zemlji sa veoma malo hrane, onda će im Mir koji spuštaju odozgo u velikoj meri pomoći. Njihova unutrašnja hrana lako može da ih održava čak i ako jedu veoma malo materijalne hrane. Oni mogu sebe da održavaju na ovaj način, ako to žele. Ali, ako žele da ostanu na zemlji na normalan, prirodan način, jedući materijalnu hranu, onda će koristiti pomoć materijalne hrane. To u potpunosti zavisi od pojedinačnog izbora.