Pitanje: Čile je pod veoma teškom diktaturom i mnogo nedužnih ljudi pati. Htela bih da znam da li je to zbog kolektivne svesti ljudi ili je to preovladala neka neprijateljska sila?

Šri Činmoj: Prošle godine, a i pre nekoliko meseci, koncentrisao sam se na Čile. Ovako stoje stvari. Prvo je došlo do napada naprijateljskih sila, a onda je svest Čilea prihvatila neprijateljske sile kao svoje sopstvene. Nažalost, ona je sa znanjem postala nerazdvojni deo napada. Svest Čilea nije u suštini loša, ali je došao neko loš, a svest Čilea je osetila da je ta osoba dobra; zbog toga je pružila utočište toj svesti, a to utočište se pokazalo kao destruktivno. Inače, po svojoj prirodi je svest Čilea veoma dobra, veoma dobra, kažem vam – veoma, veoma dobra. Ali kada je došlo do neprijateljskog napada, Čile je otvorio svoje srce, ne znajući da je to neprijateljski napad. Prihvatio je napad kao neki dar i pomislio da će taj dar vremenom da mu pričini neizmernu radost. Onda je kasnije uvideo da je pogrešio. To nije bio dar; bio je to neprijateljski napad.

Ali do tada je neprijateljska sila već postala nerazdvojni deo svesti Čilea. Ova diktatura i sve nebožanske stvari koje se dešavaju – Čile ne može toga da se oslobodi. To je kao kada bih ja u sobu pustio nekog stranca, misleći da mi je prijatelj. Sada je taj stranac postao toliko moćan da se smestio u jedan ugao sobe. On kaže da je sada ono što se dešava u mojoj sobi njegova stvar. U početku je bio stranac, a ja sam ga prihvatio kao prijatelja. A kada je zaista napao, u tom trenutku ga nisam video kao neprijateljsku silu; smatrao sam ga za prijatelja. Moj um mi je rekao da ako nekoga ne poznajem, to ne mora da znači da će ta osoba da bude loša. Ja ne znam ništa, ali ne mogu kategorički da tvrdim da će neko biti loš. Ali, nažalost, kada pustim da mi takva osoba uđe u sobu, vidim da je veoma loša.

To je poput misli. Sve dok su vam oči otvorene, loše misli dolaze i dobre misli dolaze. Čim otvorite svoj um, vi sve vreme mislite. Dobre misli, loše misli – sve vam dolazi. Kako ćete da se oslobodite loših misli kada su već ušle? To je veoma teško. Zato je najbolje da ne dopustite nikakvim mislima da uđu. Vaši prijatelji, dobre misli, to će razumeti i čekaće vas. Zahvaljujući svom jedinstvu, reći će: „Možda je veoma zauzet unutra; možda radi nešto važno. Znamo da ima veoma dobro srce. Mora da se danas dešava nešto ozbiljno i zato nam ne otvara vrata. Inače bi nam otvorio vrata, jer je pun naklonosti, pun je ljubavi prema nama“. Ali, loše misli, opasne misli, neće vas večno čekati. One dolaze sa lošom namerom – da vas izvređaju, izgrde, ometaju. One će pričekati izvesno vreme, a onda će reći: „To je gubljenje vremena. Pođimo i pokucajmo nekom drugom na vrata. On nam ne otvara vrata, a nama je ispod časti da čekamo“. A dobre misli će vas čekati i čekati, jer znaju da ste veoma dobri. U početku sve misli morate da ostavite napolju, zato što nemate moć da pustite samo one koje su dobre. Ali, kada iznutra postanete jaki, kao magnet ćete biti sposobni da privučete misli koje su dobre, a da napolju ostavite one loše. Tada će dobre misli ući, a ako loše budu pokušale da uđu, izbacićete ih napolje.

Da se sada vratim na tvoje pitanje. Čile je veoma malo mesto, mala država. Došlo je do nesretnog neprijateljskog napada i svest Čilea je postala njegov neodvojivi deo. Kada jednom postanete neodvojivi deo nebožanske svesti, kako da se odvojite od nje? To je veoma dugotrajan proces. Božanska Milost mora da se spusti u bezgraničnoj meri Odozgo. Tada će postepeno, postepeno ući nešto svetlosti i ta svetlost će početi da odvaja neprijateljsku ili nebožansku silu. Na kraju će doći do potpunog odvajanja tame i svetlosti. Tada će neprijateljske sile biti uklonjene iz svesti države i ta država će biti spasena. Ali, za to je, nažalost, potrebno mnogo vremena.