Pitanje: Zašto neki od onih Učitelja koji nakon ostvarenja odluče da izađu u svet da pomognu čovečanstvu prihvataju veliki broj učenika, a drugi ne?

Šri Činmoj: Ponekad tu odluku donosi Svevišnji, ali On ne nameće Svoju Volju. Ima nekih Učitelja koje Svevišnji pita, nakon što su postigli svoje najveće ostvarenje: „Šta je tvoja volja? Šta ti hoćeš da radiš?“ Ako Učitelj kaže: „Hoću da radim za toliko ljudi, hoću da obavim toliko posla“, onda Svevišnji kaže: „U redu, rešeno, sa Mojim Blagoslovima“. Onda, ima nekih koji ne postavljaju čvrsta pravila u pogledu toga koliko daleko hoće da idu. Oni kažu: „Trudiću se koliko mogu do kraja. Trebaju mi Tvoji Blagoslovi, treba mi Tvoja Milost. Nastojaću da ispoljim koliko god više je moguće. Ja ne postavljam granice“.

Kod nekih Učitelja, postoji ograničenje broja učenika koje oni žele. Kod drugih, nema ograničenja njihovoj težnji da služe. Oni ostaju otvoren kanal i kažu Svevišnjem da će dati sve od sebe da ispune Njega i da ispoljavaju Njega do kraja svog života. I ne samo to, nego i nakon što napuste telo, oni obećavaju da će nastojati da nastave Njegov posao kroz svoje učenike. Dakle, to zavisi od svakog pojedinog Učitelja i od toga koliko duhovne odgovornosti on hoće da prihvati.

Što se tiče broja učenika koje Učitelj može da ima, to zavisi od toga kakvu vrstu ljudi on prihvata. Ako je veoma probirljiv i hoće samo duše koje su potpuno posvećene, koje intenzivno teže i apsolutno su predodređene za duhovni život, onda će prihvatiti samo šačicu. Šri Ramakrišna, na primer, hteo je samo ograničen broj učenika. U pogledu svojih učenika bio je veoma određen. Ali, neki jogiji kažu: „Svako ko hoće da nauči bilo šta o duhovnom životu dobrodošao je u moju zajednicu“. A opet, neki duhovni Učitelji kažu: „Neka svako napreduje u skladu sa svojim standardom“. Zato oni prihvataju hiljade učenika.

Pravi duhovni Učitelji prihvatiće samo one učenike koji su namenjeni njima. Ako znam da će neko brže napredovati pomoću neko drugog Učitelja, onda ću okultno i duhovno navesti tu osobu da kroz nekoliko meseci oseti da nije namenjena meni. Nije važan broj učenika koje neki Učitelj ima, već to da li ih on odvodi do Cilja. Ako sam ja ostvaren i ako je neko drugi ostvaren, mi smo kao dva brata koja imaju zajedničkog Oca. Naš cilj je da našu mlađu braću i sestre, čovečanstvo, dovedemo Ocu. Igra će biti dovršena samo ako se ljudi dovedu Bogu. Ako su dva Učitelja prava braća od istog Oca, kako jedan od njih može da bude nesrećan ili ljut ako neko ode Svevišnjem pomoću drugog Učitelja? U duhovnom životu mi uvek idemo zajedno. Nije stvar u tome ko je nešto učinio, već da li je ta stvar učinjena. Ko je to učinio, to je samo ime i oblik, koje će istorija izbrisati. Ono što je bitno jeste da se na Zemlji odigrala evolucija.