Pitanje: Kad pomislim na sve moje mane i nebožanske osobine, prosvetljenje mi izgleda milionima milja daleko.

Šri Činmoj: Kad je neko zaista prosvetljen, on neće videti druge kao nesavršena ili beznadežna ljudska bića. Onog trenutka kad neko postane prosvetljen, osetiće svoje stvarno jedinstvo sa drugima i videće takozvane nesavršenosti drugih kao jedno iskustvo koje Bog ima u njima i pomoću njih.

Pošto si moj učenik, hteo bih da ti kažem da ti u sebi vidiš više nesavršenosti, više ograničenja, više mrklog mraka nego što bih ja mogao i da zamislim. Za mene si ti potpuno prirodan i normalan, ti si Božije dete, i imaš svaku priliku i sposobnost da ostvariš, ispoljiš i ispuniš Božansko ovde na Zemlji. Prosvetljenje je nešto što si imao, ali što si sada zaboravio; to nije nešto potpuno novo.

Onaj kome je stvarno stalo do prosvetljenja treba da oseća da raste od svetlosti ka više svetlosti, do obilja svetlosti. Ako tragalac uvek oseća da je u moru neznanja, onda, hteo bih da kažem, on neće nikad, nikad izaći iz neznanja, jer moru neznanja nema kraja. Ali, ako neko oseća da raste od malene svetlosti u sveprrožimajuću, najvišu Svetlost, onda mu prosvetljenje smesta počinje da izgleda lakše i spontanije.