Deo I: Svest, Siddhi (Spoznaja Boga) i Beskonačno

Pitanje: Šta je svest?

Šri Chinmoy: Svest je unutrašnja iskra ili unutrašnja veza u nama, zlatna veza koja spaja naš najviši i najprosvetljeniji deo sa našim najnižim i najneprosvetljenijim delom. Svest je karika koja spaja Nebo i zemlju. Dakle, gde je Nebo? Ono nije u visini ili negde daleko. Nebo je u našoj svesti. Ali, božanska svest je ta koja spaja zemlju sa Nebom. Obična ljudska svest nas povezuje samo sa nečim veoma, veoma ograničenim i istovremeno veoma prolaznim. Na sekundu smo u stanju da usmerimo svoju svest na neku drugu osobu, a onda naša koncentracija nestaje. Ali, kad imamo posla sa unutrašnjom svešću, koja je bezgranična, prosvetljena, preobražena svest, onda fokus naše koncentracije može da traje i traje i traje.

Nemaju samo duhovni ljudi božansku svest. Obični ljudi je takođe imaju, ali je u njima ona usnula. Kad bi oni hteli da se koncentrišu, meditiraju i kontempliraju na ispravan način, ta svest bi izašla u prvi plan i onda bi oni imali slobodan pristup duši, koja je sva Svetlost, Mir i Blaženstvo.

Svest je samo jedna. Ona sadrži tišinu i sadrži moć. Kad sadrži tišinu, onda sadrži sopstveni istinski oblik. Kad sadrži moć, onda ispoljava svoju unutrašnju stvarnost. Deo beskrajne svesti koji je ušao u grubo fizičko i koji poseduje i koristi samo to fizičko naziva se fizička svest, vitalna svest i mentalna svest. U njima postoji delić beskrajne svesti, ali to nije čista beskrajna svest o kojoj mi govorimo.

Večna duša i beskrajna svest moraju da idu zajedno. One imaju zajedničkog prijatelja, ili, može se reći, zajedničkog oca, a to je život, večni život. One se uzajamno dopunjuju. Duša izražava svoju božanstvenost putem svesti, a svest izražava svoju sveprožimajuću moć ili tišinu putem duše. Svest i duša se nikako ne mogu razdvojiti, dok se telo lako može odvojiti od svesti.

Svest i duša se nikada ne mogu razdvojiti, dok se telo lako može odvojiti od svesti. Ono što mi u svom ljudskom životu nazivamo svešću, obično je samo nekakav osećaj. Kad opazimo nešto suptilno, mi to smesta nazovemo svešću, ali to uopšte nije svest; to je neka veoma suptilna želja. Mi uđemo u tu želju i odmah mislimo da je to naša svest. Sve što je suptilno u nama i što ne možemo da definišemo rečima mi nazivamo svešću; ali, svest je nešto sasvim drugo.

Znanje i svest su takođe dve potpuno različite stvari. Ako razgovaram sa nekim ili se družim sa nekim, moj um saznaje njegove kvalitete. To je znanje. Ali, svest nije mentalno znanje ili razumevanje. Svest je jedno unutrašnje otkrovenje ili unutrašnje stanje bića. To je nešto beskrajno dublje i više unutrašnje nego što je to znanje.