Pitanje: Da li je razlog zbog kojeg obeshrabruješ svoje učenike da imaju decu to što deca ometaju napredak roditelja?

Šri Činmoj: Uopšte ne možemo kriviti decu. Ja obeshrabrujem učenike da imaju decu zato što, kad deca uđu u život učenika, onaj Bog odozgo nije više njihov jedini Bog. Dole se pojavio još jedan bog, njihovo dete. Tako da se jadni Bog oseća jadno. On oseća da Mu se ne posvećuje dovoljno pažnje. Sad, kad imaju novog Boga, bog odozdo dobija 50 posto njihove pažnje, a Bog odozgo dobija drugih 50 posto. Ali onaj dole je, nažalost, lažni bog. Istina, u njemu jeste onaj stvarni Bog. Ali Onaj koji je sve – Mir, Svetlost, Blaženstvo u beskonačnoj meri, to je onaj Bog koji je gore.

Duhovnog Učitelja je jednom upitao njegov vrlo posvećen učenik: „Ako nam ne dopuštaš da imamo decu, kako će onda čovečanstvo preživeti? Mi meditiramo već mnogo godina, mi smo duhovni ljudi. Ako ne dovedemo na svet više duhovnih ljudi, onda svet neće napredovati“. Učitelj je rekao: „Ti ne moraš da se brineš za Božju tvorevinu. Postoji bezbroj miliona ljudi koji će razmišljati o očuvanju Božje tvorevine. U ovom trenutku Bog želi od tebe da postigneš prosvetljenje. Ti obavi zadatak koji ti je Bog dao i ne pokušavaj da preuzmeš na sebe posao drugih. Drugi će doneti na svet decu. To je njihov posao. Tvoj posao je da ostvariš Boga. Nakon tvog ostvarenja, kad god budeš hteo da imaš decu, možeš ih imati. Ali trenutno te Bog preklinje da prvo ostvariš Njega “.

Možda ćeš reći da je briga o deci božanski zadatak, zato što je Bog u njima. Ko to može opovrgnuti? Bog je u svima. Ali, šta ako Bog poželi od tebe da budeš potpuno posvećena i odana Njemu? On nije ljubomoran na tvoje dete, daleko od toga. Vi ste oboje, na kraju, Njegova deca. On, međutim, smatra: ako ovo Njegovo dete treba u ovoj inkarnaciji da Ga spozna u potpunosti, onda je to posao sa punim radnim vremenom. Ti možda imaš dvadeset osam godina, a tvoja ćerka ima možda dve ili tri godine, ali u Božjim Očima i ti sama nisi ništa drugo nego dete. Kako jedno dete da se brine o drugom detetu? Zato Bog smatra, pošto On želi od tebe da Ga spoznaš u potpunosti, da je tvoja dužnost da udovoljiš Njemu na Njegov sopstveni Način. To je Njegova Vizija.

Bog ima bezbroj drugih ljudi koji će imati djecu. Kad budeš imala šezdeset ili sedamdeset godina, kad budeš napuštala telo, Bog te neće pitati za decu. Bog će te pitati o tebi. „Šta si učinila za mene?“ pitaće On. Neće pitati: „Da li imaš šestoro ili sedmoro dece, ili reci mi šta je novo s tvojom decom“. Tvoji rođaci će te pitati za tvoju decu, ali Bog će te samo upitati: „Reci mi, koliko daleko si otišla u spoznaji Mene u Mojoj najvišoj Svesti? Koliko si posvetila svoj život Meni?“ Ako kažeš: „Morala sam da mislim na svoju decu, tako da nisam mogla mnogo da razmišljam o Tebi“, On će na to reći: „Jesam li ti Ja dao taj zadatak? Dao sam ti zadatak samo da misliš na Mene“.

Ja zaista osećam da ako ste potpuno prihvatili duhovnu stazu, ne savetuje se da imate decu. Naravno, ako već imate decu, onda se morate pobrinuti za njih. Ali od sada, jednostavno promenite svoj odnos sa svojim mužem ili ženom. Postanite kao brat i sestra. Postoji razlika u brzini indijske volovske zaprege i modernog mlaznog aviona. Radost koju ti tvoje dete pruža ne mogu osporiti. Ali kad pomisliš gde je tvoja svest bila pre nego što si dobila dete, a gde je sada, ako si iskrena, onda ćeš videti koliko si nazadovala. Ako ti kažeš: „Ne, ja to mogu da uradim, ja sam snažna. Ja to mogu da izvedem sa jedim ili dvoje dece“, ko sam onda ja da nešto kažem? Ti moraš da znaš koliko imaš sposobnosti. Kad su u pitanju moji učenici, ja im kažem da nemaju decu, jer znam njihove sposobnosti bolje od njih samih. Ako počnu sa decom, onda će biti beskorisni učenici, a ja ću biti beskoristan Guru. I zato obeshrabrujem duhovne aspirante da imaju decu.

Postoji bezbroj ljudi na Zemlji koji ne teže, a među onima koji teže postoje mnogi koji nisu prihvatili naš put ili neki drugi put koji takođe zahteva stalni napredak. Ti ljudi mogu da imaju dece koliko god žele. Ali, ako neki duhovni tragalac ima više od dvoje dece, on se stvarno druži sa neznanjem. Nije dete neprijatelj. Samo je stvar u tome da moramo da znamo šta Bog želi. Ako Bog želi da udovoljaviš samo Njemu, onda će On dovesti u tvoju porodicu dete ukoliko je to apsolutno neophodno. Ako to nije neophodno, On će pokušati da te uveriti na mnogo različitih načina, kroz tvoju težnju i meditaciju, da nemaš decu. Ako budeš imao decu to će značiti odlaganje tvog duhovnog napretka; to ti kažem bez imalo ustručavanja.

Ako neki pojedinci kažu da imaju sposobnost, uprkos tome što imaju jedno i dvoje djece, da se dobro bave duhovnim životom, ne opovrgavam njihovu iskrenost. Ali, ako kažu da mogu imati dece koliko god žele jer su vrlo visoko duhovno razvijeni, tada se ne mogu složiti sa njima. To nije moguće. Neki ljudi kažu da je briga o deci, briga da li je dete jelo ili da li je obučeno kako treba, podjednako dobra kao i meditacija. Ja kažem da nije tako, oni se grdno varaju. Postoje milioni ljudi koji nisu u ovoj inkarnaciji prihvatili duhovni život. Oni brinu o svojoj deci, da li su jela, kako su se obukla, jesu li otišla u školu. To je njihova briga. Ali, da li misliš da dobro duhovno napreduju time što se brinu za svoju decu? Daleko od toga.