Pitanje: Da li bi želio da kažeš nešto o zakonima o abortusu? Da li je abortus duhovno prihvatljiv?

Šri Činmoj: Kao prvo, počnimo sa kontrolom rađanja. Sa najviše duhovne tačke gledišta, seksualni život se mora preobraziti, prosvetliti, učiniti božanskim i usavršiti. Seksualni život i Bogoostvarenje nikad ne mogu ići zajedno. To ne dolazi u obzir. Međutim, savršenstvo ne dolazi preko noći. Mora se postići postepeno. Seksualni život je ljudska slabost ili ljudska potreba. Ali, ako u porodici ima već osmoro ili desetoro dece u porodici, roditelji ne mogu da se dobro brinu o njima. Neki roditelji su vrlo siromašni, dok su neki bogati. Pa čak i ako su bogati, ne moguda pokloniti odgovarajuću pažnju na desetoro dece. Majka je takođe ljudsko biće. Kako može pokloniti podjednaku pažnju ili dati odgovarajući ljubav i naklonost tolikoj deci?

Neke duhovne vođe će reći: ako uradiš nešto loše, moraš prihvatiti posledice. Ali ja bih rekao, ako neko uradi nešto loše ili napravi grešku, loše posledice bi trebalo izbeći, ako je to moguće. Ako sam dirnuo vatru i opekao prst, odmah ću ga gurnuti pod hladnu vodu da bol umine. Naravno, bolje je da ne diram vatru i da ne opečem prst, ali ako sam načinio grešku, tad je potreban lek. Ko će patiti ako porodica ima osmoro i desetoro dece? Da li će se oni koji se protive abortusu pobrinuti za tu decu? Oni jednostavno kažu: ako si uradio nešto loše onda je normalno da platiš kaznu. U ovom slučaju, međutim, i deca će morati da plate kaznu. Ako sam uradio nešto loše i ako znam da postoji način da se to izbegne, onda ću, naravno, pokušati da to izbegnem da bih se spasao. Seksualni život treba prevazići, ali nije neophodno ili nije od pomoći imati gomilu dece da bi se to prevazišlo.

Postoje mnoge žene u Americi koje žele da imaju decu. One se ne boje i ne stide se da kažu ljudima da su njihova deca vanbračna. Baš naprotiv, one su ponosne. Jednostavno žele da budu majke. Nije ih briga za muževe. One smatraju da će biti u stanju da pruže toj deci istu vrstu naklonosti koju pružaju oba roditelja. One će deci ukazati i očinsku naklonost i ljubav. Ako je to njihov stav, ja ih ne osuđujem. Ako imaju takvu hrabrost, neka imaju svoju decu.

Ali, šta ako neka oseti da je napravila grešku? U trenutku slabosti je nešto učinila i sad se oseća jadno. Ona se brine šta će reći roditelji i šta će reći okolina i ne želi da preuzme odgovornost za podizanje dece bez oca. Ona shvata da je napravila grešku i sad želi da vodi bolji život. U tom slučaju kažem da je abortus svakako dozvoljen.

Jedina stvar je u tome, ako žena zna da će imati dete koje ne želi, bolje je da se abortus obavi što pre. Duša deteta može da uđe u telo deteta bilo kad od dana začeća, do nekoliko sati nakon rođenja. Ako se abortus obavi nakon što je duša ušla u telo deteta, onda će ta duša odleteti kao ptica. Ali će se strašno osvetiti. Može strašno mučiti majku i oca. To možda potrajati dve ili tri inkarnacije. Takođe se dešava da ta duša proklinje i buduću decu. Deca mogu biti defektna ili roditelji neće moći da imaju decu kad to budu želeli. Ako duša nije ušla, onda je odluka o abortusu na pojedincu.