Deo VI

SCA 89-91. Dana 16. juna 1994. Šri Činmoj se sastao sa Lindzi Klenel, filmskom piscem i producentom, u restoranu Annam Brahma u Kvinsu. Tamo je Šri Činmoj potpisao jedan od svojih crteža za gospodina Klenela. Evo odlomaka iz njihovog razgovora.

Gospodin Klenel: Puno vam hvala. Ovaj crtež je prava inspiracija. Snaga inspiracije koju vi imate za ljude je veoma veoma važna.

Šri Činmoj: Ja je vidim kao Božiju bezuslovnu Samilost koja deluje u meni i kroz mene, nastojim da služim Njemu sa ljubavlju, posvećenošću, kroz molitvu i duševno. Kažem Bogu: “Ja jedino želim da budem Tvoja fudbalska lopta. Šutiraj me kad god Ti želiš, koliko je moguće jako. Moja je jedina radost u tome da me Ti šutiraš.” On me, stoga, šutira udesno i ulevo, a ja tako stičem radost. Ove slike nastaju u i kroz Njegove Udarce pune blagoslova. Bog me je pitao gde želim da budem. Rekao je: “Želiš li da vidiš Moje Oči ili Moja Stopala?” Rekao sam: “Više radosti stičem kad vidim Tvoja Stopala nego kada vidim Tvoje Oči.” U Mahabharati, našem indijskom epu, Kaurave su želele da budu uz glavu Krišne, ali Pandave su želele da budu kraj Krišninih stopala. Što se mene tiče, ja dobijam beskrajno više radosti kad sam kraj Božijih Stopala; više volim aspekt posvećenosti života. Pre neki dan sam čitao Puranu, jednu od svetih indijskih knjiga. Krišna je govorio: “Spreman sam da ti podarim oslobođenje jer lakše je da ti podarim oslobođenje nego posvećenost.” U oslobodenju, tragalac ide svojim putem; ptica odleti. Ali ako postoji posvećenost, onda postoji magnetsko privlačenje između Učitelja i učenika – najslađe osećanje – i Učitelj se igra sa učenikom-pticom na najslađi način. Stoga, ja osećam da slatkoća posvećenosti daleko prevazilazi veličanstvenost oslobođenja.

Gospodin Klenel: To je tako lepo rečeno.

Šri Činmoj: Ja želim slatkoću. Ako postoji divan cvet, više će da mi se sviđa od ogromne građevine. Kakvu korist imam od toga što vidim ogromnu zgradu sa mnogo prostorija? Ali, ako vidim divan cvet, odmah kažem: “Kako je lep, kako je čist, kako jednostavan i sladak!” To su osobine koje ja želim da razvijam u svom životu: slatkoća, čistota, jednostavnost. Um je privučen veličinom, a srce uvek želi da vidi nešto veoma, veoma slatko i puno ljubavi.

Zato uvek kažem Bogu: “Udari me koliko je moguće jako. Jedino tad mogu da Te smatram svojim sopstvenim. Ako mi Ti podariš slobodu, ja ću je samo zloupotrebiti. Postaću poput slona u staklarskoj radnji i sve ću uništiti. Ali što me više Ti šutiraš, to ću postati čistiji.” To je kao zlatni krčag koji postaje sjajan, sjajniji, najsjajniji svaki put kad ga zlatar kucne.