Deo I

SCA 55-56. Intervju časopisa //Art Speaks// 3. avgusta 1993. na izložbi 70.000 Ptica-Mira-Sna-Slobode, Soho, Njujork.

Pitanje: Da li popularna umetnost ima neke veze sa vašom umetnošću – drugim rečima, direktno duhovnom umetnošću?

Šri Činmoj: Morate da mi oprostite. Ne radi se o tome da ne cenim popularnu umetnost. Reč je tome da dugo, dugo nisam bio u muzeju. Kad sam prvi put došao u Njujork 1964.godine, otišao sam u Društvo Azija, (Asia Society), gde su imali radove nekoliko umetnika sa Istoka. Potom sam posetio par drugih muzeja, ali nisam mogao da shvatim šta sam video. Svakako, umetnost nije nešto što treba shvatiti; ona je nešto što se oseti. Samo kažem da mi je bila tako strana da nisam mogao da je shvatim i cenim; uopšte je ne kritikujem i ne osuđujem je.

Nikada nisam mislio da će Bog stvoriti umetnika od mene. U životu radim mnoge stvari uz pomoć Božije Milosti. Sviram nekoliko muzičkih instrumenata, ali nema nikoga ko me podučava. A opet, i ako nisam završio srednju školu, moja filozofija se predaje na nekim univerzitetima i mnogi ljudi čitaju moje knjige. Malo sam učio o umetnosti u školi, oko 1944., ali nikada nisam imao pravo podučavanje.

Sve što radim je u potpunosti rezultat Božije Milosti. Iz Svoje beskrajne Samilosti, On me blagoslovi inspiracijom. Njegova inspiracija mi sve vreme pomaže i vodi me u mom slikarstvu i u svemu ostalom. Zato meni nije bilo neophodno da vidim radove drugih umetnika da bih slikao. To nije zbog toga što ih ne cenim; daleko od toga. Razlog je to što dobijam svu inspiraciju od Boga.

Novinar: To je divno! Mislim da vam to nije potrebno, očigledno.

Šri Činmoj: Kad pogledam sliku, pokušavam da osetim njeno unutrašnje postojanje, koje nazivamo dušom. Ako mi slika daje trenutnu unutrašnju sreću ili osećaj radosti, ako dodiruje moje srce koje teži i čini da želim da postanem bolja osoba, onda osećam da mi je ta slika značajna. Ali, ako neko umetničko delo ne pruža mom težećem srcu trenutnu inspiraciju, onda mi je vrlo teško da vidim značaj. Kada me slika povuče kao magnet, postanem jedno sa njom. Ali, ako vidim da postoji zjapeći jaz između slike i moje sopstvene inspiracije ili težnje, ne mogu da se poistovetim i postanem neodvojivo jedno sa umetnikom i njegovom slikom. Ni u kom slučaju ne osuđujem te umetnike ili njihove slike; to je pitanje moje nesposobnosti ili sposobnosti. Postoje milioni ljudi koji zaista vide vrednost tih slika.

Novinar: To mi apsolutno ima smisla. Rekli ste ono što sam se nadao da ćete reći, jer ja vidim vaš rad kao jedinstven i odvojen od drugih umetničkih dela – i to mi se dopada.

Šri Činmoj: Sve što radim potiče iz mog života molitve i meditacije. Ne koristim um; ja koristim srce. Nastojim da učinim svoje srce prijemčivim instrumentom tako da Bog, Svevišnji Umetnik, može da slika u meni i kroz mene. Ja sam poput hemijske olovke. Neko me upotrebljava da nešto napiše. Neko dela u meni i kroz mene. Mojom molitvom i meditacijom, pokušavam da samo budem prijemčiv za Božiju Milost, koja se spušta Odozgo. Ako nam neko da poklon, mi ga primamo uz ogromnu zahvalnost. Slično tome, Bog me snabdeva inspiracijom i težnjom, i ja sam Njemu krajnje zahvalan. Znam da bez Njega ne mogu da uradim ništa i da nisam ništa.

Novinar: Ne mogu da zamislim bolji razlog da se kreira umetnost. Veoma sam zadovoljan tim odgovorom. Divim se vašem delu! Puno vam hvala.

Deo II

SCA 57-64. Pitanja i odgovori na izložbi slika Jharna-Kala, 3. Avgust 1993.

Pitanje: Kako nalazite vremena da crtate, da pišete, da radite sve to što radite?

Šri Činmoj: Kao što znate, gde postoji volja, postoji i način. Molim se Bogu i meditiram na Boga. Iz Njegove beskrajne Samilosti, On mi je podario sposobnost da postignem prilično mnogo stvari. Ove moje kreacije nisu moje lične stvari. One su moja posvećena nuđenja mom Unutrašnjem Pilotu. Iz Njegovog beskrajnog Obilja On mi je dao sposobnost, i On je taj koji prima plodove.apacity, and it is He who receives the fruits.

Pitanje: Primećujem da su na crtežima jedino ptice. Zašto ptice?

Sri Chinmoy: Šri Činmoj: Ja sam čovek molitve i meditacije. Za mene, ptice imaju sasvim posebno značenje na duhovnom nivou. One lete nebom, a nebo je svo sloboda. Dakle, kada ptice lete nebom, podsećaju me na beskrajnu slobodu duše. Duša dolazi sa Neba. Kada mislimo na ptice, takođe se setimo i našeg Izvora, a to mi pričinjava ogromnu radost. Osećam da ako ljudi ovde dolaze da gledaju ove ptice, njihova unutrašnja glad da lete nebom beskrajne slobode biće nahranjena.

Pitanje: Dolazim iz Portorika i pitao sam se da li bi mogli da kažete nešto o španskoj kulturi.

Šri Činmoj: Najznačajniji događaj u mom životu u toku godina koje sam proveo na Zapadu bio je u San Huanu, Portoriku. Došao sam u Ameriku 1964, a krajem 1966. osnovali smo naš prvi Centar u San Huanu. Tako su moja težnja, posvećenost i moja vizija krenule u Portoriku. Zauvek sam zahvalan španskoj kulturi i španskoj duhovnosti, jer me je ona prva prihvatila.

Pitanje: Kada ste prvi put otišli u Portoriko, da li je ljudima bilo teško da vas prihvate ili je vamaje bilo teško da se naviknete na njih?

Šri Činmoj: Ne, zato što su oni koristili svoja srca, a ja moje srce. Moja filozofija se temelji na srcu a ne na umu. Portorikanci imaju toliko jednostavan um i čisto srce, i moj život takođe nastoji da bude sva jednostavnost, čistota i jedinstvo. Zato su me odmah prihvatili, kad sam otišao u Portoriko krajem 1966. godine, a meni je bilo tako lako da ih prihvatim kao svoje sopstvene.

Pitanje: Šta vam pruža najviše zadovoljstva?

Šri Činmoj: Dobijam najviše zadovoljstva kad sam u stanju da udovoljim mom Voljenom Gospodu Svevišnjem na Njegov sopstveni Način. Takođe, kada vidim da je neko drugi stvarno srećan, to mi pričinjava najveću radost; odmah pokušam da se poistovetim sa tom osobom. Kada se deca kreću okolo i ne koriste um, nema napetosti, nema ljubomore, nesigurnosti, sumnje, ni nečistote. Kad gledam decu, ona mi daju trenutnu radost.

Pitanje: Ima li među vašim učenicima onih koji ne samo da dele vaša uverenja, već i onih osoba na koje ste vi veoma ponosni?

Šri Činmoj: Ponosan sam na mnogu, mnogu moju duhovnu decu, zato što imaju ne samo talenat, već takođe unutar talenta imaju unutrašnju glad. Ukoliko vidim da imaju unutrašnju glad, duboko ih cenim. Inače, postoje mnogi, mnogi nadareni ljudi na Zemlji koji ne praktikuju duhovni život. Tako, sa stroge duhovne tačke gledišta, ne možemo ih ceniti. Naš način je taj da je Bog na prvom mestu. Ako neko stavi Boga na prvo mesto u životu, a zatim ako je stvarno obdaren sposobnostima, lepo i krasno. A opet, ima mnogo živih bića jednostavnog uma, čistog srca koji nemaju spoljašnje sposobnosti, ali svakog trenutka misle na Boga i mole se Bogu da postanu dobri građani sveta. Stoga ih cenim, divim im se i duboko ih volim.

Pitanje: U toku dana koji traje 24 sata, koliko sati meditirate, koliko sati slikate, pišete, a koliko vam slobodnog vremena ostane?

Šri Činmoj: Kad je o meni reč, ja popunjavam vreme na različite načine. A svaki put kada promenim aktivnost, steknem ogromno zadovoljstvo. Svaki put kada radim nešto novo, osećam da dobijam dodatni priliv energije da mi pruži radost. Meditiram rano ujutru – od dva ili pola tri do pet sati. U to vreme je veoma mirno. A opet, kad uđem u buku i metež života, kad igram tenis ili razgovaram sa ljudima, tad takođe mogu iznutra da se molim i meditiram. To je kao kad ste ekspert. Kada je neko ekspert, može da radi više od jedne stvari istovremeno.

Pitanje: Koja je najvažnija poruka koju želite da ponudite čovečanstvu?

Šri Činmoj: Želim da ponudim samo jednu poruku: Molite se Svevišenjem, meditirajte na Gospoda Svevišnjeg, našeg Nebeskog Oca, da budete u službi Njemu, najduševnije, sa najvećom posvećenošću i bezuslovno. Svako ljudsko biće se moli Bogu na svoj sopstveni način, ali obično postoji neki uslov : “Bože, ako Ti uradiš ovo za mene, onda ću se moliti Tebi. “ Ili, neko se moli Bogu samo da bi ispunio svoje lične ciljeve – da ga načini najboljim pevačem na svetu ili najboljim umetnikom na svetu. Dakle, najčešće se molimo uz uslove. Ali, moramo da se molimo Bogu bezuslovno i da bezuslovno meditiramo na Boga da bismo ispunili Boga na Božiji sopstveni Način. Onda od Boga zavisi da li On želi ili ne želi da ispuni naše molitve. Ne bi trebalo da se molimo Bogu da nas načini velikim ili jedinstvenim. Ne, naš cilj mora da bude da jedino udovoljimo Bogu na Božiji sopstveni Način. To je moja najviša poruka. Bila je ista juče, ista je danas i biće ista sutra: zadovoljiti i ispuniti Boga na Božiji sopstveni Način.

Deo III

SCA 65-72. Intervju magazina //The New Yorker// 6. avgusta 1993. na izložbi 70.000 Ptica-Mira-Sna-Slobode, Soho, Njujork.

Novinar: Postoji li jedna stvar koja vas je inspirisala da napravite sve te male crteže ptica?

Šri Činmoj: Ja sam tragalac za istinom i zaljubljenik u Boga. Molim se i meditiram. Kroz molitvu i meditaciju primam unutrašnje poruke da komponujem pesme, pišem poeziju, crtam i da radim razne druge stvari. Ova inspiracija me nosi. Nastojim da iznutra dobijem inspiraciju i težnju, a sa tom inspiracijom i težnjom nastojim da na razne načine budem na službi čovečanstvu.

Novinar: Da li ste onda kao deo tog nadahnuća osetili da su ptice nešto što treba da crtate?

Šri Činmoj: Za mene, ptice imaju sasvim poseban značaj; one utelovljuju slobodu. Vidimo pticu koja leti nebom, i to nas podseća na našu sopstvenu unutrašnju slobodu. Kao što sam ranije rekao, ja sam tragalac za istinom i zaljubljenik u Boga. Osećam da je u svakome od nas unutrašnje postojanje koje zovemo duša. Duša, poput ptice, leti nebom Božijeg Beskraja. Kada mislimo na ptice koje lete nebom, setimo se naše vlastite duše - ptice koja leti nebom Beskraja.

Ako kupimo kavez i stavimo u njega pticu, ona je ograničena. Ali, ako pustimo pticu, ona će leteti visoko, više, najviše. Kada ptica leti beskrajnim nebom, njen let nema granica. Slično tome, kada živimo u umu, zatvoreni smo u kavezu ograničenim mislima koje nas vezuju za zemlju – nebožanskim, nečistim, razarajućim mislima. Ali kada živimo u duši, možemo da letimo nebom božanske slobode. Kroz molitvu i meditaciju postajemo jednostavni, iskreni, ponizni i čisti. Osećamo da možemo da odemo iznad naših običnih, glupih misli koje nas vezuju za Zemlju i da letimo nebom božanskog prosvetljenja i savršenstva.

Novinar: Da li pokušavate da inspirišete ljude tom porukom kada delite u javnosti te ptice?

Šri Činmoj: Baš tako. Recimo da si otišao na pijacu i kupio si mango. Sad osećaš da ukoliko možeš da ga podeliš sa članovima tvoje porodice, više radosti ćeš imati nego ako ga pojedeš potpuno sam. Slično tome, inspiraciju sam dobio od mog Unutrašnjeg Pilota. Osećam da je On taj koji crta ove ptice u i kroz mene, u skladu sa mojom prijemčivošću. Ja sam samo Njegov instrument. Pošto mi je On preneo inspiraciju da crtam, osećam da je moja obavezujuća dužnost da podelim tu inspiraciju sa ostalima, jer ja vidim čitav svet kao jednu porodicu.

Mi pokušavamo da vidimo Božansko u svakom ljudskom biću. Ako vidim nešto divno i božansko u vama, biću ispunjen inspiracijom i težnjom da vam služim. A ako vi vidite nešto divno i božansko u meni, bićete ispunjeni inspiracijom i težnjom da služite meni. Na taj način smo inspirisani da postanemo dobri građani sveta i da služimo jedni druge. U suprotnom, mi postojimo samo radi sebe. Kao pojedinci, bez obzira na to koliko mnogo stvari dobijemo ili koliko mnogo naših želja ispunimo, nikada nećemo imati trajnu sreću sve dok ne vidimo da su i ostali srećni. Nikad ne možemo da budemo zadovoljni našom sopstvenom srećom zato što istinska sreća mora da bude sveobuhvatajuća. Ako je nema svako, ni ja je ne mogu imati. Čak iako Bog ispuni sve moje želje, ja još uvek ne mogu biti srećan. Jer, pogledaću oko sebe i videću da je neko drugi nesrećan. A kako mogu da budem srećan kad vidim da moja braća i sestre to nisu?

Ove ptice me podsećaju na sreću koja je sve-prožimajuća. Ja pogledam na tu stranu i vidim ptice, i pogledam onu stranu i vidim ptice. Bez obzira u kom pravcu gledam, ja vidim ptice, i to mi pruža detinju sreću. Pomislite na dete u divnom vrtu. Dete se ne zadržava na jednom mestu. Dete pogleda jedan cvet i divi se njegovoj lepoti i mirisu. Potom trči da vidi drugi cvet. Stiče ogromnu radost krećući se od jednog do drugog mesta i opažajući lepotu, miris, svetlost i blaženstvo u mnoštvu cvetova. Svugde u vrtu gde ode, dete je srećno, srećno, srećno. Ali, ako ostane ograničen na jedno mesto, neće biti srećno.

Upravo na isti način, mi ljudska bića krećemo se od jednog mesta do drugog diveći se raznovrsnom cveću u Božijem vrtu života. Jedan cvet se zove Amerika; neki drugi se zove Indija ili Francuska. Ali to su samo imena i forme. Iznad imena i forme je stvarnost, koja je sva jedinstvo. Svi mi pripadamo jednoj porodici, i stičemo ogromnu radost kada delimo ljubav i blaženstvo našeg srca sa ostalim članovima naše porodice. To je dakle ono što pokušavam da uradim sa crtežima.

Novinar: Da li ste srećni kad vidite ljude kako prolaze i posmatraju vašu izložbu?

Šri Činmoj: Moje sopstveno unutrašnje osećanje je da, kada ljudi gledaju crteže, dobijaju neki osećaj mira. Posmatrao sam nekoliko posetilaca i čuo sam dosta njihovih komentara. Kada gledaju te ptice, osećaju mir. Šta više mogu ponuditi čovečanstvu? Kao ljudsko biće, najveća nagrada mi je prilika da služim čovečanstvu. Ukoliko vidim da neko dobija mrvicu mira od mog služenja čovečanstvu – od mojih crteža, mojih slika, mojih pesama, poezije ili od nečeg drugog što radim – onda osećam da sam postigao nešto. Osećam da sam bio u stanju da podelim svoju inspiraciju i težnju sa drugima.

Novinar: Vrlo je mirno, i pored toga što je u sred grada Njujorka.

Šri Činmoj: Veoma je mirno. Postoji samo jedna stvar koja nam je potrebna ovde na Zemlji a to je mir. Sve drugo je beznačajno i beskorisno. Možemo da steknemo ime, slavu, bogatstvo i sve na spoljašnjem planu. Ali, ako ne pronađemo mir u najdubljim delovima našeg srca, nikada nećemo biti zadovoljni. Samo mir nam može pružiti zadovoljstvo. Da bismo pronašli taj mir, moramo da zaronimo duboko u sebe i da se molimo i meditiramo. Ja osećam da ljudi pronalaze mir kad posmatraju moje crteže i, to im pomaže da iznesu na površinu osobine njihove sopstvene duše i da na taj način uvećaju njihovu sopstvenu mudrost i radost. Kada gledaju ove ptice i vide ih kako lete nebom unutrašnje slobode, radost u njihovom sopstvenom srcu je veća.

Novinar: Kada sam malopre došao kod vas, vi ste sedeli i crtali. Da li ste većinu ovih crteža završili na taj način, sedeći?

Šri Činmoj: Da, samo dok sedim. Obično kada crtam, trudim se da budem u stanju kontemplacije – u duševnoj svesti ispunjenoj molitvom – i ne pričam. Obično crtam rano ujutru kad sam potpuno sam, ili kad sam u autu. Ali ponekad takođe crtam kad se ljudi kreću okolo i kada sam u sred buke i meteža života.

Novinar: Imate li neku pticu u umu kada crtate?

Šri Činmoj: Ja nemam ništa u umu. Nastojim da zadržim prazan, miran um koliko je god moguće. Spoljni um je poput površine mora. Na površini, more je puno talasa; sav je nemir. Ali kada zaronimo duboko ispod površine, to isto more je sav mir, mirnoća i tišina. Upravo tu nalazimo izvor kreativnosti.

Ne koristim um kada crtam zato što nas proces razmišljanja vezuje. Kada koristim um, postanem vezan i ograničen. Čim mislimo na nešto, vezujemo sebe. Um nas vezuje upravo zbog toga što još uvek nije naučio umetnost samodavanja, koja je sva širenje. Unutrašnje srce, srce koje teži je naučilo umetnost samodavanja. Čim uđemo u srce neke osobe, čak i ako je ta osoba naš takozvani neprijatelj, osećamo da i ona takođe pokušava da postane bolja osoba. Ali kad uđemo u nečiji um, O Bože, vidimo da pokušava da nas uništi. A ako uđemo u naš vlastiti um, vidimo da i mi takođe imamo iste destruktivne misli. Zbog toga se naši umovi stalno sukobljavaju. Ja želim da vladam tobom; ti želiš da vladaš mnome. Kad živimo u umu, jedino želimo svoju prevlast. Ali, kad smo u svom srcu, samo volimo jedni druge; a onda ne postoji pitanje prevlasti. Možemo da rešimo svoje probleme tako što sve vreme pokušavamo da ostanemo u svom srcu i da osećamo jedinstvo jedni sa drugima.

Ove ptice odražavaju jedinstvo srca. One predstavljaju jedinstvo u mnoštvu. Svaka ptica je drugačija, ali kada ih gledaš, osećaš jedinstvo. Drvo ima toliko mnogo lišća i cvetova, ali svi oni su deo istog drveta-jedinstva. Ovde ima 70,000 ptica, ali čim pomislimo na svest - pticu, ona postaje jedna ptica. Svest-ptica predstavlja svest unutrašnje slobode naše duše.

Novinar: Da li ćete nastaviti da povećavate taj broj?

Šri Činmoj: Da, svakog dana crtam više ptica. Danas sam završio 76,000. Moja želja je da 19. novembra prikažem 100,000 ptica u Otavi. Otprilike pre 19 godina kročio sam u svet umetnosti u jednoj hotelskoj sobi u Otavi. Tamo sam uradio prvi crtež na Zapadu. U Kanadi imam učenike, a oni svake godine obeleže godišnjicu tog prvog crteža koji je bio ruža. Naš plan je da ovog novembra imamo ogromnu galeriju u kojoj će se nalaziti 100,000 crteža ptica. Iskreno se nadam da ću moći da ih završim do kraja oktobra.

Novinar: Da li ćete takođe izložiti i vaše slike u akrilik tehnici?

Šri Činmoj: Biće izloženo samo nekoliko odabranih slika.

Novinar: Da li imate neki osećaj šta će biti vaš sledeći projekat kada ovaj bude završen?

Šri Činmoj: Ne znam šta će se desiti sve dok mi moj Unutrašnji Navigator ne kaže šta On želi da uradim. Ja sam ne znam jer On je Izvršilac u meni. Prema kapacitetu moje prijemčivosti, pomoću molitve i meditacije, pokušavam da primim Njegove poruke. On sve zna beskrajno, beskrajno bolje od mene, i u Njegov odabrani Čas On će mi reći šta da uradim. Znam da je On taj koji će me usmeriti kada dođe vreme – mi to zovemo Božiji Čas.

Novinar: Da li ste Ga nazvivali vašim Unutrašnjim Ocem?

Šri Činmoj: Da, ja ga zovem mojim Ocem ili mojim Unutrašnjim Navigatorom, Kormilarom broda života mog. Ja vidim život kao brod i osećam da On upravlja njime u pravcu najvišeg odredišta – Zlatne Obale. On je Vrhunski Navigator i On vodi brodove naših života do Zlatne Obale.

Deo IV

SCA 73-77. Intervju Kanadske radiodifuzne korporacije. Dana 6. januara 1994. Šri Činmoj je intervjuisan uživo telefonom na radio programu //As it Happens//, za emitovanje preko CBC Canada. Ovo je transkript tog intervjua.

Novinar: Šri Činmoj nije vaš obični, svakidašnji Guru. On i njegovi učenici su poznati po izvršavanju neverovatnih zadataka. Njihovi poduhvati izdržljivosti u postizanju rekorda su neki načini na koje Šri Činmoj i njegovi sledbenici tragaju za unutrašnjim mirom. Najnoviji poduhvat je upravo završen : milion crteža, a svaki od njih je ptica – jedan milion ptica mira. Sam Šri Činmoj je završio crteže da bi danas proslavio rođendan Raise Gorbačov. Došli smo do internacionalnog umetnika i ambasadora mira, Šri Činmoja, u Suvi, Fidžiju. Šri Činmoj, sigurno ste veoma zadovoljni što ste uspešno završili crteže milion ptica. Sigurno se radujete što je to završeno.

Šri Činmoj: Da, izuzetno mi je drago što je sve završeno. Svaka ptica me podseća na slobodu, a osećam da sloboda živi u miru i nigde drugde.

Novinar: Pitanje: Možete li mi reći kako ste dobili ideju za ovaj projekat? Pre koliko vremena je to bilo, i zašto ste odlučili da to uradite?

Šri Činmoj: Pre dve godine, dok sam bio na Malti, odjednom sam bio inspirisan da crtam ptice i otad ih crtam. Ranije sam dobijao i dalje dobijam ogromnu radost uvek kada crtam pticu. Svaki put osećam neku vrstu unutrašnje slobode.

Želim da vam kažem da Kanada ima vrlo posebno mesto u mom umetničkom životu. Otprilike pre 19 godina započeo sam svoj umetnički život na Zapadu radeći neke slike i crteže u Šeraton Hotelu u Otavi. Takođe, prošle godine 100,000 mojih crteža ptica su bili izloženi u Otavi. Naša filozofija je filozofija progresa, stoga sam od 100,000 došao do jednog miliona.

Novinar: Da li ste sigurni da je milion ptica? Kako ste vodili evidenciju?

Šri Činmoj: Sedam ili osam mojih učenika su ih sve verno i posvećeno dva puta prebrojali. Ima tačno 1,001,919.

Novinar: Verujem da su sve bile golubice. Da li je tako?

Šri Činmoj: Ne, one su ptice moje mašte – svih oblika i veličina. Crtao sam ih hemijskim olovkama, flomasterima, bojicama, četkama za slikanje i mnogim drugim stvarima.

Novinar: Pitanje: Da li ste sve ptice posvetili Raisi Gorbačov?

Šri Činmoj: Posvetio sam izložbu 100,000 ptica u Otavi gospođi Gorbačov i završio sam jedan milion ptica juče, na njen rođendan. Ovaj jedan milion ptica takođe će biti prikazan u Otavi, krajem marta. Posvetiću to novo izlaganje mojoj majci, koja je sada na Nebu. Voleo bih da obeležim stogodišnjicu njenog rođenja posvećujući joj ovu izložbu.

Novinar: Zašto ste posvetili prvih 100,000 gospođi Gorbačov?

Šri Činmoj: Ona i predsednik Gorbačov su moji brlo bliski prijatelji. Ja uopšte ne razumem politiku; ja sam samo tragalac za istinom i zaljubljenik u Boga. Ali, osećam da je i predsednik Gorbačov istinski tragalac za istinom i čovek koji je stvarno posvećen miru. Zbog toga osećam prema njemu krajnje divljenje i naklonost. Videli smo se pet ili šest puta. Moj prvi susret sa njim, začudo, bio je u Otavi pre četiri godine.

Novinar: Šta je vaš sledeći projekat? Imate li sada još nešto drugo na umu?

Šri Činmoj: Trenutno, nemam ništa u vidu. Samo ću upražnjavati svoje redovne molitve i meditacije, i ako je to Božija Volja, latiću se nečeg drugog.

Novinar: Šri Činmoj, puno vam hvala. Šri Činmoj je duhovni vođa u Njujorku i ambasador mira u svetu. Razgovarao je sa nama iz Suve, Fidžija.

Deo V

SCA 78-88. Pitanja i odgovori o crtežima Ptica-Mira-Sna-Slobode.

Pitanje: Kako možemo da se vinemo poput tvojih ptica?

Šri Činmoj: Možete da se vinete poput mojih ptica pomoću smele mašte vašeg uma, besane težnje vašeg srca i neumorne posvećenosti vašeg života.

Kako mogu najbolje da meditiram na tvoje crteže ptica ?

Šri Činmoj: Možeš najbolje da meditiraš na moje crteže ptica na način na koji dečije srce plače i oči deteta se smeše.

Pitanje: Čemu nas te ptice uče?

Šri Činmoj: Svi mi želimo slobodu i svima nam je potrebna sloboda. Ptice nas uče da se oslobodimo od zemaljskog ropstva. Učenje ptica je zaista uzvišeno.

Pitanje: Kako će vaše ptice promeniti zemaljsku svest?

Šri Činmoj: Postoji samo jedan način da se promeni zemaljska svest, a to je kroz neprekidni let-težnju. Ja osećam da moje ptice ispunjene molitvom i pouzdanjem rade ono što je potrebno za transformaciju Zemlje.

Pitanje: Da li su tvoje ptice nastale iz težnje ljudi ili iz neke druge sfere?

Šri Činmoj: Neke moje ptice su nastale iz ljudske težnje. Druge su stvorene božanskom koncentracijom, meditacijom i kontemplacijom. A neke su još nastale iz Blaženstva mog Voljenog Gospoda Svevišnjeg.

Pitanje: Kako možemo da osetimo tvoje ptice u našem svakodnevnom životu?

Šri Činmoj: Možete da osetite moje ptice u svakodnevnom životu upravo poistovećujući molitvu svog uma i meditaciju svoga srca sa njima.

Pitanje: Kako možemo da budemo više nalik tvojim pticama?

Šri Činmoj: Možete više da ličite na moje ptice samo zamišljajući da ste vi odvažna sloboda mojih ptica na nebu Beskraja koje se večito širi.

Pitanje: Kako mogu da ti pružim toliko mnogo radosti kao tvoje ptice?

Šri Činmoj: Možeš da mi pružiš isto toliko radosti jedino osećajući da sam ja zlatna ptica koju ceniš, kojoj se diviš, voliš i obožavaš u vrtu lepote čistote tvog srca

Pitanje: Da li svaka od tvojih ptica duša ima svoju sopstvenu posebnu ulogu ili sudbinu?

Šri Činmoj: Neke od ptica su grupne ptice dok druge to nisu. Individualne ptice će igrati individualne uloge dok će one kolektivne igrati kolektivno svoje kolektivne uloge. Ali pri kraju njihovog putovanja, individualne ptice i kolektivne ptice će doći na isto odredište: odredište koje je preplavljeno zemaljskom samodajućom lepotom i Nebeskim Miomirisom Bogootkrovenja.

Pitanje: Šta u unutrašnjem svetu tvoji prijatelji najviše veličine kažu za tvoje ptice duše?

Šri Činmoj: Oni kažu da moje ptice maksimalno samodajući, besano i bez daha pevaju Pesme Pobede večnoprevazilazećeg Onostranog.

Pitanje: Šta su tvoje ptice i šta one znače?

Šri Činmoj: Na ovom svetu svako dobija radost radeći nešto. Lekar dobija radost služeći Svevišnjem u ljudima koji pate od različitih vrsta bolesti. Ja dobijam radost zato što radim nešto da udovoljim mom Najvišem, Bogu Svevišnjem. Moj Svevišnji Gospod je zatražio da nacrtam te ptice, a čineći Njega srećnim i ja postanem srećan. Ako nešto uradim po svojoj volji da bih bio srećan, nikada neću biti srećan. Čak iako me ono što radim čini srećnim u ovom trenutku, znam da moja sreća neće biti trajna, i sledećeg trenutka ću se osećati veoma nesrećnim. Ali stalno sam srećan radeći ono što Bog traži da uradim. Služeći Njemu i udovoljavajući Njemu na Njegov sopstveni Način, imam stalnu radost.

U mojoj porodici niko nije bio umetnik. Moj otac je napisao nekoliko pesama, jedna od mojih sestara je pomalo komponovala muziku. Ali Svevišnji, iz Svoje Beskrajne Darežljivosti, podario mi je sposobnost da stvorim okean u svetu poezije, muzike, u svetu umetnosti. On je taj koji je tražio da se bavim tim stvarima, i On je taj koji mi je dao sposobnost da na taj način služim Njemu. Sve su te ptice-duše koje crtam Njegova kreacija; On stvara ove ptice-duše u meni i kroz mene, zavisno od moje prijemčivosti.

Sa ljudske tačke gledišta, milion ptica je više nego dovoljno. Ali sve što je dobro, trebalo bi da nastavimo. Bog mi je naložio da nastavim da crtam. Ja ću nastaviti, nastaviti, nastaviti dok mi On ne kaže da prekinem. Primarni cilj u mom životu je da pružam radost mom Stvoritelju, Svevišnjem. Ali, takođe vidim da ove nevine ptice pružaju radost mojim učenicima i mojim prijateljima u mnogim delovima sveta, i to mi daje duboki osećaj zadovoljstva.

Deo VI

SCA 89-91. Dana 16. juna 1994. Šri Činmoj se sastao sa Lindzi Klenel, filmskom piscem i producentom, u restoranu Annam Brahma u Kvinsu. Tamo je Šri Činmoj potpisao jedan od svojih crteža za gospodina Klenela. Evo odlomaka iz njihovog razgovora.

Gospodin Klenel: Puno vam hvala. Ovaj crtež je prava inspiracija. Snaga inspiracije koju vi imate za ljude je veoma veoma važna.

Šri Činmoj: Ja je vidim kao Božiju bezuslovnu Samilost koja deluje u meni i kroz mene, nastojim da služim Njemu sa ljubavlju, posvećenošću, kroz molitvu i duševno. Kažem Bogu: “Ja jedino želim da budem Tvoja fudbalska lopta. Šutiraj me kad god Ti želiš, koliko je moguće jako. Moja je jedina radost u tome da me Ti šutiraš.” On me, stoga, šutira udesno i ulevo, a ja tako stičem radost. Ove slike nastaju u i kroz Njegove Udarce pune blagoslova. Bog me je pitao gde želim da budem. Rekao je: “Želiš li da vidiš Moje Oči ili Moja Stopala?” Rekao sam: “Više radosti stičem kad vidim Tvoja Stopala nego kada vidim Tvoje Oči.” U Mahabharati, našem indijskom epu, Kaurave su želele da budu uz glavu Krišne, ali Pandave su želele da budu kraj Krišninih stopala. Što se mene tiče, ja dobijam beskrajno više radosti kad sam kraj Božijih Stopala; više volim aspekt posvećenosti života. Pre neki dan sam čitao Puranu, jednu od svetih indijskih knjiga. Krišna je govorio: “Spreman sam da ti podarim oslobođenje jer lakše je da ti podarim oslobođenje nego posvećenost.” U oslobodenju, tragalac ide svojim putem; ptica odleti. Ali ako postoji posvećenost, onda postoji magnetsko privlačenje između Učitelja i učenika – najslađe osećanje – i Učitelj se igra sa učenikom-pticom na najslađi način. Stoga, ja osećam da slatkoća posvećenosti daleko prevazilazi veličanstvenost oslobođenja.

Gospodin Klenel: To je tako lepo rečeno.

Šri Činmoj: Ja želim slatkoću. Ako postoji divan cvet, više će da mi se sviđa od ogromne građevine. Kakvu korist imam od toga što vidim ogromnu zgradu sa mnogo prostorija? Ali, ako vidim divan cvet, odmah kažem: “Kako je lep, kako je čist, kako jednostavan i sladak!” To su osobine koje ja želim da razvijam u svom životu: slatkoća, čistota, jednostavnost. Um je privučen veličinom, a srce uvek želi da vidi nešto veoma, veoma slatko i puno ljubavi.

Zato uvek kažem Bogu: “Udari me koliko je moguće jako. Jedino tad mogu da Te smatram svojim sopstvenim. Ako mi Ti podariš slobodu, ja ću je samo zloupotrebiti. Postaću poput slona u staklarskoj radnji i sve ću uništiti. Ali što me više Ti šutiraš, to ću postati čistiji.” To je kao zlatni krčag koji postaje sjajan, sjajniji, najsjajniji svaki put kad ga zlatar kucne.

Gospodin Klenel: Neobično mi je ono što ste rekli, i velika je uteha. Imam nešto što sam želeo da pitam pre nego što sam došao kod vas. Nacrtali ste tri miliona ptica. To je stvarno inspirativno, ali je takođe i vrlo neobično. Možete li da mi to objasnite?

Šri Činmoj: Um će reći da sam halapljiva osoba. Nisam zadovoljan sa malo hrane; Želim da jedem proždrljivo – veću od najveće količine. Ali, ako to gledaš na drugi način, ako te stvari vidiš u odnosu na Božiji Beskraj, Večnost i Besmrtnost, da li onda mojih tri miliona ptica imaju neki značaj?

Mi smo hodočasnici nerođeni i besmrtni koji idu Putem Večnosti. Što god imamo u unutrašnjem svetu, u svetu duše, beskrajno je, večito i besmrtno, a te unutrašnje osobine i sposobnosti pokušavamo da iznesemo na površinu. Kad smo u telu, u umu ili vitalu, sve je tako ograničeno; ograničeni smo u zatvorskoj ćeliji. Ali, kad smo u duši, koja je direktni predstavnik Boga, bavimo se beskrajem.

Ono što Svevišnji nastoji da uradi je da pusti da konačno u nama, mali brat u nama, pokuša da sledi velikog brata u nama, koji je duša. Stoga naš spoljašnji život pokušava da trči rame uz rame sa našim unutrašnjim životom. Naš unutrašnji život večno teče u nama i kroz nas, i mi pokušavamo da iznesemo na površinu njegove bezgranične sposobnosti. Kada crtam tri miliona ptica, tad pokušavam da uđem u neograničeni Izvor, koji svi mi imamo u sebi. Nastojim da iznesem na površinu tu neograničenu sposobnost.

Um nam stalno govori da možemo doći samo do određene visine, ali kako znamo da je ona konačna? Um nam govori da možemo da trčimo samo 100 metara, vidite da ljudi već trče hiljadu milja. Božija Vizija je beskrajno šira od stvarnosti. Kad je Bog stvorio stvarnost, Bog Stvoritelj je postao Bog tvorevina. Ali Bog je beskrajno, beskrajno veći od Svoje tvorevine-univerzuma. Bog Stvoritelj, Jedan koji je imao Viziju, beskrajno je veći od Svoje tvorevine. Ti si filmski producent, Ti znaš da stvaraš filmove, ali ono što ti proizvodiš ne može da stvori tebe.

Gospodin Klenel: Da, to ima smisla. Radi se o duhovnosti i neograničenosti. To je definicija. Rušeći barijere i smatrajući da su tri miliona ptica nešto što je moguće nacrtati, afirmišemo duhovnu stvarnost. Da li je tako?

Šri Činmoj: Da, moram da osećam da ja nisam bazen ili jezero. Bog želi da budem tekuća reka koja huči i teče od unutrašnjeg Izvora i prenosi taj Izvor u spoljašnju stvarnost. Ako želim da budem jedan izraz Izvora, ne mogu da razdvojim svoje unutrašnje i spoljašnje postojanje. Glavna stvar je da iznesem na površinu neograničene mogućnosti koje imam duboko u sebi. Sa te tačke gledišta, čak i priča o tri miliona ptica je ograničavajuća.

Duhovnost nije nešto abnormalno ili neprirodno. Duhovnost je normalnija i prirodnija od bilo čega. Bog je neograničen, beskrajan, besmrtan, i ja želim da svesno postanem neodvojiv od Njegovog Postojanja tako da mogu da služim Njemu na Njegov sopstveni Način. U isto vreme, Jedan koji je beskrajan, večan i besmrtan pokušava da izrazi Sebe u i kroz moja ograničenja. On kaže: “Sada želim da izrazim Sebe u tvom umetničkom životu i kroz njega. Želim da izrazim Sebe u tvom životu poezije i kroz tvoj život poezije, tvoj sportski život.” Ali On to može da uradi samo u skladu sa mojom prijemčivošću. Majka daje bombone trogodišnjem detetu i kaže mu da ih podeli drugarima. Potom, kada ona vidi da dete dobro radi, daje mu puno bombona tako da može da nahrani stotine osoba. Na taj način majka nudi bombone drugima u i kroz svoje dete.

Uvek kažem da Svevišnji izražava Sebe u meni i kroz mene, shodno mojoj prijemčivosti. Ja nisam delaoc. Ne mogu da smatram ta tri miliona ptica mojim sopstvenim i ne želim da ih smatram takvim. Zahvalan sam Svevišnjem zato što mi je dao zlatnu priliku da služim Njemu na Njegov sopstveni Način. Moja poezija, moja muzika, umetnost i sve ostalo što radim samo su izrazi Nekoga ko deluje u meni i kroz mene. U svakom trenutku On vidi koliko imam čistote, koliko imam poniznosti, koliko iskrenosti i koliko revnosti. Shodno tome, On je u stanju da izrazi Sebe u i kroz mene.

Možda će neki ljudi reći: “Šta on radi? On je umetnik, muzičar, on je pevač. Zašto ne uzme jednu oblast i uradi najviše sa njom?” Ali ja to tako ne vidim. Klavir ima mnogo dirki. Zašto pijanista treba stalno da bude na jednoj dirci? Ako svira samo jednu dirku, jednu notu, kako može da proizvodi kosmičku melodiju, univerzalnu melodiju? Slično tome, osećam da je umetnost jedna dirka, poezija je neka druga dirka, meditacija je neka treća dirka, a sport je četvrta dirka. Ako pogodiš različite dirke, proizvodiš lepu muziku. U suprotnom, neće dobro zvučati.

Ako želim da budem cvet u Božijem Vrtu Srca, ili ako želim da budem cvet položen kraj Božijih Stopala, kako mogu da imam samo jednu laticu? Ako cvet treba da bude divan, mora imati barem nekoliko latica.Ako ti donesem jednu laticu na stabljici, reći ćeš: “Da li je to cvet? To je glupo.”

Moje telo ima ruke, noge, oči i tako dalje. Da li ću samo ruke smatrati važnim? Da li ću ih načiniti snažnijim od najsnažnijih i uopšte neću obraćati pažnju na svoje noge? A ukoliko obraćam pažnju samo na noge i odbacim um, ko će mi onda reći da hodam? A opet, ako mi oči ne funkcionišu, kako će me onda noge bilo gde odvesti ? Pošto je telo skup povezanih delova, i sam život mora da bude celina međusobno povezanih delova.

Gospodin Klenel: To je divno objašnjenje. To čini nešto o vama veoma jasnim, i ja zaista cenim što to kažete.

_Šri Činmoj: S obzirom da praktikujete jogu, mogu ovako sa vama da pričam - srcem prema srcu. Ja pristupam vama svojim srcem – sa onim što imam i što jesam. Vi takođe prihvatate ono što ja imam i ono što jesam. Postoji velika razlika između “imam” i “jesam”. Kada “imam” i “jesam” postanu jedno, jedino tad možemo postati pravi instrumenti Boga.

Deo VII

Nazvane „Moja umetnost“, ove pesme je napisao Šri Činmoj 1. i 2. novembra 1993. kako bi proslavio otvaranje izložbe 100.000 Ptica-Mira-Sna-Slobode u Otavi, Kanada.

1.

Moja Umetnost nije umetnost
Bez svetlosti moje duše.

2.

Moja Umetnost nije umetnost
Bez čistote moga srca.

3.

Moja Umetnost nije umetnost
Bez jednostavnosti moga uma.

4.

Moja umetnost su žmurke
Između prosvetljujućih osmeha moje duše
I bujice suza moga srca.

5.

Umetnik u meni ima tri
Verna, neumorna
I samodajuća prijatelja:
Oko-novine, srce-jedinstva
Punoću - života.

6.

Umetnost Moga Srca
I srce deteta
Izuzetno su dragi jedno drugome.
Oni duboko vole jedno drugo;
Oni su stalno potrebni jedno drugome;
Međuzavisni su, besano.

7.

Moj um kaže da je sve što radim
Previše beznačajno
Jer mi nedostaje
Sposobnost.
Nije potrebno reći,
To podrazumeva moj Umetnički rad.

Moje srce kaže da je sve što radim
Izuzetno značajno
Jer je Božiji Dodir
Uvek tu.
Nije potrebno reći,
To podrazumeva moj Umetnički rad.

8.

Moja Umetnost ne želi
Da se složi sa mišljenjem
Da nesreća
Vlada svetom.

9.

Moja Umetnost živi
U dobro znanom brodu-snu
Sa dobro znanim Kormilarom
Ka Obali Stvarnosti ispunjene snom.

10.

Kada slikam ili crtam,
Držim vrt misli mog uma
Potpuno slobodnim od korova sumnje u sebe.

11.

Ja mogu da odvojim moj život Umetnosti
Od svega drugog,
Ali ne od cvetova moje molitve
I cvetanja meditacije.

12.

Onog trena kad počnem da slikam,
Jasno vidim kako moja duša - meditacija
Sa mnogo blagoslova prožima
Plamenove težnje mog srca

13.

Prvo ono što je najvažnije:
Umetnik u meni,
Pre nego što započne svoj Umetnički rad,
Uvek uhvati
Ekspresni voz težnje svog srca.

14.

Istina, u mojoj Umetnosti želim da vidim
Lice zemaljske lepote.
Ali želim da vidim
Srce Nebeske Božanstvenosti
Više, beskrajno više.

15.

Čovek umetnik u meni kaže:
“Što je gotovo, gotovo je.
Što je potpuno, potpuno je.”
Božanski Umetnik u meni kaže:
“Ništa ne može da bude trajno završeno,
Ništa ne može da bude u potpunosti potpuno,
Jer u unutrašnjem svetu
Današnje odredište i
Današnje savršenstvo
Polazne su tačke
Da se ode na novo putovanje
I da se vidi lice nove zore.”

Evo poruke moje Umetnosti:
Samoprevazilaženje je život,
Srce, dah i duša
Moje Umetnosti.

16.

U mom životu Umetnosti
Postoje dva velika zaljubljenika umetnosti:
Stari zaljubljenik u umetnost i
Savremeni zaljubljenik u umetnost.
Jednom kad su imali vrlo ozbiljnu raspravu,
Svaki je hteo da proglasi
Svoju prevlast.
Bio sam zapanjen.
Na kraju, sam im rekao:
“Što se mene tiče,
Nije mi važno da znam
Ko je superioran i
Ko je inferioran.
Samo me zanima
Taj zaljubljenik umetnosti u meni
Koji me uči
Vrhunskoj Umetnosti-
Umetnosti bezuslovne predanosti
Božijoj Volji
U svim mojim aktivnostima.”

17.

Ne želim da čovečanstvo
Ponavlja moje umetničke misli,
Umetničke ideje i
Umetnička otkrovenja.
Samo želim da čovečanstvo
Prihvati poniznost-služenja
Mog života Umetnosti
Radi ispunjenja
Njegovog cilja samoprevazilaženja.

18.

Tokom moje duboke meditacije,
Plačem moleći se
I duševno se ispovedam
Kada Bog, Svevišnji Umetnik,
Sa puno blagoslova posmatra
Izložbu moje Umetnosti
Na Vrhovima Samilosnih Prstiju.

19.

O moj sitni intelekte,
Van, van!
O moj strašni ume,
Van, van!
O moje srce-jagnje,
Ostani tu gde si!
Volim te.
Potrebno si mi.
Sad sam spreman
Da slikam i crtam
I, da tako ugodim mom unutrašnjem Pilotu
Na Njegov sopstveni Način
U mom Životu - Umetnosti.

20.

Svaka ptica moga srca
Pasoš je za svet
Cvetova mira.

21.

O bezbrojne ptice moga srca,
Više vas neću držati zatvorene.
Od sada
Posmatraću vas kako letite
U vrhunskoj ekstazi
Nebom Beskrajne Slobode.

Deo VIII

SCA 113. Molitva ponuđena za završetak milion Ptica-Mira-Sna-Slobode, 5 Januara 1994, 5:15 a.m.

1.

Svevišnji, moj Svevišnji, moj Gospode Svevišnji,
Moj Apsolutni Svevišnji, moj Voljeni Svevišnji,
Danas još jednom,
Iz Tvoje bezgranične Darežljivosti,
Ti od mene praviš
Tvoj odabrani instrument.
Upotpunjuješ jedan milion kreacija – ptica
Kroz moje srce težnje
I posvećenost života.
Moj Gospode, moj Gospode, moj Gospode,
Učini moje srce
Dostojnim Tvoje beskrajne Samilosti
A moj život Tvojom besmrtnom Pobedom.
Moj Gospode, moj Gospode, moj Gospode,
Tvoje ptice se osmehuju
Na Nebu Beskraja.
Tvoje ptice pevaju
U Večnosti Mira, Mira, Mira.