Deo IV

SCA 703-705. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja 6. Oktobra 1993. u Tokiju.

Pitanje: Nedavno si rekao da će ova godina biti teška. O čemu treba da vodimo računa? Na šta treba da obratimo pažnju?

Šri Činmoj: Sve što snižava našu svest, sve što je negativno, obeshrabrujuće ili deprimirajuće, smesta moramo odbaciti. U suprotnom, bez obzira koliko smo godina na stazi, ne postoji garancija da ćemo načiniti veoma brz napredak. Možda čak nije moguće da ostanemo na stazi. Ili moramo da idemo napred ili ćemo biti povučeni unazad u duhovnom životu. Ne možemo da stojimo na jednom mestu.

U običnom životu, prepešačimo izvesno rastojanje a zatim se odmaramo. Pa opet nastavljamo ili se zaustavimo na neko vreme. Ali u duhovnom životu, ne možemo trajno da ostanemo na istom mestu. Nebožanske sile nas vuku nazad.

Nekada davno mnogi od vas izrazili su obećanje da će biti duhovni, da će biti odlični učenici. Nekad ste načinili brz, brži, najbrži napredak, Bog očekuje da nastavite istom brzinom. Ali kada letargično pustite da pogrešne sile uđu u vas i negujete te pogrešne sile, misleći da su te sile stvarne, a da ono što ste ranije radili nije stvarno, onda idete u nazad.

U svakom trenutku moramo da budemo oprezni. Život iskušenja napada duhovnu osobu beskrajno više nego običnu osobu. Obični ljudi imaju određeni standard. Spremni su da idu brzinom indijskih volovskih kola. Oni osećaju, kad su započeli, to je dovoljno. Postoji Cilj i imaju na raspolaganju Večnost da ga dosegnu. Ali duhovni ljudi ne mogu da se ponašaju na taj način. Kad su počeli da hodaju stazom iskreno i ozbiljno, i ako su već pokazali svoju brzinu – izuzetno veliku brzinu – onda ne mogu da zastanu ili da uspore i da puste da neznanje uđe u njih. Neznanje označava netežeći život, nebožanski život. Ne mogu da se vrate tom životu zato što su već dali svečano obećanje Svevišnjem, iznutra i spolja, da budu Njegovi odabrani instrumenti, a Svevišnji im je verovao i dao Svoje unutrašnje Pouzdanje, unutrašnju Radost, unutrašnji Ponos i mnoge, mnoge božanske osobine.

Dakle, ti ljudi ne mogu da uspore ili da stanu jer su već dali veoma ozbiljno obećanje. Ako se na tom putu zamore i pomisle da je vreme da se povuku i da uživaju, u potpunosti greše. Za pravu duhovnu osobu, nema povlačenja. Duhovnost je jednosmerna ulica, ne dvosmerna. Kad jednom vidite svetlost, bilo u vama ili u vašem Učitelju, ako svesno i namerno uđete u mrak, možete sve izgubiti.

Oni ljudi koji su ozbiljno shvatili duhovni život treba da budu veoma, veoma oprezni, jer Bog ima poverenja u njih, Bog zavisi od njih. Ako iznevere Boga zbog njihove nevoljnosti, lenjosti i ostalih nebožanskih sila koje svesno ili nesvesno gaje, onda im, nažalost, Bog neće tolerisati, čak i ako su nekada uradili za Njega mnogo. Ako ste učinili mnogo za Boga, Bog očekuje da uradite mnogo više. On je naš Voljeni Svevišnji. Ako Ga izneverimo, On će se ili potpuno povući ili će primeniti božansku odmazdu, božansku kaznu.

To što govorim se odnosi samo na one koji su veoma dugo sledili duhovni život, koji su imali vrlo visoka iskustva i koji su mnogo učinili za Boga. Oni koji su upravo prihvatili duhovni život ne moraju da se brinu jer se tek razvijaju. Ako mogu da se razvijaju srećno, s vedrinom i s voljnošću, neće biti problema. Ali ako mogu da budu svesno svesni sila oko njih i svesno, redovno i posvećeno pokušavaju da se kreću napred u duhovnom životu, načiniće veoma brz napredak.