Pitanje: Zašto su vaše ideje privukle toliko mnogo ljudi ovde, a takođe i u mnogim raznim delovima sveta?

Šri Činmoj: Sve to je pitanje unutrašnje gladi. Bio sam gladan plavog patlidžana, recimo, pa sam jeo, mnogo sam uživao u ukusu plavog patlidžana. Potom sam video da ima mnogo ljudi koji su želeli da probaju taj plavi patlidžan. Zato sam rekao: „Dođite, pokazaću vam ko priprema ovu hranu.“

Molio sam se i meditirao sam, i znam taj predmet malo bolje od mojih učenika. Naučio sam predmet, i sad pokušavam da im pomognem da ga i oni nauče. Ja nisam svetlost, ali znam malo više od njih o tome gde se nalazi svetlost. Dakle, svi oni dolaze k meni nadajući se da im mogu pomoći da vide svetlost. To je kao neko ko je veoma dobar maratonac. Ako si veoma dobar maratonac, onda mi možeš pomoći da naučim da trčim. Možeš da ideš napred i inspirišeš me, a ja ću te slediti

U mom slučaju, moji učenici iz celog sveta su mi se pridržili, ili sam se ja pridružio njima. Ista je stvar bilo da su oni došli kod mene, ili da sam ja otišao kod njih, jer moji učenici i ja smo jedno. Kad je moj život molitve ušao u njihova srca i kad je njihov život težnje ušao u moje srce, tad nije bilo Nemačke, Francuske, Engleske, ni Rusije – ništa. Nije važno iz koje zemlje dolaze. Kad se molimo i meditiramo, nastojimo da postanemo jedno sa Božijom Voljom. Da uđe u srca ljudi koji žive u različitim zemljama za Božiju Volju nije težak zadatak.

Kad otvorim moje oči, skoro ništa ne mogu da vidim – i ono malo što vidim, odmah um podeli. To je zato što je um sav podeljenost. Ali ako koristim srce, koje je svo jedinstvo, ne moram da znam da li ste Rus, Francuz ili Britanac. Sve dok osećam toplinu i ljubav unutar vašeg srca, to je više nego dovoljno. Kada koristimo srce, onda ne postoji Nemačka, Francuska, Italija ili Švajcarska. Tada smo svi jedno. Moji učenici i ja nastojimo da živimo u srcu. Kada živimo u srcu, vidimo ceo svet kao dom jedinstva.