Pitanje: Vidim toliko mnogo radosti ovde na teniskom terenu. Dok si igrao tenis, pravio si buku – „U redu, shvatio sam, shvatio sam!“ – sjajni uzvici radosti. Šta se tada dešava vama?

Šri Činmoj: Imam skoro šezdeset godina. Ali, kad igram tenis, potpuno zaboravim na svoju spoljašnju starost. Spoljašnji kalendar ne postoji za mene; samo sam svestan unutrašnjeg kalendara, koji je večan, bez rođenja i bez smrti. Bog je večito Dete, koje se večno igra u Njegovom sopstvenom Vrtu Srca. S obzirom da sam Božije dete, nastojim da uradim sve što moj Voljeni Otac radi u Njegovom sopstvenom Životu. Dete stalno pokušava da kopira oca. Malom detetu je njegov otac savršen. Dete ne vidi nikakvu nesavršenost u svom ocu ili majci.

Kad se igram, tada u sebi osećam srce deteta. Dete je stalno srećno na njegov sopstveni način. Može da bude veoma nesrećno ako ne dobije igračke koje želi. Ali ako ostane u srcu, uvek je srećno. Svako ko boravi u srcu je božansko dete, oseća jedino radost.

Po našoj indijskoj filozofiji, tvorevina je nastala iz Blaženstva, u Blaženstvu rastemo, i na samom kraju našeg putovanja, povlačimo se u Blaženstvo. Bog je sav Blaženstvo. To Blaženstvo osećamo samo kad uspostavimo jedinstvo sa Božijom Voljom. Inače, ovaj svet je u svakom trenutku ispunjen bolom. Ali, ako unutar tvorevine, ako u patnji, vidimo Boga, onda je ona sva radost. Kada se na spoljašnjem planu poistovetimo sa Bogom tvorevinom, osećamo se veoma nesrećnim. Ali, kada se na unutrašnjem planu poistovećujemo sa Bogom Stvoriteljem, osećamo jedino radost jer su Njegova Vizija i Njegova Stvarnost sama radost. Ukoliko želimo da osećamo tu radost, moramo da se molimo i da meditiramo, jer ćemo tako izrasti u sam lik Boga našeg Voljenog Oca. Ako čak i pet minuta imamo duboku meditaciju, bićemo preplavljeni mirom i radošću.