Deo I

O Majci Boginji Malakšmi ¹

Šri Činmoj: Duboko poštujemo Majku Boginju Malakšmi, koja je aspekt Transcendentalne Apsolutne Majke. Majka Lakšmi je Majka lepote, harmonije, obilja, blagostanja i beskonačnosti. Ona je Majka beskrajne Samilosti. Ona je jedina Majka koja može da bude i koja će biti strpljivo, samilosno i večno spremna da hoda – ako potreba nalaže, čak i da puzi – sa sporijim od najsporijeg deteta da dođe do odredišta

Mahalakšmi je Majka ljubavi, Majka nežnosti, i još u velikoj meri, Majka popustljivosti. U svakom trenutku od zemaljske svesti Ona očekuje samo jednu stvar: harmoniju, harmoniju, harmoniju. Nesklad muči Njeno srce-tvorevine. Zato, Ona uvek očekuje harmoniju u Svojoj ljudskoj deci. Njena Lotos Svest Univerzalnog Srca je za sve, posebno za one koji su slabi, spori, nesrećni i žalosni u raznim aspektima života.

Nekim Kosmičkim Boginjama se klanjaju samo hrabri. One takođe imaju Samilost, ali njihov je nivo vrlo uzvišen. One očekuju ili zahtevaju određeni stepen samodiscipline. A shodno evoluciji, napretku svakog pojedinog tragaoca, one traže samodavanje, više samodavanja i najviše samodavanja. Ali Majka Lakšmi je za sve. Njena poruka je: “Spremna sam; ostaću zauvek spremna. Nema veze ako si slab, nema veze ako si spor. Ti si Moje dete. Možeš Me smatrati i uistinu smatraj Me svojom sopstvenom, najsopstvenijom. Moja slatka, slađa, najslađa deco, dođite k Meni sa onim što imate i sa onim što nemate. Podariću vam obilje Mog Srca. Samo dođite k’ Meni s vašom čistotom, nečistotom, sa vašom snagom, slabošću, voljnošću. A ako ne uspete da Mi donesete vašu voljnost, samo dođite, dođite k Meni, čak i s vašom nevoljnošću. Preobraziću vašu nevoljnost u voljnost, vašu slabost u snagu, vašu nečistotu u čistotu. Tvoj nedostatak u tvom srcu, u umu, u vitalu i u tvom telu biće zamenjen Obiljem Mog Srca, Mojom Transcendentalnom Vizijom i Mojom Univerzalnom Stvarnošću Beskraja.

Deo II

SCA 646-655. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja u Honolulu, na Hawajima 19. i 23. Decembra 1990.

Pitanje: Kako se Amerika može probuditi?

Šri Činmoj: Jednostavnost dečijeg uma, iskrenost dečijeg srca, čistota dečijeg života – samo te tri stvari mogu da probude Ameriku.

Pitanje: Da li nas godine odvlače od treninga snage?

Šri Činmoj: Nažalost, odvlače nas. Ali ako iskreni tragalac, na osnovu svoje besane ljubavi prema Bogu, može da uspostavi slobodan pristup stalnoj novini, svežini i punoći Božije beskrajne Svetlosti i Blaženstva, onda slabosti i ograničenja godina mogu da se savladaju, a tragalac će dobiti poruku svetlosti da prevaziđe godine.

Pitanje: Da li je moguće da alpinisti savladaju visinsku bolest duhovno?

Šri Činmoj: Svakako, ako je alpinista duhovna osoba, on može duhovno da savlada visinsku bolest. Kako? Kao što uvek kažem, mašta je sama po sebi svet. Možeš da zamisliš da su različite visine kao prečke merdevina koje slede jedna drugu. Kad staneš na prvu prečku merdevina, sigurno osetiš radost. Zatim, kad staneš na drugu prečku, osetiš još veću radost. Pokušaj da preneseš radost od svake prečke naviše do sledećih prečki. Prava radost je slobodna od svih bolesti. Zato, ako možeš da se penješ uz ogromnu radost srca, problem visine ne može biti ozbiljan. Naravno, nosićeš sa sobom otkrića medicinske nauke. Ali takođe ćeš nositi u svom srcu duhovnu svetlost .

Svaki put kad se visina menja, možeš sa novim oduševljenjem da ulaziš u tu visinu. Tako duhovna osoba može da savlada visinsku bolest.

Pitanje: Kako Amerikanci mogu najviše da pomognu Rusima?

Šri Činmoj: Amerikanac može da uradi prilično mnogo stvari da pomogne Rusu. Kao prvo, svesno ili nesvesno, Amerikanac neće omalovažiti Rusa, neće ignorisati Rusa, neće sumnjati u Rusa i svesno će razviti poverenje u Rusa. Smatraće Rusa istinskim članom američke porodice univerzalnog jedinstva. Ako Amerikanac može da uradi sve to, onda sigurno najviše pomaže Rusu, u unutrašnjem i spoljašnjem životu Rusa. Pomažući Rusu u njegovom unutrašnjem i spoljašnjem životu, Amerikanac će takođe biti dosta nagrađen, ne samo od duše Rusije, već i od duše Amerike. Duša Rusije će ga nagraditi zahvalnošću, a duša Amerike će ga nagraditi ponosom, božanskim ponosom.

Pitanje: Da li je pamet loša sa stanovišta duhovnosti?

Šri Činmoj: Pre svega moramo da znamo šta podrazumevamo pod tim. Pamet može da bude nešto veoma nebožansko, osobina lukavosti i prepredenosti. A opet, iz drugog ugla, pamet može da bude mudrost. U običnom ljudskom životu, možemo koristiti pamet ili da prevarimo nekoga ili da na neki način budemo pobednik, dok će treća strana biti gubitnik. Ali ukoliko gledaš sa vrlo visoke tačke gledišta, pamet je mudrost. Ta mudrost je apsolutno neophodna u duhovnom životu. To je više oružje da se savlada nerazumevanje i mnoge, mnoge pogrešne sile. Ako koristiš svoju mudrost, onda vidiš dobre osobine dve strane – tvoje sopstvene dobre osobine, može se reći, a isto tako i dobre osobine osobe sa kojom radiš. Stoga, koristeći mudrost, spasavaš sebe a takođe i ljude koji su uključeni. Tako harmonija i mir mogu da postoje .

U duhovnom životu, uvek je potrebna mudrost. Možete da kažete da je, sa više duhovne tačke gledišta, ta mudrost pamet. To nije ona pamet kojom ćeš prevariti nekoga ili pamet koja će te načiniti pobednikom, a nekog drugog gubitnikom – ne, ne, ne. To je mudrost koja će izneti na površinu ne samo tvoje sopstvene dobre osobine, već i dobre osobine drugih. Svetlost mudrosti je apsolutno neophodna u duhovnom životu tako da možeš da izbegneš nesporazume i nesreću.

Pitanje: Da li možemo da naudimo tvom trećem oku?

Šri Činmoj: Treće oko, koje je oko vizije, je kao duša. U Bagavat Giti, Gospod Krišna kaže da duša nema rođenje, ne umire, oružje je ne može uništiti, vatra je ne može sagoreti, vetar je ne može sasušiti, voda je ne može natopiti i tako dalje. Taj opis se lako može primeniti na treće oko. Ali moje treće oko može da bude povređeno na drugi način – tugom. Ako vidim da moji učenici ne rade ispravnu stvar, ako vidim da sve rade pogrešno, to me u mnogome povređuje. Moje centralno biće je povređeno. Svakako povređuje moje treće oko, a takođe i mog Gospoda Voljenog Svevišnjeg. Dakle, sa drugačije tačke gledišta, moje treće oko može da bude povređeno, ali to nije kao da neko dolazi sa nožem i pogađa moje treće oko. Ne, neće biti povređeno na taj način. Ali poistovećujući se sa pogrešnim delima mojih učenika i čovečanstva, moje treće oko svakako bude povređeno svakoga dana.

Pitanje: Šta je Božija Tajna?

Šri Činmoj: Božija najviša Tajna je: „Ne odustaj!“ On kaže Svojoj deci, „Ja nisam odustao od vas. Zato, Moja deco, ni vi takođe ne treba da odustanete.“ Svakog dana u najvišoj tajnosti govori ljudskim bićima: “Tvoj život još nije završen. Pošto ja nisam odustao od tebe, ni ti ne treba da odustaneš.“

Pitanje: Ko je Božiji najbolji prijatelj?

SŠri Činmoj: Bog ima dva izuzetno značajna prijatelja. Jedan je naša bezuslovna predanost a druga je besana zahvalnost našeg srca.

Pitanje: Koja je Božija omiljena duhovna osobina?

Šri Činmoj: Božija omiljena duhovna osobina je duševnost: duševnost Majke Zemlje i duševnost Nebeskog Oca. Gde god Bog vidi duševnost, Bog je izuzetno zadovoljan.

Pitanje: Može li duševni osmeh da bude meditacija?

Šri Činmoj: Duševni osmeh je svakako deo meditacije. Ako je to istinski duševni osmeh, on dolazi iz dubine naše meditacije. Inače, neko može da izvede trik sa nama, pretvarajući se da nam nudi duševni osmeh. Ako je duševni osmeh istinski, i ako možeš nekoliko puta duševno da se osmehneš tvojim saputnicima na životnom putu, onda je svakako deo tvoje meditacije.

Deo III

SCA 656-658. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja u San Francisku 15. marta 1991.

Pitanje: Sada kad sam postao tvoj učenik, treba li da nastavim sa nekim od mojih spoljašnjih aktivnosti, kao što su letenje i tenis?

Šri Činmoj: Ako uživaš u letenju, onda treba to da radiš. Kad smo gore na nebu, onda mislimo, „Koliko je lepa zemlja.“ Kad smo na zemlji, mislimo, „Kako nebo lepo izgleda.“ To je ljudski um. Kad smo gore, onda nam se sviđa svet koji je dole. Kad smo dole, sviđa nam se svet koji je gore. Ako možeš da osetiš da su oba lepa, to je najbolje. Kad si na zemlji, obavljaj svoju dužnost koliko god možeš duševno. Dok si u vazduhu, obavljaj svoju dužnost tamo sa istom posvećenošću. Probaj da ih ne porediš.

Gde god si, moraš da pokušaš da budeš najbolja osoba, najbolji tragalac. Bilo da si u vazduhu ili na zemlji, moliš se istom Bogu. Isti Bog je u avionu i na teniskom terenu. U ovom trenutku si u jednoj sobi, sledećeg trenutka si u drugoj. Nemoj praviti poređenje da je ova soba daleko bolja od one druge sobe ili da je letenje prijatnije od igranja tenisa. Ne, ako želiš da budeš dobar teniser, kao što jesi, obrati pažnju na tenis, a dok letiš, obrati pažnju na letenje. Tada ne misli na teniske udarce. Ako misliš na rotaciju lopte, ti ćeš rotirati!

Pitanje: Ponekad imam najmoćnije meditacije kad držim časove meditacije. Pitam se, da li ti tad intervenišeš ? Da li si stalno prisutan na časovima?

Šri Činmoj: Imam bezbroj unutrašnjih bića. Moj fizički um možda ne zna da držiš čas, ali moja unutrašnja bića zaista pomažu ljudima da služe Svevišnjem u meni. U tom slučaju, nije neophodno da moj spoljašnji um zna šta radiš. Ako ako će da se desi nešto veoma ozbiljno, nešto izuzetno važno, odmah će me jedno od mojih unutrašnjih bića obavestiti. A opet, ako daješ te časove duševno i posvećeno, dobićeš dodatne blagoslove. Ali ukoliko ih daješ mehanički, onda moja unutrašnja bića samo posmatraju. Bolje nešto nego ništa. Mogao si da ostaneš kod kuće i da gledaš televiziju umesto da držiš čas.

A opet, možda nisi u svojoj najvišoj svesti, ali inspirišeš nekog drugog da bude u svojoj najvišoj svesti. Na taj način, takođe možeš da dobiješ blagoslovenu zahvalnost mojih unutrašnjih bića, budući da si instrument koji će podići svest neke osobe. Kad ne bi bio tamo da ponudiš čas, oni ljudi ne bi došli da meditiraju. Proveli bi vreme u restoranu ili negde drugde. Dakle, moja unutrašnja bića stalno posmatraju, vode sve moje učenike i pomažu im.

Ne dobijaju samo moji učenici pomoć. Ima mnogo, mnogo ljudi koji nisu moji učenici i možda nikada neće postati učenici, ali samo zato što se mole i meditiraju i rade pravu stvar za istog Boga, našeg Svevišnjeg, moja unutrašnja bića im znatno pomažu. Bezbroj puta su moja unutrašnja bića pomagala ljudima koji nisu moji učenici i nikada neće postati moji učenici ali koji rade nešto dobro za čovečanstvo. Ali ako si moj učenik, preuzeću više odgovornosti, beskrajno više sposobnosti za tebe, a ti ćeš takođe imati više odgovornosti prema meni. Tako mi zavisimo jedan od drugog. Ja zavisim od tebe u služenju i ispoljavanju Boga, a ti zavisiš od mene u pogledu tvog najvišeg ostvarenja. Ovako ćemo zajedno da rastemo.

A opet, mnogo je, mnogo onih kojima pomažem svakog časa svakog dana. Na spoljašnjem planu neće znati, i ja neću znati na spoljašnjem planu, ali na unutrašnjem planu ja znam. S mojim unutrašnjim bićima, u trenu znam koliko njih dobija pomoć od mene. Neki neće biti moji učenici, ali su i dalje Božija deca. Oni su moja braća, moje sestre. Sve dok se mole Bogu da postanu bolji građani sveta, za mene je to više nego dovoljno. U velikoj porodici ili velikom klubu, ne znaš po imenu svaku osobu. Ako studiraš na univerzitetu, ima hiljade studenata. Ne znaš ih po imenu, ali ukoliko urade nešto značajno, odmah tvrdiš da pripadaju istom univerzitetu kao i ti. To je naše jedinstvo. Tako i ovde, ako neko zaista pokušava da uradi nešto za Boga, onda su tu moji blagoslovi, moja zahvalnost za tu osobu. Ne moraju da budu moji učenici.

Pitanje: Kako na ispravan duhovni način da odgovorimo beskućnicima kada traže novac?

Šri Činmoj: Samo pogledaj osobu, i srce će ti reći šta da uradiš. Ponekad se pretvaraju da su prosjaci da bi im ti dao novac, i odmah odu u kafanu. Bog će te blagosloviti zbog tvoje gluposti ako im daš novac. Ali ako je osoba zaista gladna i ako si ti u poziciji da pomogneš, onda ćeš prirodno pomoći toj osobi tako da može da ode u restoran i da jede.

Neki ljudi zapravo nisu siromašni, već su stvorili naviku da prose ili da uzajmljuju. Tvoje srce će ti odmah reći da li je ta osoba iskrena. Onda možeš da uradiš ono što je potrebno. Ali ako pomogneš nekoj osobi da bi otišla da pije, samo uvećavaš neznanje u njenom životu. Ako kartu za prevoz daš nekome zato što želi da ode u crkvu da se moli i meditira, postupaš ispravno sa tvojom moći novca. Ali ako daš tvoju moć novca nekome ko vodi nebožanski život, onda je tvoj nedostatak mudrosti odgovoran jer uvećava njegovu glupost. Ako nesvesno dotaknemo vatru, ipak ćemo opeći prst. Čak iako je u pitanju nevino, malo dete, njegova nevinost ga neće spasiti. Sama vatra će mu opeći prst. Zato moramo biti mudri. Kao što nećemo dotaći vatru, isto tako moramo da upotrebimo mudrost baveći se ljudskim bićima.

Deo IV

SCA 659-666. Na ova pitanja novinara, prijatelja Narade Majkla Voldena, Šri Činmoj je odgovorio 19. aprila 1991. godine na stadionu „Teren Težnje“ na Džamajci, u Njujorku.

Pitanje: Kako bi opisao današnji svet?

Šri Činmoj: S duhovne tačke gledišta, svet postaje svesniji o tome šta je na unutrašnjem planu i šta će postati na spoljašnjem planu. Unutrašnji svet iznosi na površinu poruku harmonije, mira, ljubavi i jedinstva. Na spoljašnjem planu sve može da izgleda upravo suprotno. Ali moramo da znamo da je noć najmračnija pred samo svitanje. Ovde je isto tako.

Budući da sam tragalac za konačnom Istinom i zaljubljenik u Boga, jasno vidim u unutrašnjem svetu da će svako ljudsko biće razviti svesnu glad za ljubavlju – ljubavlju koja oslobađa, ne ljubavlju koja vezuje. Ljubav koja vezuje je stara priča; Bog želi da jednom zasvagda zaboravimo tu priču. Ali ljubav koja prosvetljuje, ljubav koja sjedinjuje čitav svet – to je ljubav koju Bog iznosi na površinu u unutrašnjem svetu. Bliži se dan kad će ta ljubav biti otkrivena i ispoljena u spoljašnjem svetu.

Pitanje: Ova proslava je veoma lepa. Vidim toliko mnogo otvorenih srca i očiju. Ali šta kažeš onima koji nemaju tu sreću da budu u zajednici ili okruženju tako harmoničnim i ispunjenim ljubavlju kao što je ova?

Šri Činmoj: Kada je nešto toliko čisto i prosvetljujuće, moramo da osećamo da je upravo ta stvar sve-cvetajuća i sve-šireća. Ako duhovna osoba meditira u tišini u podnožju Himalaja i nudi svoju dobru volju, to se odmah proširi i uzdigne svest čitavog sveta. Slično tome, ako imaš dobru misao koja je prosvetljujuća i ispunjujuća, ona odmah procveta.

Pretpostavimo da neko ima lepo, samodajuće srce. Kada iz najdubljih kutaka srca dobra misao ili ljubavlju ispunjeno, prosvetljujuće i ispunjujuće osećanje uđe direktno u njegov um, to ne mora da bude izraženo na spoljašnjem nivou. Ova unutrašnja poruka je tako stvarna, tako moćna, da će odmah izaći spolja i dodirnuće mnoge delove sveta. Prirodno je da će oni koji svesno teže primiti od te dobre misli beskrajno više nego oni koji su nesvesni.

Ako danas možeš svesno da probudiš ili da pomogneš nekim ljudskim bićima koja teže da postanu bolji građani sveta, onda si uspešan na božanski način. Recimo da danas probudiš neku osobu. Zatim će, sutradan, ta osoba biti u poziciji da probudi druge. Na taj način, broj onih ljudi koji budi druge će polako, sigurno i nepogrešivo da se povećava. Na kraju će stvoriti ogromnu snagu koja će preplaviti čitav svet. Onda će čak i oni koji sada spavaju i hrču morati da se probude.

Bog je sve i Bog ima sve. Zato možemo da kažemo da Bog takođe ima um. Ali Božiji Um je potpuno drugačiji od našeg uma. Naš um samo zna kako da loše misli o drugima. On dobija zlobno zadovoljstvo od negativnosti. Ali kada Bog koristi um, On jedino nudi Otkrovenje. U našim umovima je zbrka, ali Negov Um je sazdan od Otkrovenja. Pošto se molimo Bogu svesno, posvećeno i duševno, jednog dana ćemo imati isti um koji On ima.

Ja sam optimista. Zaljubljenik u Boga je optimista u svakom trenutku, zato što zna da je Božija Mudrost stvorila ovaj svet. Bog je stvorio univerzum uz ogromnu nadu da će Njegova deca, Njegova tvorevina, postati prototip Njega. To je bila Njegova Vizija, a kako može Njegova Vizija da bude pogrešna?

U našem slučaju, vizija i stvarnost su dve različite stvari. Ponekad se naši snovi razviju u stvarnost, ali najčešće naši snovi ostaju u svetu snova. Ali Bog se bavi samo Vizijom i Njegova Vizija i stvarnost idu zajedno kao jedna i druga strana istog novčića. Ako pogledaš Viziju, sigurno ćeš u njoj videti stvarnost; a opet, ako pogledaš stvarnost, videćeš takođe Viziju.

So God’s Message of peace, happiness, delight and fulfilment cannot be separated from the creation. The creation embodies the message of divine fulfilment, for God must be fulfilled in and through His creation.

Pitanje: Postoji jedan deo populacije koji ima visoku stopu kriminala, visoku stopu smrtnosti male dece, nizak nivo obrazovanja i visoku stopu mortaliteta: crnačka zajednica. Šta možeš da kažeš nekome ko živi u Braunsvilu ili Harlemu i oseća da ne može da pokaže srce a da ne bude iskorišćen?

Šri Činmoj: Rekao sam svojim učenicima da se mole jedan minut za zaštitu pre nego što počnu da voze kola. Ranije, ako bi imali saobraćajnu nesreću, rekli bi, „Ja nisam kriv. Neka druga kola su došla i udarila su me. Ja sam bio nedužan, bespomoćan.“ Ali šta vredi reći da je neko drugi kriv? Danas je to njegova greška; sutra će biti tvoja greška. Nije važno koga ćemo da okrivimo već najpre kako možemo sprečiti da se ta situacija dogodi.

Ako se rano ujutru pomolimo Bogu najduševnije, moći ćemo da izbegnemo probleme. U našim molitvama, kao prvo moramo da se molimo za ispunjenje Božije Volje: „Neka Bude Tvoja Volja.“ Ovo je najviša molitva. Božije Ispunjenje mora da bude najvažnije. Kad se molimo za ispunjenje Božije Volje, onda možemo da se molimo Bogu za posebnu zaštitu, tako da ćemo, kad se loše stvari dešavaju, da budemo negde drugde. Ako se neko kolima približi i udari nas, mi kažemo da se dogodila saobraćajna nesreća. Ali zašto je to moralo da se dogodi? Trebalo je da budemo na nekom drugom mestu! Baš u tom trenutku, Božijom Milošću mogli smo da budemo na nekom drugom mestu – u drugoj traci ili četiri automobila ispred.

Molimo se Bogu petnaest minuta rano izjutra. Možda tokom tih petnaest minuta, kažemo pet puta Božije Ime. Ali čak i dok izgovaramo „Bog“, obično nam um i čitavo biće čvrsto spavaju. Hvalimo se, „Oh, molio sam se i meditirao ujutro.“ Ali kakva je ta molitva? Kakvu smo meditaciju imali? Da smo se duševno molili i meditirali za zaštitu, ne bismo bili na tom nesrećnom mestu kada se dogodio udes.

Postoje unutrašnji napadi i spoljni napadi. Mi vidimo samo spoljne napade. Spolja vidimo da se dogodila neka nesreća, da je neko žrtva. Ali unutrašnji napadi uvek dolaze pre spoljnih napada; sve ono što se dogodi na spoljašnjem planu ima svoje seme u unutrašnjem svetu. Na unutrašnjem planu napadamo druge pogrešnim mislima i dopuštamo drugima da napadaju nas. Zbog toga se događaju spoljašnje nesreće. U svakom trenutku napadaju nas nebožanske misli; ako to nisu pogrešne misli nekog drugog, onda su naše vlastite. Stoga se molimo Bogu da nas zaštiti, ne samo od drugih već i od samih sebe. Ako se molimo Bogu da nas spase od unutrašnjih napada, onda će spoljašnji napadi oslabiti.

Čak i ako nas drugi napadaju, ne treba da im uzvraćamo napadom. Mi ne sledimo filozofiju milo za drago. Ali ako neko želi da me napadne, moram da upotrebim svoju mudrost. Recimo da pas hoće da me ujede. Ako se popnem na drvo, pas može samo da laje. Onda će posle izvesnog vremena potpuno izgubiti strpljenje. Za to vreme ja uživam u mangu na vrhu drveta. Kada pas ode, ja siđem.

Dakle, ljudi koji na spoljašnjem planu pate ne čine najpre ono što je najvažnije. Oni se ne mole Bogu, koji je svemoćan, da uzdigne njihovu svest i svest drugih. Znamo da će loše misli dovesti do spoljašnjih nesreća, a ipak gajimo loše misli. Znamo da ćemo opeći prste plamenom, a ipak ga, kao deca, dodirujemo samo da bi videli šta će se dogoditi. Osećamo kao da nas loše stvari vuku kao magnet. Umesto da nas privuku dobre stvari, uvek dotičemo pogrešne stvari. Onda su moguće mnoge pogubne posledice.

Bog će nas svakako spasti ako je naša molitva apsolutno iskrena. Nažalost, umesto da se molimo Bogu za unutrašnje bogatstvo, koje je prosvetljenje, molimo se za materijalno blagostanje. Ali ako nemamo unutrašnje bogatstvo, ako nemamo mir, ljubav i svetlost, onda čak i ako steknemo spoljašnje bogatstvo, nećemo imati unutrašnju radost i unutrašnju sigurnost, jer ćemo u unutrašnjem životu biti veoma siromašni. Slično tome, ukoliko se molimo Bogu za spoljašnju moć, možda ćemo je dobiti, ali što više spoljne moći steknemo, to nesigurniji postajemo.

Spoljašnji uspeh je kao gusta džungla. Možemo da cenimo džunglu, ali u njoj ima prilično mnogo tigrova. Tamo ne možemo da nađemo nikakvu sigurnost. Unutrašnji napredak je kao vrt sa mnogim lepim i mirisnim cvetovima. Ako živimo u vrtu našeg srca i osećamo jedinstvo sa Bogom i Božijom Samilošću, onda ćemo naravno biti sigurni. Sigurnost se ne nalazi u gužvi ili u nekoj grupi. Sigurnost se jedino nalazi u našoj veri u Boga i u našoj spoznaji da smo od Boga i da je Bog od nas.

Pitanje: Svi pitaju Naradu kako da uspeju, šta moraju da učine kako bi uspeli. Kako bi vi i na to odgovorili?

Šri Činmoj: Na ovo pitanje ću odgovoriti u ime Naradine duše. Moramo da zavisimo od dve stvari: od Božije Milosti i našeg sopstvenog strpljenja. Ljudskom u nama je potrebno ogromno strpljenje, beskrajno strpljenje. Ali unutar strpljenja moramo da osetimo najveću neophodnost Božije Milosti. Božija Milost je kao kiša; kiša mora da se spusti. A opet, zemlja mora da bude plodna, a to dolazi od strpljenja.

Uspeh ne dolazi preko noći. Kad sam pokušao da podignem 136 kg, Bog zna koliko puta nisam uspeo. Ali, nisam odustao. Slično tome, ako nešto želite, ne smete da odustanete. Danas niste uspeli, ali sutra ili prekosutra sigurno ćete uspeti, jer je ideja da se nešto ostvari potekla direktno od Boga; to morate da znate. Nije mentalna halucinacija kada mislite na to da nešto postignete. Taj san dolazi iz vrlo visokog nivoa. Stoga morate da ponudite čitavo svoje biće ispunjavanju tog sna dok ne dosegnete vaš cilj. Opet i opet i opet, svakog dana morate da pokušavate. Prvo posadite seme, zatim zalivate zemlju. Jedino na taj način cenićete ono što postignete. Nećete stvarati više prepreka na putu, ali ako naiđete na prepreke i pređete ih, bićete istinski srećni. Jedino kad radite za nešto, to zaista cenite.

Kao ljudska bića, ako želimo savršenstvo i zadovoljstvo, potrebno nam je strpljenje. Ljudsko u nama ne može postići ništa vredno, ništa značajno za tren oka. A opet, božansko u nama stalno spušta Božiju Milost Odozgo. Božansko u nama je unutrašnji plač našeg srca. Tako dete u nama plače za Božijom Ljubavlju i Božijom Samilošću dok, u isto vreme, odraslo ljudsko biće u nama zna za najveću neophodnost strpljenja. Ako nam danas nešto nije dato od našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg, znamo da postoji poseban razlog zašto nam On to nije dao. Bog nije surov. Bog zna da ćemo ako nam danas nešto da, to možda upotrebiti na pogrešan način, a sutra ćemo ga upotrebiti na ispravan način.

Pitanje: Vidim toliko mnogo radosti ovde na teniskom terenu. Dok si igrao tenis, pravio si buku – „U redu, shvatio sam, shvatio sam!“ – sjajni uzvici radosti. Šta se tada dešava vama?

Šri Činmoj: Imam skoro šezdeset godina. Ali, kad igram tenis, potpuno zaboravim na svoju spoljašnju starost. Spoljašnji kalendar ne postoji za mene; samo sam svestan unutrašnjeg kalendara, koji je večan, bez rođenja i bez smrti. Bog je večito Dete, koje se večno igra u Njegovom sopstvenom Vrtu Srca. S obzirom da sam Božije dete, nastojim da uradim sve što moj Voljeni Otac radi u Njegovom sopstvenom Životu. Dete stalno pokušava da kopira oca. Malom detetu je njegov otac savršen. Dete ne vidi nikakvu nesavršenost u svom ocu ili majci.

Kad se igram, tada u sebi osećam srce deteta. Dete je stalno srećno na njegov sopstveni način. Može da bude veoma nesrećno ako ne dobije igračke koje želi. Ali ako ostane u srcu, uvek je srećno. Svako ko boravi u srcu je božansko dete, oseća jedino radost.

Po našoj indijskoj filozofiji, tvorevina je nastala iz Blaženstva, u Blaženstvu rastemo, i na samom kraju našeg putovanja, povlačimo se u Blaženstvo. Bog je sav Blaženstvo. To Blaženstvo osećamo samo kad uspostavimo jedinstvo sa Božijom Voljom. Inače, ovaj svet je u svakom trenutku ispunjen bolom. Ali, ako unutar tvorevine, ako u patnji, vidimo Boga, onda je ona sva radost. Kada se na spoljašnjem planu poistovetimo sa Bogom tvorevinom, osećamo se veoma nesrećnim. Ali, kada se na unutrašnjem planu poistovećujemo sa Bogom Stvoriteljem, osećamo jedino radost jer su Njegova Vizija i Njegova Stvarnost sama radost. Ukoliko želimo da osećamo tu radost, moramo da se molimo i da meditiramo, jer ćemo tako izrasti u sam lik Boga našeg Voljenog Oca. Ako čak i pet minuta imamo duboku meditaciju, bićemo preplavljeni mirom i radošću.

Pitanje: Šta bi rekli trinaestogodišnjaku koji kaže, „Zbog stanja u kome sam, ne znam da li ću uspeti.“

Šri Činmoj: Rekao bih mu: „Ne razmišljaj o sebi kao o promašaju ili kao o nekome ko će postati promašaj. Ne gledaj oko sebe da bi video koliko ljudi nije uspelo. Ako tvoj otac nije uspeo i tvoja majka nije uspela, ne gledaj u njih. Samo misli da si ti odgovoran za ono što radiš. Ako o sebi misliš samo kao o ljudskom biću koje je izašlo iz utrobe, samo kao o ljudskom telu, onda nećeš uspeti. Ali, ako misliš o sebi kao o neodvojivom delu nečeg božanskog, nečeg čistog, nečeg prosvetljujućeg i ispunjavajućeg, sigurno ćeš uspeti. „To sve zavisi od toga kako osoba razmišlja o sebi i o svom izvoru. Ako misli da je njen izvor um, vital i fizičko, sigurno neće uspeti. Ali, ukoliko oseća da je njen izvor srce, koje je svo jedinstvo sa Božijom Voljom, ako o sebi misli kao o duši, sigurno će uspeti.

Trinaestogodišnjak ili dvadesetogodišnjak ne bi trebalo da koristi svoje spoljašnje oči da posmatra svet da bi video koliko ljudi nije uspelo i koliko ljudi pati. Trebalo bi da koristi svoje unutrašnje oko da oseti šta je on. Neka ne gleda svojim spoljašnjim okom da bi video šta mu spoljašnji svet može dati, umesto toga neka koristi svoje unutrašnje srce da bi osetio šta on može da podari svetu. Ako je jedino zainteresovan da uzima iz spoljašnjeg sveta, onda će u svakom trenutku imati frustraciju, a nikad zadovoljstvo. Čak i ako dobije nešto, osećaće se vrlo nesrećnim što je neko drugi primio više.

Zadovoljstvo dolazi od onoga što imamo u srcu. Lekari srce zovu fizički mišić, ali mi ga zovemo Božije najlepše Prebivalište, Božije Gnezdo. Duhovno srce je puno samilosti i ljubavi. Ako tamo ostanemo, jedino nalazimo radost. Ali ako izađemo napolje, nalazimo jedino frustraciju, nerazumevanje i zbrku. Zato moramo da odlučimo gde želimo da idemo: u sebe ili izvan sebe. Ako ovi mladi o kojima govoriš uđu u svoje srce, otkriće divan vrt gde mogu da uživaju u lepoti i mirisu cvetova-srca. To je njihov vrt; oni su vlasnici. Dakle, neka uđu u srce!

Pitanje: Da li bi isto tako komentarisali kad bi večeras išli podzemnom železnicom i neki beskućnik vas opljačkao?

Šri Činmoj: Ako koristimo um, život je sav frustracija, jer vidimo da je čoveku potrebno ovo i ono. Vidimo da nema pravde u svetu. To je apsolutno tačno. Ali moramo da odemo jedan korak dalje od toga. Kao što sam ranije rekao, uzmimo ovaj svet koji pati kao psa koji laje. Pas laje i svakog trenutka može da ujede. Ali Bog nam je dao mudrost da se popnemo na drvo, da uzdignemo našu svest, tako da pas ne može da nam dosađuje.

Pretpostavimo da neko dođe i uzme mi pet dolara koje imam u džepu. Na spoljašnjem planu se osećam veoma nesrećnim zato što su mi uzeli pet dolara. Ali ako u sebi kažem, „U redu, Bog je želeo da imam to iskustvo,“ onda ću biti srećan. Lopov je našao sreću tako što je ukrao moj novac, a ja dobijam radost postajući jedno sa Božijom Voljom.

Mi ne znamo šta je Božija Volja – da li je Bog želeo da mi ukradu novac ili ne. Jednostavno recimo, „Neka Bude Tvoja Volja.“ Tada ćemo osećati samo radost bez obzira šta se dešava. Imam veru da mi Bog neće dati iskustvo koje će sniziti moju svest. Ako imam tu vrstu ljubavi prema Bogu i veru u Boga, onda će, bez obzira kakvo spoljašnje iskustvo imam, moje unutrašnje iskustvo uvek biti pozitivno.

Reći ću: „O Bože, šta je Tvoja Volja, ne znam. Jedino se molim Tebi da učiniš da budem jedno, apsolutno jedno, sa Tvojom Voljom.“ Ako je to moja molitva, ko može da mi ukrade sreću? Sreća lopova traje pet sekundi; potom će otići da ukrade novac od nekog drugog i biće uhvaćen na delu. Na kraju će sigurno biti uhvaćen i kažnjen, i gde je tad njegova radost? Ali će radost koju stičem postajući jedno sa Božijom Voljom trajati i trajati.

Pitanje: Koja je promena bila najveća koju ste videli tokom dvadeset sedam godina koliko ste u ovoj zemlji?

Sri Chinmoy: I feel America has changed for the better. When I first came to America, some Americans wanted to realise God in an absurd way. The hippies formed a God of their own, and the word ‘freedom’ was used in so many different ways. Now I see more discipline coming to the fore. When I came here, many good qualities I found, but I did not find discipline.

Ono što sada vidim je da svako ljudsko biće ima novu nadu u mir, a taj cvet mira se rascvetava. Pre pet, deset, petnaest godina nije bilo tako. Danas ne samo da svako ljudsko biće oseća neophodnost mira, već takođe oseća da je mir nešto dostižno. Ranije se činilo nemogućim – bilo je nešto što se nalazi samo na Nebu. Ali danas, bez obzira koliko ozbiljnih grešaka pravimo, bez obzira koliko se svađamo i suprotstavljamo, i dalje osećamo da postoji nešto što se zove mir i što se može ostvariti. Osećamo da postoji nešto božansko i ispunjujuće i da se pripremamo za to. To je najveći napredak koji čovečanstvo čini, i pruža mi najveće zadovoljstvo.

Deo V

SCA 667-668. Izvodi iz intervjua za novinsku agenciju TASS koji je održan u Njujorku 22. aprila 1991.

Pitanje: Šta mislite o katastrofi u Černobilu, i o bliskoj budućnosti sveta, o miru?

Šri Činmoj: Budući da sam tragalac za istinom i zaljubljenik u Boga, osećam da će u bliskoj budućnosti ovaj naš svet imati obilje mira. Zašto? Sve drugo nam nije uspelo, sve drugo nam neće uspeti. Ali sada su nebrojena ljudska bića probuđena za činjenicu da je mir jedini odgovor na sve naše ljudske probleme. Taj mir ne dolazi iz našeg spoljašnjeg života već duboko iz nas. Ne dobijamo mir pričajući već postajući, postajući pojedinci koji će moći da inspirišu svet u celini.

Ova inspiracija dolazi od molitve i meditacije. Kako posejemo na unutrašnjem planu, to postajemo na spoljašnjem planu. Ako se rano ujutru molimo, ako meditiramo, ako ponudimo čovečanstvu dobre misli, onda uspostavljamo osećaj jedinstva. Kada možemo svesno i veselo da uspostavimo jedinstvo sa čitavim svetom, ovom našem svetu je suđeno da bude preplavljen mirom. Ranije su ljudi pričali o miru. Sada ga osećaju kao najveću potrebu u najvećim dubinama svog srca.

Ja sam optimista. Bog Sveznajući, Svemogući i Sveprisutni stvorio je ovaj svet. Kad stvorimo nešto, osećamo da je naša obaveza da vidimo sreću i savršenstvo u našoj tvorevini. Kad umetnik nešto stvara, nije srećan ako mu njegova slika ne pruži zadovoljstvo. U umetnosti, u muzici ili u bilo kojoj našoj aktivnosti, uvek čeznemo za zadovoljstvom, a to zadovoljstvo dolazi od savršenstva. Slično tome, Sam Bog je stvorio ovaj naš svet. On oseća da Njegova tvorevina mora da bude savršena. Savršenstvo je veoma jednostavna reč u rečniku. Istovremeno, savršenstvo je pogrešno shvaćeno. Svako ima osećaj savršenstva shodno svojoj unutrašnjoj svetlosti-mudrosti. Prema mom unutrašnjem ubeđenju, prema mojoj sopstvenoj spoznaji, savršenstvo je samoprevazilaženje. Savršenstvo nema utvrđen cilj.

Naše savršenstvo je u zadovoljstvu. Kad sam bio u vrtiću, želeo sam da idem u osnovnu školu. Onda, posle toga sam želeo da idem u srednju školu, koledž i tako dalje. Samoprevazilaženje je savršenstvo, a u samoprevazilaženju dobijamo poruku radosti. Ljudi sad nastoje da prevaziđu sebe. Kako? Duboko u sebi osećajući najveću neophodnost mira.

Šta se dogodilo u Černobilu? Užasna katastrofa. Šta se dogodilo? Neopisivo uništenje. Ali moramo da znamo da zadržavajući pažnju na tom događaju, ne možemo steći nikakvo zadovoljstvo. Sada moramo da se okrenemo stvarima koje će nas prosvetliti i ispuniti nas da bi nam dale trajno zadovoljstvo. Šta nam može dati radost? Šta nam može dati ispunjenje? Naše besane molitve za bolji život, za više prosvetljen život. To je moja unutrašnja filozofija koju želim da podelim s tobom.

Pitanje: Ja osećam i mnogi moji sunarodnici osećaju da je ta katastrofa otvorila novu stranicu u istoriji naše zemlje. Na polja u mojoj zemlji je palo deset puta više radioaktivnih padavina nego u Hirošimi posle bombardovanja radioktivnim sadržajem pre četrdeset godina. Molim vas da kažete šta biste poželeli ljudima iz moje zemlje koji sada dosta pate?

Šri Činmoj: Moja filozofija je da je prošlost prah. Iako nas je možda prošlost uzdrmala daleko više nego što smo mogli da zamislimo, misleći na prošlost, ne možemo da idemo napred. Moramo da idemo napred. Svetlost je pred nama, ne iza nas. Naše odredište – koje ja nazivam Zlatnom Obalom – je ispred nas, ne iza nas.

Naravno, sasvim je razumljivo da sam tužan ako me neko udari ili povredi, ili se dogodi nešto vrlo ozbiljno u mom životu. Ali onda je pitanje, da li ću nastaviti da mislim na prošlost? Ako mislim na prošlost, onda nosim veoma, veoma težak teret na leđima, i teško je ići napred. Moram da se ponašam kao jelen i da trčim brzo, brže, najbrže prema mom cilju. Noć postoji i postojaće. Ali ja sam zaljubljenik u zoru, zaljubljenik sam u sunce, zaljubljenik sam u svetlost. Sada je ova soba osvetljena, ali kroz jedan sat nestaće svetlo. Onda će cela biti u mraku. Trgajamo za svetlošću koja će biti stalna i koja će prosvetliti ne samo moju svest već i moju zemlju.

Tvoja zemlja je vrlo mnogo propatila, i to mi slama srce jer, kao što sam ranije rekao, ja sam tragalac. Kao tragalac, molim se ne samo za sebe već i za svo čovečanstvo. Kroz moje jedinstvo sa svim ljudskim bićima, patim. Ja sam Indijac iz Bengala. Ali za mene postoji samo jedna zemlja, a ta zemlja je zemlja našeg srca. U mom srcu-zemlji si ti, tu je ona, tu je svako – svako ljudsko biće. Kada kažem da si ti moj brat, stvarno to mislim. Kada kažem ona je moja sestra, stvarno to mislim. Srce je jedinstvo. Um je podela. Čim pomislim na tebe, moj um mi kaže da ti dolaziš iz druge zemlje. Ali u mom srcu ti si apsolutno, neodvojivo jedno sa mnom.

Bog je naš Otac, Bog je naša Majka, Bog je nama sve. Ako smatramo Stvoritelja svojim sopstvenim, najsopstvenijim, sigurno ćemo smatrati i tvorevinu – koja uključuje svakog od nas – svojom sopstvenom, najsopstvenijom.

Želim da ti kažem da ne gledaš iza sebe. Hajde da gledamo napred. Odredište je pravo pred nama, ne iza nas. Prošlost nam nije donela zadovoljstvo. Sve ono što nam nije pružilo zadovoljstvo, nije nas ispunilo, nije odgovor. Odgovor dolazi iz našeg unutrašnjeg buđenja, unutrašnjeg prosvetljenja, unutrašnjeg savršenstva. Kad steknemo unutrašnje prosvetljenje i unutrašnje savršenstvo, naš spoljašnji život postaje život zadovoljstva.

Patnja postoji. Ali ako sve vreme mislimo na to koliko smo propatili, to neće imati nikakvu svrhu. Moramo da tragamo za svetlošću, moramo da tragamo za ljubavlju i osećajem jedinstva tako da ne načinimo istu grešku i da opet patimo.

Osoba koja je postavila pitanje: Mnogo vam hvala. Želim da nastavite da širite ovu poruku svetlosti, ljubavi i mira po celom svetu.

Deo VI

SCA 669-679. Izvodi iz intervjua za bostonsku kablovsku televiziju, koji je održan na „Terenu težnje“ na Džamajci, u Njujorku, 4. maja 1991.

Pitanje: Mnogi ljudi danas osećaju da postoji sve veći duhovni uticaj u svetu, i pitam se kako vi to osećate. Da li to vidite kao vreme duhovnog širenja za čovečanstvo?

Šri Činmoj: Od početka stvaranja, postojala je duhovnost. Bog i Božija tvorevina ne mogu se razdvojiti. Bog Stvoritelj i Bog tvorevina su jedno. Ljudi se mole od pamtiveka. Postoje razni načini da se molimo i da meditiramo, i postoje različiti načini da se stigne na odredište. Duhovnost nikako nije monopol nekog pojedinca ili neke zemlje. Duhovnost je univerzalna. Ja vidim svakog pojedinca kao Božiji instrument, a one koji se svesno mole i meditiraju kao odabrane Božije instrumente. Doći će vreme kada će svi biti probuđeni. Vrlo često, kažemo da je duhovnost sada izašla na površinu i da mnogi ljudi praktikuju duhovni život. Ali, moj unutrašnji osećaj je da nije postojao nijedan period kada nije bilo duhovnosti na Zemlji.

Pitanje: Da li vi osećate da se stepen težnje čovečanstva iz epohe u epohu menja ili smatrate da je konstantan?

Šri Činmoj: Menja se. Nekad je vreme dobro, a nekad loše. Zato, možda za nekoliko godina, recimo dvadeset, trideset ili četrdeset godina, duhovnost neće biti tako snažna kao u drugim vremenima. Jedan vrlo značajan aspekt duhovnosti je sada mir. Ako mir ne postoji, onda u svom najčistijem smislu duhovnost nema nikakvu vrednost. Mir je ranije bila samo jedna reč u rečniku. Nije bila živa stvarnost. Premda koristimo reč „mir“, ljudi moraju imati svesnu glad za mirom. Ali sada, u poslednjih trideset godina, ljudi obraćaju više pažnje na mir.

Pitanje: Postoje neki ljudi koji veruju da postoje različiti duhovni Učitelji. Neki duhovni Učitelji rade otvoreno u svetu i njihova svrha je da rade neposredno sa čovečanstvom, u fizičkom svetu. Drugi, od kojih neki imaju fizička tela a neki nemaju, rade u pozadini. Da li na osnovu svog iskustva osećate da je tako?

Šri Činmoj: Da, apsolutno je tako. Zavisi od duhovnog Učitelja. Neki su prihvatili život kao takav, dok ostali ne žele da ga prihvate. Neki žele da se mole i meditiraju u himalajskim pećinama, a drugi žele da se mole i meditiraju u buci i zbrci života. To je stvar ličnog izbora. Ne znamo i ne možemo da kažemo koji je bolji. Neki duhovni Učitelji u davnoj prošlosti su ušli u himalajske pećine i stvarno su ostvarili Boga, Najviše. A opet, postoje drugi koji nisu verovali u strogost ili odricanje. Oni su verovali u prihvatanje života kao takvog. Moramo da prihvatimo život, a onda moramo da ga preobrazimo da stvorimo od njega savršeni Božiji instrument.

Ja sam jedan od onih koji su prihvatili život kao takav i nastoje da svet učine boljim. Osećam da ukoliko ne prihvatimo svet, nikada ne možemo da ga preobrazimo. Ako je nešto nesavršeno, dodirujući ga, učinivši ga neodvojivim delom naših života, možemo ga učiniti savršenim. Sadašnji život kao takav je daleko, daleko od savršenstva, i ukoliko ne pokušavamo da preobrazimo našu ljudsku prirodu, zauvek će ostati ista.

Pitanje: Koliko ja razumem, neke tradicije tvrde da su neki od Učitelja, koji su u izolaciji ili koji možda imaju samo blagi kontakt sa ljudima, ipak veoma uključeni u služenje. Oni se jednostavno ne fokusiraju na fizički kontakt kao primarnu metodu, čak i ako imaju tela. Da li je ovo možda izbegavanje da se prihvati život?

Šri Činmoj: Izvinite, jedino mogu da govorim o sebi. Jedino mogu da vam kažem šta imam u svojoj sobi. O drugim duhovnim Učiteljima, nemam pravo ništa da kažem. Desilo se da sam ja duhovni Učitelj. Ja sam njihov duhovni brat. Postoji samo jedan Guru a taj Guru je Bog. Ja sam stariji brat mojim učenicima u duhovnom smislu. Govorim svim svojim učenicima širom sveta da zapamte jednu stvar: da ja nisam Guru. Pravi Guru je Sam Bog. Pravi Učitelj je Sam Bog. Moja svrha je da odvedem učenike, koji su moja mlađa braća i sestre, do Oca, našeg zajedničkog Oca, Boga. Znam malo više od njih, ali nikad neću tvrditi da sam Bog ili da sam njihov Guru.

Dakle, da se vratim na vaše pitanje, mogu da kažem šta ja imam i šta jesam. Ali ako kažem šta vi imate i šta ste vi, sasvim ću pogrešiti. Kako, stoga, da se usudim da kažem bilo nešto o drugim duhovnim Učiteljima kad ne živim njihovim načinom života? Mogu da vam kažem jedino ono što imam u srcu i ono zašta se ja zalažem ovde na Zemlji.

Moja filozofija je vrlo jednostavna: voli i služi. Voli Boga Stvoritelja i služi Bogu tvorevini. Ako volimo neku osobu, onda moramo da joj služimo. Što se nas tiče, nastojimo da volimo bezuslovno Boga, našeg Unutrašnjeg Pilota. Vrlo često, ne uspevamo, ne uspevamo i ne uspevamo. Vrlo je teško voleti nekoga bezuslovno; uvek nešto očekujemo od te osobe. Ali ipak težimo bezuslovnoj predanosti Božijoj Volji. Hrist je rekao: „Neka Bude Tvoja Volja.“ Nijedna molitva ne može da bude viša od ove. Ta molitva je najviša molitva. Ali moramo da ponudimo tu molitvu bezuslovno. Dakle, naša je filozofija bezuslovna ljubav i bezuslovno služenje Bogu tvorevini. Mi nastojimo da služimo Bogu tvorevini, i trudimo se da to uradimo bezuslovno, bez ikakvog očekivanja.

U našoj filozofiji, pridajemo najveću važnost našem srcu, zato što osećamo da srce sjedinjuje. Ljudski um uglavnom pravi podele, sumnja i stvara nam mnoge probleme. Ovde možete da osetite moje srce, a ja mogu da osetim vaše zato što imate dobro srce. Došli ste čak iz Bostona. Ako moram da koristim um, u ovom trenutku ću posumnjati u vas, posumnjaću u njega. Ali kad nam srce izađe na površinu, sve je ljubav, sve je jedinstvo i mir. To je naša veoma jednostavna filozofija.

Pitanje: Kako vi vidite proces prosvetljenja? Osećate li da postoji konačni cilj koji čovek može da dosegne ili postoji neprekidan proces dublje i dublje Bogospoznaje?

Šri Činmoj: Bogospoznaja nije tačno utvrđen cilj. Ne možeš da kažeš da ćeš trčati sto metara a onda ćeš stići na cilj. Mi idemo Putem Večnosti. Put je uvek ispred; nema kraja. Neki tragaoci možda misle da je dovoljno ako mogu da dođu i da sednu u podnožje drveta Bogospoznaje. Oni će hodati, marširati, trčati, sprintati i konačno će doći do podnožja drveta Bogospoznaje.

Neki drugi tragalac će reći: „Ne, hajde da se popnem na drvo, visoko, više, najviše. Bez obzira koliko je visoko, bez obzira koliko je drvo visoko, popeću se.“ Penje se i kaže: „Oh, sada kada sam dostigao vrh, ne želim da siđem. Ako siđem, ko zna kakva će biti moja sudbina? Možda ću još jednom ući u svet iskušenja i patiću. Ostaću ovde na vrhu drveta i ješću mango do mile volje.“

Treći tragalac će reći: „Nekada ranije sam patio. Sada vidim koliko mnogo pate moje sestre i braća. Hajde da podelim patnju s njima i da pokušam da im je ublažim. Stoga silazi sa najukusnijim mangom i deli ga sa prijateljima rođacima i dragim osobama.

Ove duhovne osobe su kao heroji. Izjavljuju: „Neću morati da plivam u zadovoljstvu neznanja. Ne, moći ću da siđem dole i podelim sa sunarodnicima moja iskustva, koja su kao mango, i to me neće ugroziti. Daću im ono što imam i ono što jesam. Siguran sam da će me Bog zaštititi jer se trudim da služim Bogu tvorevini.“

Pitanje: Donekle sam upoznat sa Šri Aurobindovim shvatanjem da se u svet spušta nova svest, novi nivo svesnosti. Da li je ona slična intuiciji?

Šri Činmoj: Postoje nivoi uma: viši um, gornji um, božanski um i tako dalje. Zatim dolazi Nadum. Nakon Naduma postoji sledeći nivo koji se zove sat-chit-ananda (Postojanje-Svest-Blaženstvo). Ali Nadum je sam po sebi daleko iznad običnog uma. Nadum nije u umu samom po sebi.

Intuicija je nešto potpuno drugačije. Intuicija dolazi iz trećeg oka, oka-vizije. Nivo Nad-uma je beskrajno viši od nivoa intuitivne svesti koju nazivate intuicija.

Pitanje: Možete li da nam kažete nešto o vašem iskustvu i shvatanju prirode anđeoske svesti?

Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, anđeoska svest ne može da preobrazi ljudsku svest. Anđeli su kao cveće ili lepa deca. Cvet kao takav me neće učiniti lepim ni mirisnim. Ali on mi može dati inspiraciju da se molim Bogu da mi srce učini tako lepim i mirisnim poput cveta. Dakle, anđeli mogu biti izvor inspiracije, ali zapravo ne mogu da preobraze našu svest.

Ako sedite pored okeana, možete da vidite i vrednujete prostranstvo, ali vaša svest neće automatski postati toliko prostrana kao okean. Dobićemo svest okeana, prostranstvo okeana jedino ako se molimo Bogu. Stoga, anđeoska svest jeste izvor inspiracije, ali ona nam ne može pomoći da ostvarimo naš cilj.

Anđeli imaju slatku, detinju svest, ali da bi se vi oslobodili vaše svesti koja traje četrdeset godina i vratili se u svest deteta od četiri godine, morate da se molite i molite. Anđeli nam daju inspiraciju i radost, ali da bi mi postali ono što su oni, detinja, slatka svest, moramo da se molimo i da meditiramo.

Pitanje: Pročitao sam u jednoj od vaših knjiga da ste rekli da je jedan od vaših učenika došao iz sveta anđela. Da li sam to dobro razumeo?

Šri Činmoj: Da.

Pitanje: Zašto bi anđeo uzeo inkarnaciju u ljudskom svetu?

Šri Činmoj: Obično anđeli ne dolaze na Zemlju u fizičkom telu. Ali sviđa im se da imaju različita iskustva. Ja sam stranac; dolazim iz Indije. Mogao sam da ostanem u Indiji jer je Indija ogroman potkontinent. Ali dobio sam inpiraciju da dođem u Ameriku. Isto tako je i u slučaju anđela. Anđeli obično ne žele da dođu na Zemlju zato što su tako suptilni, lepi i nežni. Ovaj naš svet je pun patnje i naša ljudska tela su sačinjena od grube materije, dok su njihova anđeoska. Anđeli su tako suptilni, tako lepi, tako eterični da ne žele da uzmu čvrstu materiju ljudskog tela. Ali neki anđeli ipak kažu, „Ne, mi želimo da imamo iskustvo zemaljskog života.“ Tako da oni u principu ne dolaze, ali svako pravilo ima izuzetke.

Pitanje: Nešto u njima ih privlači ljudskom životu?

Šri Činmoj: Oni žele nešto novo. Žele da odu negde. Slično tome, ja sam mogao da budem zadovoljan u Indiji, ali sam želeo da imam nešto novo iz Amerike.

Pitanje: Šta bi uzimanje ljudske inkarnacije dalo anđelu što on već nema?

Šri Činmoj: Ako uđu u ljudsku svest, onda postanu pouzdaniji i efikasniji instrumenti Boga. Recimo da imaš mali brod. Ako želiš da zadržiš taj brod, možeš da prevezeš mene i još nekoliko osoba preko reke. Ali ako imaš veliki luksuzni brod, možeš da skupiš stotine ljudi. Zašto duhovni Učitelji dolaze u ovaj svet? Mogli bi da ostanu u oblasti duše. Oni dolaze na ovaj svet da prevezu milione ljudi u svojim velikim brodovima. Dakle, zavisi od pojedinca. Ili želiš da pomogneš jednoj ili dvema osobama da postanu bolje, ili želiš da inspirišeš bezbroj ljudi da postanu bolji, prosvetljujući i ispunjujući. Na Nebu gde su bili, anđeli mogu da se bave samo jednom ili dvema osobama. Ali ako uzmu ljudsku inkarnaciju i inspirišu nebrojene ljude, onda obavljaju veće služenje, beskrajno veće služenje Bogu.

Pitanje: Na šta mislite kada govorite o stazi uma nasuprot stazi srca?

Šri Činmoj: Razlika je uočljiva. Kad živimo u srcu, sa srcem i za srce, stalno osećamo da možemo da prihvatimo svet i da postanemo neodvojivi od sveta patnje. Ali kada smo u umu, počnemo da kritikujemo druge i da mislimo da smo savršeni. Ako ostanem u umu, ja ću te videti kao nesavršenog, a sebe kao savršenog. Ali ukoliko živim u srcu, osećaću da ono što imaš i ono što jesi moram da smatram mojim sopstvenim, najsopstvenijim. Ako ostanemo u srcu, postajemo jedno. Tvoje nesavršenosti moram prihvatiti kao moje sopstvene nesavršenosti. A ako i ti takođe živiš u srcu, uzećeš moje nesavršenosti kao tvoje sopstvene nesavršenosti. Onda ću, ako si ti srećan zato što si uradio nešto divno, osetiti da sam ja taj ko je to uradio i obrnuto.

Ali kad smo u umu, neprekidno sumnjamo u druge. Ne možemo da prihvatimo radost drugih osoba kao našu sopstvenu. Odmah nas napadaju ljubomora, nesigurnost i nečistota. Ako sam u srcu, odmah osetim da si ti Božija tvorevina. Moramo voleti jedni druge, moramo postati jedno, neodvojivo jedno. Na taj način možemo da rešimo sve svoje probleme. U suprotnom, ako počnem da sumnjam u tebe, bez obzira da li si dobra osoba ili ne, ta mentalna rasprava nikada ne prestaje.

Kad osećanje jedinstva u srcu otpočne, nikada ne prestaje. Kad uđemo u reku, vidimo da se reka uliva u okean i na kraju postaje sam okean. Ali ukoliko reka ne teče, postaje ustajala bara. Um uvek nastoji da vidi negativne osobine drugih. Čiji je um srećan kada vidi da neko drugi postiže nešto sjajno? Ničiji. Ali ukoliko živiš u srcu, ponašaćeš se kao dete. Dete je presrećno kad njegov otac postigne nešto a otac je presrećan kad njegovo dete nešto postigne. Stoga je jednostavan način da sledimo stazu srca.

Pitanje: Hvala vam. To je korisno razgraničenje. Neke tradicije ili neki učitelji su koristili ideju staze uma da označe nešto kao što džnana jogu.

Šri Činmoj: Umu je potrebno prosvetljenje. Postoje dve sobe. Jedna je soba-srce. Druga je soba-um. Soba srca već ima svetlost. Zato moramo da uđemo u sobu srca i odatle da unesemo svetlost u sobu uma. Ali ako prvo uđemo u sobu uma i otkrijemo da je soba uma neosvetljena, kako ćemo uneti u nju svetlost? Moramo biti mudri. Ako uđemo u um i tu ostanemo, nikad nećemo doći u sobu srca. Ali ako uđemo u sobu srca, dobićemo osvetljenje u obilnoj meri, a onda konačno u beskrajnoj meri. Tek tada ćemo ući u sobu uma. Nećemo zanemariti sobu uma. Samo moramo biti mudri. Za sada, moramo da ostanemo u sobi srca kako bismo dobili svetlost i blaženstvo. Zatim će doći vreme kad ćemo ući u sobu uma. Ništa na Zemlji neće ostati nesavršeno. Ali, moramo da budemo veoma mudri. Na početku moramo da prihvatimo samo stvari koje su inspirativne, težeće i prosvetljujuće.