Deo VI

SCA 609-610. Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja 14. februara 1990. u svojoj kući u Njujorku.

Pitanje: Kako mogu da postanem poslušniji?

Šri Činmoj: Moraš da promeniš gazdgospodara. Ti kažeš da nisi poslušan. Ali, ti jesi poslušan. Pitanje je kome. Pretpostavimo da treba da ustaneš rano ujutru, ali si veoma kasno otišao na spavanje. Tvoje telo ne sarađuje. Nešto u tebi ti kaže da ne ustaneš, a nešto drugo od tebe traži da ustaneš. To nešto što od tebe traži da ne ustaneš je jedan gospodar, a to nešto što od tebe traži da ustaneš je drugi gospodar.

Sam treba da izabereš kog gospodara ćeš poslušati. Moraš da se upitaš da li ti onaj koji ti kaže da ne ustaneš govori pravu stvar. Ako ujutru ne ustaneš u vreme kada bi trebalo da ustaneš, osećaćeš se jadno kada budeš hteo da uradiš narednu stvar. Ako u osam moraš da ideš na posao, osećaćeš se jadno zato što nisi obavio prvu stvar – tvoju meditaciju. A potom, ako u osam ne odeš na posao zato što si otišao na trčanje, nastaće novi problemi. Ako kasniš na svaku aktivnost, osetićeš bol kada budeš hteo da uradiš narednu stvar. Prva stvar koju nisi uradio će ti pasti na um i uništiće svu tvoju radost. Kada kreneš na posao – što je druga stvar – bićeš žalostan zbog prve stvari – što nisi ustao da meditiraš. Potom, ako ne odeš na posao, ako učiniš nešto drugo, reći ćeš: „O Bože, najpre nisam ustao, a onda nisam otišao na posao“. Sada si propustio dve stvari. I tako se to nagomilava, nagomilava.

Mi kažemo da je prošlost prašina. U redu, nisi mogao da ustaneš ujutru. To je prošlost. Ali, sada učini drugu stvar. Na ispitu ti učitelj daje pet ili šest pitanja. Ako na jedno od njih ne možeš da odgovoriš, ne gledaj u to pitanje. Ako ga budeš gledao, samo ćeš traćiti dragoceno vreme i energiju govoreći: „O moj Bože, ne umem da odgovorim na to“. Takva briga i strepnja uništiće ti svu radost. Tada nećeš biti u stanju da odgovoriš na četiri ili pet pitanja koja znaš veoma dobro. Tvoj um će biti opterećen strepnjom i brigom: „Šta će se desiti? Neću dobiti sto od sto“. Umesto toga, treba da smesta zaboraviš na to pitanje. Postavljeno ti je šest pitanja i ti možeš da odgovoriš na pet, a šesto će te mučiti ako ga ne budeš izbacio iz glave.

Na isti način, tokom dana treba da uradiš tako mnogo stvari. Ako si propustio prvu stvar, zaboravi na nju. Još uvek ima pet, šest, deset stvari koje treba da uradiš. Ako uradiš ostale stvari, opet ćeš steći snagu. Neizmerno će te radovati što si učinio to, i to, i to.

Poslušnost mora da dođe iz srca. Ujutru um ili vital traže od tebe da ne ustaneš. Zato ti slušaš tog gospodara, ali ne slušaš pravog gospodara: srce. Uvek moraš da vidiš odakle ti dolazi neki nalog. Nemoj da misliš da si ti gospodar. Kada ne ustaneš, ti naprosto kažeš da nisi ustao. Ne, ono što se stvarno desilo jeste da je neko od tebe tražio da ne ustaneš. Moraš da otkriješ ko je taj neko. Kad učiniš nešto pogrešno, treba da osetiš da te je neko podstakao.

Kad učiniš nešto pogrešno, odmah kažeš: „Ja to nisam učinio“, ili, ako si domišljat, prebacuješ krivicu na nekog drugog. Ali, ako okriviš nešto u sebi, ako znaš da te nešto u tebi samom, tvoj um ili tvoj vital, podstiče da učiniš pogrešnu stvar, tome možeš da se suprotsaviš i to će se na kraju predati. Sa druge strane, tvoje srce je tu da te nadahne da učiniš pravu stvar.

Mi smo uvek poslušni bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Zato uvek nastoj da imaš pozitivan pristup. Najpre tvoje srce mora da izbije u prvi plan i kaže šta je dobro, šta je loše, šta je ispravno, šta je pogrešno. Tvoj um tada mora da posluša tvoje srce.