Deo III

SCA 551-557. Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja 7. juna 1997. u restorana Annam Brahma u Kvinsu u Njujorku.

Pitanje: Kako možemo mi, kao učenici, da ti verujemo više tako da možemo da ti predamo svoje neznanje?

Šri Činmoj: Vi trenutno mislite da ćete biti u stanju da mi date više svog neznanja ako uvećate svoje poverenje u mene. Ali, želim da kažem da poverenje nije u umu. Poverenje je u srcu. Kad majka veruje svom detetu, čak i ako dete sve razbija, sve radi naopako, ona će imati veru u svoje dete. Ona će reći: „Ne radi on to. Neka druga sila to radi. On će biti sasvim u redu kroz nekoliko godina“.

Važna stvar je da ne koristimo um. Vi kažete da ćete, ako imate više poverenja, imati više ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ja kažem, postupite obrnuto. Ako imate više ljubavi, posvećenosti i predanosti, imaćete više poverenja. Ako stojite na ivici bazena i vidite da je voda topla, poželećete da skočite u vodu. U suprotnom, ostaćete napolju. Ali, ako volite vodu kao takvu, bez obzira da li je topla ili mlaka, jednostavno ćete skočiti u vodu. Reći ćete: „Ko mari da li je hladna ili topla?“

Slično tome, u duhovnom životu, ako neko želi da napreduje, ako želi da ima više vere, to neće postići posmatrajući ili prosuđujući Učitelja – ako učini ovo, ako kaže ono – onda ću imati veru u njega. Ne. Samo zato što plivač voli vodu, on skače u bazen. Na potpuno isti način, ako volite Učitelja, nećete brinuti o tome šta on kaže ili šta čini. Samo ćete uspostaviti jedinstvo sa njim. Kad uđemo u vodu sa jedinstvom, istog trenutka počinjemo da plivamo u njoj. Ako volite Učitelja, njegov put i njegovu duhovnost, nećete reći: „Ako učini ovo, imaću više poverenja. Ako učini nešto drugo, imaću manje poverenja. Povećavaću ga i smanjivati u skladu sa tim šta on govori i šta čini“. Vera nije stvar povećavanja i smanjivanja. To je samo prosuđivanje našeg glupog uma. Morate da koristite srce.

Kad uđemo u vrt, mi ne gledamo da vidimo da li je svaka cvetna latica podjednako razvijena ili je neka deformisana. Mi ulazimo u vrt i istog trenutka prigrlimo lepotu i miris tog vrta. Tad naš um, vital i telo postaju čisti, razdragani i radosni. Ali, ako uđemo u vrt i počnemo da gledamo koji je cvet najlepši, onda nećemo biti tako radosni. Ako je jedan cvet lepši, provešćemo pet minuta gledajući u njega. Potom ćemo otići do drugog cveta i reći: „O, Bože, prevario sam se, ovaj cvet je lepši. Hajde da ovde ostanem deset minuta“. U međuvremenu, vreme vam je isteklo! Morate da idete kući. Imate važnija posla.

Kad jednom uđete u vrt, istog trenutka teba da pokušate da vidite lepotu i osetite miris vrta. Na isti način, kad jednom odaberete Učitelja i stazu, nemojte da govorite: „Ako mi staza da ovo, onda ću joj verovati. Ako Učitelj kaže ono, onda ću imati više vere u njega“. Ne, odmah skočite u more Učiteljeve samilosti ili naklonosti ili ljubavi. Morate da kažete: „Ako ne osećam Učiteljevu samilost ili nežnost ili ljubav, ne marim. Došao sam da mu dam ono što imam i ono što jesam. Znam da će mi on dati sve u času koji sam odabere“.

Uvek morate da razvijate stav bezuslovnog jedinstva. Sve dok postavljamo uslove u svojoj ljubavi i u svojoj veri, bićemo razočarani. Naši uslovi će naše živote učiniti jadnim. Počinjemo rečima: „Ako mi on da 50 centi, ja ću njemu dati 50 centi“. Zatim kažemo: „Ako mi on da 90 posto, učiniću nešto za njega“. Na kraju, naše očekivanje zahteva: „On mora da mi da 99 posto da bi me usrećio“. Najpre smo počeli sa 50:50. Potom dolazi pohlepa, i mi zahtevamo 60:40, ili 70:30. Na kraju kažemo: „Ako on ispuni moje želje 99 od 100 puta, onda je on moj Učitelj“.

Ali, zašto bismo započinjali sa uslovima? Drugi način je da idemo do korena. Možemo da kažemo: „Čak i ako mi on ne da ništa, želim da mu dam sto posto. Ako mi on ne da ništa zauzvrat, Bog je tu iznad njega da mu razbije glavu. Ali, to nije moj posao. Moj posao je da se predam njemu. Tad on mora da položi račun o svom ponašanju Nekom drugom, ko je njegov pretpostavljeni“. Možete to posmatrati u tom svetlu, da će Svevišnji biti nezadovoljan Učiteljem ako on ne učini pravu stvar. A opet, ako ste pravi učenik, reći ćete: „Koga je briga da li će Svevišnji biti nezadovoljan njime ili ne? Pošto ja sledim njegov put, moram da slepo sledim njegovu filozofiju“. U mom slučaju, moja filozofija je ljubav, posvećenost i predanost. Ako sledite put ljubavi, posvećenosti i predanosti, zar će nedostatak poverenja vašeg uma biti u stanju da se bori protiv ljubavi vašeg srca prema meni i mom putu?