Na Dan dedova²

Dan dedova je za mene slađi od najslađeg. Deda nikad, nikad, nikad neće ništa očekivati od svojih unučića. On će samo davati i davati i davati. Unučići koji očekuju i stalno nešto traže od dede i babe biće njihova najslađa i najdraža deca. Oni koji očekuju i traže osećaju da je njihov deda jedina osoba koja će izaći u susret njihovim slatkim očekivanjima i zahtevima. To je apsolutna istina! Dede i babe imaju srce šire od najšireg za svoje unučiće. Kad se radi o unučićima, takve stvari kao što je um kod njih nema. Oni su sama srca. Zato čitav svet treba da bude sačinjen od ljubavi unučića i naklonosti deda i baba. Tada ovaj svet može biti slađi od najslađeg i lep, lepši, najlepši.

Svakom svom duhovnom unučetu želim da ponudim svoju beskrajnu naklonost, beskrajnu ljubav i beskrajni ponos i ponos i zahvalnost i zahvalnost.

Sada bih želeo da ispričam nekoliko priča o svom dedi i babi. Otac mog oca zvao se Ramačandra Goš. Njegov pretpostavljeni je bio jedan Englez. Desilo se da je taj čovek bio upleten u neki sudski proces i od mog dede je zatražio da kaže laž u njegovu odbranu. Moj deda se nije složio; nije želeo da laže. Zbog toga, bio je degradiran. Potom, drugom prilikom, isti taj engleski gazda je od njega opet zatražio da slaže u njegovu odbranu. I moj deda opet nije poslušao. Tog puta je dobio otkaz. Tada je otišao iz sela, ne ponevši ništa. Rekao je: „Neću da lažem da bih pomogao tom gazdi. Najbolje je da se preselim u drugo selo“.

Mogu takođe da kažem nešto o mojoj baki, majci mog oca. Kad sam se rodio, našu kuću u gradu je zahvatila vatra. Zato je njeno trenutno predviđanje bilo da će ovaj momak uništiti celu porodicu. Moja majka joj se usprotivila. Ona je rekla da ću porodici doneti ime i slavu.

Moja druga baba izjavila je da ću biti službenik. U našim indijskim selima, biti službenik je znak znanja. To znači da ste išli u školu. Biti službenik je nešto veoma posebno, veoma veliko. Službenik je onaj ko ima posla sa papirima, i u tom smislu moja baka je bila apsolutno u pravu. U svojoj trideset drugoj godini postao sam mlađi službenik ovde u Americi, na tri godine. A sada, svakog dana, imam posla sa papirom. Tako se njeno predskazanje o meni obistinilo.

Oca svoje majke nikad nisam video – čak ni na slici. Ali, postoji fotografija majke moje majke. Moja majka je takođe na toj slici. Snimljena je pre nego što sam se rodio. Blagoslovio sam dušu te bake bar deset puta dok sam gledao njenu sliku ovde u Njujorku. Osećam veliku samilost prema majci moje majke. Zato sam blagoslovio njenu dušu kad se vratila u ovaj svet. Ona nije više u svetu duša.