Pitanje: A element takmičenja u sportu? Zar to nije drugi oblik pokazivanja nadmoćnosti?

Šri Činmoj: Ako još nismo spremni da prihvatimo najvišu filozofiju, sebi kažemo : “Ako ne održavam svoje telo u dobroj formi, neću moći da pobedim nikoga.“ Sa tom mišlju u umu, bar ćemo pokušati da telo održimo u dobroj formi. Ali sa najviše tačke gledišta, cilj nije da pobedimo nekoga već jedino da se takmičimo sa sobom. Kad se takmičimo sa drugima, nikada nismo srećni. Danas mogu da pobedim nekoga u trčanju, ali sutra ću pogledati oko sebe i videću da postoji neko ko je daleko bolji od mene. Bez obzira šta radimo, uvek postoji neko drugi ko to može bolje da uradi. U ovom trenutku mogu da budem najbolji, ali u sledećem trenutku, doći će neko drugi i smrviće moj ponos, a ja ću se osećati vrlo nesrećno.

Kad se takmičim jedino sa samim sobom, uvek stičem ogromnu radost. Juče sam imao jedan nivo, ali danas imam viši nivo. Juče sam imao određeni broj slabosti ili nedostataka u svojoj prirodi, a danas ću učiniti sve što je u mojoj moći da ih imam nekoliko manje. Na taj način stalno napredujem i stalno sam srećan. Tu ne postoji treća osoba koja procenjuje dva takmičara. Ja sam sudija. Znam koliko sam laži rekao juče, te ću danas smanjiti taj broj. A opet, ako sam se molio pet minuta juče, danas ću pokušati da se molim deset minuta. Dobre stvari ću pokušati da uvećam, a one loše pokušaću da umanjim. Na ovaj način takmičim se jedino sa samim sobom. I u sportu takođe, naš cilj je da uradimo najbolje što možemo i da sve vreme nastojimo da se takmičimo samo sa sobom. Ali šta god je rezultat, moramo da ga prihvatimo sa radošću. Uradićemo najbolje što možemo a onda, koji god rezultat Bog želi da imamo, prihvatićemo.