Pitanje: Okupio si vrlo posebnu grupu duša u delu grada po imenu Jamajka, u njujorškoj opštini Kvins. Jedna stvar nas uvek fascinira: svaki tvoj učenik koga sretnemo je potpuno posvećen duhovnom životu. To je divna promena od neke polu-ozbiljnosti koju vidimo u drugim grupama. Kako gledaš na to što se mala “enklava” tragaoca koji teže okupila oko tebe? Oni su samostalni, ali su takođe i u blizini, iako nisu u tvom ašramu ili domu. Ne mislim da postoji još neka grupa poput te.

Šri Činmoj: Baš lepo od tebe. Ako želimo da postanemo bolji građani sveta, osećamo da moramo da rastemo zajedno. Moji učenici me prihvataju kao svog duhovnog oca, a ja prihvatam njih kao moju duhovnu decu, stoga pripadamo jedni drugima. Imam potpunu veru da su moji učenici voljni i željni da hodaju, marširaju i da trče sa mnom na Putu Večnosti. A opet, oni imaju veru da ću ja moći da im pomognem, da ih vodim i dovedem do suđene Obale. Dakle, sve se zasniva na uzajamnoj veri.

Ja im dajem ono što jesam i ono što imam. Oni mi takođe daju ono što jesu i što imaju. Takav sam sa njima individualno i kolektivno – ne samo u Jamajci, nego u raznim delovima sveta. Kažem im: vidite uvek dobre stvari u drugima i pokušavajte da uvećate te stvari. Ako pridajem važnost zori koja sviće rano ujutro, čitava moja svest biće preplavljena svetlošću. A opet, ako želim da mislim na tamu, koja prethodi zori, um će mi biti obavijen tamom.

Uvek govorim svojim učenicima da vide pozitivan aspekt života, a ne negativan. Kažem im da vole ostale i da pokušaju da iznesu na površinu ne samo njihove sopstvene dobre osobine, već i dobre osobine drugih. Ja kažem: “Ako vidite da neko ima dve dobre osobine i jednu lošu osobinu, cenite ga i divite mu se zbog njegovih dobrih osobina. Onda će njemu biti neprijatno što ima tu lošu osobinu i pokušaće da se oslobodi nje. Ali ako odete i kažete mu: “Oh, ti imaš tu lošu osobinu”, on se neće promeniti. Samo postanete njegov neprijatelj.”