Pitanje: Guru, imam pitanje u vezi sa poemom koju si napisao pre neki dan, poemom o oproštaju, u kojoj si rekao da mi ne vrednujemo Novinu Svevišnjeg, Jedinstvo ili Punoću.

Šri Činmoj: Da li sam rekao da ne vrednujemo Novinu Svevišnjeg ili Jedinstvo ili Punoću? Rekao sam da me ti kvaliteti ne zadovoljavaju. Ne dobijam najveću radost od Novine Svevišnjeg, Jedinstva ili Punoće. Osećam da sam pogrešno uradio milione i milijarde, bilione stvari u ovom životu. Zato ukoliko vidim da mi je Svevišnji oprostio, imam ogromnu radost. Lako mogu da budem pred Učiteljem, gledam u njegove oči, ali mogu da kažem: “Tvoju novinu ne osećam. Tvoje jedinstvo traje samo jedan sekund, kad me pogledaš. Onda pogledaš Paree, potom nekog drugog i bilo koga drugog, kakva je onda to vrsta jedinstva?“

Ali, ako pojedinac dolazi k Bogu i dobija oproštaj, tada je odnos između Boga i tog pojedinca direktan. Da li razumeš? Uradio sam nešto pogrešno, stoga mi treba oproštaj od Njega. Osećam da kad mi On oprašta, stičem najveću radost, zato što sam sada potpuno slobodan od noći-neznanja. To je najveća radost i olakšanje. Sve je ispražnjeno. Sad sam ponovo postao nova posuda. Kad mi Bog oprašta, sve pogrešno u mom sistemu nestane. Tada sam ponovo spreman da imam novi početak i postanem odabrani instrument.

Taj novi, intimni osećaj dolazi kad osećamo da nam je Svevišnji u potpunosti oprostio. Inače, um dolazi opet iznova i govori, „Juče sam rekao nešto pogrešno, prekjuče sam uradio nešto gore,“ i slično. Moje jedinstvo sa Bogom postoji, ali onda sve one stvari koje sam uradio pogrešno tokom godina, ili čak pre pet minuta, izlaze na površinu i muče me. Zato je najbolje ako dobijem uverenje da mi je Bog oprostio, moju nedavnu prošlost ili daleku prošlost, ili čak moju budućnost.