Deo I

SCA 346-351. Dana 9. decembra 1998. godine, u dvorani Thomas Jefferson Hall Univerziteta na Havajima, Šri Činmoj je meditirao sa osobljem univerziteta i drugim tragaocima. Zatim ih je pozvao da mu postave duhovna pitanja.

Pitanje: Tokom poslednje dve godine, na univerzitetu pokušavamo da osnažimo grupu za meditaciju, ali nismo uspeli da dovedemo ljude. Ne znam zašto. Možeš li da nas posavetuješ?

Šri Činmoj: Postoje dva načina. Jedan način je cvet; drugi je način majke. Kad se cvet razvija, lepota i miris cveta privući će ljude da cene, dive se i prime radost od njega. Odemo u vrt i odmah ugledamo cvet. Cvet ne dolazi k nama; mi idemo ka cvetu. Cvet, sa svojom lepotom, mirisom i čarima ostaje tu gde jeste. Mi odemo do cveta i primimo njegove božanske kvalitete. To je jedan način.

Drugi je način način majke. Majka oseća da je čitav svet njena kreacija. Svako ljudsko biće je njeno dete. Kada dete plače, možda majka neće biti u fizičkoj blizini deteta. Recimo da u kući ima mnogo spratova. Dete plače za mlekom ili za nekim igračkama. Kad dete plače, majka će sigurno doći kod njega. Ono ne može da ode do majke jer je beba. Ono samo zna da plače. Majka je ta koja mora da ode do bebe i da vidi šta joj treba, da li je to mleko, igračke ili slatkiš ili nešto drugo. Onda majka daje detetu prema njegovoj potrebi.

Stoga su neki duhovni Učitelji mišljenja da ljudi moraju da dođu k njima. Oni su postali kao cvetovi i ljudi moraju da dođu kod njih ukoliko im je nešto potrebno. A opet, drugi duhovni Učitelji su mišljenja da su to sve njihova deca, i da su sva ona gladna. Možda nema svako istu glad, te je obavezujuća dužnost majke da ode kod dece i da im pruži sve što im treba.

Ipak postoji treća kategorija duhovnih Učitelja poput Šri Ramakrišne. On je primenio oba načina u svom životu. Bio je jedan od naših duhovnih Učitelja najvišeg reda. Bio je iz Bengala, a ja sam takođe uzeo svoje fizičko rođenje u Bengalu u ovoj inkarnaciji. U jednom trenutku je rekao: „Ponašaj se kao cvet.“ U Dakšinešvaru, mnogi, mnogi tragaoci su sa svih strana došli da ga posete. A opet, odlazio je u različita mesta. On je išao do mnogih tragalaca i ljudi koji su imali unutrašnju svetlost. Premda oni nisu bili duhovni u strogom smislu reči, imali su srca veća od najvećih. Da bi uzdigao svest ne samo Bengala, ne samo Indije, već čitavog sveta, odlazio bi i posećivao ljude da uveća njihovu inspiraciju, težnju i ostale dobre osobine. Dakle, ta dva načina je Šri Ramakrišna primenio.

Ja sledim Šri Ramakrišnine korake. Živim u Americi, i tu sam postao cvet. Ljudi iz celog sveta dolaze da me vide i što god imam da ponudim, oni uzimaju. A opet, postao sam poput majke. Idem iz mesta u mesto. Išao sam u mnoga, mnoga, mnoga mesta tokom godina. Kad putujem, vidim neke tragaoce poput vas. Sa svom iskrenošću i odlučnošću dolaze da me vide. Ne moraju da budu moji učenici – daleko od toga! Ali ako mogu da budem na službi tim tragaocima, osećam da sam uradio nešto za Boga tvorevinu.

Boga Stvoritelja poštujemo a Bogu tvorevini služimo. Svi smo mi Bog tvorevina. Sada sam ovde došao da vam svojim životom molitve služim. Nadam se da sam vam to jasno predstavio.

Nekoliko puta sam dolazio na Havaje. Tu sam prvi put došao pre dvadeset i pet godina, i od tada sam bio mnogo puta. Dolazim da budem na službi tragaocima na Havajima.

Havaji imaju tu odliku da očaravaju i opčine naša srca i naše živote. A opet, posebno je blagosloven od strane mnogih, mnogih duhovnih figura u unutrašnjem svetu. Možemo ih zvati bogovima i boginjama, ali za mene svi bogovi i boginje su duhovne figure najvišeg reda. Dakle, Havaji imaju vrlo posebne blagoslove Odozgo ili iznutra.

A opet, Havaji imaju da odigraju posebnu ulogu. To nije samo Država –popularno turističko odredište, već je to Država koja može da ponudi prosvetljenje onima koji tu dolaze zbog unutrašnjeg otkrovenja. Zbog spoljašnjeg otkrića, ljudi vide vrlo mnogo očaravajućih, opčinjujućih i atraktivnih stvari. A opet, ako dolaze na Havaje da meditiraju, sigurno će dobiti mir, svetlost i blaženstvo u beskrajnoj meri. Moramo da znamo zbog čega ovde dolazimo: zbog spoljašnje privlačnosti ili zbog unutrašnjeg prosvetljenja, ili zbog obe stvari. Ono što spoljašnji svet tu može pružiti, primićemo sa potpunim osećanjem čistote. A ono što unutrašnji svet može ponuditi, primićemo sa apsolutnom posvećenošću.

Oprostite mi, to nije odgovor na vaše pitanje; ali samo pokušavam da izrazim svoja unutrašnja osećanja i spoljašnje zapažanje o ovom mestu.

Pitanje: Primetio sam da na stolu imate sliku Kali. Bilo je mnogo nerazumevanja u vezi s Kali, čak i među duhovnim ljudima.

Šri Činmoj: Svaki tragalac je u pravu na svoj sopstveni način. Ne mogu reći da je ono što ja osećam u vezi sa Majkom Kali apsolutno tačno a da je vaše shvatanje Majke Kali apsolutno pogrešno. To bi bio vrhunac moje gluposti i apsurdnosti. Mogu da kažem samo ono što imam u mojoj sopstvenoj sobi, mog stana. Šta drugi imaju u svom stanu, nemam načina da saznam i čak nemam ni potrebu da to saznam.

Za mene, Majka Kali je moć Beskonačnosti. Njeno ime je Kali. Kali označava „vreme“ i „vreme izvan granica“. Ona nosi poruku Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti. A opet, ona prevazilazi ono što ona ima i ono što ona jeste. Dokle moja unutrašnja spoznaja doseže, ona je Apsolut u ženskom obliku. Možemo da kažemo, ona jeste Apsolut. Ona utelovljuje aspekt moći. Kao Majka, ona utelovljuje sve: mir, svetlost, blaženstvo i sve ostale božanske osobine. Ali takođe i ubrzava sve. Mnogo je članova u porodici. Ako zamoliš jednu osobu da ti učini uslugu, toj osobi će možda biti potrebno pet godina; a ako zamoliš nekog drugog, taj neko ti može dati ono što želiš za tili čas, pod uslovom da je tvoj plač ili težnja iskrena.

Ova Majka, Majka Kali, je jedan aspekt Apsolutnog Svevišnjeg, i, u isto vreme, ona je Svevišnji. Ako želimo da odvojimo delove našeg tela, možemo da kažemo: „Ovo su moje ruke, ovo su moje noge, moje oči,“ i tako dalje. Ali oni su neodvojivi od istog tela. Ako nemam noge ili ruke ili oči, ja sam nesavršen. Svi udovi zajedno čine moje fizičko telo. Tako je ona u isto vreme deo Apsolutnog Svevišnjeg, a opet, ona jeste Apsolutni Svevišnji. Ona je takođe Majka brzine. Ona sve radi brže od najbržeg.

Majka Kali takođe prosvetljuje naše nesavršenosti. U zapadnom svetu, koristi se reč „greh“. Ali po indijskoj duhovnoj filozofiji, ne postoji tako nešto kao greh; to je samo nesavršenost. Ja sam nesavršen; stoga radim prilično mnogo stvari pogrešno. I sve dotle dok sam nesavršen, nastaviću da radim stvari pogrešno. Ali šta podrazumevamo pod grehom? Ako je naš Izvor – Bog, Apsolutni Svevišnji – čistiji od najčistijeg, kako možemo da plivamo u zadovoljstvima greha? Samo možemo da kažemo da nismo savršeni.

Dete može da nauči 'A, B, C,' ali neće moći da čita sva slova, a njegovi majka i otac umeju sve da čitaju. Polako i sigurno uči da čita ceo alfabet, i kroz par godina može da čita velike knjige. Ali započinje sa alfabetom i ponekad pravi greške. Isto tako, sada su sva ljudska bića nesavršena. Naš je cilj da dođemo do savršenstva.

A opet, savršenstvo nema čvrsto utvrđene granice. Savršenstvo neprekidno prevazilazi sebe. Kao student, neko može da oseća da će biti savršen kada stekne zvanje magistra ili zvanje doktora nauka. Onda dobije svoju diplomu i vidi da ima još mnogo da se uči. Oseća da ono što sada zna nije ništa. Mudrost ili znanje je kao ogromni okean. Student oseća da je njegova magistarska diploma kao nekoliko kapi u okeanu znanja.

Recimo da si godinama radio mnogo pogrešnih stvari samo zato što si nesavršen. Ako se moliš Majci Kali, ako plačeš i plačeš i plačeš, ona će prosvetliti sve tvoje nesavršenosti.

U našoj indijskoj filozofiji, Bog, Svevišnji, ima tri aspekta: Boga-Stvoritelja, Boga-Održavatelja i Boga-Preobrazitelja. Ali tokom mnogih, mnogih vekova, umesto „transformacije“, korišćen je izraz „uništenje“. Naše indijsko trojstvo je Brama, Višnu i Šiva: Brama je Bog Stvoritelj, Višnu je Bog Održavatelj a Šiva je Bog Preobrazitelj. Mi ne uništavamo; samo preobražavamo. Ako uništavamo, šta će onda biti u našem životu? Pretpostavimo da radim nešto pogrešno; ljut sam na nekoga i dobro ga udarim. Da li ću onda ispraviti svoju grešku ako odsečem sebi ruku? Ne! To pogrešno delo je poteklo iz mog uma. Moram da koristim um na ispravan način tako da nikoga ne udarim. Naprotiv, samo ću pokazivati ljubav i samilost. Tako je treći aspekt Boga transformacija, ne uništavanje.

Kada se Majka Kali bavi ljudskim bićima, sa tragaocima ili aspirantima, neki se mnogo plaše njenog aspekta moći. Oni osećaju da su mnogo toga radili pogrešno tokom godina i da će ona umesto da pokaže samilost da ih uništi. Ali ona ne uništava, već preobražava.

Postoje četiri aspekta Božanske Majke, Univerzalne Majke: Mahešvari, Mahakali, Mahalakšmi i Mahasarasvati. Od ova četiri aspekta, Majka Kali je za brzinu i za visinu, višu od najviše visine. Čak možemo da kažemo da nas ona može brže od najbržeg dovesti do najvišeg. Drugi aspekti Božanske Majke osećaju da se trka dobija polako ali sigurno, ali ova Majka kaže: „Čak i ako ideš brzo, brže od najbržeg, to ne znači da ćeš pasti.“

A opet, sve ono što kažem je sa moje lične tačke gledišta, na osnovu mog sopstvenog ostvarenja. Svaki pojedinac ima svoj vlastiti način na koji govori o Majci Kali.

Pitanje: Mnoge od nas privuče duhovna staza kad čitamo štivo Učitelja koji više nisu u telu, i dođemo na duhovnu stazu takvog Učitelja. Siguran sam da govorim u ime mnogih ljudi kada kažem da, nakon određenog vremena, stvarno želimo da imamo Gurua od krvi i mesa. Međutim, mi osećamo da bi zaista bilo nelojalno prema učitelju koga sledimo ako bi tragali za takvim Guruom. Kako jedna osoba može da odluči da li je Guru koga sledi, koji više nije u ljudskom telu, onaj pravi, s obzirom da on ne može da razgovara sa tom osobom na način na koji ona može da razume na zemaljskom nivou?

Šri Činmoj: Kad je prva osoba na svetu ostvarila Boga, koga je ona imala kao Gurua u ljudskom obliku? Da li joj je neko u fizičkom obliku došao i rekao: „Ja sam Bog“? Ne! Dobila je ostvarenje od nevidljivog Boga. Slično tome, mnogo je, mnogo tragalaca koji su ostvarili Boga proučavajući Bibliju ili našu Bagavad Gitu. Oni nisu imali živog Gurua. Sad, Gospod Krišna nije u fizičkom, Hrist Spasitelj nije u fizičkom. Da, oni mogu da se manifestuju u suptilnom telu, ali čak i ako plačeš Gospodu Krišni, on neće uzeti fizičko telo i doći da te podučava. A opet, učenje Gospoda Krišne i učenje Isusa Hrista, Biblija, postali su neodvojivi od životnog daha čovečanstva.

Sad kad čitaš Jevanđelje ili Bagavat Gitu ili druge svete knjige, moraš da osetiš koliko poistovećenja možeš da razviješ. Ukoliko osećaš da, nakon proučavanja nekih poruka u Bibliji, možeš da ih praktikuješ u tvom svakodnevnom životu, zašto bi ti trebao bilo koji Učitelj u fizičkom telu? Ali moraš da znaš možeš li da primeniš u svom svakodnevnom životu ono što pročitaš u knjizi. Može se dogoditi da, dok čitaš, dobiješ ogromnu inspiraciju i težnju, ali čim uđeš u buku i metež života, sve zaboraviš. Pročitaš nešto a onda dva sata kasnije uradiš nešto dijametralno suprotno. To je ono što mi ljudska bića često činimo.

Ali postoji i drugi način. Hajde da razmišljamo o sebi kao o nestašnoj deci. Učitelj je u našoj blizini, kao inspektor, te moramo da se lepo ponašamo. U suprotnom, učitelj nas neće pustiti da položimo. Inspektor vidi da se ne ponašamo lepo u odeljenju, pa se bojimo inspektora. Znamo da će nam dati nulu i tad nećemo uspeti. To se dešava sa učiteljem ili instruktorem. Ali, postoji neko ko se zove privatni učitelj. Obavezujuća je dužnost privatnog učitelja da te podučava privatno kod kuće, u tajnosti, tako da možeš da položiš ispit. On neće biti u školi, stojeći pred tobom kao učitelj ili instruktor ili inspektor. Biće u tvojoj kući, i podučavaće te privatno. To je uloga koju duhovni Učitelj može da igra kada je u fizičkom.

Mi zaboravljamo da duhovni Učitelj u prošlosti i duhovni Učitelj u sadašnjosti nisu dva različita bića. Tu pravimo žalosnu grešku. Ostvarenje koje je najviši Učitelj postigao, nudi uz blagoslove onima koji se mole. U porodici, deda zna nešto i prenosi to ocu, a onda otac prenosi svojoj deci. Na isti takav način, ma koje znanje i svetlost mudrosti Gospod Krišna, Isus Hrist i drugi duhovni Učitelji imali, nude svojim duhovnim potomcima.

Srećom ili nažalost, ja sam takođe duhovni Učitelj. Nikada ne mogu da se odvojim od blagosiljajuće svesti Hrista Spasitelja ili Gospoda Krišne ili Gospoda Bude. Navodim samo par primera; postoji mnogo duhovnih Učitelja. Ovde u zapadnom svetu, mi uvek mislimo na Hrista, a za istočnjački svet, uzmimo Gospoda Krišnu. Svaki pojedinac koji je ostvarena duša ponudiće svoje ostvarenje na taj način.

A opet, ima mnogo onih koji tvrde da su realizovani. Na Bogu je ili na tragaocima da osete istinu onoga što duhovni Učitelji govore. U Indiji imali smo veliku duhovnu figuru po imenu Svami Vivekananda. Siguran sam da ste čuli za njegovo ime. Otišao je u istočni Bengal i tamo su svi tragaoci došli k njemu govoreći: „ Molim vas, molim vas, dođite da vidite mog Učitelja! On je najviši! On je Avatar, direktni potomak Boga.“ Stoga je Svami Vivekananda rekao da u Istočnom Bengalu Avatari rastu kao pečurke! Svaki tvrdi da je njegov Učitelj Bogoostvarena duša i Avatar najvišeg reda. A opet, postoji i druga tačka gledišta. Ako vidiš svog Učitelja kao najvišeg, tvoje molitve idu direktno Najvišem. U Bagavad Giti piše da sve odlazi Apsolutnom Gospodu Krišni. Ako imaš veru, čvrstu veru u tvog Učitelja, čak i ako tvoj Učitelj nije obdaren određenim božanskim osobinama, tvoje molitve će doći do Apsolutnog Najvišeg.

Ovde u zapadnom svetu, upotrebljavamo izraz 'Otac'. Hrist je rekao : „Ja i moj Otac smo jedno.“ Kada se iskreno molimo, naše molitve idu do Oca. Na našoj stazi koristimo termin 'Apsolutni Svevišnji'. Apsolutni Svevišnji prima naše molitve. Možete da imate Učitelja koji nije najvišeg kalibra; možda nije Bogoostvarena duša ili Avatar. Ali ako imaš veru u tvog Učitelja u beskrajnoj meri, tvoja vera ide direktno pravom Učitelju, koji je Bog.

Postoji samo jedan Guru – moj Guru, tvoj Guru, Guru svih nas – a to je Bog. Sad, Bog je uzeo ljudski oblik. Ti si ljudski oblik i ja sam ljudski oblik, ali neko može da bude kvalifikovaniji u nekoj posebnoj oblasti. U duhovnom životu, duhovni Učitelji znaju više. Desilo se da ja budem duhovni Učitelj. A opet, ako si ti inženjer, ako si ti lekar, ako si ti naučnik, ko sam ja? Ja nisam niko u tim oblastima. Ako moram da proučavam nauku i slične stvari, biću beskoristan. Dakle, ako neko želi da sazna o duhovnom životu, onda on odlazi kod duhovnog Učitelja za duhovne lekcije.

You are not going to be disloyal to the Masters who are not in the physical by going to another true spiritual Master. The spiritual Masters come from one family. As you have brothers and sisters in your own family, so also, those who have realised the highest belong to one family. Our Lord Krishna said that he comes in different forms. Each time, we ourselves take human incarnation with a different name and a different form.

Tragalac mora da oseti živo prisustvo Učitelja. Možda tvoj Učitelj nije u fizičkom, ali ako možeš da imaš direktni kontakt sa Učiteljem, to će biti savršeno. Ali, vrlo često to je teško zato što naš um izlazi na površinu i kaže, „Oh ne, on nije rekao to i to.“

Ako imate živog Učitelja, dobijate posebnu priliku. Živi Učitelj govori vašim jezikom i kaže vam: „Ovo radiš ispravno; ovo radiš pogrešno.“ Onda je na vama da ga prihvatite ili da ga odbijete. Ukoliko vaš Učitelj nije u fizičkom a vi niste visoko razvijeni, vaš um će negirati poruku koju dobijate. Ovog trenutka ćete dobiti neku ideju i um će vam reći da je savršena. Potom ćete načiniti dva koraka i odmah ćete posumnjati u ideju koju ste dobili. Onda ćete napraviti još nekoliko koraka i reći ćete, „Ko sam ja da prosuđujem koja ideja je ispravna a koja je pogrešna? Sada sam zbunjen. Ne znam koju da prihvatim.“ Ali ukoliko imate živog Učitelja i ukoliko imate punu veru u njega, čućete njegove reči i reći ćete: „Ovo je ispravno.“ Ako imate veru u njega, ići ćete na njegov način. Dakle, imati živog Učitelja je velika prednost.

A opet, ako nemate veru, onda započinje vaš problem. Ali ako imate veru i imate nesalomivu snagu volje, onda vam definitivno nije potreban Učitelj u fizičkom telu. Ukoliko ste proučavali neke religiozne knjige, duhovne knjige, knjige koje su napisali duhovni Učitelji koji nisu u fizičkom, i razvili snažno unutrašnje osećanje između vaše težnje i njihove samilosti, ne treba vam živi Učitelj. Ali problem nastaje kad nešto pročitate i inspirišete se, a onda, kada idete sa prijateljima ili kada uđete u buku i zbrku spoljašnjeg života, potpuno zaboravite na vašu inspiraciju. Možda ne možete da ponesete to osećanje, a ako imate živog duhovnog Učitelja najvišeg reda, videćete svojim sopstvenim očima i osetićete svojim srcem. Na taj način duže traje.

Ako imate priliku da budete u društvu živog duhovnog Učitelja i nekih učenika istog Učitelja, imate dodatnu priliku. Ali nikad neću reći - da bi ostvarili Boga da morate imati Gurua koji je u fizičkom. Prva osoba koja je ostvarila Boga nije imala Učitelja u fizičkom. Sve se to desilo u unutrašnjem svetu, u suptilnom telu. A onda, duhovni Učitelji koji su tokom godina ostvarili Najviše i govore istim unutrašnjim jezikom, pobuđuju ista osećanja i nude istu vrstu inspiracije na svaki način, mogu da budu od neposredne pomoći. Dakle, zavisi od čovekovog sopstvenog unutrašnjeg razvoja. Ako sam visoko razvijen a moja je unutrašnja veza sa Učiteljem koji nije u fizičkom vrlo snažna, nema veze. Ali ukoliko nemam snažnu vezu, onda istu lekciju može dati neko ko je u fizičkom i ko može da me ispravlja i usavršava kada radim nešto pogrešno.

Opet, ako vidimo dvadesetoro ljudi kako plivaju u okeanu, mi smo takođe inspirisani da plivamo. Kažemo: „Oh, oni plivaju! I ja mogu to da radim.“ Ali ako ne vidimo nikoga da pliva, pojavljuju se lenjost, strah i ostale pogrešne sile i ne dozvoljavaju nam da uđemo u vodu. Dakle, ako vidimo grupu ljudi kako se moli i meditira, ako možemo da budemo u društvu dobrih tragalaca, onda smo inspirisani. Svakog dana božanska inspiracija može da uđe u nas; ali svakog dana može i lenjost. Kada vidimo da se ljudi mole i da meditiraju u grupi, lakše nam je da im se pridružimo i da iznesemo na površinu naše sopstvene božanske osobine. Zbog toga osećamo neophodnost grupe. Ako si u grupi, dobićeš inspiraciju od ostalih u grupi, a ti ćeš inspirisati njih.

Pitanje: Pre dvadesetak godina na kopnu, prijatelj me je odveo da vas vidim. U to vreme ste u tišini meditirali. Sada se čini da više govorite. Možete li molim vas da objasnite tu promenu?

Šri Činmoj: Ja radim jedno i drugo. Ponekad satima meditiram sa učenicima i ostalim tragaocima. A opet, nekada držim predavanja i odgovaram na pitanja. Moramo da osećamo i unutrašnji i spoljašnji život. Ja takođe održavam i koncerte posvećene Miru, kao onaj koji sam održao pre neki dan ovde na Havajima. Onda uglavnom ostanemo u tišini. Sviram veliki broj instrumenata, u meditativnoj svesti. I pevam.

Neki ljudi stiču više radosti kad slušaju nešto, jer osećaju da su im spoljašnja čula nahranjena. Drugi, opet, osećaju da ako zadržimo tišinu, ako smo u našem najvišem, u dubinama naše meditacije, više primamo. Stoga, Učitelj oseća da ako u porodici jedan član želi neko određeno voće, a drugi član želi nešto drugo, on mora biti spreman da ponudi oba. Postoje dve osobe koje imaju različite vrste gladi. To je kao sa restoranom. Mnogi dolaze, i svako ima svoj sopstveni drugačiji ukus. Restoran ima kapacitet da nahrani svakoga prema njegovoj potrebi. Opet, uđemo u baštu i tamo je mnoštvo cveća. Svaki cvet ima nešto posebno da ponudi. Svi oni nude lepotu i miris na različite načine. Tako ponekad ostanem tih, i u tišini ponudim to što treba da ponudim. Ako moram da izaberem da li da govorim ili da ostanem tih, svakako ću odabrati tišinu, jer u tišini, svetlost i božansko u nama postanu beskrajno snažnije.

Tišina i zvuk su kao jedna i druga strana istog novčića, kao lepota i miris cveta. Ali, ljudi obično od mene više prime kada sam tih i kada meditiram za mir. Ranije sam održavao predavanja, stotine i hiljade predavanja, na mnogim mestima. Zatim, ponudio sam Koncerte Mira. Održao sam na stotine Koncerata mira, uglavnom bez predavanja. Osećam da su tragaoci koji su došli da slušaju moju muziku primili mnogo više nego da sam održao predavanje. Kada držim predavanja i odgovaram na pitanja, najviše bude nahranjen spoljašnji um. Ali kad se molimo i meditiramo u tišini, nahranimo naše unutrašnje postojanje, naša srca koja teže.

Služim Ujedinjenim nacijama poslednjih dvadeset sedam godina. Držao sam predavanja i odgovarao sam na pitanja skoro svake sedmice. Sad, poslednjih deset godina, odlazim tamo samo da meditiram, samo da se molim. U potpunoj tišini se molimo i meditiramo, i na taj način osećam da sam u stanju da pružim više.

Pitanje: Ovde u našoj meditativnoj grupi imamo jednog hindusa, imamo nekoliko rimokatolika, neke osobe koje praktikuju Zen, i druge. Sedimo u tišini. Mislim da nam to ujutru daje energiju. Ponedeljkom i sredom rano ujutro sedimo pre nego što odemo na posao. Ali ne možemo to da razglasimo. Ne znam kako to drugačije da izrazim. Teško je proširiti u javnosti, i svako ima popunjen raspored, ali zaista bi bilo lepo ako bi nam se pridružilo više ljudi.

_Šri Činmoj: Veoma sam srećan što su u vašoj grupi pomešane sve religije. Sve one su jedno, ali su različite grane drveta-života. Toliko je mnogo grana drveta-života. A opet, mi razvijamo naše dobre osobine sjedinjujući se sa drugima.

Pre oko trideset četiri godine otišao sam u kapelu u Portoriku. Videle su me opatice. One su znale da sam hindus, i nisam bio prikladno odeven, onako kako su one očekivale da budem odeven. Bile su ljute! Mati me je izgrdila i izvređala zato što nisam bio hrišćanin. Ali onda mi je oprostila zato što sam sklopljenih ruku gledao u Spasitelja.

A opet, oko dvadeset godina kasnije, šta se dogodilo? U Švajcarskoj me je predstojnica pozvala da meditiram sa mnogo opatica! Pred njima sam meditirao, a zatim su mi sve zajedno postavljale brojna pitanja o hrišćanstvu i o Hristu. Sledile su njegovu stazu, a meni su postavljale pitanja. I moram da kažem, nisu mi postavljale pitanja da me ispitaju, da vide da li sam proučavao Bibliju ili sam imao lična iskustva Spasitelja. Sa krajnjom iskrenošću su mi postavljale ta pitanja. Ukazale su mi toliko ljubavi i poštovanja. Tako, na jednom mestu Mati me je „blagoslovila“, a na drugom, opatice su imale unutrašnju glad i osetile su da čovek nešto zna. Proveo sam tamo sa njima oko dva sata.

Mahatma Gandi je poznat kao otac indijske nacije. U Irskoj je to bio de Valera. Kad sam ga upoznao, bio je na zalasku svog života, a ja sam imao oko četrdeset godina. Kako mi je prišao sklopljenih ruku, čim me je ugledao! Sa sklopljenim rukama postavljao mi je pitanja jedno za drugim o Hristu Spasitelju i Bibliji. Bujicu pitanja mi je postavio, ne da bi prosuđivao o meni, ne! Imao je ogromnu iskrenu glad, i želeo je da zna da li bih ja mogao da budem od pomoći. Tada je imao osamdeset godina.

Neki ljudi vide u meni nešto, a neki u meni ne vide ništa. Ako nešto vide u meni, svakako ću im svim srcem biti na službi. A ako ne vide, onda moraju da nađu nekog drugog ukoliko imaju unutrašnju glad. Oni moraju da nahrane svoju glad. Ako sam gladan i jedan restoran me ne zadovolji, mogu otići u drugi restoran. Otići ću na mnoga mesta, ako je to potrebno, da nahranim i zadovoljim glad.

Da se vratim vašem pitanju, molim vas, vidite imate li osećaj da možete voditi tragaoce i usmeravati ih. Uvek treba da postoji vođa. Ako ne postoji vođa, ništa ne raste. Vođa mora da snabdeva tragaoce svetlošću, blaženstvom, energijom, mirom i porukom viših svetova i unutrašnjih svetova. Inače, oprostite mi što kažem, ako je vođa naprosto jedan iz grupe, to neće uspeti. Tu smo svi demokrate, svi smo jednaki. To je istina, ali svest vođe mora da bude viša i dublja tako da može da bude na službi onima koji dolaze u grupu. U razredu se nalazi nastavnik. Ako je svako učenik i svako počne da uči ostatak grupe, biće potpuni haos. Neko mora da zna više. Neko mora da ima više unutrašnje mudrosti i unutrašnje svetlosti da bi služio tragaocima.

Ne kritikujem vas, ali ako imate grupu, onda treba da bude neko ko ima sposobnost da ih vodi, usmerava ih, da ih inspiriše. U suprotnom, kada vide da nema pravog vođe, možda se neće razvijati. Ili moraju da imaju veru u vas, ili moraju da imaju veru u nekog drugog. Da bi odigrao ulogu vođe, neko mora da bude duhovno razvijeniji. U suprotnom, doći će ljudi koji su žedni i gladni, a zatim, ukoliko postave pitanje, možda ćete im odgovoriti, „Čitajte Bibliju, sve je tamo.“ Onda će oni reći: „Čitam Bibliju, ali ne dobijam adekvatan odgovor, pa sam zato došao k tebi.“ Šta ćete tada uraditi? Kako ćete ih zadovoljiti, ili kako će oni zadovoljiti vas?

Ovo nije lična kritika; nemojte molim vas da me pogrešno shvatite. Jedino što vođa mora da bude napredniji; inače će biti haos. Niko neće slušati; oni će protivrečiti jedan drugome i reći će: „Šta ti znaš?“ Ali neko ko je autoritet, neko ko zna nešto o duhovnosti, reći će, „Sledi moj put, ili sledi neki drugi put. Postoje drugi načini koje možete da sledite, ali morate da sledite neki određeni put.“ Svi putevi vode u Rim, ali vi morate da sledite jedan put. Ne možete svakog dana da menjate stazu. Onda nigde nećete biti! Za vas neće postojati cilj. Ako danas sledite ovog Učitelja, sutra drugog, a prekosutra trećeg Učitelja, nećete imati cilj.

Pitanje: Da li biste mogli još nešto da kažete o vašoj meditaciji, o tome što radite kada meditirate? Svakakve misli mi dolaze kad pokušavam da meditiram.

Šri Činmoj: odgovorio sam na ovo pitanje mnogo, mnogo puta. A opet, voleo bih da vam budem na službi.

Ovaj hol ima prilično mnogo vrata i prozora koje možemo da zatvorimo u bilo koje vreme. Kad meditiramo, zatvorimo sva vrata i prozore našeg unutrašnjeg života. Postoji izreka da smo uvek ostavljeni na milost i nemilost misli. U jednoj kratkoj sekundi misao može da nas napadne sa jedne ili sa druge strane. Nema kraja našim mislima. Ali kada meditiramo, nećemo dozvoliti da nas napadne ni najmanji deo misli sa bilo koje strane. Najviša meditacija će biti bez ikakvih misli. Izraz ‘trans’ se koristi kad nemamo misli.

Nakon meditacije, moramo da uđemo u spoljašnji svet, moramo da budemo sa prijateljima, moramo da budemo sa svojim društvom, da se bavimo spoljašnjim aktivnostima, moramo da izađemo i da radimo i tako dalje. Šta mi radimo? Kad meditiramo, moramo da uđemo u svoju najvišu meditaciju. Svako ima svoju sopstvenu najvišu meditaciju. Moja najviša meditacija ne mora ili ne može da bude ista kao tvoja. Kad osetimo da smo dosegli naše najviše, moramo da pamtimo da imamo prijatelje u našem unutrašnjem životu, upravo kao što imamo prijatelje u spoljašnjem životu. Pod ‘prijatelji’ podrazumevamo dobre misli, uzdižuće misli, dobre misli – ideje da ćemo pomoći nekome i da ćemo postati bolja osoba. Tim prijateljima ćemo dozvoliti da uđu u nas.

Prema tome, kad ideje i misli ulaze, najpre držimo sva vrata zatvorena, a zatim puštamo samo dobre misli, misli koje će pomoći u uzdizanju svesti čovečanstva. Ako vidite da su dobre misli, pustićete ih da uđu. Ostale misli nećete pustiti: misli koje vam dolaze kao negativne sile ili vam daju osećanje da ste superiorni u odnosu na tu i tu osobu ili da možete pokušati da vladate drugima. Jedna vrsta misli je misao-želja, a druga je misao-težnja. Misli želje će stalno pokušavati da vas odvoje od drugih. One će vas navesti da osećate da ste viši od najvišeg, i da ostali moraju stalno da budu kraj vaših stopala. Ali težeće misli nam govore da svi možemo zajedno da se razvijamo. U vrtu se nalaze mnoge biljke, najlepše biljke. Sve one rastu zajedno i pružaju mnogo radosti baštovanu a takođe i onima koji dolaze da vide vrt.

Još jednom, prvo morate da održite potpuno tih, miran i prazan um, a onda ćete pustiti samo misli koje će podići ne samo vašu sopstvenu svest, već svest svih onih koji su u vašoj blizini. Pustićete misli koje će vam pomoći da krenete od svog sopstvenog srca da bi zahvatile čitav svet uzduž i popreko. Ali pre toga, nećete pustiti ni jednu misao. To je najviša meditacija. Najpre dosegnete sopstvenu najvišu meditaciju, a zatim pustite unutra samo one sile koje će pomoći čovečanstvu i pomoći vama da postanete bolji građani sveta. Tako meditiramo i ja i moji učenici.

Ako koristimo srce, znamo šta je opraštanje.

So, I have prayed and meditated. I have tried to be of service to you all, outwardly and inwardly. And I am very, very grateful to you all for having given me this golden opportunity to be of service to the God-seekers, the God-servers and the God-lovers in you.

Sad želim da pročitam naglas molitvu koju sam dao juče. Možda um neće razumeti tu molitvu, ali srce će sigurno shvatiti značenje i važnost te molitve. Neki ljudi upotrebljavaju reč ’Bog’, ali ja više volim ’Svevišnji’. Otac je ’tata’ svojoj deci, radnicima on je’Gospodin’, a prijatelji mu se obraćaju na drugačiji način. Ako je sudija vrhovnog suda, ljudi će mu se obraćati sa ’Časni Sudijo’. Dakle, moj omiljeni način oslovljavanja Boga je ’Svevišnji’. Ja upotrebljavam izraz ’Svevišnji’ umesto ’Bog’. Mnogo više radosti imam kad koristim taj izraz. Dete dobija mnogo više radosti kada svog oca zove ’tata’ nego kada ga zove onako kako ga zovu njegovi prijatelji. Slično tome, kad upotrebljavam izraz ’Svevišnji’, stičem mnogo više radosti nego u suprotnom.

Moj Svevišnji, moj Svevišnji, moj Svevišnji,
Tvoja Novina me ne zadovoljava.
Tvoje Jedinstvo me ne zadovoljava.
Tvoja Punoća me ne zadovoljava.
Samo me Tvoj Oproštaj zadovoljava potpuno,
Potpuno i večno.
Moj Svevišnji, moj Svevišnji, moj Svevišnji!
   

Ako koristimo srce, znamo šta je oproštaj. Čim mi oprosti Apsolutni Najviši, potpuno sam zadovoljan. Inače, ovog trenutka sam potpuno poistovećen sa Svevišnjim, ali onda moj osećaj poistovećenosti nestane. Čak i ako mi On pokaže nešto novo, čak iako mi On pokaže Svoje Jedinstvo, Svoju Beskonačnost, Svoju Besmrtnost ili Svoju Večnost, možda neću biti zadovoljan. Ali kad vidim da mi je On oprostio, stičem beskrajnu radost. Tad osećam da sam stvarno postao ispoljenje Njegove Volje. Ako koristimo um, nikada nećemo razumeti tu poruku. Ali ako koristimo srce, odmah ćemo osetiti njeno značenje.

[Jednom od tragalaca, koji je učenik sufi Učitelja Pir Vilayat Khana]: Imam najdublje poštovanje, divljenje, obožavanje, ljubav i ljubav i ljubav prema mom najdražem Bratu-Prijatelju Piru, Pir Vilayat Khanu. On i ja smo uspostavili takvo jedinstvo, neraskidivo jedinstvo, i u unutrašnjem svetu i u spoljašnjem. Ponudio sam mu ime: Saumitra. To znači prijatelj, univerzalni prijatelj, dobar, božanski, savršeni prijatelj, prijatelj univerzalne svesti. Pre mnogo godina otišao sam sa mojim učenicima kod njega, i moji učenici su otpevali pesmu koju sam komponovao za njega. Pir Vilayat i ja smo uspostavili naše jedinstvo-srca, naše jedinstvo-duše i stvarnost našeg života-jedinstva. Nedavno mi je poslao svoju ljubav punu blagoslova.

Deo II

SCA 353-359. Dana 10. decembra 1998. godine, u Tomas Džeferson holu Univerziteta na Havajima, Šri Činmoj je pozvao svakog člana dečijeg hora koje je bilo prisutno da mu postavi pitanje u čast rođendana jednog člana njihove pevačke grupe.

Pitanje: Kad imam unutrašnji problem, i ne osećam se dovoljno jakom da se borim sa bilo kojim oblikom koji tad neznanje uzima, da li je dovoljno da fizički plačem Svevišnjem i da pustim da On radi umesto mene?

Šri Činmoj: Sigurno, to je apsolutno ispravno! Ako te neko napadne na ulici a ti ne možeš da se boriš, onda odmah plačeš za nekim ko je vrlo, vrlo snažan, ili za tvojim najmilijim. Tvoj najmiliji je Svevišnji. Ako si u nevolji na unutrašnjem planu – ako si u bilo kojoj nevolji, unutrašnjoj ili spoljašnjoj – moraš da plačeš za Svevišnjim. To svako mora da radi. Sa našom ljudskom moći, šta možemo da uradimo? Ne možemo postići ništa, ništa, ništa. Čak i kad imamo ubod insekta, počnemo da plačemo i plačemo. Moramo da se molimo i molimo. Onda nam ta viša moć pritekne u pomoć.

To je veoma dobro. Ti radiš ispravnu stvar prizivajući Svevišnjeg, vapeći Svevišnjem za pomoć. To je ono što svako mora da radi.

Pitanje: Guru, imam pitanje u vezi sa poemom koju si napisao pre neki dan, poemom o oproštaju, u kojoj si rekao da mi ne vrednujemo Novinu Svevišnjeg, Jedinstvo ili Punoću.

Šri Činmoj: Da li sam rekao da ne vrednujemo Novinu Svevišnjeg ili Jedinstvo ili Punoću? Rekao sam da me ti kvaliteti ne zadovoljavaju. Ne dobijam najveću radost od Novine Svevišnjeg, Jedinstva ili Punoće. Osećam da sam pogrešno uradio milione i milijarde, bilione stvari u ovom životu. Zato ukoliko vidim da mi je Svevišnji oprostio, imam ogromnu radost. Lako mogu da budem pred Učiteljem, gledam u njegove oči, ali mogu da kažem: “Tvoju novinu ne osećam. Tvoje jedinstvo traje samo jedan sekund, kad me pogledaš. Onda pogledaš Paree, potom nekog drugog i bilo koga drugog, kakva je onda to vrsta jedinstva?“

Ali, ako pojedinac dolazi k Bogu i dobija oproštaj, tada je odnos između Boga i tog pojedinca direktan. Da li razumeš? Uradio sam nešto pogrešno, stoga mi treba oproštaj od Njega. Osećam da kad mi On oprašta, stičem najveću radost, zato što sam sada potpuno slobodan od noći-neznanja. To je najveća radost i olakšanje. Sve je ispražnjeno. Sad sam ponovo postao nova posuda. Kad mi Bog oprašta, sve pogrešno u mom sistemu nestane. Tada sam ponovo spreman da imam novi početak i postanem odabrani instrument.

Taj novi, intimni osećaj dolazi kad osećamo da nam je Svevišnji u potpunosti oprostio. Inače, um dolazi opet iznova i govori, „Juče sam rekao nešto pogrešno, prekjuče sam uradio nešto gore,“ i slično. Moje jedinstvo sa Bogom postoji, ali onda sve one stvari koje sam uradio pogrešno tokom godina, ili čak pre pet minuta, izlaze na površinu i muče me. Zato je najbolje ako dobijem uverenje da mi je Bog oprostio, moju nedavnu prošlost ili daleku prošlost, ili čak moju budućnost.

Pitanje: Guru, kako možemo da unesemo novinu u naš život ove godine?

Šri Činmoj: Rano ujutro, ustani i pogledaj kroz prozor. Mada svakog dana ustaneš i pogledaš kroz isti prozor, bićeš u stanju da nađeš nešto apsolutno novo. Pogledaćeš u isto drvo pred tvojom kućom, ili bilo koji predmet koji vidiš svakog dana. Upravo tu stvar nećeš videti na isti način ako je budeš gledala rano ujutru, jer noću, tokom sna, dođu ti mnoga dobra bića. Loša bića takođe dolaze i napadaju nas, ali uglavnom dobra bića nas posećuju - mnoga, mnoga dobra bića. Možemo da ih nazovemo anđelima ili nekako drugačije. U tišini nas posećuju. Mi ih ne vidimo. Ako si duhovni Učitelj, onda znaš da ona dolaze i da nam nam nešto daju, da unose neke dobre osobine u nas.

Stoga, čak i kad pogledamo isto drvo ili istu biljku ili istu kuću, imaćemo novi osećaj. Taj novi osećaj zapravo ne dolazi od objekta, ali moramo da gledamo u nešto određeno. Lakše je kada gledamo objekt, ali u stvari osećaj novine dolazi iznutra, zato što su dobra bića, božanski posetioci došli i pomogli nam. Pogledaćeš istu stvar koju svakodnevno viđaš, ali ćeš dobiti osećaj-novine od nekih bića koja su noću došla da te posete i blagoslove.

Pitanje: Guru, zašto ja stalno želim poseban tretman?

Šri Činmoj: Ako želiš poseban tretman, znači da samo želiš da uvećaš svoj ego. Ti hoćeš da se odvojiš od drugih. A opet, ne moraš da ideš kod drugih radi odvajanja. Ako je tvoja svest usmerena na tvoje oči, onda ćeš misliti da su tvoje oči mnogo lepše od tvog nosa ili ušiju. Zavisno od toga na šta si fokusirala svest. Ako pogledaš svoju desnu ruku i svest ti je usmerena na desnu ruku, osećaćeš da desna ruka treba da bude beskrajno jača od tvoje leve ruke.

Kada želiš da imaš poseban tretman, to znači da se odvajaš od tvoje prijateljice Bimbike i od svakog drugog. Kad želimo poseban tretman, smesta moramo da osetimo da odvajamo svoje postojanje, unutrašnje i spoljašnje, od drugih. Tvoju iskrenost duboko cenim i veoma joj se divim, ali nažalost ti se odvajaš. Kao što sam rekao, tvoj nos je tvoj, tvoje oči, tvoje šake su tvoje, ali gde je tvoja svest? Ona može da bude usmerena na jedan određeni ekstremitet, ili na čitavo tvoje telo. Stvaraš podeljenost između sebe i ostatka sveta. Ali ako smatraš ostatak sveta kao svoj sopstveni, najsopstveniji, onda nećeš mariti za poseban tretman. Ako Učitelj daje poseban tretman, u redu. Ali ako ga mi želimo, to znači da na neki način mi želimo da pokažemo našu nadmoć. Želimo da pokažemo da smo bolji, da smo superiorniji.

A opet, u korenu problema je tvoje odvajanje od ostatka sveta. Kad imaš tu želju da budeš posebna, uvek je najbolje da odmah pomisliš na druge. Pomisli na deset ili dvanaest ljudi koji su tvoji prijatelji. Tad ćeš osetiti da si u grupi. Umesto da gajiš osećaj odvojenosti ili osećaj da želiš da budeš posebna, reći ćeš: „Želim da budem posebna zajedno sa ostatkom sveta. Ne želim sama da jedem indijski slatkiš, dok Bimbika jede vegetarijansku viršlu. Ne! Ako ja uzimam indijski slatkiš, koji volim, podeliću ga sa Bimbikom. Bimbikin osmeh, kad joj ponudiš porciju svoje hrane, doneće ti mnogo više radosti nego što bi dobila time što se odvojiš i sama potajno pojedeš indijski slatkiš.

Što više možemo da se ujedinimo sa drugima, kroz molitvu, duševno i sa ljubavlju, više radosti stičemo. Zato će tvoja posebnost biti u sjedinjenju, ne u odvajanju. Kaži sebi da želiš da budeš posebna uključujući i Bimbiku, Tirtu i Minati, vašeg Centar- lidera. Samo kaži sebi: „Želim da uključim sve svoje prijatelje. Želim da budem posebna samo ujedinjujući ih sa mnom, ne odvajajući ih od sebe.“

Duhovni Učitelji su posebni. Zašto? Zato što vole svakoga. Vole ovuu zemlju, onu zemlju sve zemlje. Zato su posebni. Amerika je supersila, istina je. Ali ako je Amerika ujedinjena sa svim zemljama, zar neće Amerika biti posebna na jedinstven način? A opet, neki ljudi će insistirati na tome da budu posebni samom odvojenošću. Jedan način da budeš poseban je kroz distanciranost. Nekim ljudima je ispod časti da se druže sa drugima. Oni postaju posebni negirajući, a ne prihvatajući. Ali drugi način da se bude poseban je sjedinjujući se sa celim svetom, postajući neodvojivi od sveta, prigrlivši ceo svet.

Dakle, tvoj način da budeš posebna biće jedino prihvatajući svakoga kao tvog sopstvenog, najsopstvenijeg. Najbolji način da budeš posebna je ponudivši ovu molitvu: „Šta god je Tvoja Volja, O Učitelju, O Svevišnji, neka bude sprovedeno u meni i kroz mene.“ Tad si sigurna. Ako predaš Bogu odgovornost, šta god On oseća da je najbolje u tvom životu, On će uraditi. To je apsolutno najsigurniji i najsavršeniji način da postaneš posebna, kažem ti, predajući odgovornost Njemu da brine o tvom životu.

Pitanje: Kako da održimo svoju inspiraciju, naročito kad ti nisi tu?

Šri Činmoj: Inspiraciju možeš da dobiješ ako staneš pred neko drveto, posmatraš divne cvetove, plodove i lišće. Ali možda je tvoj um, dok posmatraš drvo, na nekom drugom mestu. Mogu da posmatram drvo, ali da mislim na picu. Gladan sam, i treba mi pica. Pitam se da li će ona biti sa pečurkama ili sirom. Gde mi je tada inspiracija? Drvo je namenjeno za inspiraciju. To je divno drvo, s toliko mnogo cvetova, toliko mnogo plodova, toliko mnogo listova. Drvo nudi trenutnu tišinu, ali gde je moja svest?

Imamo toliko koristi kad smo ispred drveta, ili kraj vodene površine, ukoliko je naša svest tu fokusirana. Koliko inspiracije dobijamo! A opet, ako gledam neku vodenu površinu, i umesto da cenim lepotu ribe koja u njoj pliva, ako halapljivo želim da pojedem tu ribu, gde mi je svest ? Mogu da cenim lepotu ribe i da vidim kako čarobno pliva, ili mogu da imam nebožanske misli. Moramo da vidimo gde se nalazi naša svest.

Tako, videla si me milione puta. Ako želiš da me vidiš kada nisam fizički prisutan, radi inspiracije, samo zamisli, „Moj Guru je tu ispred mene.“ Mašta nije mentalna halucinacija. Nikada! Mašta je sama po sebi svet. Mašta je stvarnost, ali moramo da je spustimo na fizičku ravan. Najpre spustimo maštu, a ona zatim postane stvarna. Kada pišem poemu, kada komponujem pesmu, kada bilo šta stvaram, to dolazi iz sveta mašte.

Kada se vratiš u Njujork, mogu da budem u Singapuru ili na nekom drugom mestu, ali pokušaj da zamisliš da ja stojim upravo pred tebom. Šta je loše u tome? To nije mentalna halucinacija. Ako imam dragu osobu u životu, bilo da je to moja majka ili otac ili neko drugi, želim da vidim tu osobu. Istina, možda trenutno ne mogu da je vidim fizičkim očima, ali mojim unutrašnjim okom, unutrašnjim osećanjem, lako mogu da zamislim da je ta osoba preda mnom. Tad, mogu da učinim tu osobu veoma stvarnom u svom životu.

Ja sedim ovde pred vama, i neki ljudi su inspirisani, ali drugi su tu samo da vide ko je još prisutan, da li je on ovde ili da li je ona tu. Ili kažu u sebi, „Ako nisam tu, šta će ljudi misliti o meni?“ Dakle, svaka osoba ima svoj sopstveni razlog zbog kog je u Učiteljevom prisustvu. A opet, neki ljudi sebi kažu, „Ne zanima me da li je iko drugi došao ili ne. To se mene ne tiče. Jedino mi je važno da budem sa mojim Guruom i da od njega dobijem inspiraciju.“

Ovde pričamo. Sa jedne strane, ja iznosim veoma, veoma uzvišene stvari. Sa druge strane, možete da vidite da govorim na tako neusiljen način. To je naše ćaskanje. A opet, ti mi postavljaš ozbiljna pitanja, i ja odgovaram sa ozbiljnošću i uzvišenošću. Tebi govorim, dobra devojko, bez obzira gde si, samo me odvedi tamo. Kad ponavljamo „Svevišnji, Svevišnji,“ gde osećamo Njegovo Prisustvo? Osećamo ga u svom srcu, ili tu pred sobom. Kada kažemo: „Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji,“ premda je Svevišnji viši od najvišeg, da li osećamo da je On negde na vrhu Himalaja ? Ne! On je upravo ovde. Budući da ponavljamo veoma ozbiljno, „Svevišnji, Svevišnji,“ osetićemo Ga ovde u svom srcu ili baš pred sobom, veoma blizu. Tako možeš da dovedeš mene, bez obzira gde se nalazim, upravo pred sopstvenim očima, ili pred tvojim trećim okom, i bićeš inspirisana.

Sa druge strane, kao što sam ranije rekao, mogu da posmatram u drvo, a da mislim na picu, a onda neću dobiti inspiraciju. Ili mogu da budem u divnom vrtu, ali da razmišljam o nekom ili nečem drugom. Kada imamo Učitelja, svakako je Učitelj najveći izvor inspiracije, ali onda moramo da imamo punu korist od inspiracije. Ako sam u vrtu, moram da dobijem punu korist od lepote i mirisa vrta. Ako je upravo pred nama najinspirativniji predmet ili osoba, moramo da od nje primimo ono što nam je potrebno. U suprotnom, možemo da gledamo nekog ili nešto posebno, a da mislimo na nešto drugo. Naša moć razmišljanja je beskrajno jača od našeg vida. Možemo da gledamo jednu osobu, a da mislimo na neku drugu osobu, zavaravajući toliko mnogo ljudi.

Zato, u tvom slučaju, kažem ti, čak iako si fizički udaljena od mene, ako sam ja u jednoj zemlji, a ti u nekoj drugoj, možeš lako da osetiš da stojim tačno pred tobm. Postoji jedna učenica čije ime ne želim da kažem, ali ona je starija dama. O Bože! Ona kaže da gde god ja idem, ili kuda god se ona kreće, iz ove sobe u onu sobu i neku drugu sobu, uvek me vidi, oseća me. Sad, gde je njen grad, a gde je Njujork ? Ona nije u Njujorku. Možda nikada u svom životu neću videti tu osobu u fizičkoj ravni. Nikada, nikada! Ali to nije njena mentalna halucinacija. Samo pomoću mašte, svuda vidi mene tačno pred sobom, pored sebe – svuda.

Pitanje: Kako možemo da prevaziđemo nevoljnost?

Šri Činmoj: Ako znamo da treba da uradimo nešto dobro, moramo da gledamo na nevoljnost kao na nemirnog neposlušnog dečaka, kao na neposlušnog mlađeg brata. Govoriš tvom mlađem bratu, koji ima četiri godine, „Dođi i jedi! Vreme ti je da jedeš.“ Ali on se igra i ne želi da jede. Šta onda radiš? Zgrabiš mlađeg brata i kažeš: „Moraš da jedeš. Inače ti neću dozvoliti da ostaneš tu.“ Prvo će se loše ponašati. Udaraće te, šutiraće te i svakakve stvari će raditi. Ali kad vidi da si mnogo jači od njega, predaće se. Prema tome, na nevoljnost možemo da gledamo kao na pojedinca, kao veoma, veoma neposlušnog i nestašnog dečaka.

Moraš osetiti da je tvoja unutrašnja snaga beskrajno veća od snage tog malog nestašnog dečaka. Znaš da tvoja snaga – tvoja fizička snaga, snaga vitala i mentalna snaga, tvoja snaga u svemu – daleko prevazilazi snagu tog mališana. Dakle, uhvatiš ga. Isprva će biti neposlušan; udariće te. Potom će se zamoriti. Videće da si ti jači, beskrajno jači, a onda će videti da je ono što govoriš ispravno. Kad je u neznanju, ne želi da radi ispravnu stvar, ali kasnije će je rado učiniti

Moraš da budeš veoma, veoma stroga prema nevoljnosti. Rano ujutru, kad treba da ustaneš u šest sati, ako se pojavi nevoljnost ili lenjost, jednostavno odmah skoči na krevet i počni da dižeš ruke i noge. Moraš brzo da deluješ sa nevoljnošću, brže od najbržeg! Nevoljnost je nešto što se vrlo sporo razvijalo u nama, i veoma, veoma je destruktivno. Izvor nevoljnosti je um, ne telo ili vital. Ona potiče iz uma koji je postao učmao i letargičan. Zato, rano izjutra ili u bilo koje vreme, iznesi srce na površinu i pokušaj da osetiš da je snaga tvog srca mnogo jača od snage tvog nevoljnog uma.

Nevoljnost će se suprotstaviti, kao što sam rekao. Mlađi brat će se suprotstaviti, ali kad vidi da si mnogo jača, predaće se i osetiće da je ono što govoriš za njega ispravno da uradi. Dakle, uvek gledaj na nevoljnost kao na nestašnog, neposlušnog dečaka.

Ovde je sedam devojaka. To znači da ćemo otići u sedam viših svetova, smesta!

(Obraćajući se devojci čiji je rođendan) Sad ti imaš priliku da postaviš pitanje.

Pitanje: Guru, šta mogu da učinim kako bih ti više udovoljila?

Šri Činmoj: To je izvanredno pitanje! Sama činjenica da žarko želiš da mi udovoljiš, najviše mi udovoljava. Koliko ljudi će se usuditi da kaže, čak i u svojoj najbujnijoj mašti, „Kako mogu da ti više udovoljim ?“ Izgubili su tu mogućnost. Moraće da kažu: „Da li ću ikada moći opet da ti udovoljim ?“ Razumeš li moj engleski? Stotine i stotine učenika moraju da postave to pitanje: „Oh Guru, da li ću ikad u ovoj inkarnaciji moći opet da ti udovoljim na onaj način na koji sam ti udovoljio pre trideset godina?“ Ima stotine učenika koji su sa nama preko dvadeset godina koji treba i moraju da postave to pitanje: „Da li ćeš mi dati sposobnost, da li će mi Svevišnji dati sposobnost da ti ponovo udovoljim onako kako sam učinio pre dvadeset pet godina, pre trideset godina?“ Nikad se neće usuditi da postave pitanje, „Kako mogu da ti više udovoljim?“ Oni mi uopšte ne udovoljavaju, pa kako mogu da pitaju kako mogu da mi više udovolje? Ja sam nemilosrdan! Odlučno mogu da kažem, „Počni ispočetka!“

Kažem ti, tvoje pitanje je apsolutno iskreno. Znaš da si preduzela pozitivne korake i osećaš da mi udovoljavaš, što je apsolutno tačno. Svakako mi udovoljavaš, i želiš da mi još više udovoljiš. Ali koliko njih može da postavi tvoje pitanje, „Kako mogu da ti udovoljim više ?“ Kao prvo, ako mi uopšte ne udovoljavaju, kako mogu da se usude da upitaju kako mogu više da mi udovolje?

A sa druge strane, neiskrenost izbija na površinu. Ljudi će reći: „Da, da, ja udovoljavam mom Guruu.“ Ako žele da obmanjuju sebe, ko ih može sprečiti da obmanjuju sebe? Oni mogu da pitaju, „Kako mogu još više da ti ugodim?“ da navedu svet da oseća kako mi već udovoljavaju. Mogu da tvrde da imaju pravo da postave to pitanje Guruu.

Veoma, veoma sam zadovoljan tobom dobra devojko. Naravno, u običnom životu postoji nešto što se zove ‘previše’. Ako imam kapacitet da pojedem samo jedan sendvič od plavog patlidžana, a jedem tri, onda ću biti u velikoj nevolji! Moje mogućnosti su da pojedem samo jedan sendvič od plavog patlidžana, ali ukoliko jedem dva ili tri, patiću od stomačnih tegoba i svakakvih problema. S bilo čim materijalnim ili zemaljskim, moramo da znamo da, čak i ako je dobro, moramo biti veoma, veoma oprezni. Ali sa duhovnim stvarima nije tako. Ako se moliš Bogu da ti podari beskrajni mir, nemoj da se uplašiš i da kažeš: „Oh ne! Mogu da zadržim samo mrvicu mira.“ Kad On daruje, On će videti da li možeš da asimiluješ mrvicu mira, obilan mir ili beskrajni mir.

Tvoje je pitanje, „Kako mogu više da ti udovoljim?“ Vidi koje stvari sada radiš, od kad si se vratila na našu stazu. Radiš toliko mnogo dobrih stvari, a pre nekoliko godina bila si negde drugde, drugde! Sad kada ti ide tako dobro, znaš koje dobre stvari radiš. Ako misliš na mene u neko određeno vreme, vidi u tvom umu koliko iskrenosti, koliko čistote, koliko bliskosti i jedinstva osećaš, a onda se upravo te osobine uvećavaju. Onda, kad stekneš malo radosti, bilo da ti se osmehujem ili ti prolaziš pored mene, ili tvoji prijatelji govore lepo o tebi, samo uvećaj tu radost. Sve je akcija i reakcija. Ti radiš nešto dobro, i zbog toga dobijaš božanski osećaj. Ti si dobra, udovoljavaš mi, stoga moraš da osećaš da možeš načiniti jedan korak više.

U spoljašnjem svetu sam u problemu ako uzmem više od jednog sendviča s plavim patlidžanom. Ali ako u unutrašnjem svetu uzmem više mira, više svetlosti, više ljubavi, više blaženstva od mog Učitelja, neće mi pozliti. To je razlika. U običnom životu, u spoljašnjem životu, ako nešto uvećamo nesrazmerno, ako je to previše, patimo. Ali, duhovnost je potpuno drugačija. U duhovnom životu, ako tražiš više radosti ili više ljubavi ili više mira ili više tišine da bi mi udovoljio više i više, onda radiš pravu stvar.

Zato, uvek se seti da ne treba da se plašiš da tražiš više – više svetlosti, više mira, više blaženstva, više samilosti, više blagoslova, više naklonosti, više brižnosti. Sve su to božanske stvari. Što više možeš da se moliš, što više možeš da kroz molitvu tražiš te stvari, više ćeš moći da primiš. Samo nastavi da radiš ispravne stvari koje radiš. Upravo te stvari ćeš nastaviti da radiš, ali ćeš raditi više i više i više i više i više. Rano ujutru ako se moliš i meditiraš deset minuta, pokušaj da meditiraš dvanaest minuta ili trinaest minuta. Ako ujutru radiš nešto što osećaš da je duhovno, radi baš to malo više, malo više, malo više.

Najbolje je stati ispred ogledala rano ujutru i smešiti se dva ili tri minuta, što je iskrenije i duševnije moguće. Dok se smešiš, najiskrenije, najduševnije i molitveno moraš da zamisliš da ja posmatram i da ti dajem ocenu, bilo da je to 60, 70, 80, 100 ili nula. Tada će iskrenost tvog srca i čistota tvog uma biti izražena i otkrivena kroz tvoj osmeh.

Onda moraš da osetiš da se ne osmehuješ sebi, već meni. Tada nećeš ceniti svoju kosu ili uši ili bilo šta drugo u vezi s tvojom pojavom. Ne! Moraš osećati da se osmehuješ molitveno, duševno i samodajuće samo da bi mene učinila srećnim. Rano ujutru ako otpočneš sa osmehom, nestaće sve otpadne sile – jučerašnja frustracija ili očaj zbog toga što neko na tvom poslu nije bio fin prema tebi. Svakog jutra treba da započnemo sa osmehom tako da će sav mentalni otrov koji smo prethodnog dana uzeli nestati. Jedan osmeh je kao jutarnje sunce koje je bljesnulo. Kad se smešimo, više nema oblaka na nebu. Tako počni svoje putovanje osmehom, vrlo iskrenim, vrlo lepim, čistim osmehom. Taj osmeh će biti zlatni početak, najmoćniji početak da mi ugodiš više, više, više, mnogo više, beskrajno više nego što sada činiš.

Part III

SCA 360-365. Dana 14. decembra 1998. u Tomas Džeferson holu Univerziteta na Havajima, Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja tokom okupljanja učenika.

Pitanje: Da li postoji samo određeni stepen napretka koji duša može da ostvari u jednom životu?

Šri Činmoj: Ako nemaš učitelja i samo zavisiš od sebe, onda sve ima granice. Ali, kada primiš pomoć od nekoga, ili od tvoje duše, ideš izvan te granice. Kada zavisiš od sebe, možeš da napreduješ samo do određenog stepena. Kada primiš pomoć svoje duše, možeš otići dalje. A opet, ako primiš pomoć od svoje duše, Bog će sigurno ući u tvoju dušu i uzdići te. Ali ukoliko primiš učiteljevu pomoć, možeš ići još dalje i više u visinu.

Napredak fizičkog tela, vitalne energija i uma je ograničena kad oni zavise od samih sebe. Ako vitalna energija ili um primi pomoć duše, onda se uvećava sposobnost. Ovde radim vežbe, a Unmilan mi pomaže. Ako mi Unmilan nije na raspolaganju, čak i onda ima mnogo toga što mogu da uradim. Ali pošto mi pomaže, on me osnažuje. Kad ne bih primio njegovu pomoć, bio bih u stanju da podignem samo devet ili trinaestak kilograma.

Ako u potpunosti zavisiš od fizičkog tela, vitalne energije ili uma, sve je ograničeno. Ne možeš otići preko tog limita. Ali ako primiš pomoć od svoje duše, od Boga ili od duhovnog Učitelja, tvoj napredak postaje neograničen. Tada ne postoji tačno utvrđeno pravilo. Ako zavisiš od više sile, možeš da odeš izvan granica.

Pitanje: Jednom sam video dugu, a zatim sam ugledao tvoje lice.

Šri Činmoj: To je dobro! Ja nisam tako lep, ali ako sam u dugi, onda postanem lepši (smeh.)

Dugu čini sedam boja i sedam zrakova. Duga uvek označava uspeh i napredak u isto vreme, čak i ako taj uspeh i napredak nisu u spoljašnjem svetu. Duga označava uspeh, napredak, božansku pobedu – sve pozitivno. Kad vidiš dugu, u spoljašnjem svetu možda ne primećuješ svoj uspeh, ali u unutrašnjem svetu, napredak se dogodio ili će se ubrzo dogoditi. A opet, ako ti nije suđeno da imaš uspeh ili napredak, nećeš videti dugu. Čak i ako je duga tamo, ti ćeš gledati na drugu stranu. Kada šetaš, gledaćeš u svoja stopala da održiš ravnotežu. Duga će biti tamo na nebu, ali ti ćeš je propustiti. Onda za tebe neće biti uspeha, neće biti napretka. Ako ti je namenjeno da imaš uspeh ili progres, čak i dok voziš auto, skrenućeš pogled i videćeš je. Ali ukoliko nećeš načiniti napredak, gledaćeš negde drugde. Zato uvek pogledaj u nebo. Ne gledaj u zemlju sve vreme.

Pitanje: Postoji li nešto što možemo da učinimo da ti pomognemo oko bola u kolenu?

Šri Činmoj: Svakako! Možeš da razgovaraš sa Starim (smeh.) Ako tvoj čukun- čukundeda želi da sluša tvoju molitvu, da li ću imati ikakvu zamerku?

To je tako komplikovano! Bol nije samo fizički. On ima veze sa čitavim svetom. Ljudi će reći: “Oh, on se hvali! On ima lošu karmu iz prošle inkarnacije a u ovoj inkarnaciji plaća kaznu.“

Neki duhovni Učitelji su rekli da je upravo ispod kičme poslednja čakra ili centar, ali drugi duhovni Učitelji svojom okultnom vizijom su videli da postoje centri u kolenima, člancima, nožnim prstima – svuda. To je toliko tačno. Za sada, zemaljska svest prima svetlost dole do korena kičme. Kada duhovni Učitelji pokušavaju da unesu svetlost u zemaljsku svest ispod tog nivoa, koliko pate! Koliko je Šri Aurobindo patio! To je čak počelo sa Gospodom Krišnom. Gospod Krišna je bio sveznajući i svemogući. Šta nije bilo u redu sa njegovim stopalom, njegovom petom? To je bila njegova slaba tačka, i tu mu je prodrla strela.

Da si videla Ramana Maharšija kako je hodao pred kraj svog života, videla bi kako je jadno hodao ! Mnogi duhovni učitelji su tako patili. Gospod Buda je živeo oko 80 godina. Nakon 73 godine, na koji način je Gospod Buda hodao! Gospod Buda je utelovio beskrajnu Svetlost, a ipak kako je jadno hodao u predvečerje svog života – ne jednu godinu, već prilično mnogo godina.

Mnogi, mnogi duhovni Učitelji su na taj način patili, ili zbog kolena ili grla ili još nečega. Kad uzmeš ljudski oblik, moraš da platiš ceh. Neki kažu da je raspeće Isusa Hrista bilo njegova najviša žrtva. Ali slatka unutrašnja poruka Bogorodice je: „Ne, sām ljudski život mog sina bila je njegova najveća žrtva. Činjenica da je on uzeo ljudsku inkarnaciju – to je bila njegova najveća žrtva.“

Kada duhovni Učitelji dolaze da uzdignu svest čovečanstva, samo njihovo postojanje na zemlji je najviša žrtva. Kad smrt dođe, sve je gotovo. Za nekoliko sekundi ili nekoliko sati odu. Ali čitav njihov život je žrtva. Mojih 67 godina na Zemlji nije šala! 33 godine Hrista Spasitelja nisu šala! Zemaljsko postojanje duhovnog Učitelja je najviša žrtva. Mnogi će reći za Učiteljevu smrt, „Žrtvovao je svoj život zbog zemaljske svesti.“ To je u nekom smislu tačno. Ali dok je živeo na Zemlji, popio je otrov da spase svoju duhovnu decu, svoju veliku porodicu. Smrt je jedan oblik žrtve. Ako odjednom popiješ veliku količinu otrova, umreš. Ali ako uzimaš spori otrov svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, zar ne patiš više? Ovo može da se odnosi na bilo koga. To ne mora da bude duhovni Učitelj. Ako si veliki čovek ili dobar čovek, onda je zemaljsko postojanje samo po sebi najveća žrtva.

A opet, gde je žrtva ? Ako postoji jedinstvo, onda ne postoji žrtva. Majka čini nešto za dete zbog svog jedinstva sa detetom. Dete čini nešto za majku zbog njegovog jedinstva. Ako se odvojiš od ostalih, onda svakako postoji žrtva. Ako odvojiš Nebo od Zemlje, svakako je Nebeska žrtva kad se moćna duša spušta sa Neba, a kad ta osoba napušta telo, to je žrtva Majke Zemlje. Ali ukoliko postoji jedinstvo između Majke Zemlje i Oca Neba, ne postoji žrtva. U ovom trenutku Majci je potrebno moje služenje. Dolazim. Sledećeg trenutka, Ocu je potrebno moje služenje. Idem. To je sve.

Pitanje: Koje je značenje komete?

Šri Činmoj: Kada nešto veoma dragoceno napušta zemaljsku svest, kometa će biti vidljiva. Sa duhovne tačke gledišta, kad vidiš kometu, nešto veoma značajno se desilo na Zemlji. Kad je Šri Ramana Maharši preminuo, svi su videli kometu na nebu Južne Indije.

Pitanje: Priroda je na Havajskim ostrvima veoma lepa. Da li ovde lepota prirode sprečava ljude da odu dublje u duhovnost ?

_Šri Činmoj:? Priroda je Bog Majka. Priroda treba da pomogne Božijoj deci. Ali Bog Majka je spreman da daje kao svaka ljudska majka. Ako dete želi nešto da mljacka, majka daje. Ako to dete želi šećer, ako želi mleko ili sok – što god želi, majka daje. Ako koristimo um i vitalnu energiju, onda je priroda samo čarobna i privlačna. Upotrebimo izraz ‘privlačna’. Ako vidimo samo spoljašnju lepotu, iskušenje prodire i uništeni smo. Ali ako želimo da vidimo unutrašnju lepotu prirode, onda smesta moramo da se molimo i da meditiramo. Ukoliko želimo da cenimo unutrašnju lepotu prirode, možemo da se molimo i meditiramo u podnožju drveta, kraj reke ili u vrtu.

Kad pogledamo cvet, moramo da zaronimo duboko u sebe. Zatim, smesta moramo da se upitamo: „Od koga je došla ova lepota?“ Došla je od Boga, a ne od baštovana. Ukoliko se molimo i meditiramo, onda cenimo unutrašnju lepotu cveta. Ali, ako ne marite za njegovu unutrašnju lepotu, onda cvet samo pruža neku draž. Može čak da izazove u nama vitalno uzbuđenje. Tada počinje problem.

Ovde na Havajima, priroda bi mogla da bude od velike pomoći. Priroda je uvek spremna da bude od pomoći. Ali ljudi dolaze ovde ne zato da bi se molili ili meditirali, ne zato da bi dobili unutrašnju svetlost ili unutrašnju lepotu. Oni ovde dođu da bi uživali u spoljašnjoj lepoti. Stoga je ovo mesto kao majka, ili kao čuveno drvo koje ispunjava želje. Ako tražite od drveta ispunjenje želje, drvo će vam ga dati. Ako tražite ispunjenje vaše težnje, drvo će vam ga dati. Što god želite, dobićete.

Kao Gospod Šiva. Gospod Šiva je spreman da ti da sve što želiš. Ako želiš moć da uništiš nekoga dodirujući rukom njegovu glavu, Gospod Šiva će reći: „U redu, uzmi je.“ A opet ako se moliš tom istom Gospodu Šivi, „Podari mi ostvarenje što je pre moguće,“ on kaže, „Uzmi ga.“ Ista osoba daje obe blagodati! Stoga moramo da koristimo svoju mudrost. Ako ne tražim nešto dobro, onda ću morati da se suočim sa posledicama. Gospod Šiva će reći: „To je tvoja greška. Ti si mi to tražio, pa sam ti dao.“ I lepota prirode je takva. Zavisi šta želiš od lepote. Ako želimo da uđemo u srce lepote, onda se molimo i meditiramo. Ali, ako želimo da vidimo i cenimo telesnu lepotu, onda smo izgubljeni.

Pitanje: Kada te ljudi vide u spoljašnjem svetu kako podižeš težak teret, deluje li to na njihovu svest?

_Šri Činmoj: Svevišnji mi je, iz Njegove beskrajne Darežljivosti, podario mnogo dobrih osobina. On želi da širi Svoju Svetlost u meni i kroz mene. Ponekad je unutrašnjem svetu teško da se manifestuje samo kroz molitvu i meditaciju. Ali fizička, vitalna, mentalna i duhovna ravan sve su različite oblasti. Ako spoljašnji svet može da ima izvesnu veru u moju fizičku sposobnost, onda će isti svet pokušati da ima izvesnu veru u moju vitalnu sposobnost – koja nije uništavanje, već dinamizam i entuzijazam. A opet, isti svet će nastojati da ima veru u moju mentalnu sposobnost i kreativnost. Oni će videti da sam napisao toliko mnogo knjiga i stvorio toliko mnogo slika, pesama i tako dalje. Zatim, ako taj isti spoljašnji svet želi da ima veru u moje srce, gledaće da vidi koliko mira ili samilosti ja imam. A ako svet želi da ima veru u moju dušu, gledaće da vidi koliko imam prosvetljenja.

Dakle, svaku oblast možemo uzeti zasebno. Kada je neko uspešan u jednoj oblasti, spoljašnji svet će biti inspirisan da ceni neku drugu oblast. U radnji, vlasnik može da ima razne stvari. Ako neko nešto kupi i vidi da mu ta stvar pomaže, on će imati veru. Onda će kupiti još nešto u istoj radnji.

Većina duhovnih Učitelja nastoje da ponude nešto samo iz duše ili iz srca. Čim dođu do uma, počne konfuzija. Kad je o meni reč, Svevišnji želi da služim u svim tim ravnima. Ukoliko neko ima veru u moje podizanje slona, taj neko može da razvije veru u moju duhovnu sposobnost. Na našoj radionici podizanja pre nekoliko sedmica, jedan bodibilder je rekao da ne podižem samo tegove, već nešto mnogo teže, a to je duh publike. Vidi ti to! On nije moj učenik, ali je rekao da podižem duh mnogih ljudi. Vidi koliko mnogo unutrašnje mudrosti ima, kako je iznutra prepoznao šta sam!

Ako ne možete da me dosegnete na vrlo velikoj visini, onda bar na manjoj visini. Ljudi na ovom svetu mogu da cene fizičku snagu ili vitalnu snagu ili mentalnu snagu, koja je na manjoj visini. Psihičku snagu, ko će ceniti? Psihička snaga je snaga jedinstva. Ako koristite svoju psihičku moć, onda iznutra možete da idete u Afriku i sa milionima ljudi možete da uspostaviš jedinstvo. Sa psihičkom snagom možete da se uspnete na najviši vrh Himalaja i odatle možete da pošaljete svoju dobru volju svuda po svetu. Svami Vivekananda je rekao da će ceo unutrašnji svet odjekivati zvukom te psihičke volje. Ali ko će poverovati u tako nešto ? Reći će da je sve to mentalna halucinacija.

Ako ljudi nisu spremni da uče viši kurs, mogu da uče nešto veoma jednostavno. Mogu da nastave korak po korak. Ako ljudi imaju veru da mogu da uradim jednu stvar, onda će nastojati da veruju u moje druge sposobnosti. Tad će videti moj dinamizam i moj entuzijazam, i možda će se pridružiti našoj Trci mira ili našim ostalim aktivnostima. Mnogi ljudi koji su cenili moje dizanje tereta nisu čuli da sam ja takođe i duhovni Učitelj.

U jednom trenutku, ako ljudi imaju veru, onda mogu da idu jedan korak napred. Upitaće: „Da li on ima još nešto da ponudi?“ Ako ti se nešto dopadne kad odeš u prodavnicu, pitaš vlasnika: „Da li imate li još nešto?“ A ako ti se ništa ne svidi, onda završiš sa tim mestom. Hoćeš li drugi put otići tamo? Ne!

Šri Ramakrišna je jednom rekao da ako nemaš moć, zašto bi te iko slušao? Ali ta moć nije moć uništenja; to je moć jedinstva. Ako drugi ne vide ili ne osećaju tvoju unutrašnju moć, onda moraš da pokažeš određeno manifestovanje te moći. Kad je Svami Vivekananda otišao u Čikago, pokazao je moć jedinstva svog srca. Onog trenutka kad je rekao, „Moje sestre i braćo“, njegove reči su odmah ušle u dinamički vital čovečanstva. Tada je postao besmrtan. To je bila njegova moć. Moć je poput noža. Kao što uvek kažem, nožem možeš da uništiš sebe i ostale, ili možeš da sečeš voće i da ga deliš sa drugima.

Zbog snage koju pokazujem u podizanju tereta, ljudi govore tako lepe stvari. Ako ljudi imaju veru u jedan aspekt mog života, nastojaće da imaju veru i u drugi aspekt i opet u neki treći aspekt. Postepeno će shvatiti i reći: „O moj Bože, u ovom drugom aspektu on čak ima više da ponudi svetu.“ Zatim će ući u moje srce i dušu. Ne mogu se porediti spoljašnji svet i unutrašnji svet. U spoljašnjem svetu podižem 136 kg , ali u unutrašnjem svetu, 136 kg je šala! To je kao kapljica u poređenju sa onim što mogu da podignem u unutrašnjem svetu. U unutrašnjem svetu možeš da spojiš veliki broj okeana; ja zaista imam tu sposobnost. A opet, ljudi će reći da se hvalim, jer u spoljašnjem svetu jedna kap je dovoljna da me ubije!

Moje podizanje tereta je prilika koju je Svevišnji dao meni i mojim učenicima. Preklinjem sve moje učenike da iskoriste tu priliku da me odvedu do najudaljenijih krajeva zemaljske kugle. Što me više delite sa svetom, više ćete imati od mene. Kada gledate jutarnje sunce, zovite ljude da se dive suncu. Svaki put kada pozovete nekoga da dođe i vidi sunce, sunce odmah uvećava lepotu i božanstvenost tvog sopstvenog srca. Deleći dobre osobine sa drugima stalno, deleći božanstvenost sa drugima, uvećavaš svoje sopstvene sposobnosti.

Možemo započeti putovanje rano ujutru. Ali šta se događa u šest sati, sedam sati, osam sati? Veći deo sveta spava. Ako možemo da ustanemo rano ujutru, koliko mnogo stvari možemo postići Božijom Milošću. Jutros sam u 1:30 pozvao Indiju i razgovarao sa sestrom. Posle toga, malo sam meditirao. U 3:15 sam počeo da radim vežbe. Dok radim vežbu, mislim na Boga, mog Voljenog Svevišnjeg. Dnevno provedem prilično mnogo sati vežbajući na fizičkom nivou. Onda komponujem pesme. U mentalnoj ravni radim prilično mnogo stvari, a takođe i u duhovnoj. Počinjem rano ujutru.

Svakog jutra, daj svečano obećanje sebi da ćeš postati bolja osoba nego što si bila juče. Ako si dobra osoba, onda postani još bolja. Dan za danom obećajte: „Danas ću postati bolja osoba.“ Kad sutrašnji dan dođe, ponovi, „Postaću bolja osoba.“

A opet, fizičko telo je od izuzetnog značaja. Po staroindijskom shvatanju je ovako: „Ne razmišljaj o telu. Samo ga pusti da se brine samo o sebi. Samo misli na dušu i srce. Telo možeš da zanemariš.“ Ali želim da kažem da ukoliko ne obraćamo pažnju na hram, kako možemo da održimo oltar u dobrom stanju? Ako ne postoji hram, zar vetar neće oduvati oltar? Moramo održavati fizičko telo u dobrom stanju. Ne kažem da neko mora da postane drugi Muhamed Ali. Ne! Ali fizička spremnost je od vrhunske važnosti, a to uključuje entuzijazam, revnost, dinamizam i budnost koju imamo. Možeš da šetaš, možeš da trčkaraš, trčiš, ali gde je tvoj entuzijazam, gde je tvoj dinamizam, gde je tvoja spremnost da primiš svetlost?

Da se vratim tvom pitanju, kao što uvek kažem, ako ne možeš da ceniš jedan određeni cvet u vrtu, onda ima mnogo drugog cveća. Ako ceniš jedan određeni cvet, tada nešto primaš. Bolje išta nego ništa! Ako ljudi ne dobijaju duhovnu svetlost od mene, bar mogu da pokušaju da dobiju malo entuzijazma od mojih fizičkih aktivnosti.

Svi mi nastojimo da budemo srećni. Ako smo srećni, nećemo se svađati, nećemo se boriti jedni protiv drugih. Ja ovde dižem tegove. Ne vodim borbu ni sa kim. Radim nešto što mi pričinjava radost, a vi vidite nešto što vama pričinjava radost. Zato ovde u fizičkoj ravni ako mogu da vam pružim radost, i ako vi možete da primite radost, onda radimo nešto zaista veliko.