Pitanje: Pre dvadesetak godina na kopnu, prijatelj me je odveo da vas vidim. U to vreme ste u tišini meditirali. Sada se čini da više govorite. Možete li molim vas da objasnite tu promenu?

Šri Činmoj: Ja radim jedno i drugo. Ponekad satima meditiram sa učenicima i ostalim tragaocima. A opet, nekada držim predavanja i odgovaram na pitanja. Moramo da osećamo i unutrašnji i spoljašnji život. Ja takođe održavam i koncerte posvećene Miru, kao onaj koji sam održao pre neki dan ovde na Havajima. Onda uglavnom ostanemo u tišini. Sviram veliki broj instrumenata, u meditativnoj svesti. I pevam.

Neki ljudi stiču više radosti kad slušaju nešto, jer osećaju da su im spoljašnja čula nahranjena. Drugi, opet, osećaju da ako zadržimo tišinu, ako smo u našem najvišem, u dubinama naše meditacije, više primamo. Stoga, Učitelj oseća da ako u porodici jedan član želi neko određeno voće, a drugi član želi nešto drugo, on mora biti spreman da ponudi oba. Postoje dve osobe koje imaju različite vrste gladi. To je kao sa restoranom. Mnogi dolaze, i svako ima svoj sopstveni drugačiji ukus. Restoran ima kapacitet da nahrani svakoga prema njegovoj potrebi. Opet, uđemo u baštu i tamo je mnoštvo cveća. Svaki cvet ima nešto posebno da ponudi. Svi oni nude lepotu i miris na različite načine. Tako ponekad ostanem tih, i u tišini ponudim to što treba da ponudim. Ako moram da izaberem da li da govorim ili da ostanem tih, svakako ću odabrati tišinu, jer u tišini, svetlost i božansko u nama postanu beskrajno snažnije.

Tišina i zvuk su kao jedna i druga strana istog novčića, kao lepota i miris cveta. Ali, ljudi obično od mene više prime kada sam tih i kada meditiram za mir. Ranije sam održavao predavanja, stotine i hiljade predavanja, na mnogim mestima. Zatim, ponudio sam Koncerte Mira. Održao sam na stotine Koncerata mira, uglavnom bez predavanja. Osećam da su tragaoci koji su došli da slušaju moju muziku primili mnogo više nego da sam održao predavanje. Kada držim predavanja i odgovaram na pitanja, najviše bude nahranjen spoljašnji um. Ali kad se molimo i meditiramo u tišini, nahranimo naše unutrašnje postojanje, naša srca koja teže.

Služim Ujedinjenim nacijama poslednjih dvadeset sedam godina. Držao sam predavanja i odgovarao sam na pitanja skoro svake sedmice. Sad, poslednjih deset godina, odlazim tamo samo da meditiram, samo da se molim. U potpunoj tišini se molimo i meditiramo, i na taj način osećam da sam u stanju da pružim više.