Pitanje: Možemo li da učinimo nešto da stvorimo harmoniju? Dao si nam vrlo mnogo odgovora. Možeš li nam još nešto reći?

Šri Činmoj: Ko želi da živi u podrumu ako može da boravi na najvišem spratu? U fizičkoj ravni, jedna zgrada može imati Bog zna koliko spratova, ali uvek postoji nešto što se zove podrum. Sa duhovne tačke gledišta koristim izraz „ponor ponora“. Kada nemamo harmoniju, ostajemo u ponoru ponora. Sve je mrak: vika, borba, rvanje, davljenje, udaranje, šutiranje!

Nedostatak harmonije dolazi kad osećam da znam kako da nešto uradim bolje od tebe. Nedostatak harmonije je pesma i ples superiornosti. Pošto se svako oseća superiornim, nesklad u svakom trenutku ulazi u naše živote. Ali, šta je to osećanje superiornosti ako nije vešto izraženo osećanje inferiornosti?

Samo zbog toga što smo tako inferiorni u odnosu na Boga stalno kritikujemo Boga. Govorimo: „Znam bolje od Boga! Bog ne razume moju situaciju! Bog ne vidi kad uradim dobre stvari; On vidi samo kad radim loše stvari!“ ovako stalno kritikujemo Boga. Ako je neko stvarno superioran, ispod časti mu je da se spusti i svađa se sa ostalima. Bog je beskrajno superiorniji u odnosu na nas, ali da li će se On spustiti i raspravlja se sa nama? Ne!

Kad se deca raspravljaju sa majkom, majka se ponaša kao da ništa ne zna. Dete je možda išlo samo u osnovnu školu ili srednju školu, a majka možda ima univerzitetsku diplomu. Ali dete misli da zna mnogo više od majke i govori majci svakakve gluposti. Majka iznutra plače i moli se Bogu da podari prosvetljenje detetu, ali spolja kaže: „Oh, u pravu si; tako sam glupa. Ja učim od tebe.“

Slično tome, čak i ako savršeno dobro znamo da je to i to potpuno pogrešno, moramo biti mudri i ostati nemi. Na kraju će druga osoba ugledati svetlost. Ali ukoliko se sve vreme borimo i svađamo, samo ćemo uništiti naše suptilne nerve, koji su potrebni da ubrzaju naše duhovno putovanje. Zato, ukoliko koristimo svoju mudrost, automatski se pojavi skromnost. Skromnost je najlakši i najdelotvorniji način da se uspostavi harmonija. Jedna stvar koju možemo da uradimo je da praktikujemo đapu ponavljajući, „skromnost, skromnost, skromnost.“ Ako radimo ovu đapu, koračamo putem koji je obasjan suncem, i dolazimo do našeg odredišta.