Deo I

SCA 305-323. Ovi odgovori su dati 1995 i 1996.

Pitanje: Koliko često ti dolaze duše učenika za blagoslove a koliko često dolaze sa pritužbama?

Šri Činmoj: Duše učenika mi dolaze radi blagoslova beskrajno češće nego što dolaze da se žale. Čak i ako tvom umu nisu potrebni moji blagoslovi ni jednom godišnje, tvojoj duši su potrebni moji blagoslovi svakog dana. Ali tvoja duša se ne žali na tebe svakog dana. Ne mislim da je iko od mojih učenika toliko loš da njegova ili njena duša češće dolazi da se žali nego da primi blagoslove. Nečije duše imaju vrlo ozbiljne pritužbe, ali ih ne iznose svaki dan jer je problem kao hronična bolest. Kada imaš hronični bol, ne žališ se sve vreme, čak i ako je bol toliko, toliko ozbiljan!

Ako ne želiš da tvoja duša iznosi žalbe protiv tebe, moraš da trčiš veoma brzo u tvom životu ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ljubav, posvećenost i predanost su kao trka na sto metara. Recimo da su prvih trideset metara ljubav, sledećih trideset metara je posvećenost, a poslednji deo je predanost. Za većinu trkača na 100 metara, brzina se povećava nakon prvih trideset metara. Neki imaju vrlo intenzivan početak, a drugi imaju slab početak. A opet, neki ljudi urade dobro do šezdesetog ili sedamdesetog metra; do ljubavi i posvećenosti vrlo dobro urade. Ali kad se dođe do predanosti, poslednjeg dela trke, sva njihova energija i brzina nestaju. Ali bez obzira koliko brzo trčiš, bilo koji deo, moraš da završiš celu razdaljinu – ljubav, posvećenost i predanost – ako prelaziš 100 metara.

Za neke ljude, treba da prođe nekoliko godina pre nego što mogu dobro da trče. Drugi ljudi dobro trče prvih pet ili deset godina a onda nešto krene pogrešno. Zatim ponovo posle izvesnog vremena povrate svoju prethodnu brzinu. Ali bez obzira koliko dobro trčiš, ako želiš da postaneš šampion, svakog dana moraš da vežbaš tvoju ljubav, posvećenost i predanost. Nekim danima, prvi deo trke uradićeš na tvoje zadovoljstvo, ali drugi deo neće biti tako zadovoljavajući; drugim danima biće obrnuto. A opet, biće nekih dana kad ćeš trčati sva tri segmenta trke najvišom brzinom, i uradićeš dobro od početka do kraja. Ne postoji ni jedan moj učenik koji nekad nije iskusio ljubav, posvećenost i predanost shodno njegovoj punoj sposobnosti. Tog dana bio si sasvim drugačija osoba. Ali onda se pojavio um i ti nisi cenio tvoje dostignuće, stoga su se tvoja brzina i gorljivost smanjile. Ali ukoliko možeš da sve vreme ostaneš u duši, stalno ćeš najbrže trčati, a tvoja duša uopšte neće imati pritužbe – samo najveću radost.

Nažalost, mnogi ljudi su trčali brzo kad su bili mladi, ali nakon petnaest ili dvadeset godina praktikovanja duhovnog života, brzina im je postala znatno manja. To se očekuje u spoljašnjoj trci zato što fizičko telo stari. Ali to ne bi trebalo da se dogodi u unutrašnjoj trci; tu ne postoji starosna granica. S obzirom da se baviš Večnošću, u svakom trenutku moraš da pokušavaš da povećaš tvoju sposobnost. Da li misliš o sebi kao da imaš dvadeset i dve ili devedeset godina od tebe zavisi. Samo tvoj um beleži; tvoja duša ne vodi tu vrstu zemaljske evidencije. Tvoja duša vidi samo koliko brzo si spreman i voljan da ideš, što u potpunosti zavisi od tvoje prijemčivosti za svetlost tvoje duše.