Pitanje: Tokom bitke kod Kurukšetre, Krišna je sišao sa kočija da se bori iako je obećao da se uopšte neće boriti. Pitam se šta nam to govori o Krišninoj ličnosti?

Šri Činmoj: Kada je Arđuna na bojnom polju video kako Bišma ide ka njemu, on je rekao Krišni: „Izgubili smo oca kao sasvim mali i Bišma je postao naš otac. On nas je toliko pazio, toliko voleo! Zar postoji nešto što ne bismo učinili za njega? On mi je veoma drag. Ne mogu da se borim protiv njega“.

Krišna je rekao Arđuni: „On je već mrtav u unutrašnjem svetu. Moraš da se boriš protiv njega!“ Pa ipak Arđuna nije mogao sebe da prisili da se bori protiv svog dede; zato je Krišna sišao sa kočija sa svojim diskom. Kada je Krišna odlučio da se bori, rekao je: „Ljubav prema mom Arđuni mi je beskrajno važnija od mog takozvanog obećanja. Ljudi će reći da sam čovek koji ne drži reč. Nije me briga. Hoću da dokažem da mi je ljubav prema mom Arđuni beskrajno važnija od toga da očuvam časnost u očima sveta. Spreman sam da se suprotstavim svetlosti obične moralnosti da bih osvojio pobedu za mog Arđunu“.

Kada je Bišma video da je sam Krišna došao da se bori sa njim, pohitao je da bude ubijen. Rekao je: „Moj Gospode, moj Gospode, ja znam ko si Ti! Ako me Ti ubiješ, biću najsrećniji na svetu. Sa jedne strane, veoma sam tužan što kršiš Svoje obećanje. A opet, veoma mi je drago što ću poginuti od Tvoje Ruke. Ubij me, ubij me! Gorim od želje da poginem od Tvoje Ruke!“

Onda je Arđuna rekao: „Ne, ne, spreman sam da se borim!“ Povukao je Krišnu nazad u kočiju i borio se se Bišmom sa krajnjom odlučnošću. Na kraju je Bišma ležao na samrti i Arđuna je doneo vode svom dedi. Kada je Arđuna video da Bišma lije suze, rekao je Krišni: „Naš deda nije učinio ništa loše. On je bio veoma dobar, veoma božanski. Zašto mora da pati? Zašto su mu suze u očima?“

Krišna je rekao Arđuni: „Što pitaš mene? Pitaj njega! On će ti reći“. Tako je Arđuna upitao svog dedu: „Molim te, reci mi zašto plačeš, deda. U našem carstvu nema nikog ko je tako božanski kao ti. Ti si nam sam rekao kako da te ubijemo. Ko bi na ovom svetu mogao da bude tako plemenit? Ali sada, kada ti se smrt brzo primiče, zašto plačeš? Plašiš li se smrti?“

Bišma odgovori: „Budalo! Plačem ne zato što se plašim smrti, već zato što su Pandave toliko patile. Krišna, Gospod Univerzuma, bio je sve vreme sa vama i za vas. Zašto ste onda toliko patili? Ne razumem Gospodovu Igru. Zato plačem“.

Krišna mu odgovori: „Ovo je moja tvorevina. Nikad nećeš moći da je razumeš. Moja tajna je nedokučiva“.

Mahabharata je slađa od najslađe, a istovremeno dublja od najdublje. Na mentalnom nivou, mi ne možemo da opravdamo mnoge stvari koje je Krišna učinio. A opet, njegova božanska priroda je jedino opravdanje koje je potrebno.