Pitanje: Da li Svevišnji ima istu sposobnost beskrajne Pravednosti kao što ima sposobnost beskrajne Samilosti?

Šri Činmoj: Mi možemo da govorimo o beskrajnoj Samilosti Svevišnjeg, ali ne možemo da govorimo o Njegovoj beskrajnoj Pravednosti, zato što ona zapravo ne postoji. On ima sposobnost beskrajne Pravednosti, ali je ne koristi. Ako smo iskreni, videćemo koliko loših, nebožanskih stvari činimo u svom životu. Kada bi Bog hteo da nas pravedno kazni, bili bismo izgubljeni. A opet, možda ćemo reći da ne dobijamo odgovarajuću nagradu ili zadovoljenje koje zaslužujemo zbog dobrih stvari koje činimo. Ipak, ako izračunamo koliko dobrih a koliko loših stvari činimo svesno, tvrdim da će naša dobra dela biti beznačajna u poređenju sa našim lošim delima!

Čak i na spoljašnjem planu, u poređenju sa brojem zločina koji se počine, koliko ljudi zaista bude uhvaćeno? Zločini se dešavaju svuda, ali koliko ljudi bude kažnjeno? A potom, tu su unutrašnji zločini. Unutrašnji zločin je truditi se da uništite nekoga ili koristiti lošu volju da sprečite nekoga da u životu napreduje. Unutrašnji zločin je mrzeti nekoga zato što je lepši od nas. Unutrašnji zločin je proklinjati nekoga zato što smo na njega ljubomorni. Ko biva kažnjen za te zločine? Kada bi Bog koristio Svoju beskrajnu Pravednost na način na koji koristi Svoju beskrajnu Samilost, nigde nas ne bi bilo. U svakom trenutku bi Bog stao pred nas sa gvozdenom batinom! Ako bismo učinili nešto loše, bili bismo gotovi.

Bog ima beskrajnu Samilost, ali u Njegovoj Samilosti je i Mudrost. Mi ne možemo da odvojimo Božiju Mudrost od Njegove Samilosti. Možda ćemo reći da je Božija Samilost čista glupost, ali to nije tačno. Bog koristi Svoju Samilost jer oseća da taj lek deluje bolje od svega ostalog. Ipak, u određenom trenutku On može da vidi da lek Njegove Samilosti ne deluje. Onda On menja terapiju i koristi lek Svoje Pravednosti. Ali, taj lek će upotrebiti samo u retkim slučajevima, kada Njegova Samilost uopšte ne deluje.

Iz dana u dan mi nastavljamo da činimo pogrešne stvari i mislimo da Bog toga nije svestan. On jeste toga svestan; ali, još nije kucnuo čas da upotrebi Svoju nepokolebljivu Snagu Volje ili Svetlost Pravednosti. On i dalje koristi Visinu svoje Samilosti prema meni, prema tebi, prema svima. Ali, kada je to apsolutno neizbežno, On mora da upotrebi Svetlost svoje Pravednosti. A tada nas On zapravo ne kažnjava; On jedino nastoji da se reši sila koje su nas napale. Naše duše postupaju na isti način. Godinama i godinama one gledaju kako činimo pogrešne stvari. Jednog dana one će nas kazniti; samo što za to još nije kucnuo čas. Prema tome, Pravda Svevišnjeg će doći u pravo vreme. Ali, zašto da dođemo do toga da On treba da upotrebi Svoju Pravdu? Ako znamo da On ima beskrajnu Samilost, hajde da budemo dostojni Njegove Samilosti. Hajde da pokušamo da Ga zadovoljimo na Njegov sopstveni Način i pridružimo našu volju Njegovoj Volji.