Pitanje: Šta mogu da urade početnici po pitanju svih onih misli koje dolaze tokom meditacije? Koliko vremena je potrebno da se to prevaziđe?
Šri Činmoj: Sve to zavisi od toga koliko snage volje imamo. Neki ljudi imaju ogromnu odlučnost i veoma jaku volju, a drugi nemaju. A opet, odlučnost nije dovoljna. Takođe moramo da budemo u stanju da prihvatimo Božiju Volju uz vedrinu. Pretpostavimo da upravo sada tvoju meditaciju remete ružne misli. Možda je Bog odlučio da će te kroz šest meseci ili deset meseci On blagosloviti umom preplavljenim mirom. U tom slučaju, bićeš izuzetno srećan i zahvalan. A ako treba više vremena, treba da budeš srećan i zahvalan što te On još inspiriše da posvećeno meditiraš svakog dana.To ne znači da ćeš dok ti ne dođe Božiji Čas, biti besposlen ili neaktivan. Pogrešno je moliti se samo dva minuta ili pet minuta a onda odustati ako vidiš da ti je um još pun misli ili ako vidiš da ti je nemir u umu, u vitalu i u tvom fizičkom postojanju. Isto tako je pogrešno da očekuješ da ti um postane miran i tih samo zato što si meditirao dva ili tri minuta.
Šta možemo da uradimo po pitanju misli na praktičnom nivou? Posmatrajmo misli kao da su osobe a um kao da je soba gde živimo i koju posedujemo. Moramo da iznutra rezom zatvorimo vrata naše sobe – uma i da ne dozvolimo nikome da uđe. Nećemo samo držati vani naše neprijatelje, koji su loše misli, već i naše prijatelje, dobre misli. Rešeni smo da uživamo samo u tišini, potpunoj tišini.
Posle nekoliko trenutaka, recimo, neka misao nam kuca na vrata. Možemo da primenimo našu samilost ili mudrost. Mudrost nas podseća da smo sebi dali svečano obećanje da nikome nećemo dozvoliti da uđe u sobu našeg uma. Ali ako počnemo da primenjujemo samilost, možemo da kažemo: „Ko zna ko dolazi? Možda je to moj mnogo dobar prijatelj.“ Tada ćemo naravno otvoriti vrata. Avaj, onog trenutka kad otvorimo vrata, možda ćemo pustiti unutra nebožansku misao. U jednoj kratkoj sekundi ta nebožanska misao može odneti sva dobra osećanja koja smo imali poslednjih petnaest ili dvadeset minuta.
Zato je najbolje da ni u kom slučaju ne otvaramo vrata. Zatim, posle izvesnog vremena, sve loše misli same će nas napustiti. Ako su misli nebožanske, imaće sve nebožanske kvalitete. Neće imati strpljenja da nas sačekaju da otvorimo vrata. Pošto čekaju napolju par minuta, te misli će reći: “ispod časti nam je da ovde i dalje čekamo. Ako ne želi da nas vidi, kucaćemo na vrata neke druge osobe i dosađivaćemo nekom drugom.“
Ukoliko je dobra misao, naš pravi i istinski prijatelj, ta misao će reći:“Oh, možda je moj prijatelj veoma zauzet ili radi nešto posebno. Inače, sigurno bi otvorio vrata. Nastaviću strpljivo da čekam.“ Primoravamo tu dobru misao da čeka napolju petnaest ili trideset minuta. Pošto smo čuvali našu mirnu tišinu otprilike pola sata, reći ćemo:“Pogledajmo sad ko je došao kod vrata.“ Tad ćemo naći samo veoma drage prijatelje koji nas čekaju.Ti prijatelji su naše božanske, okrepljujuće i ispunjujuće misli.
Na taj način, ako možemo da svoj um održimo u potpunoj tišini petnaest minuta ili pola sata, onda neće biti mračnih, netežećih sila na kraju naše meditacije koje će ući u nas. Tako od naše meditacije možemo da imamo samo dobre misli. Kao prvo, moramo potpuno da blokiramo um i ne dozvolimo da bilo kakve misli uđu u nas. Zatim, pošto smo otišli duboko u sebe i ušli smo u more mira, kad otvorimo vrata našeg uma naći ćemo da nas čekaju samo dobre, božanske misli
