Pitanje: Da li je najbolje da duhovni Učitelj bude u sahaja samadhi kad se bavi svojim učenicima?

Šri Činmoj: U sahaja samadiju se bude u apsolutno najvišoj svesti i, u isto vreme, ulazi u zemaljske aktivnosti kao obično ljudsko biće. U mom slučaju, sahaja samadi svest je otpočela kad sam imao osamnaest ili devetnaest godina, ali nakon dvadeset i treće godine je postala stalna. U mnogim slučajevima moram da sakrijem tu svest kad radim sa pojedincima; u suprotnom, možda me učenici i drugi neće ozbiljno shvatiti. Teško im je da shvate da neko može da bude apsolutno, potpuno i neraskidivo jedno sa našim Voljenim Gospodom Svevišnjim i u isto vreme da normalno funkcioniše na zemaljskoj ravni. Oni imaju više vere u mene i ozbiljnije me shvate kada me vide u dubokoj meditativnoj svesti. Ta svest bolje može da posluži mojoj svrsi.

Ali za mene, ta vrsta meditativne svesti nije najviša vrsta samadija. Razlog je što nekada kad sam u apsolutno najvišoj meditaciji, mogu da potpuno ignorišem aspekt zemaljske vezanosti. Ali u sahaja samadiju čovek može da ostane u najvišoj svesti i istovremeno da se spusti na zemaljsku svest da manifestuje.