Pitanje: Jedan deo u meni kaže bolje je da trošim sav moj novac na duhovne aktivnosti, ali neki drugi deo mene kaže da bi bilo mudrije da štedim novac ako zatreba.

Šri Činmoj: Moraš da upotrebiš svoju mudrost. Jedno je trošiti hiljade dolara na odeću i nakit, a drugo je dati taj novac za nešto što će ti pomoći da načiniš duhovni napredak. Moraš da znaš šta tvoja duša želi i da stalno slušaš glas tvoje duše. Neki učenici veruju u dušu samo kada kaže ono što njihov um ili vital žele da čuju. Inače govore: „Šta je duša? Ko je to? Gde je ona? Moje ljudske oči moraju da dobiju čvrst dokaz!“ Kad im se ne sviđa poruka duše, ti nesrećni učenici ostaju u svetu dokaza.

Sve dok sam živ, svakako ću celom svetu govoriti da duša postoji. Za mene, telo, um i vital svi su nestvarni. Jedino je duša, koja je večna i besmrtna, stvarna. Duša je kao dete puno svetlosti unutar nas. Ako održiš dobru vezu sa svojom dušom, definitivno ćete dovesti do Oca. Otac će žarko želeti da provede vreme razgovarajući sa tobom zato što te je njegovo najdraže dete, tvoja duša dovela. Ako udovoljiš božanskom detetu u sebi, koje ima slobodan pristup Apsolutnom Gospodu Svevišnjem, tada je tako lako videti Oca.

Pitaš da li treba da štediš novac u slučaju da jednog dana moraš da odeš u bolnicu, ili sada da ga potrošiš na nešto što će ti pomoći da načiniš duhovni napredak. To je stvar vere. Duhovni ljudi osećaju da će, ukoliko budu morali da odu u bolnicu, Bog dovesti nekoga da se pobrine o njihovim bolničkim troškovima. Oni imaju takvu vrstu vere u Boga. Prava duhovna osoba neće previše brinuti za budućnost. Za nju je Bog lekar, Bog je bolnica, Bog je život, Bog je smrt, Bog je sve. Drugi mogu da odvoje novac da ga imaju sa pedeset ili sedamdeset ili devedeset godina. Ali za pet sekundi Bog može da te udalji od ovog sveta ako On to želi. Ako sav svoj novac čuvaš u banci neograničeno dugo, jednog dana će otići zajedno sa tobom u kovčeg ili u grob. Ali nikada neće moći da te dovede do Raja, nikada!