Dr Dejvis: To je vrlo interesantno. Put koji vodi u duhovnost je veoma složen.

Šri Činmoj: Put koji vodi u duhovnost nije složen. Samo postoje različiti putevi. Ako želite da odete u Rim iz nekog mesta u Evropi, možete to učiniti autom, brodom, možete otići avionom. Ako idete avionom, to je brže od najbržeg. Ali, ako uzmete brod, Bog zna koliko će dana to oduzeti. A ako ste dovoljno glupi da naprosto počnete da pešačite, onda nikad neće biti kraja putu!

U duhovnom životu postoje dva glavna puta do odredišta. Jedan put je duži od najdužeg; krivuda i vijugav je. To je put uma. Drugi put je put srca. Ovaj put je kraći od najkraćeg. Možemo da kažemo da je to put obasjan suncem.

Ako odaberete put uma, neprekidno će vas proganjati sumnja u sebe: “Da li radim ispravnu stvar?” Ili ćete uneti u svoj sistem sumnju drugih. Upitaćete se: “Šta oni misle? Da li oni kažu da sam na dobrom putu?” Ali ako sledite srce, uopšte nije tako. Tu je magnetska povezanost između Boga i vas. On je vaš najdraži Otac a vi ste Njegovo najdraže dete, stoga obojica koristite svoje sopstvene posebne magnete da bliže privučete jedno drugo.

Dr. Dejvis: Dakle, ja sam na pravoj stazi! Dobro je što sam došla da vas vidim. Bila mi je potrebna ova potvrda. Stvarno je začuđujuće. Neverovatno je. Počela sam da meditiram na srce zato što osećam da moram sačuvati čisto srce kako bih se zaštitila. Volim da isijavam mir, ljubav i radost, i volim da mi lice sjaji i zrači osmehom. Da bi moje lice to pokazivalo, moram tako da osećam iznutra. Pokušavam da održim svoje srce kao otvorenu posudu. U meni je mladalačka crta. Nastojim da se iznutra osećam mladom, živom i punom energije, i nadam se da to isijava.

Šri Činmoj: Ako svakog dana mislite o sebi kao o četvorogodišnjem ili petogodišnjem detetu, onda će vaš život obilovati jednostavnošću, iskrenošću i čistotom deteta.

Dr Dejvis: To o sebi mislim. Govorite mi stvari u pravom trenutku.

Šri Činmoj: Vaši kvaliteti kao u deteta uvek će inspirisati ostale. Samo prisustvo deteta daje inspiraciju. Kada dete uđe u prostoriju, donosi spontanu radost. A njegova radost je zarazna; ona ulazi u starije ljude koji se možda raspravljaju i svađaju.

Svako dete je novi san Boga, donoseći ljubav, samu ljubav. Kad Božiji San uđe u te starije ljude koji se raspravljaju i svađaju, oni moraju da budu tihi. Kada dete trči tamo-amo, ono ne gleda moje lice ili vaše lice da vidi koliko ste vi lepi ili kako sam ja ružan. Ono samo trči i deli svoju spontanu radost sa svima. Upravo vaše prisustvo zrači takvu vrstu ljubavi. Ne morate da gledate nekoga; samo treba da budete tu i ljubav se širi.