Deo I

SCA 114-124. Dana 2. aprila 1989. Šri Činmoj je pozvan da meditira sa monahinjama i igumanijom benediktinskog manastira Hajligenkrojc u Čamu, blizu Cuga, u Švajcarskoj. Potom je odgovarao na njihova pitanja. Ovo je transkript te sesije pitanja i odgovora.

Posle meditacije u samostanu Heiligenkreuz.

Šri Činmoj: Iz dubine svog srca želim da ponudim svoju najduševniju zahvalnost predstojnici i opaticama tog samostana što su mi pružile ovu blagoslovenu priliku da se molim i meditiram u njihovoj kapeli punoj lepote i duševnosti.

Predstojnica: To me podseća na moju posetu Južnoj Koreji, gde takođe imamo opatice. Bili smo u kontaktu sa budističkim sveštenicima i nastojali smo da budemo jedno u zajedničkoj meditaciji.

Pitanje: Kako možemo bolje da manifestujemo u svakodnevnom životu mir i radost koje osećamo u toku meditacije

Šri Činmoj: Molitvom i meditacijom stičemo postojani mir, radost i ljubav. Ako možemo da vidimo Boga Stvoritelja i Boga tvorevinu kao jedno, ako možemo da osetimo istog Oca unutar svakog srca, čitav svet ćemo smatrati našim sopstvenim. Onda ćemo naravno biti inspirisani da ponudimo našoj braći i sestrama mir, radost i ljubav koje smo primili Odozgo. Radost i mir koje primamo od Svevišnjeg možemo ponuditi Svevišnjem u drugima kroz naše posvećeno i nesebično služenje.

Pitanje: Koja je razlika između molitve i meditacije?

Šri Činmoj: Kad se molimo, mi tražimo i primamo nešto dobro i božansko: Božiju Zaštitu, Samilost, Ljubav i Blagoslove. Ali kad meditiramo, mi postajemo same te stvari. Dobijamo Božiju Samilost, Božiju Ljubav i tako dalje Odozgo i usvajamo ih. Kad jednom postanemo te stvari, naša je obavezujuća dužnost da ih damo našim sestrama i braći na ovom svetu. Ali mi ne možemo da dajemo ako prvo ne postanemo. I molitva i meditacija su jednako neophodne. Kad se molimo, mi primamo; kad meditiramo, mi postajemo. Potom, kad postanemo, smatramo Boga tvorevinu svojom sopstvenom i vraćamo Bogu tvorevini sve što smo primili od Boga Stvoritelja.

To je kao kad odemo u vrt i uberemo par divnih cvetovo. Mi ih zatim položimo na oltar i molimo se Gospodu Isusu Hristu. Dok se molimo, miris i božanstvenost cvetova ulaze u nas i, u dubini našeg srca, postajemo taj miris i božanstvenost. Posle toga, kad izađemo na ulicu, ljudi vide i osećaju nešto u nama – premda možda ne znaju šta je to. A ono što vide i osete u nama, oni takođe i primaju od nas. Kad nas vide, uđu u vrt našeg srca, gde takođe mogu da prime lepotu i miris ovih predivnih cvetova.

Pitanje: Volela bih da čujem vaše mišljenje o Isusu Hristu.

Šri Činmoj: Gajim najveću ljubav i posvećenost prema Hristu Spasitelju. Otac je na Nebu, a Sin, koji predstavlja čovečanstvo je na Zemlji. A opet, Sin je rekao: “Ja i moj Otac smo jedno.” Stoga, ovog trenutka, kada je svest Hrista sa čovečanstvom, on je Sin; a sledećeg trenutka, kad Hrist postane jedno sa svojim Ocem, on je Apsolut Otac – svemogući Bog, koji je Gospod Univerzuma.

Ja sam Indus, ali imam istog Boga koga vi imate. On nije Bog Švajcarske ili Indije nego Gospod univerzuma. Stoga kad Hrist Spasitelj postane neraskidivo jedno sa svemogućim Bogom, on nije ništa drugo nego moj Otac na Nebu, a moja molitva i meditacija – kao svačija – odlazi njemu. A opet, kad je on jedno sa čovečanstvom, kad se moli i meditira sa nama i uči nas kako da rastemo u našu sopstvenu najvišu božanstvenost, tad osećam da je on kao brat koji me podiže do Oca. Ali kad je on u svojoj sopstvenoj najvišoj svesti – nerazdvojno jedno sa svemogućim, sveznajućim, sveprisutnim Svevišnjim – tad osećam da je on Gospod univerzuma.

Od moje vlastite svesti zavisi kako mu prilazim: kao onome koji je živeo na Zemlji 33 godine ili kao onome koji postoji čitavu Večnost. U ovom trenutku stičem ogromnu radost kad ga shvatam kao Sina i osećam da je postao jedno sa čovečanstvom koje plače. U sledećem trenutku dobijam ogromnu radost videći ga kao Gospoda univerzuma, kao neodvojivo jedno sa Ocem.

Pitanje: Šta kažete o Svetom Duhu?

Šri Činmoj: Ja vidim Sveti Duh kao sponu između Oca i Sina. Sa jedne strane, Sveti Duh predstavlja uspinjući plač zemlje. Ovaj uspinjući plač iz dubina srca Sina prolazi kroz Sina i vodi ga do Oca. A opet, Sveti Duh je takođe Nebeski Osmeh koji se spušta. On spušta najvišu Svest Oca do zemaljske svesti Sina. Sveti Duh sjedinjuje Oca i Sina.

Pitanje: Koje je duhovno značenje plave boje?

Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, plava boja ima nekoliko značenja. Pre svega, plavo označava prostranstvo Beskraja. Ljudska bića su puna brige, ljubomore, straha, sumnje i raznih drugih negativnih osobina, koje nas stalno vezuju. U isto vreme, imamo prostranstvo duboko u nama. Kad pogledamo u prostrano nebo ili ogromni okean, mi osećamo naše sopstveno unutrašnje prostranstvo. Putem molitve i meditacije možemo da se oslobodimo naših strahova, briga i ostalih ograničenja i da postanemo jedno sa prostranstvom u nama.

Plava takođe može da bude preovlađujuća boja aure neke osobe. Svako ljudsko biće ima auru. Upravo kroz našu auru ispoljavamo božansko u nama. Oni ljudi koji se ne mole i ne meditiraju imaju samo jednu auru. Ali ljudi koji se mole i meditiraju i postanu duhovno razvijeni Bog blagoslovi sa više od jedne aure.

Od detinjstva se molim i meditiram. Zato me je Bog iz Svoje beskrajne Samilosti, blagoslovio mnogim aurama. Ali, u mom slučaju je najvažnija i najznačajnija plava aura. Upravo kroz tu boju čovečanstvu nudim svoj mir, radost, ljubav i dobru volju.

Pitanje: Da li ste odrastali kao hrišćanin ili kao hindus?

Sri Chinmoy: Up until the age of eleven, I was raised as a Hindu. Then I went to a spiritual community where I prayed and meditated most sincerely and soulfully. After a few years, I went beyond the boundaries of any one particular religion and said, “Now I have only my sincere love of God.”

Hinduizam, hrišćanstvo, judaizam, islam i sve ostale religije su kao kuće. Svako je rođen u nekoj posebnoj kući. Ali posle nekog vremena, napuštamo svoju kuću, odlazimo u svet i mešamo se sa našom braćom i sestrama. Ako me neko sada pita kojoj religiji pripadam, neću reći hinduizam. Reći ću da je moja religija moja stalna, svesna i besana ljubav prema Bogu. Naša ljubav prema Bogu je životni dah u nama, i to je jedna univerzalna religija.

Pitanje: U tom slučaju, da li je za vas Hrist kao prorok ili neko poput Gandija?

Šri Činmoj: Hrist i Gandi ne mogu da se svedu pod isto; oni čak ne mogu da budu izgovoreni u istom dahu. Gandi je bio vođa Indije koja pati, svetac; Hrist je Spasitelj celog sveta. Upoređivati Hrista i Gandija je kao porediti okean sa jednom jedinom kapljicom vode.

Za mene su Krišna, Buda, Hrist i nekoliko drugih svi jedno; samo što su pod drugačijim imenima. Pre više od sedam hiljada godina Bog je poslao Svog sina na Zemlju i nazvao ga Krišna. Zatim, posle nekog vremena, On je poslao istog sina na Zemlju i nazvao ga Buda. Otprilike pre dve hiljade godina, On je ponovo poslao Svog sina na Zemlju i dao Mu ime Hrist. Ali oni su apsolutno jedno. Samo su došli u različita vremena da bi spasili i uzdigli svest čovečanstva. Nebeski Otac ih je poslao dole da bi doveli čovečanstvo do Njihove najviše Visine.

Pitanje: Da li verujete u reinkarnaciju?

Šri Činmoj: Da, ja stvarno verujem u reinkarnaciju. Bog želi da Ga mi ostvarimo. Bog želi da budemo savršeni. Ali u jednoj inkarnaciji ne možemo da ostvarimo Najviše ili da postanemo savršeni. Pre trideset ili četrdeset godina, takoreći, imali smo toliko mnogo želja. Onda smo zakoračili u život težnje i počeli smo da se molimo i da meditiramo. Isprva smo imali vrlo malu količinu mira, radosti i ljubavi. Oni su se postepeno uvećavali. U isto vreme, naše želje su počele da nas napuštaju. Počeli smo da umanjujemo želje i da uvećavamo težnju za svetlošću, mirom i ostalim božanskim kvalitetima. Ali ovaj proces ne može da bude završen u toku jednog života. Da bismo ostvarili Boga i postali savršeni, moramo da se vraćamo na Zemlju mnogo, mnogo puta. Zbog toga je reinkarnacija neophodna.

Pitanje: Hrišćansko verovanje je da ćemo zbog toga što je Hrist umro na Krstu, svi ostvariti Spasenje posle naše smrti. Šta vi mislite o tome?

Šri Činmoj: Kad je Hrist bio na krstu, on je postao nerazdvojno jedno sa patnjom čovečanstva, ropstvom i neznanjem, i te stvari je poneo u najviši svet. U to vreme je čovečanstvo bilo u jednoj posebnoj fazi razvoja. Ali, stvaranje nije prestalo; Bog i dalje stvara. Sve dok je stvaranje u toku, neznanje se i dalje ponavlja.

Kad govorimo o tome da nam Bog daje spasenje, govorimo o spasenju od greha. Recimo da imamo spasenje i da više nemamo greh. Ali, to nije dovoljno, jer greh nije jedina pogrešna sila koju imamo u sebi. To je samo jedan aspekt neznanja. Mi imamo mnogo loših osobina, i sve one moraju da budu preobražene u dobre osobine. Moramo da rastemo iz našeg života želje vezanog za Zemlju u prostranstvo našeg pravog Sopstva. Za to, moramo da budemo potpuno oslobođeni od neznanja. U našoj filozofiji, ne koristimo uopšte reč “greh”. Govorimo jedino o ropstvu ili neznanju. Budući da imamo neznanje, moramo da se molimo i meditiramo da se Hristova Svest spusti u nas i oslobodi nas.

Predstojnica: Sutra ćete videti našeg poslanika Saveznog Veća, Flavia Kotia. Za poslednje pitanje, volela bih da znam da li tamo idete u privatnu posetu ili kao duhovni vođa.

Šri Činmoj: Ne idem tamo kao duhovni vođa. Ja sam student mira. Gde god idem, nastojim da ponudim lekcije koje sam naučio iz svoje molitve i meditacije. Ja idem tamo kao tragalac za istinom i kao zaljubljenik u Boga. Pošto se molim i meditiram, voleo bih da se molim i da meditiram sa njim za svetski mir.

Veoma sam vam zahvalan, Mati što mi dopuštate da budem ovde. Pre dvadeset i tri godine, posetio sam kapelu u Portoriku. Neke sestre su me videle i bile su uznemirene i iznervirane što je jedan hindus u njihovoj kapeli. Otišle su da pozovu Mati starešinu. Ona se isprva ljutila što je jedan hindus ušao u kapelu, ali kad me je videla kako se molim sklopljenih ruku pred slikom Hrista, rekla je: “Ovaj čovek je posvećen našem Gospodu. Oprostimo mu.“ Potom mi je rekla: “Ne smeš nikada, nikada više da dođeš na ovo mesto zato što si hindus.”

Kako imate veliko srce. Po rođenju ste hrišćanka, a ja hindus, pa ipak ste našli mesto u svom srcu za mene. Pozvali ste me ovde da ponudim svoje molitveno služenje. Vidite kako svet napreduje! Jedna Majka starešina me je prekorela i vređala me je, a vi ste tražili da ponudim duševne molitve. Eto tako napredujemo i udovoljavamo našem Nebeskom Ocu.

Deo II

SCA 125-134. Dana 11. jula 1994, dr Džozefin Dejvis, predsednica Jork koledža — ogranka Gradskog univerziteta Njujorka sa sedištem u Kvinsu — sastala se sa Šri Činmojem u restoranu Annam Brahma. Ovo su izvodi iz njihovog razgovora.

“Statua utelovljuje najmoćniji mir koji se može zamisliti ili osetiti.”

Dr. Dejvis: Jako mnogo se trudimo da odnegujemo duh mira, zajednice, poštovanja i dostojanstva na našem koledžu. Tako sam ohrabrena jer su ljudi koji sada dolaze kod mene sličnog uma i duha; svi imamo jedinstvo srca. Interesantno je kako mi svi dolazimo na isti nivo, govoreći da stvarno moramo da prosvetlimo tamu. A jedini način na koji ćemo to uraditi je kroz molitvu i meditaciju. Jako mnogo poštujem vaš rad i ono što činite.

Nakon odlaska u Nagasaki, Hirošimu, Berlin i logor u Dahau, Nemačkoj, gde su mučili Jevreje, zaista sam morala da se angažujem za mirnu egzistenciju. Kada vidite okrutnost i užas na tim mestima, nikako ne možete da gajite loša osećanja među ljudima. Često se trudim da studentima pričam o iskustvima koja sam imala u tim mestima zato što mislim da su najpotresnija od svih koja sam imala u svom životu.

Šri Činmoj: Nisam bio u Dahau, ali sam mnogo puta išao u Nagasaki, Hirošimu i Berlin. Da li ste ikada bili u Kamakuri, u Japanu? Za mene je to jedno od najmirnijih mesta na Zemlji. Postoje hiljade statua Gospoda Bude, ali velika statua u Kamakuri utelovljuje beskrajni mir. Kad tamo odete, bez obzira koliko ste nemirni, bez obzira koliko mnogo vam čitav dan um dosađuje, bez obzira kako ste zaokupljeni vrevom i metežom života, čim stanete pred statuu, sav vaš unutrašnji nemir iščezne. Statua utelovljuje najsnažniji mir koji se uopšte može zamisliti ili osetiti.

Dr. Dejvis: U ovoj fazi svog života, osećam potrebu da više meditiram. Tokom ovog poslednjeg meseca radim mantre dok meditiram na srce.

Šri Činmoj: Dok meditirate na srce, ako nemate ništa protiv da to pomenem, možete uraditi još nekoliko stvari. Bez obzira u koje doba dana meditirate, čak i ako to bude uveče, zamislite na nekoliko sekundi izlazeće sunce. Zamislite da sunce izlazi i isijava svetlost unutar vašeg srca. Ili, možete da zamislite prelep i čist cvet koji se otvara i cveta laticu po laticu unutar vašeg srca.

Čim vidite izlazeće sunce ili cvet, osetićete svetlost ili čistotu vašeg srca. Potom, kad udišete i izdišete, osetićete da se svetlost ili čistota u vašem srcu uvećava. Što više svetlosti i čistote osećate u svom srcu, sjajnije će biti izlazeće sunce ili cvet. Zatim pokušajte da osetite da ste vi postali izlazeće sunce, ili pokušajte da osetite da se cvet-čistota unutar vašeg srca potpuno rascvetao i da ste vi postali ovaj predivan cvet. Osetite da je samo vaše postojanje, od stopala do krune glave, postalo sam cvet, a da su lepota, čistota, miris cveta vaši sopstveni.

Tada će iz izlazećeg sunca ili najlepšeg cveta koji ste postali, svetlost isijavati, a čistota će se širiti. Kad se svetlost i čistota šire, one ulaze u druge koji su u vašoj blizini.

Dr. Dejvis: Da li je u redu ako vam kažem koju mantru koristim? Da li je problem ako vam kažem?

Šri Činmoj: Problem je ako mi kažete pred drugima. Mantra koju koristite, drugi ne bi trebalo da čuju. U redu je ako kažete duhovnom učitelju poput mene kad ste nasamo sa njim, jer ja mogu uvek da budem usklađen sa vama; ali ostali to ne mogu. U Indiji kažu da ukoliko deliš svoju mantru sa ostalima, njena unutrašnja snaga nestaje. Mantra koju ponavljate je kao vaš životni dah. Ponavljate je milione i milijardi puta. Ona je neodvojiva od vaše božanske stvarnosti. Vaš najsvetiji posed predstavlja samo vaše postojanje na Zemlji; i to ne treba podeliti sa drugima. Samo vi i Bog i osoba koja vam je dala mantru kao blagoslov treba da znaju.

Dr. Dejvis: Ali, ako sam uzela tu mantru iz neke knjige, da li to i dalje važi?

Šri Činmoj: To je ista stvar. Čak i da ste je uzeli iz knjige, ta mantra je za vas sveta. Vi je shvatate veoma ozbiljno u životu, a to je automatski čini svetom. Sve ono što ozbiljno shvatimo na kraju postane sveto u našem životu. Ozbiljnost i svetost idu zajedno. Postoji mnogo stvari koje ste pročitali koje niste naučili napamet ili izgovarali opet i iznova. Ali, ovu mantru ste odabrali. Daje vam ogromnu radost, osećaj zadovoljstva i ispunjenja. Zato ova mantra mora da se čuva kao sveta unutar vašeg srca, u suprotnom, gubi svoju moć.

Čim je podelite sa nekom drugom osobom, bez obzira kako je taj neko prijatan, ljubomora i druge negativne sile mogu odmah da uđu. Ako neko sa kojim je delite nije dostojan, on ili ona će vam je uništiti. To je kao kad imate posla sa majmunom. Recimo da imate prelep cvet i uživate u njegovoj lepoti i mirisu. Ako pokažete cvet majmunu, on će naprosto otkinuti latice, zato što je to njegova priroda. Slično tome, ako otkrijete svoju mantru ljudima koji se ne mole i ne meditiraju, ljudima koji su nemirni i puni sumnje u sebe, oni će uništiti njenu svetost koju ona ima za vas. Čim je dodirnu, njena lepota, čistota i njena božanstvenost će se izgubiti.

Dr. Dejvis: Nisam to shvatila. Čovek bi pomislio da je upravo obrnuto, da deleći sa drugima, možeš da rasteš.

Šri Činmoj: Ima nekoliko stvari koje možete da delite; a sa druge strane, postoji nekoliko stvari koje ne možete da delite. Ako ste iznutra stalno snabdeveni Božijom Ljubavlju, Božijom Naklonošću, Božijom Samilošću i Božijom Milošću, ako imate slobodan pristup ovom božanskom blagu, onda možete i treba da ga delite sa svojim najdražima prema njihovoj potrebi. Možete da im iznutra ponudite vašu najčistiju ljubav i radost. Ali ne treba spolja da delite sa njima tajni način na koji dobijate te stvari. Moralo bi zapravo da bude skriveno i sveto; oni to ne treba da znaju. Ono što im dajete, to im treba. Ali nije im neophodno da znaju kako ste postali multi-milioner u unutrašnjem svetu.

A opet, morate da znate koliko prijemčivosti neko ima. Petogodišnje dete može da koristi samo jedan dolar. Ako mu date pedeset ili sto dolara, neće znati kako da ih upotrebi i možda će baciti novac na ulicu. Duhovni nivo na kom su upravo sad vaši studenti veoma je ograničen. Ako delite sa njima svoju neograničenu mudrost svetlosti, samo će pući kao balon jer trenutno nisu spremni, nisu zreli. Polazniku u vrtiću ne možete da date univerzitetski nivo tečaja. Ne, kao prvo mora da nauči azbuku, osnove. U suprotnom, uopšte mu nećete pomoći već ćete ga samo zbuniti.³

Dr Dejvis: To je vrlo interesantno. Put koji vodi u duhovnost je veoma složen.

Šri Činmoj: Put koji vodi u duhovnost nije složen. Samo postoje različiti putevi. Ako želite da odete u Rim iz nekog mesta u Evropi, možete to učiniti autom, brodom, možete otići avionom. Ako idete avionom, to je brže od najbržeg. Ali, ako uzmete brod, Bog zna koliko će dana to oduzeti. A ako ste dovoljno glupi da naprosto počnete da pešačite, onda nikad neće biti kraja putu!

U duhovnom životu postoje dva glavna puta do odredišta. Jedan put je duži od najdužeg; krivuda i vijugav je. To je put uma. Drugi put je put srca. Ovaj put je kraći od najkraćeg. Možemo da kažemo da je to put obasjan suncem.

Ako odaberete put uma, neprekidno će vas proganjati sumnja u sebe: “Da li radim ispravnu stvar?” Ili ćete uneti u svoj sistem sumnju drugih. Upitaćete se: “Šta oni misle? Da li oni kažu da sam na dobrom putu?” Ali ako sledite srce, uopšte nije tako. Tu je magnetska povezanost između Boga i vas. On je vaš najdraži Otac a vi ste Njegovo najdraže dete, stoga obojica koristite svoje sopstvene posebne magnete da bliže privučete jedno drugo.

Dr. Dejvis: Dakle, ja sam na pravoj stazi! Dobro je što sam došla da vas vidim. Bila mi je potrebna ova potvrda. Stvarno je začuđujuće. Neverovatno je. Počela sam da meditiram na srce zato što osećam da moram sačuvati čisto srce kako bih se zaštitila. Volim da isijavam mir, ljubav i radost, i volim da mi lice sjaji i zrači osmehom. Da bi moje lice to pokazivalo, moram tako da osećam iznutra. Pokušavam da održim svoje srce kao otvorenu posudu. U meni je mladalačka crta. Nastojim da se iznutra osećam mladom, živom i punom energije, i nadam se da to isijava.

Šri Činmoj: Ako svakog dana mislite o sebi kao o četvorogodišnjem ili petogodišnjem detetu, onda će vaš život obilovati jednostavnošću, iskrenošću i čistotom deteta.

Dr Dejvis: To o sebi mislim. Govorite mi stvari u pravom trenutku.

Šri Činmoj: Vaši kvaliteti kao u deteta uvek će inspirisati ostale. Samo prisustvo deteta daje inspiraciju. Kada dete uđe u prostoriju, donosi spontanu radost. A njegova radost je zarazna; ona ulazi u starije ljude koji se možda raspravljaju i svađaju.

Svako dete je novi san Boga, donoseći ljubav, samu ljubav. Kad Božiji San uđe u te starije ljude koji se raspravljaju i svađaju, oni moraju da budu tihi. Kada dete trči tamo-amo, ono ne gleda moje lice ili vaše lice da vidi koliko ste vi lepi ili kako sam ja ružan. Ono samo trči i deli svoju spontanu radost sa svima. Upravo vaše prisustvo zrači takvu vrstu ljubavi. Ne morate da gledate nekoga; samo treba da budete tu i ljubav se širi.

Dr Dejvis: To je divno. Moj suprug i ja smo uživali u vašem koncertu kad smo bili tamo. Bilo je čudesno videti vas kako svirate toliko mnogo različitih instrumenata. Ja nisam znala ni nazive nekih instrumenata.

Šri Činmoj: Ako ste slobodni ove srede uveče, imaćemo posebnu meditaciju kod P.S. 86. Oko 400 ljudi dolazi da meditira sa mnom. Zajedno se trudimo da podignemo svest čovečanstva putem naše tihe meditacije.

Dr. Dejvis: Potrudiću se najviše što mogu da dođem u sredu.

Šri Činmoj: Ako biste hteli da meditirate tri ili četiri minuta sa mnom lično na pozornici, ponudio bih vam moj poseban način meditacije.

Bolje je ne jesti dva sata pred meditaciju. Možete popiti šolju čaja ili neku tečnost, ali ukoliko uzmete čvrstu hranu, težina koju osećate uzrokovaće letargiju. Moramo da budemo dinamični kada meditiramo. Mir nije ništa drugo nego unutrašnji dinamizam. Kad smo u miru, možemo postići dvadeset stvari u jednoj sekundi u unutrašnjem svetu. Ako nismo u miru, nismo u stanju da postignemo ni jednu stvar za dvadeset sati.

Dr Dejvis: Primećujem da svi nose ležernu odeću. Da li je to važno?

Šri Činmoj: Odeća ima ogroman značaj. Kada policajac nosi svoju unuformu, svest uniforme ulazi u njega i on može da obavlja svoj posao efikasnije. Ako neko nosi vojnu uniformu, onda dobije vojnički duh. Kada košarkaški prvak nosi svoj dres, u njega odmah ulazi svest košarke. U suprotnom, možda bi razmišljao o svojoj porodici, supruzi, raznim drugim stvarima. Ali, čim obuče svoju unuformu, on misli o tome kako da pogodi koš i tome slično. Kad ove devojke obuku sari, odmah osećaju smirenost. One osećaju da ih nešto u njima inspiriše da vode duhovni život, život mira. Ako nose zapadnjačku odeću, možda na taj način neće biti inspirisane. Zato, bez obzira šta radimo, ako imamo uniformu, to će nam pomoći da uđemo u svest te stvari.

Dr. Dejvis: Čini mi da kada čovek kroči na duhovnu stazu, više ga napadaju loše stvari.

Šri Činmoj: Nekad se dešava da kad stupimo u duhovni život, neprijateljske sile nas više napadaju. Mi ulazimo u duhovni život da postanemo jedno sa Božijom Voljom. Tada nas sile napadaju i kažu: “Nećemo ti dozvoliti.” Bog nam kaže: “Ti sad želiš svesno da postaneš jedno sa Mnom. Onda dokaži da ti je potrebna jedino Moja Ljubav.” Stoga se molimo i meditiramo i Bog nas obasipa Njegovom Samilošću i Svojom Milošću da bi se borili protiv ovih neprijateljskih sila.

Prošli put kad ste nam rekli da ne možete da dođete na sastanak koji smo zakazali, imao sam takav osećaj o vašoj duši. Video sam u unutrašnjem svetu da je vaša duša želela da dođe. Rekao sam: “Kako to da um ne sluša srce i dušu?”

Dr Dejvis: Hteli ste da se vidimo onda kada mi je stvarno bilo potrebno da dođem. Ali bilo je poput bujice kriza kojima sam morala da se bavim. Zato, danas kad je moj asistent ušao i rekao: ”Šri Činmoj vas poziva, ali ja znam da ne možete da odete, “ rekla sam, “Ne, biću tamo.” Kad je spomenuo vaše ime, rekla sam da ću sve da otkažem.

Kad sam počela da praktikujem meditaciju, imala sam običaj da odem u knjižaru u kojoj su knjige o religiji i uzela bih knjige koje ste vi napisali. Saznala sam vaše ime kad sam bila u Džordžiji i Minesoti. Čitala sam vaše knjige, a nisam vas poznavala. Kad sam saznala da živite u Njujorku, bila sam veoma iznenađena. Rekla sam: “Šri Činmoj je u Džamajci, Njujorku! Nemoguće!” Mislila sam da bi čovek morao da ode na Himalaje da bi vas video.

Ovaj sastanak večeras je za mene duhovna hrana. Kad god počnemo da se trudimo da uradimo nešto sa duhom, pustimo da um preuzme i kažemo:”Da li radim pravu stvar? Da li treba da odustanem ili da nastavim?” Sastanak kao što je ovaj, kaže, “Radiš pravu stvar.” Sada imam potvrdu.

Dr. Dejvis : Mogu li da vam postavim pitanje o svećama i paljenju mirišljavih štapića?

_Šri Činmoj : Svaka stvar ima duhovno značenje. Tamjan nam daje čistotu, a plamen sveće predstavlja naš snažan unutrašnji plač. Poput plamena sveće, naša težnja ili unutrašnji plač se uzdiže visoko, više, najviše. Naš unutrašnji plamen ide naviše da dosegne sveprosvetljujuće unutrašnje sunce, a zatim ulazi u sunce i postaje jedno sa njim. Zato definitivno treba da koristite sveću kada meditirate. Kada pogledate plamen, osetite da on gori u srcu, ne u umu.

Dr Dejvis: Da li je boja važna?

Šri Činmoj: Koristite bilo koju boju koju volite. A opet, u svakoj duši jedna određena boja je dominantna. U vašem slučaju, nebesko plavo će vam dati mnogo više radosti nego neka druga boja. Moja omiljena boja je takođe plava. Značenje te boje je Beskonačnost. Plava predstavlja najlepše, duhovno prostranstvo. Premda je vaša glavna boja plava, možete da nosite odeću bilo koje boje. Slično tome, možete da izaberete bilo koji cvet da bi ga stavili na vaš oltar. Možda ćete želeti ružu, a meni će se više sviđati lotos.

Dr Dejvis: Lotos mi je omiljeni! Koristim lotos kao simbol mog života. Ranije sam počela da vam pričam da kad razmišljam o svom životu, kažem da imam koren u vodi.

Šri Činmoj: Moj najomiljeniji cvet je lotos.

Dr Dejvis: Ja sam izabrala lotos kao simbol mog života jer želim da se utvrdim u vodi sa fluidnim kretanjem oko mene. On ide duboko. Kažem ljudima da sam ga izabrala kao simbol mog života zato što želim da budem utemeljena u mojoj porodici i Bogu.

Šri Činmoj: Voda označava svest.

Dr Dejvis: Kad ujutru meditiram, idem blizu vode.

Šri Činmoj (dajući joj nekoliko knjiga): Za mene postoji samo jedna religija : ljubav prema Bogu. Vi možete da budete hišćanka, ja mogu da budem hindus, ali naša ljubav prema Bogu je jedina religija.

Deo III

SCA 135-147. Dana 24. aprila 1993. Šri Činmoj se sastao sa Raselom Vilsonom, koji je tada bio direktor osoblja Pododbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD za azijska i pacifička pitanja. Ovaj neformalni razgovor održan je u restoranu Annam Brahma u Kvinsu, Njujork.

Rasel Vilson: Želim da vam kažem kako sam osetio da moram da vas vidim. Pročitao sam jednu od vaših knjiga i neke od vaših pesama. Veoma su inspirativne. Osetio sam da mi je potrebno da vas vidim da bih od vas mogao da učim.

Šri Činmoj: Veoma sam vam zahvalan za vaše lepo pismo. Znam da praktikujete meditaciju nekoliko godina. Vrlo sam ponosan na vas – na iskrenost, bistrinu i blistavost vašeg uma i na iskrenu ljubav vašeg srca prema Bogu. Vaš je život čistote i samodajućeg jedinstva sa svetom težnje. Onih par minuta kad sam meditirao sa vama, video sam da ste vrlo prijemčivi. Primili ste ono što je božansko u meni želelo da vam ponudi. Zbog toga sam veoma srećan, veoma ponosan na vas i duboko sam vam zahvalan.

Rasel Vilson: Mogu da osetim vas u sebi, Guruđi.

Šri Činmoj: Onog trenutka kad sam ušao ovde i video vas, upravo sa prvim pogledom ušao sam u samu dubinu vašeg srca, u centar bića vašeg života.

Imate li neko posebno pitanje koje bi ste želeli da mi postavite? Želeo bih da budem na službi vama.

Rasel Vilson: Počastvovan sam, gospodine. Mogu da vas osetim toliko snažno da je teško pričati. Ali vrlo je prijatno i divno osećanje. Tražim unutrašnji mir, a osetio sam vrlo snažnu povezanost sa vama, ako bi me prihvatili, voleo bih da učim od vas.

_Šri Činmoj : Sve je uzajamno. Ne možemo da aplaudiramo jednom rukom; potrebne su nam dve ruke. Ovde takođe tražimo uzajamno prihvatanje naša dva srca. To prihvatanje možemo učiniti trajno prosvetljujućim i ispunjujućim ako možete da ostanete iznad vladavine zemaljski vezanog uma. Srce uspostavlja svoje jedinstvo na osnovu svoje unutrašnje čistote, lepote i božanstvenosti. Ali, s obzirom na to da ljudski um još nije prosvetljen svetlošću Odozgo ili iznutra, sklon je da sumnja u čistotu, lepotu i božanskog koje vidimo i osećamo unutar svog srca. Naš vlastiti um sumnja u sve što je božansko u nama.

Recimo da jednog dana rano ujutru, imate veoma duboku, uzvišenu meditaciju. Vaš um odmah može početi da sumnja u to. “Kako sam mogao da imam tako dobru meditaciju? To ne može da bude istina. Juče sam bio u političkom vrtlogu, suočavajući se sa mnogim ozbiljnim problemima. Kako je onda moguće da danas plivam u moru mira? “ Ali, srce će reći: ”Ne! Bez obzira koliko sam okupiran problemima spoljašnjeg sveta, u meni postoji nešto večno i besmrtno, što ostaje netaknuto.” Srce nam uvek donosi ohrabrujuću, inspirativnu i prosvetljujuću poruku Onostranog. Srce nas uvek podseća na to šta smo u istinu u unutrašnjem svetu, dok ljudski um sve vreme prosuđuje i kritikuje svoju sopstvenu vrlo ograničenu sposobnost.

Moja molba upućena vama je da kada se molite i meditirate, držite vrata svog uma potpuno zatvorena i pokušajte da iznesete na površinu svetlost koju imate u svom srcu. Soba vašeg srca je stalno ispunjena obilnom svetlošću, i stoga treba da nastojite da ostanete tamo što je više moguće. Potom, kada kucne Božiji Čas, unećete svetlost iz sobe svog srca u sobu svog uma, u koju tek treba uneti svetlost. Električar je doneo svetlo u sobu vašeg srca. On je tamo stavio žice i povezao ih je. Sad će isti električar otići u drugu sobu, sobu vašeg uma, i tamo će takođe doneti svetlo. U ovom slučaju, električar je vaša vlastita duša. Kad je soba vašeg uma takođe osvetljena, vaše srce i um mogu zajedno da rade.

Dok se bavite raznim svakodnevnim aktivnostima, morate da koristite um. Ali dok koristite um, molim vas pokušajte da vidite koliko je tu iskrenosti, koliko je jednostavnosti, koliko čistote. Svaki put kad osetite u svom umu prisustvo tih i ostalih božanskih osobina, vaš um postane prosvetljeniji. Na kraju ćete biti u stanju da unesete božanstvenost svog srca u svoj um, tako da će i vaš um takođe biti božanski prosvetljen.

Kad se ne bavite svojim svakodnevnim aktivnostima, kad se molite i meditirate molim vas pokušajte da sve vreme ostanete u sobi svog srca. Što više možete da ostanete u sobi svog srca, više ćete da uvećate svoju unutrašnju lepotu, unutrašnju čistotu i unutrašnju božanstvenost. Jedino pridajući svu važnost svom srcu u duhovnom životu možete biti iznutra srećan. Ako upravo sad ne možete da date sto posto važnosti svom srcu, onda pokušajte da mu date bar osamdeset ili deveset posto važnosti. Zatim, kad bude vreme, uzećete unutrašnje blago koje imate u sobi svog srca i stavićete ga u sobu sopstvenog uma.

Ako uzmete unutrašnje blago koje imate u srcu i unesete ga u svoj um, vaše srce neće patiti. Daleko od toga! U spoljašnjem životu ako uzmete nešto iz jedne sobe i unesete to u neku drugu sobu, onda ta stvar nije na svom prvobitnom mestu. Ali blago koje imate u srcu je beskrajno. Radost, mir, svetlost, ljubav, posvećenost Bogu i sve ostale božanske osobine koje imate unutar svog srca su bezgranične. Ako uzmete ljubav svog srca i unesete je u um, ta ljubav će se samo uvećati u vašem srcu. U svakom trenutku se puni posuda vašeg srca. Što više srce daje, više raste njegova prijemčivost, i više Božije Božanstvenosti može da primi i da zadrži.

Rasel Vilson: Kako da odem do srca?

Šri Činmoj: Nemojte osećati da morate da idete do srca. Samo osećajte da vi jeste srce. Mi upotrebljavamo izraz ‘vrt srca’. U vrtu našeg srca su sve naše božanske osobine. One su kao prelepo i mirisno cveće. Kao prvo, ponavljajte u sebi, “Ja sam u vrtu mog srca.” Pokušajte da vidite i da osetite svo prelepo cveće tamo. Potom kažite: “Ja sam vrt mog srca. Svo božansko cveće u vrtu moga srca je neodvojivo od mog sopstva.” Sve do sada uspostavljali ste svoje jedinstvo sa stvarnošću koju vidite u svom spoljašnjem životu. Ali sada želite da uspostavite svoje jedinstvo sa svojim najdragocenijim i najčistijim postojanjem, što je vaš unutrašnji život, život vašeg srca.

Kada meditirate, ako se desi da pogledate svoje rame ili koleno, molim vas da kažete u sebi: “ Ovo je moje srce.” Ako imate dobru misao tokom meditacije, onda smesta unutar te dobre misli pokušajte da osetite postojanje vašeg srca. Ali, ukoliko imate pogrešnu misao, netežeću misao, odmah je odbacite. Nemojte imati nikakve veze sa takvom vrstom misli.

(Duga pauza u tišini dok Šri Činmoj meditira.)

Vi imate veoma lepo srce. Ne laskam vam. Unutrašnji plač vašeg srca je vrlo iskren. Što više možete da plačete za Bogom i da lijete bujicu suza za Bogom, vaš spoljašnji život će moći više da blista i da se osmehuje. Vaše spoljašnje postojanje mora da se temelji na vašem unutrašnjem postojanju – ne obrnuto. Unutrašnje postojanje je kao seme. Seme je u vama, u samoj dubini vašeg srca-vrta. Stoga hajde da vidimo kako se seme razvija u biljku i zatim u ogromno drvo sa najlepšim cvetovima i najukusnijim plodovima.

Rasel Vilson: Guruđi, vaša filozofija je već inspiracija za mene. Imam jednu od vaših pesama u mojoj kancelariji. Tu pesmu pokazujem svima koji dođu kod mene. I kad god osetim da sam ljut ili uzrujan, pogledam je. Kad god se pojavi problem, prvo pročitam tu pesmu pre nego što se bavim problemom. Ona me vrati u fundamentalnu stvarnost – da ne možeš ništa da popraviš dok ne popraviš sebe. Pokazao sam tu pesmu svojoj supruzi, koja je fizioterapeut. Ona radi sa teško obolelom decom.

Šri Činmoj: Pogledaj njenu samilost! Neki od nas su fizički oboleli, ali mnogi od nas su mentalno oboleli. Kad ne volimo Boga, mi smo mentalno oboleli. Kad ne možemo da volimo Boga, kad ne možemo da radimo pravu stvar i ne želimo da postanemo osoba kakva treba da budemo, onda sigurno naše unutrašnje zdravlje nije tako dobro.

Rasel Vilson: Kad sam ugledao vaše lice na videu, nekako sam osetio da sam privučen vama. Ne mogu to da objasnim.

Šri Činmoj: To je magnetsko privlačenje srca. Unutrašnji plač vašeg sopstvenog srca je magnetsko privlačenje. Vaše srce me vuče ka vama a moje srce vas vuče ka meni. To je pesma jedinstva naših srca.

Rasel Vilson: Upravo ste mi pročitali misli, Guruđi. Vi znate koliko sam iskren. Mogu li da vas zamolim da blagoslovite moju burmu, koju stalno nosim. (Šri Činmoj drži burmu u ruci i blagosilja je.)

Rasel Vilson: Sa videa sam saznao, Guruđi, da ste bili vrlo bliski sa U Tantom.

Šri Činmoj: Čim me je ugledao, U Tant je video nešto u meni, a ja sam video nešto u njemu. Prvo što mi je rekao bilo je: “Ljudi mi govore tako lepe stvari o vama, i ja vidim da je to apsolutno tačno. “Zatim smo razvili istinsko prijateljstvo. On je bio budista, a ja potičem iz hinduističke porodice, ali kad iskreno prihvatimo duhovni život odemo iznad područja religije. Religija je kao kuća. Ja živim u svojoj kući, a vi u svojoj. Ali mi zajedno učimo u istoj školi, a ta škola je naša ljubav prema Bogu. Dakle, on je prevazišao svoju religiju, a ja sam prevazišao moju; naša jedina religija je bila naša ljubav prema Bogu. Bio je moj dragi prijatelj, odličan prijatelj. Vi takođe znate za moju ljubav i divljenje prema mom bratu, kongresmenu Gariju Akermanu.

Rasel Vilson: On to isto oseća.

Šri Činmoj: Godinama i godinama uživam u toplini njegove naklonosti. On je tako dobar prijatelj, brat. Svaki put kada pomislim na ime Gari Akerman, moje srce se odmah ispuni beskrajnom ljubavlju i beskrajnom zahvalnošću.

Rasel Vilson: Ja čak nisam ni znao da ste ga poznavali kad sam prvi put odlučio da vas vidim.

Šri Činmoj: Sve zavisi od Božijeg Časa. Kada kucne Čas, mi vidimo stvarnost, osećamo stvarnost i postajemo stvarnost. Tu pesmu sam komponovao pre mnogo godina u čast Garija Akermana. Sad će je moji učenici otpevati. Dolaze iz celog sveta da obeleže godišnjicu mog dolaska u Ameriku pre 29 godina. Oni su iz Velike Britanije, Francuske, Austrije, Japana i drugih mesta.

(Šri Činmojevi učenici pevaju pesmu posvećenu Gariju Akermanu.)

Šri Činmoj: Ja sam Garijev iskreni obožavalac.

Rasel Vilson: On isto oseća prema vama, Guruđi. To je neverovatno – stvarno zadivljujuće!

Rasel Vilson : Moram da vam kažem da ste čak i pre nego što sam vas upoznao, doprli do mog života vašom briljantnom poezijom i filozofijom. Znao sam da ste vi nešto sasvim posebno i želeo sam stvarno da učim od vas. Ali osetio sam da to ne može da se ostvari a da vas ne upoznam. Zahvalan sam vam što imam čast da vas vidim. Samo želim da vam kažem koliko se divim vašoj briljantnosti i koliko ste dotakli moj život.

(Sledi duga pauza u kojoj Šri Činmoj meditira sa Raselom Vilsonom. Potom mu Šri Činmoj daje nekoliko svojih knjiga – za njega i njegovu suprugu, Lori.)

Šri Činmoj: Da li igrate tenis ili se bavite nekim drugim sportom?

Rasel Vilson: Bio sam u nacionalnom timu za mačevanje, a sada sam predsednik Komisije sudija u mačevanju za Sjedinjene Države. Deset godina svog života proveo sam kao profesionalni mačevalac, ali više se tim ne bavim. Sada mi, nažalost, pokušaji da se reše “nuklearni problemi” u Severnoj Koreji i prekid vatre između Pakistana i Indije oduzima najviše vremena. Nemam mnogo vremena za mačevanje, ali to je divan sport. Kao neko ko je bio u nacionalnom timu, mogu da vam kažem da takve stvari koje vi radite daju toliko mnogo inspiracije ljudima koji pokušavaju da dosegnu svoje ciljeve.

Sri Chinmoy: I am trying to be of service to mankind. Our philosophy is that physical fitness and spiritual activities must go together. We do not aim to become world champions, but we want the body to be fit. Only then will we be able to hold the message of the spirit when it enters into the body. The physical body has to be in perfect condition in order to execute the will of the soul. To be a champion is not the goal of our life; our goal is to become a good instrument of God in anything that we do.

Bilo je vreme kad su vaši roditelji bili vaš svet. Onda su vaš grad, vaš velegrad, vaša pokrajina i država postali vaš svet. Sada je čitavo čovečanstvo postalo vaše sopstveno. Čovečanstvo je postalo vaša braća i sestre. Vi osećate da su sve zemlje kao grane jednog drveta - života. Gledate u drvo-života i vidite da jedna grana nije dobro. Osećate da je vaša obavezujuća dužnost da sredite tu granu tako da drvo može da bude savršeno. Onda vidite da neka druga grana stvara probleme, i s ljubavlju svog srca idete tamo. Kada god vidite nedostatak u drvetu, vaše srce odlazi tamo da tu granu učini savršenom. Zbog toga sam veoma ponosan na vas, veoma.

Rasel Vilson: Bez duhovnog zadovoljstva, vrlo je teško obavljati taj posao.

Šri Činmoj: Ako imate unutrašnju staloženost i unutrašnju radost, onda možete da služite čovečanstvu srećno i radosno. Ali ako unutra postoji samo jalova pustinja, nemoguće je da radosno dajemo. Možemo da dajemo samo ono što imamo. Ako imamo radost, mogu da vam budem na službi. Ali ako iznutra nemam ništa da dam, šta ćete onda moći da primite od mene? Možda ću moći da vas zavaravam dan ili dva, ali na kraju ću biti uhvaćen i vi ćete me odbiti.

Došao sam na ovaj svet da volim svet i da postanem jedno sa svetom. Ako služim vama, a vi moje služenje primate sa ljubavlju i naklonošću, onda ja dobijam isto toliko radosti kao i vi od mene. Tada davalac i primalac nude jedan drugom istu radost. Ako vam dam osmeh i vi ga primite sa radošću i ljubavlju, vaša i moja radost su jednake. Tako su davalac i primalac na istom nivou. U ovom trenutku mojom desnom rukom stavljam nešto u levu ruku; sledeći put moja leva ruka će staviti nešto u desnu ruku. Dakle, davalac i primalac uvek idu zajedno.

Danas smo zajedno meditirali. Ali morate da znate da ja nisam Guru. Postoji samo jedan Guru, a to je naš Gospod Voljeni Svevišnji. On je vaš Guru, moj Guru, Guru svih nas. Samo u ovoj određenoj oblasti, duhovnosti, možda znam malo više od vas, upravo kao što vi znate beskrajno više od mene u oblasti politike. Ukoliko želim da naučim politiku, moram da dođem kod vas. Jedino što se radi o tome da ja ne želim da naučim taj predmet – ona je izvan mog razumevanja!

Rasel Vilson: Tu smo obojica, Guruđi !

Šri Činmoj: Za mene, politika je vrlo često puna konfuzije, a ja nastojim da budem dalje od konfuzije. Ali, moramo da pokušavamo da političkom svetu takođe donesemo prosvetljenje. Politiku ne razumem, ali pojedince koji uče taj predmet volim. Zbog toga se sastajem sa političkim liderima i družim se sa njima. Nadam se da će jednog dana moja ljubav prema onima koji uče politiku ući u tu oblast koju proučavaju.

Napisao sam nešto o politici i duhovnosti što je izašlo u jednom indijskom časopisu. Tamo sam rekao da budući da je politika jedna grana života, ne možemo da je odbacimo. Ako možemo da unesemo duhovnost u politiku, politika može da odigra veoma značajnu ulogu u ispunjavanju Božije Volje. Kada lider neke zemlje kaže nešto, čak i ako ga ljudi ne vole, njegove reči imaju ogromnu težinu. A ako donosi prave odluke, može da ponudi toliko mnogo prosvetljenja svojim sunarodnicima i svetu. Molimo se Bogu da učini da politički lideri budu prijemčivi za Njegovu Volju tako da ovaj naš svet može da postane savršeni vrt za Boga Baštovana da ga neguje. Mi se molimo i molimo Bogu da učini da političari budu duhovni tako da u svakom trenutku mogu da ponude prosvetljenje svetu u celini.

Rasel Vilson: Guruđi, imam veoma teško pitanje da vam postavim. Zašto, u Indiji, za koju neki veruju da je centar religije i gde duhovnost igra tako važnu ulogu, ima toliko mnogo nesloge i napetosti?

Šri Činmoj: Pošto sam ja Indijac, u stanju sam da odgovorim na to pitanje. Nekada davno, Indija je bila zemlja mira. Sada su stalno prisutne svađa i borba. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan. Bog nam je dao slobodu a mi je zloupotrebljavamo. Svakog trenutka, mi kao ljudska bića, možemo da odaberemo da radimo pravu stvar ili pogrešnu stvar. Mogu da ustanem rano ujutru i da se molim i meditiram da postanem dobra osoba, ili mogu da spavam do deset ili jedanaest sati i da ustanem kad je prekasno i da odem na posao. Možda sam šest meseci primao svetlost Odozgo i moja iskrenost, moj integritet i moja ljubav prema Bogu me je primorala da ustanem rano ujutru da meditiram. Ali nakon šest meseci prestao sam da težim i da mislim na Boga, tako da više ne ustajem rano da se molim i meditiram. Na spoljašnjem planu ista sam osoba, ali u unutrašnjem životu sam se promenio.

U davnoj prošlosti, političari su imali običaj da idu kod duhovnih Učitelja za blagoslove i prosvetljenje. Jedan od najvećih indijskih junaka, Šivađi, odlazio je svom duhovnom Učitelju i govorio je: “Molim te da me savetuješ.” Onda je Šivađiju dosadila njegova zemlja i politika. Rekao je: “Sve je to korupcija. Više je ne želim.” Ali njegov duhovni učitelj ga je prisilio da ostane u politici. Rekao je: “Ako odustaneš, ko će onda preobraziti ovaj svet? Ostani na svom položaju, ali samo misli na mene. Svevišnji u meni će voditi zemlju u tebi i kroz tebe.”

Bilo je vreme kada je Indija imala ravnotežu i mir uma. Ali Indija nije bila zadovoljna sa svojim unutrašnjim mirom i ravnotežom. Želela je da se takmiči sa Amerikom. Nažalost, Indija je počela da gubi svoju duhovnost kad je ušla u svet takmičenja. Jedno je zadržati svoju sopstvenu visinu a onda dati ono što imaš i primiti ono što neko drugi ima. Ali Indija je, umesto da održi svoju prvobitnu čistotu i božanstvenost, postala gramziva i počela da mari više za spoljašnjim bogatstvom. Želela je da postane bogata kao Amerika, i više nije pridavala toliko mnogo važnosti svom unutrašnjem bogatstvu. To je bila najveća greška Indije. Ako mi Bog nešto da, treba to da čuvam. Potom, kada kucne čas, Bog će mi dati nešto drugo zato što je zadovoljan sa mnom. Ali, ako odbacim ono što mi je Bog dao i plačem jedino za nečim drugim, napustiće me unutrašnji kvaliteti koje sam nekada imao i biću prosjak. Indija je trebalo da ostane zahvalna Bogu za ono što joj je Bog dao. Umesto što je pokušavala da kopira Zapad, trebalo je da sačuva svoje sopstvene božanske kvalitete. Ali kad je počela da mari manje za svoje unutrašnje bogatstvo, a više za spoljašnje, tada je moja Majka Indija počela da gubi nešto veoma vredno.

Nešto slično se sad dešava u bivšem Sovjetskom Savezu. Predsednik Gorbačov je bio odgovoran za buđenje svesti Sovjetskog Saveza. Pošto je probudio ljude u Sovjetskom Savezu, rekao je: ”Spavali smo mnogo godina i upravo smo se probudili. Zato, krenimo odmah polako, sigurno i nepogrešivo prema našem odredištu. Zatim, kada dođe vreme, i budemo imali više sposobnosti, marširaćemo, a kasnije ćemo trčati.” Ali ljudi nisu slušali. Postali su veoma pohlepni i želeli su da budu isti kao Zapad. Želeli su da trče od samog početka, čak i ako nisu imali sposobnost. Stoga su izabrali nekog drugog političara koji je obećao trenutne rezultate. Svi mi želimo da imamo instant ostvarenje – poput instant kafe. Želimo da imamo sve za tili čas.

Potrebno je par godina da dete nauči da hoda. Ako kažem tom malom detetu da može da trči isto tako brzo kao njegov stariji brat, dete će biti inspirisano da pokuša. Ali, nažalost, samo će slomiti nogu. Majka će uvek reći svom detetu: “Ne, idi polako. Tvoj brat ima pet godina a ti imaš samo jednu. Kako možeš očekivati da ideš uporedo sa bratom?”

Rasel Vilson: Mogu li da vam postavim još nekoliko pitanja o meditaciji? Kad je najbolje vreme da se meditira, i koliko dugo treba da meditiram?

Šri Činmoj: Postoje dva perioda u toku dana koja su najvažnija. Prvi je kad ustanete ujutro, pre nego što uđete u huku i buku života. Zatim, uveče, kad je sve mirno i tiho, desetak minuta pre nego što odete na spavanje možete da prizivate univerzalni mir u svoj sistem.

Kad meditirate rano ujutru, to je kao da zarađujete duhovnu platu. Meditirate petnaest minuta ili pola sata i stavljate duhovno bogatstvo koje primate u džep svog srca.Zatim, tokom dana ako morate da razgovarate sa nekim kolegama koje se svađaju i prepiru i obuzeti su svetom zbrke, možete da izvučete nešto od mira, ljubavi i svetlosti koje ste stekli rano ujutru i da im date. Kao što uzimate novac iz svog džepa, tako možete iz džepa svog srca da uzmete duhovno bogatstvo i da ga ponudite. Tako koristimo naše duhovno bogatstvo da stvorimo svetski mir.

Takođe je dobro ako možete da meditirate svakog sata u toku dana. To ne mora da bude tačno u sat. Samo da odvojite minut ili dva minuta svakog sata da bi mislili na Boga i pričali sa Bogom. Niko neće znati šta radite. Na spoljašnjem planu možete da pričate sa kolegama, ali u sebi razgovarate sa Bogom. Možete samo da ponavljate Božije Ime. Možete da kažete “Bog” ili “Svevišnji” ili bilo šta što vam se dopada. Oni koji slede naš način života koriste izraz “Svevišnji”. Kada kažem “Svevišnji”, odmah više osećam prisnu unutrašnju povezanost sa Bogom – isto onako kako se dete oseća prisnijim kad svog oca zove “tata” umesto “Otac”. Ali možete da Ga zovete kako vam se sviđa kad se molite ili meditirate.

Rasel Vilson: Da li preporučujete da se meditira otvorenih ili zatvorenih očiju?

Šri Činmoj: Oči bi trebalo da budu poluotvorene. Ako oči držite širom otvorene, često je prisutna ogromna napetost. Sa druge strane, ako su vam oči zatvorene, možete da zavaravate sebe. Možete da mislite kako meditirate kada ste zapravo u svetu letargije i sna. Možete da mislite da ste meditirali deset minuta kad ste najveći deo tog vremena spavali. Nije reč o tome da morate da meditirate tačno utvrđenu dužinu vremena. Ne! Ono što je važno je da meditirate dok ne dobijete mir uma, dok ne osetite da su ljubav, radost i čistota ušle u vaš sistem i potpuno ga ispunile.

Ako su vam oči poluotvorene, imate kontrolu nad unutrašnjim svetom kao i nad spoljašnjim. To zove lavlja meditacija. Ja kažem mojim učenicima da meditiraju poluotvorenih očiju tako da mogu savršeno da komuniciraju sa oba sveta. To je najsigurniji način

Deo IV

SCA 148-152. Ova pitanja postavila je gospođa Noemi Kovanda, supruga češkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama, tokom sastanka sa Šri Činmojem u restoranu Annam Brahma 13. juna 1994. godine.

Gospođa Kovanda: Moram da vam kažem da nam je naša beba svakim danom sve veća radost. Kad bih mogla da osetim to što ona oseća!

Šri Činmoj: Svakog dana vam donese iznenađujuće novu radost. Vaš sin je prelep cvet, prelepa ruža sa veoma mnogo latica, i svakoga dana cveta laticu po laticu. Svakog dana novi cvet cveta u vrtu njegovog srca; u svakom trenutku dana i noći njegove latice cvetaju.

Ako želite da osetite ono što on oseća, možete da meditirate na njegovo srce, naročito kada spava.

Gospođa Kovanda: Želim da vas pitam kako treba da meditiram, imajući u vidu bebu.

Šri Činmoj: U ovoj fazi, dok je još mala beba, bolje vam je da se molite. To će biti efikasnije i plodonosnije nego ako meditirate. Kad mu bude šest ili sedam godina, možete početi da se koncentrišete i meditirate na njega. Ali sada mislim da je uputno da se samo molite za sve ono što želite da ima. Svakodnevno posmatrate koliko on ima dobrih osobina. Stoga možete da se molite Bogu da uveća te dobre osobine. Kroz vaše molitve, dobre osobine koje već vidite u njemu možete pokušati da uvećate. A opet, ako vidite određene osobine koje nema ali osećate da treba da ima, možete da se molite Bogu da mu ih podari. Možete zamoliti Boga da uveća dobre osobine koje već ima.

Zajedno sa vašim drugim molitvama za vaše najslađe dete, molim vas da se molite za još dve stvari: mir i blaženstvo. Molite se Bogu da mu glava bude preplavljena mirom, a srce ljubavlju. Možda je detetu teško da shvati Blaženstvo, ali ljubav može lako da shvati. Mnogo voli svoju majku i oca. Čim vidi vas ili svog oca, oseća ogromnu, bezgraničnu ljubav. Blaženstvo dolazi od ljubavi. Ako postoji ljubav, tu je blaženstvo.

Dok se molite za vaše dete, postoji još jedna stvar koju možete da uradite. Molim vas, pokušajte da zamislite da dete udiše i izdiše. Čim počne da udiše, možete započeti sa molitvom; a kad se oslobađa daha, treba da završite molitvu. Morate da se molite veoma brzo. Ponekad kad ga držite u svom krilu ili na ramenu ili veoma blizu sebe, bićete u stanju da osetite ili da ga čujete kako diše, i možete da uskladite svoju molitvu sa njegovim disanjem. Ali čak i ako se vaša imaginacija tačno ne podudara sa vremenom kada udiše i izdiše, nema veze. Vaša imaginacija ima svoju sopstvenu stvarnost. Kroz nekoliko dana bićete u stanju da razvijete sposobnost da sinhronizujete vašu molitvu sa njegovim disanjem. To će vam biti najefikasniji način da se molite za sve ono što želite za njega.

Mrs. Gospođa Kovanda: Šta bi trebalo da učinim za supruga?

Šri Činmoj: Svakako možete da se koncentrišete i meditirate za svog supruga i za sebe. Za supruga, možete da se koncentrišete ili da meditirate u vašem srcu ili između i malo iznad obrva, gde je treće oko. Možete da radite sve što dolazi prirodno. Rano izjutra, kad treba da ode na posao, dobro je ako možete da se koncentrišete na njega. Vaša moć koncentracije će ući u njega i biće mu od pomoći tokom dana. On obavlja toliko mnogo važnih stvari, i ne može da se sve vreme najsnažnije koncentriše. Kada u njega uđu buka i metež političkog sveta, uz moć koncentracije koju mu vi nudite biće u stanju da se najsnažnije koncentriše i najintenzivnije fokusira na ono što radi.

Krajem dana, kad se vrati kući umoran i iscrpljen, unoseći čitav politički svet u vaš stan, tad možete da meditirate da ga ispuni mir. Kad se on očajnički trudi da iz svog uma izbaci politiku i jedino želi da ima ljubav svoje supruge i deteta, to je vreme kad ćete da meditirate za mir. Tada nema politike, nema uma; sve je srce. Stoga je koncentracija potrebna da mu pomogne u kancelariji tokom dana, a meditacija je potrebna kada se vrati kući tako da može da ima sav mir, svu ljubav i svu radost sa svojom porodicom.

Mrs. Gospođa Kovanda: Veoma mi je teško da se molim za bilo šta drugo sem zdravlja zato što je zdravlje toliko važno. Osećam se sebičnom kad se molim za nešto drugo.

Šri Činmoj: Radite apsolutno ispravnu stvar. Kad se molite za zdravlje, molite se ne samo za fizičko telo već takođe i za um, vitalnu energiju, srce i sve. Ako nemate dobro zdravlje, ako patite od glavobolje ili stomačnih ili nekih drugih tegoba, kako ćete onda biti srećni? Vaš um će biti obuzet samo bolom; srce će vam se slamati. Najbolje je moliti se najpre za zdravlje. Kasnije, možete da se molite za druge stvari koje biste voleli da imate.

Gospođa Kovanda: Da li treba da se molim u sebi ili naglas?

Šri Činmoj: Uvek je bolje moliti se naglas. Ako izgovorite glasno, “O Bože, molim te da me blagosloviš dobrim zdravljem. Podari mi ljubav, radost i mir,“ onda će vaš fizički um biti ubeđen. Ne treba da se molite toliko glasno da se sruši plafon! Premda potičem iz hinduističke porodice, volim i muslimane takođe, i osećam da su oni moja braća. Ali kad se oni mole u džamiji, mole se tako glasno da ih možete čuti sa velike razdaljine. Mi hindusi osećamo da sve dok svojim ušima možemo da čujemo svoju molitvu, ubeđeni smo da se molimo i to je dovoljno.

Dok se molite, koristite reči: “O Bože, daj mi ovo, daj mi ono. Uradi to i to za mene.” Tada možete da govorite umereno brzo – onako kao što sad pričamo. Molite se dovoljno glasno da čujete sebe i brzinom koju normalno imate kada razgovarate. Ali kada je reč o meditaciji, trudite se da budete bez reči ili bilo kojih misli uopšte; pokušajte da zadržite prazan um. Svaku misao ili ideju koja uđe u vaš um morate da utišate. Ako ne možete da je utišate, onda pokušajte da usporite njenu brzinu. Ako neki tok misli vrlo brzo ulazi u vas i ne možete da ga potpuno zaustavite, bar pokušajte da ga usporite. Na kraju možete pokušati da ga utišate. Takođe, da biste utišali um, dobro je ako možete da zamislite nešto veoma mirno, kao što je ogromno nebo u rano jutro ili sunce koje zalazi uveče. Ili, možete pokušati da osećate da ste na dnu mora, ili na vrhu Himalaja.

Dok se molite, razgovarate sa Bogom, a Bog vas sluša. Dok meditirate, Bog govori, a vi slušate. Dok se molite, vaša molitva se uzdiže visoko, više, najviše. Potom, dok meditirate, u vas ulaze Božija Ljubav, Svetlost, Mir i Blaženstvo. To je razlika između molitve i meditacije.

Postoji i druga razlika. Kad se molite, pokušajte da osetite da ste potpuno bespomoćni. Morate da se molite kao prosjakinja koja traži milostinju: “Bože, daj mi to.” I morate iskreno osećati da vam je očajnički potrebno to nešto za šta se molite. Morate osećati da će se ceo vaš svet srušiti ako to ne dobijete. Ako vaša molitva nije ispunjena, bićete apsolutno beznadežni.

Sa druge strane, kad meditirate, morate osetiti da ste princeza, ili kraljica, ili najdraža Božija ćerka, sa beskrajnim bogatstvom u srcu. Kada meditirate, iznosite na površinu vašu sopstvenu božanstvenost i unutrašnje bogatstvo – vaš sopstveni unutrašnji mir, unutrašnje blaženstvo, unutrašnju ljubav, unutrašnju radost. Vi ne izmišljate te stvari; one vam pripadaju, i vi ih otkrivate.