Deo I

SCA 1-8. 25. Juna 1994, Šri Činmoj je zatražio od učenika koji su bili na njegovom putu dvadest pet godina da mu postavljaju pitanja.

Pitanje: Kako možemo učiniti da naš unutrašnji život ispuni sve naše potrebe kad je naša unutrašnja sposobnost još uvek tako ograničena?

Šri Činmoj: Dete ima jedan dolar, i tim dolarom može da kupi malu igračku. Ali ako je to isto dete zadovoljilo svog oca na različite načine privrženošću, ljubavlju i radošću, onda otac smesta daje detetu dovoljno novca da kupi deset različitih igračaka, ili on sam kupi toliko mnogo igračaka koliko je potrebno da bi udovoljio detetu i da bi dete učinio srećnim. To se dogadja u našem spoljašnjem životu.

Slično se dešava i u unutrašnjem životu. Ako je učenik udovoljio Učitelju na različite načine i ukoliko je Učiteljeva vera u tog učenika izuzetno snažna, Učitelj će učiniti sve što je u njegovoj moći da mu pomogne. Ako učenik ima stalnu veru u Učitelja, Učitelj ima izuzetnu priliku da uveća unutrašnje sposobnosti tog učenika.

Učitelj će uvek imati beskrajno više vere u učenike nego što ikada učenici mogu imati u Učitelja. Nijedan moj učenik nikada neće imati istu količinu vere u mene koju ja imam u njega ili nju, pogotovo ako je to jedan od mojih odabranih učenika. U jednom razredu uvek ima dobrih i loših učenika. Slično tome, medju onima koji slede našu stazu definitivno ima nekih veoma dobrih učenika. Ti odabrani učenici moraju stalno da osećaju da vera koju imaju u Učitelja a takodje i vera koju imaju u sebe nije ništa u poredjenju sa Učiteljevom verom u njih.

Koji je razlog? To je zbog toga što Učitelj vidi u njima Boga koji raste i razvija se. Kada ih gleda, on vidi svoju sopstvenu najvišu božansku stvarnost. On uvek vidi unutrašnje sunce u odabranim učenicima, i on zna da će svakako doći vreme kada će njihovo unutrašnje sunce izaći na površinu i prosvetliti im um, vital i fizičko.

Ali učenici nemaju istu vrstu vere u Učitelja. Njihova vera je kao slaba. U ovom trenutku imaju veru ili zamišljaju da imaju neku vrstu vere. Ali sledećeg trenutka, kad um izadje na površinu i zamrači im srce, nestala je. A kad nema vere u Učitelja, Učitelj ne može da uveća njihove unutrašnje sposobnosti.

Najbolji način da učenici uvećaju svoju veru u Učitelja je da zamisle Učiteljevu veru u njih. Trebalo bi da zamisle da je Učiteljeva vera u njih uzvišenija od najuzvišenije i da su oni vrhunski odabrani instrumenti. Postoje milioni i milijarde ljudi na Zemlji. Učenici moraju da se zapitaju zašto su oni sami odabrani da ponesu Učiteljev pobednički barjak. Oni moraju da upotrebe svoju maštu, koja je stvarnost sama po sebi, da osećaju beskrajnu veru koju njihov Učitelj ima u njih. Na taj način, uvećavajući sopstvenu veru u Učitelja, učenici mogu svakog dana da povećaju svoje unutrašnje sposobnosti. To nije samo moguće već je neminovno.