Pitanje: Zar nije ljubav između deteta i majke često posesivna?

Šri Činmoj: U početku, majka ne dopušta nikome da dotakne njeno dete, samo prijateljima, rođacima i dragima je dopušteno da dodirnu ili pomiluju dete. Majka je je odbojna, jer oseća da je dete njeno vlasništvo i da može da izgubi svoju lepotu ako ga pomiluju ili dotaknu. Ali, šta je unutar ovog straha? Njena neprosvetljena ljubav prema detetu. Da je njena ljubav apsolutno prosvetljena, odmah bi pomislila sledeće: „ Ja sam majka ovog deteta. Neka ga i drugi cene. Ono je Božje stvorenje i Bog mi ga je dao. Pa neka Božja deca takođe cene svog malog brata“.

Posle četiri, pet godina, majka odvodi dete u obdanište. Opet, ona se oslanja na one koji imaju istu ljubav prema detetu, ali sad ima nešto više prosvetljenja. Ona dozvoli detetu da ide u školu i da počne da uči. Onda mu dozvoli da ide u srednju školu, fakultet i tako dalje.

Za malo dete od sedam ili osam godina, majka je ceo njegov svet. Ljubav je njegova majka i ništa drugo. Nekoliko godina kasnije, on se igra i peva sa svojim prijateljima iz mesta, pa misli da je ljubav to mesto. Onda, dok uči u školi ili na koledžu, oseća da je to njegova provincija ili zemlja, i onda dođe dan kad oseti da nije samo pripadnik svoje nacije, već internacionalan. I ide još više i dublje dok konačno ne oseti da je univerzalan. Počeo je voleći svoju sopstvenu fizičku majku. Onda je postepeno proširio svoju ljubav do univerzalne Majke, koja otelotvoruje celu tvorevinu.