Autorov uvod: ljubav, posvećenost i predanost

Ljubav je delovanje. Posvećenost je praksa. Predanost je iskustvo.

Ljubav je ostvarenje. Posvećenost je otkrovenje. Predanost je ispoljavanje.

Ljubav je smisao života. Posvećenost je tajna života. Predanost je Cilj života.

U svojoj ljubavi, vidim Boga Majku. U svojoj posvećenosti, vidim Boga Oca. U svojoj predanosti vidim Boga Majku i Boga Oca zajedno u jednom telu.

Ljubav bez posvećenosti je besmislenost. Posvećenost bez predanosti je jalovost.

Ljubav sa posvećenošću je početak mog putovanja. Posvećenost sa predanošću je završetak mog putovanja.

Volim Svevišnjeg zato što sam došao od Njega. Posvećen sam Svevišnjem zato što žudim da Mu se vratim. Predajem se Svevišnjem jer On živi u meni i ja živim u Njemu.

— Šri Činmoj

Deo 2: pitanja i odgovori

Pitanje: Šta je ljubav?

Šri Činmoj: Postoje različite vrste ljubavi: životinjska ljubav, ljudska ljubav i božanska ljubav. U životinjskoj ljubavi vidimo, osećamo i postajemo instrument uništenja. Životinjska ljubav je drugo ime za neprosvetljenu, mračnu, tamnu strast. Životinjska ljubav nije ljudska ljubav, ali ako se ljudska ljubav ne preobrazi ili ne pročisti božanskom svetlošću, postoji velika šansa da je natkrili životinjska ljubav. To je zato što životinjsko još uvek postoji duboko u nama. Svako ljudsko biće ima u sebi životinjske osobine i božanske osobine. U svakom trenutku nas vuče ili nešto božansko ili nebožansko. Nebožansko je u ovom slučaju životinjska ljubav.

Sa ljudskom ljubavlju moramo da budemo izuzetno oprezni, jer je ljudska ljubav vrlo ograničena. U ljudskoj ljubavi postoji velika šansa da nas zarobi uživanje. U ljudskoj ljubavi praktično nema šanse da proširimo svoju božansku svest. Istinska ljudska ljubav, čak i ako nije duhovna, sadržavaće neke psihičke emocije u sebi. Ove emocije će pokušati da nam pokažu da ljubav ne bi trebalo da vezuje ili da se nameće. Međutim, u ljudskoj ljubavi uvek osećamo da nas druga osoba ne želi ili da joj nismo potrebni. Uvek postoji neki strah ili mržnja u ljudskoj ljubavi. U slučaju ljudske ljubavi prema duhovnom Učitelju, mi osećamo da nam je potrebna njegova ljubav, ili da je želimo, ali da je ne dobijamo na način na koji to zaslužujemo. Ljudska ljubav, kao što svi znaju, završava se frustracijom, a nakon frustracije dolazi uništenje. Ljudska ljubav se završava tako što izgubimo svoj slatki osećaj jedinstva sa drugom osobom i tako što izgubimo svoju božansku stvarnost.

Božanska ljubav ne postavlja nikakve zahteve. Ona je spontana i neprestana. Ona je neograničena na svaki način. Ona je kao Sunce. Sunce je za sve. Svi mogu da koriste sunčevu svetlost, ali ako držimo zatvorena vrata i prozore, šta Sunce može? Božija božanska Ljubav bi trebalo da deluje u ljudskoj ljubavi. Ali, ako ne marimo za božansku ljubav koja teče oko nas ili želi da teče u nama, onda ta božanska ljubav ne može da deluje u nama.

Ljudska ljubav vezuje, ali pre nego što nekog veže, ona je već sama vezana. Božanska ljubav prosvetljuje, ali pre nego što nekog prosvetli vidimo da je već sama već prosvetljena. Božanska ljubav počinje svesnim znanjem o nekoj uzvišenijoj stvarnosti. Ona je naše neprestano uverenje u neku visoku, vrlo visoku istinu. Božanska ljubav nas u svakom trenutku prosvetljuje i u tom prosvetljenju vidimo potpuno ispunjenje.

Bog je sama Ljubav; Bog i Božija Ljubav se nikad ne mogu razdvojiti. Bog je najviši i najmoćniji zbog Svoje Ljubavi. Međutim, ljudska ljubav prosto ubija Božju božansku Ljubav. Ljudska ljubav je bila toliko zloupotrebljena da se Božija božanska Ljubav ugušila. Mi koristimo samo našu ljudsku ljubav koja sputava, i mislimo da je to naše stvarno dostignuće ili ispunjenje. Ali, na kraju našeg putovanja, vidimo da je sve to frustracija, da je sve uništenje.

Sama priroda ljudske ljubavi je da se veže samo za jednu osobu i da odbija sve ostale, prihvati i odbaci, prihvati i odbaci. Ali u božanskoj ljubavi, koja je neograničena i beskonačna, pitanje prihvatanja i odbacivanja se uopšte ne postavlja. U božanskoj ljubavi ne postoji prisvajanje – već samo osećaj jedinstva. Ovo jedinstvo može ući u životinju, u cvet, u drvo ili čak i u zid. To nije kao kod ljudske ljubavi kad jednog dana želimo da prisvojimo jednu osobu, sutra dve osobe, prekosutra tri. Kad gajimo božansku ljubav prema nekome, automatski u tom trenutku postoji i nerazdvojivo jedinstvo. Nije potreban most, prosto postajemo jedno. Zaljubljenik postaje voljeni, saznavalac postaje saznano, tragalac postaje jedno s Učiteljem.

Božanska ljubav nam kaže da smo veći od najvećeg, prostraniji od najprostranijeg, kaže nam da je naš život beskonačno važniji nego što zamišljamo. Božanska ljubav znači neprestano prevazilaženje, ne samo ljudskih granica, već i Božjeg sopstvenog Ostvarenja u nama.

U božanskoj ljubavi rastemo. Božanska ljubav, ljubav duše, oslobađa i proširuje našu svest. Ljubav znači jedinstvo božanskog, jedinstvo stvarnosti, jedinstvo individualne svesti sa neograničenom svešću. Kad uđemo u Univerzalnu Svest pomoću svoje meditacije, tada ne razmišljamo o ljudskoj ljubavi. Samo mislimo na božansku ljubav i jedinstvo. Ako imamo nešto sićušno, poput malog noža, njime ne možemo da sečemo nešto veliko. Ali, ako imamo veoma veliki nož, onda njime možemo da sečemo nešto veliko. U duhovnom životu je isto tako, instrument koji sad koristimo je naša vrlo ograničena svest. I zato smo ograničeni u svojoj ljubavi. Ako, međutim, budemo koristili drugi instrument koji je veoma veliki, ako budemo koristili univerzalnu Svest, naš kapacitet za božansku ljubav postaće neograničen.

Božanska ljubav će doći od duhovnog Učitelja, od Boga ili iz naše sopstvene meditacije, ali samo kad je ne očekujemo. Dete očekuje cent, ili deset centi, ili dvadeset pet centi od svog oca. Više od toga je izvan njegovih očekivanja. Ako bude stalno očekivalo od oca, otac će mu dati, ali će dati samo koliko dete očekuje. Ali, ako dete oseća da je njegovo sve što je i očevo, ako samo želi da udovolji ocu, onda će otac kad se penzioniše ili kad bude osetio da je dete zrelo da to dobije, dati detetu celo svoje bogatstvo.

Kad ništa ne očekujemo od Boga, Bog će nam dati sve. On će reći: „Ja sam taj koji ti daje beskrajnu Ljubav. Kako to da moja deca imaju vrlo ograničen kapacitet, vrlo ograničena dostignuća?“ Pa da bi dokazao da su On i Njegova deca jedno, da smo mi Njegovi vredni instrumenti ili predstavnici, On će nam dati Njegov beskonačan Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Kad neko postane bezuslovno predan Učiteljevoj volji, koja je isto što i Božija Volja u slučaju ostvarenih Učitelja, onda dobije beskrajnu ljubav, božansku ljubav. Sve će doći u obliku ljubavi. Dobićemo mir, ali će on doći u obliku ljubavi i ovaj mir ćemo ponuditi čovečanstvu kroz ljubav. Upravo zato što volimo, mi širimo svoj mir ili moć. Sam Bog sve ispoljava kroz ljubav. Ovde na Zemlji i tamo na Nebu postoji samo jedna stvar na koju je Bog ponosan, a to je ljubav, božanska ljubav.

Pitanje: Šta je poželjnije: mudrost ili ljubav?

Šri Činmoj: Nema razlike između božanske ljubavi i božanske mudrosti. One ide zajedno. U ljudskoj ljubavi nema mudrosti. Na kraju puta ljudske ljubavi, sve je sama frustracija. Ali ako je božanska ljubav unutar ljudske ljubavi, onda božanska ljubav vodi, božanska ljubav prosvjetljuje i božanska ljubav ispunjava ljudsku ljubav.

Bog je samo znanje, sama mudrost. Upravo zato što je On sama mudrost, On voli mene, On voli tebe, On voli svakoga. On oseća da ne može biti ništa veće ili više ispunjujuće od jedinstva. To jedinstvo imamo samo od božanske ljubavi. Znači, mudrost i ljubav idu zajedno. Mudrost nam poručuje da možemo da budemo veoma snažni i veoma moćni samo kad postanemo univerzalni. Ako ja negujem svoju individualnost i ti održavaš svoju individualnost, kako onda možemo da postanemo jedno? Kad postanemo jedno, postajemo najjači. „Zajedno opstajemo, razdvojeni padamo“. To je poruka koju dobijamo.

Sama ljubav je mudrost i mudrost je takođe svetlost. U trenutku kad sunce-mudrost svane u nama, osećamo da nam pripada ceo univerzum. Naše jedinstvo sa univerzumom postaje nerazdvojno. Ako ovo nije mudrost, šta onda jeste? Ova mudrost je zasnovana na božanskoj ljubavi koja je svesno širenje našeg postojanja. Znači, ljubav i mudrost idu zajedno. Ako negujemo ljubav, doći će mudrost, a ako težimo mudrosti, onda će doći ljubav preplaviti i nas.

Pitanje: Da li bi nam rekao nešto o onim stvarima koje su van ljudskog iskustva, a koje pokušavaš da spustiš odozgo?

Šri Činmoj: Izvan našeg iskustva je božanska ljubav. Sama ljubav, božanska ljubav, je izvan tvog iskustva i izvan iskustva bilo koga ovde. Božanska ljubav je bezuslovna. Do sada u tvom životu te niko nije voleo bezuslovno, tako da je trenutno van tvog očekivanja da neko može da te voli bezuslovno. Ali, kad zaroniš duboko u sebe, vidiš da te Bog, Svevišnji, voli bezuslovno. Pošto ja predstavljam Njega onima koji tvrde da su moji učenici, i pošto si tek postao moj učenik, možeš očekivati bezuslovnu ljubav od mene. Bez obzira šta uradiš ili šta kažeš, ja ću te voleti.

Pitanje: Šta majčinska ljubav znači u duhovnom životu?

Šri Činmoj: Kad vidimo svoju majku, odmah osećamo ljubav. Reč „majka“ , naročito za Indijce, znači ljubav. Na Zapadu postoje mnogi koji kažu da nisu dobili naklonost od svoje majke. Ali, u stvarnoj majčinskoj ljubavi, vidimo božansko kako se izražava u raznim važnim aspektima. Prva stvar koju primećujemo u majčinskoj ljubavi je najčistija brižnost i druga stvar je beskrajno strpljenje. U očinskoj ljubavi ne nalazimo to beskonačno strpljenje; nalazimo mudrost i druge stvari. Ali, u majčinskoj ljubavi, uz mudrost, nalazimo beskrajno strpljenje. Majka je spremna da čeka da dete odraste i da sve nauči. Otac je donekle nestrpljiv. Otac prosuđuje dete prema svojoj svetlosti, miru, mudrosti i znanju. Majka prosuđuje dete prema dečijoj sposobnosti.

Ljubav koju dete dobija od majke plodnija je od ljubavi koju dobija od oca. Kad je u pitanju unutrašnja prisnost, majčina ljubav uspeva. Kad vidimo nešto prostrano, odmah se pojavi naša očinska ljubav. Ali, kad osećamo intenzitet dva srca, odmah pomislimo na ljubav između majke i deteta.

Dete zna da majka neće uraditi namerno ništa što bi ga povredilo. Dete veruje da čak i nesvesno ona neće uraditi ništa loše. Dete ima tako nepokolebljivu veru u majku da oseća da bi majka, ako neko ima otrov, radije sama popila taj otrov da ga spase. Ovakvu veru vidimo pre nego što se kod deteta razvije um. Posle trinaeste godine, um počinje da radi. Um ima svoj način da sumnja i podozreva. Tada se prekida slatka prisnost između majke i deteta.

U duhovnom životu, uvek je najbolje da o sebi razmišljate kao o četvorogodišnjem detetu, čak i ako ste veoma stari ili veoma zreli; Jer najbrže napredujete kad o sebi mislite kao o detetu. Dete ne zavisi od sebe niti se oslanja na sebe, ono zavisi samo od sposobnosti njegove majke. Opet, ono je spremno da joj da svu svoju malu sposobnost. Njegova mala sposobnost je njegova vera. Njegova vera u majku je njegova vera u sebe. U duhovnom životu, oni koji žele da najbrže napreduju, treba da slede stazu Majčinske ljubavi.

Božanstvo koje je Šri Ramakrišna poštovao je bila Kali, Majka. On je najbrže napredovao kroz ljubav Majke. Imao je običaj da plače: 'Ma, Ma, Ma, Ma.' Ljubav Majke najefikasnije deluje kad je tragalac apsolutno iskren. Dete ide da se igra na igralište i celo njegovo telo se prekrije peskom i blatom. Onda otrči kod majke sa iskrenošću. Majka ga odmah opere i dete je opet čisto. Majka je u stanju da pomogne detetu u njegovom mračnom i prljavom životu samo zahvaljujući detetovoj iskrenosti. Ono nije sakrivalo svoju tamu, svoje blato i mulj, već je otišlo kod prave osobe, kod majke.

U duhovnom životu, takođe, morate da pristupite duhovnoj Majci sa apsolutnom iskrenošću. Tragalac ponekad oseća da će dobiti više ako pokazuje samo bolju stranu svog života, ali to je greška. On mora da ponudi Majci i težeći deo svog života, i tamni netežeći deo, koji teži za preobražajem svoje prirode. Onda preobražavajuća moć ljubavi Majke može postići trenutan efekat.

Pitanje: Zar nije ljubav između deteta i majke često posesivna?

Šri Činmoj: U početku, majka ne dopušta nikome da dotakne njeno dete, samo prijateljima, rođacima i dragima je dopušteno da dodirnu ili pomiluju dete. Majka je je odbojna, jer oseća da je dete njeno vlasništvo i da može da izgubi svoju lepotu ako ga pomiluju ili dotaknu. Ali, šta je unutar ovog straha? Njena neprosvetljena ljubav prema detetu. Da je njena ljubav apsolutno prosvetljena, odmah bi pomislila sledeće: „ Ja sam majka ovog deteta. Neka ga i drugi cene. Ono je Božje stvorenje i Bog mi ga je dao. Pa neka Božja deca takođe cene svog malog brata“.

Posle četiri, pet godina, majka odvodi dete u obdanište. Opet, ona se oslanja na one koji imaju istu ljubav prema detetu, ali sad ima nešto više prosvetljenja. Ona dozvoli detetu da ide u školu i da počne da uči. Onda mu dozvoli da ide u srednju školu, fakultet i tako dalje.

Za malo dete od sedam ili osam godina, majka je ceo njegov svet. Ljubav je njegova majka i ništa drugo. Nekoliko godina kasnije, on se igra i peva sa svojim prijateljima iz mesta, pa misli da je ljubav to mesto. Onda, dok uči u školi ili na koledžu, oseća da je to njegova provincija ili zemlja, i onda dođe dan kad oseti da nije samo pripadnik svoje nacije, već internacionalan. I ide još više i dublje dok konačno ne oseti da je univerzalan. Počeo je voleći svoju sopstvenu fizičku majku. Onda je postepeno proširio svoju ljubav do univerzalne Majke, koja otelotvoruje celu tvorevinu.

Pitanje: Da li je izraz božanske ljubavi da se nikad ne kaže „ne“ onima u koji su u nevolji?

Šri Činmoj: Moraš da znaš o kakvom se zahtevu radi. Božanska ljubav ne znači slepu ljubav. Ona ne znači, kad god mi neko dođe, da odmah moram nešto da mu dam. Ne! Božanska ljubav se mora na odgovarajući način rukovoditi božanskom mudrošću. Ako neko dođe i zatraži novac, pošto sam duhovna oosoba i moje srce je puno ljubavi, možda ću mu dati dolar. Recimo da on onda ode u kafić da pije. Moja ljubav je odigrala svoju ulogu. Dao sam mu dolar koji je zatražio, i moj posao je završen. Ali, ko je odgovoran za moju glupu ljubav? U unutrašnjem svetu sam ja odgovoran. Ja sam nesvesno pomogao toj osobi u pogrešnom delu. Moram da znam kada da kažem „ne“, jer ću u suprotnom postati gubitnik. Ljubav je čudesna, ali ako ne znamo kako da je upotrebimo, onda ljubav samo stvara probleme.

Pitanje: Da li je istina da ljubav može da promeni svet?

Šri Činmoj: Ljubav je duhovna sila, najmoćnija sila, ali koliko ljudi želi božansku ljubav? Svet je sve vreme u svom „Ja“. Svaka osoba kaže: „Ja, ja, ja“. U trenutku kad preobrazimo „Ja“ u „Mi“, videćemo da se svet automatski promenio.

Ako možete da inspirišete jednu osobu ljubavlju, onda će ona ljubavlju inspirisati nekog drugog. Od jednog postajemo mnogi. To je jedini način na koji svet može da napreduje. Kad duhovni Učitelj poput Hrista dođe, on je samo jedna osoba, ali inspiriše milione i milione. Drugi duhovni Učitelji inspirišu manji broj ljudi i njihovi učenici inspirišu još nekoliko. Na taj način se to nastavlja. Ne možemo sanjati da će se čovečanstvo preobraziti odjednom, to je spor proces. Ali, na kraju, lice stvarnosti će se preobraziti ljubavlju, božanskom ljubavlju.

Pitanje: Da li smatraš da ne može biti istinske ljubavi između muškarca i žene?

Šri Činmoj: Sa ljudske tačke gledišta, ljubav je samo kompromis ili frustracija. Emocionalna ljubav, ljubav koja je zasnovana na emocionalnim osećajima, nikada neće biti ispunjavajuća. Dvadeset, trideset, četrdeset ili pedeset godina par živi zajedno u kompromisu ili frustraciji. U Indiji sam poznavao jedan ugledan par. Na dan kada je muž umro, jedna od ženinih bliskih prijateljica joj je rekla: „O, kakav divan život ste imali, pun ljubavi. Strašno će ti nedostajati muž“. Ona je u trenu odgovorila: „Sigurno, nedostajaće mi, ali tu nije bilo ljubavi. Sve je to bio kompromis“. Kad smo ih gledali našim spoljašnjim očima kako šetaju zajedno, obično smo govorili da su najsrećniji par, ali kad joj je muž umro, žena je rekla da je to bio samo kompromis na pedeset godina.

Ovaj nedostatak istinske ljubavi ne odnosi se samo na indijske parove. Zapad još nije iskusio ljubav, stvarnu ljubav. Romantičnu ljubav je iskusio do krajnjih granica, ali ne stvarnu ljubav – ljubav koja ispunjava energijom, inspiriše i hrani gladni svet.

Ipak, želim da kažem da istinska ljubav postoji. Ljubav je božanska osobina koja dolazi od Boga. Kad god je jedna od Božijih osobina prisutna, mora biti prisutan i Bog. Ne možete imati neku osobinu dok je vlasnik te osobine na nekom drugom mestu. Ne! Unutar te osobine je život i dah našeg vlasnika. Čista ljubav, božanska ljubav, ljubav koja nam daje novi život neprestano u svakom trenutku, predstavlja sam Dah Boga. Muškarac može ponuditi ovakvu ljubav ženi i žena je može ponuditi muškarcu, ali pitanje je na koji način će se ta ljubav koristiti.

Ako muškarac voli ženu, znajući da je Božansko prisutno, da je Svevišnji tu, onda je to božanska ljubav. Ako ne vidi Božansko u pojedincu, u ženi, ako vidi samo telo, vital i um, ili ako vidi samo životinjsko u toj ženi, onda je to ljudska ljubav. Ako vidi božansko u sebi i božansko u ženi, onda je to božanska ljubav.

Ova božanska ljubav se može koristiti da nam otkrije naše sopstveno istinsko postojanje i da proširi našu vlastitu svest i svest naše voljene osobe. Ako koristimo ljubav da bi druga osoba rasla, onda je to božanska ljubav. Ova ljubav sve vreme ispunjava i biva ispunjena. Ova ljubav postoji i treba da je koriste i muškarci i žene.

Ako praktikujemo unutrašnji život, duhovni život, onda ćemo shvatiti šta je istinska ljubav. Shvatićemo istinsku ljubav, otelotvorićemo istinsku ljubav, otkrićemo istinsku ljubav i ispoljićemo istinsku ljubav, i to je način da se preobrazi lice sveta.

Pitanje: Kako da stalno u svom srcu osećam ljubav prema svakome?

Šri Činmoj: Prvo treba da volimo sebe. Greše oni koji kažu: „Prvo voli čovečanstvo, pa onda misli na sebe“. Ova filantropska ideja je apsolutno pogrešna. Ljubav, spontana ljubav, mora prvo da izraste iznutra. Ne možemo da gajimo ljubav u supermarketu ili negde u metrou. Ljubav se mora gajiti ovde, duboko u nama. Tek kad vidimo, osetimo i postanemo ljubav, možemo da ponudimo svoju ljubav ostatku sveta.

Ako želite da volite celo čovečanstvo, trebalo bi da znate kako su svi postali. Čovečanstvo je nastalo iz Izvora i taj Izvor je Bog. Ako možete da volite Boga u svakom trenutku svog života, onda ćete imati ljubavi prema svima. Treba da znate da vam samo Bog može potpuno i uverljivo udovoljiti. Iznutra ćete dobiti poruku da vam samo Izvor iz kojeg ste nastali može udovoljiti.

Svakog dana, kad meditirate, molim vas, recite „ljubav“ pre nego što počnete da meditirate. Kad izgovorite reč „ljubav“, pokušajte da osetite da su vaše ruke, vaše noge, vaše oči i svaki vaš deo povećali svoje sposobnosti. Uzmimo, na primer, ruku. Ruka predstavlja snagu. Kad izgovorite reč „ljubav“ , treba da osetite da vam je ruka postala snažnija. Ne da biste nekog udarili, već da biste više radili za čovečanstvo. Onda se koncentrišite na svoje oči i pokušajte da osetite da koristite svoje oči samo da bi videli dobre stvari u svima. Kad se koncentrišete na svoje uši, osetite da želite da čujete samo dobre stvari, ohrabrujuće i inspirativne stvari. Ako neko govori loše stvari, držaćete svoje uši zatvorene. Kad god izgovorite reč „ljubav“, koncentrišite se na jedan svoj organ. Posle toga, pokušajte da se koncentrišete na svoju unutrašnju svest, koja sada teži, ali koja je takođe ograničena. Pokušajte da je proširite. Najpre ponavljate reč „ljubav“ na ljudski način, telesno, a onda je ponavljate na božanski način, vašom unutrašnjom svešću. Automatski ćete osetiti ljubav prema Bogu, a kad osetite ljubav prema Bogu, osetićete i ljubav prema čovečanstvu. Kad volite Boga, to znači da zalivate koren. Naravno da će i sve grane i lišće takođe dobiti vodu.

Dakle, ako želite da volite svoje komšije, ili svoju ženu, muža ili dete, treba prvo da volite Boga. Bog je Izvor. Ako ne odete do Izvora, koji je sav Ljubav, kad kažete: „Ja te volim, ja te volim“, to će biti samo prazne reči. Ne postoji način da ijedno ljudsko biće uspostavi stvarnu ljubav, osim ako ne postane jedno sa Božijom Lubavlju. Kroz Boga, možete imati slobodan pristup bilo kojoj osobi na svetu, bilo kada, i tada će vaša ljubav biti izuzetno čista i izuzetno delotvorna.

Pitanje: Kako bi trebalo da volimo Boga?

Šri Činmoj: Ako volimo Boga da bismo nešto dobili od Njega, ako je naša ljubav uslovljena, onda to postaje neka vrsta kompromisa. Ako neko da Bogu jedan cent težnje i očekuje da mu Bog da dva miliona dolara ostvarenja, onda to nije božanska ljubav. Naša ljubav prema Bogu treba uvek da bude bezuslovna. Kad volimo Boga duševno i bezuslovno, osećamo da je naša neizostavna dužnost da promenimo lice sveta, kao Njegovi odabrani instrumenti.

Kad god smo u mogućnosti da damo nešto Bogu, to je zbog Njegove beskonačne Milosti koja deluje u nama i kroz nas. Ako smo spremni da mu damo jedan cent, to je upravo zato što nas On inspiriše da Mu damo. U suprotnom, bismo to upotrebili u drugu svrhu.

Naša molitva Bogu bi trebalo da bude ovakva: „Od Tebe zavisi da li ćeš mi nešto dati ili ne. Moja jedina želja, moja jedina težnja je da budem kraj Tvojih Stopala sve vreme, da Te služim bezuslovno i da Ti udovoljim na Tvoj sopstveni način“. To je najviši, najveći i najefekasniji način da volimo Boga. I ne može biti veće poruke, veće mantre, veće težnje od ove: „Neka bude Volja Tvoja“. U toj vrsti jedinstva dolazimo do otkrića naše ljubavi. A kad volimo Boga, svesno osjećamo naše nerazdvojn jedinstvo sa Božijom prošlom, sadašnjom i budućom tvorevinom.

Pitanje: Kako neko može da postane savršen kanal kroz koji se Božja ljubav može ispoljavati?

Šri Činmoj: Mi imamo unutrašnju i spoljašnju svest. Savršenstvo je već duboko u nama. U nama, ne izvan nas. Ako želimo savršenstvo oko sebe ili u spoljašnjem svetu, onda prvo treba da uđemo u unutrašnju svest i ostanemo u njemu trajno. Tada ćemo videti da savršenstvo raste, kao mala biljka. Na kraju ta biljka izraste u ogromno drvo u spoljašnjem svetu.

Kako možemo da postanemo savršen kanal za božansku ljubav? Trebalo bi da osećamo da u našem unutrašnjem životu postoji samo jedna stvar, a to je radost. Kad budemo osetili da se ta radost nikad ne može odvojiti od našeg spoljašnjeg postojanja, onda ćemo osetiti da postajemo kanal za božansku ljubav.

Da bismo postali savršen kanal božanske ljubavi, trebalo bi da idemo putem stalne predanosti našem Unutrašnjem Pilotu. Tada će nas duša voditi, oblikovati i stvarati naš unutrašnji i spoljašnji život i preobraziti nas u savršen kanal za ispoljavanje božanske ljubavi na Zemlji. Ako ne postoji predanost Guruu, Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem, onda ne može postojati savršenstvo ni u jednom polju niti može postojati savršen kanal za ljubav ili mir. Svevišnji može nekog da učini savršenim kanalom samo kad vidi da je ta osoba potpuno predana nalozima svog unutrašnjeg vođstva, koje dolazi od duhovnog Učitelja ili od samog Svevišnjeg.

Postoji velika razlika između predanosti iz lenjosti ili krajnje bespomoćnosti i dinamičke predanosti, koja je ispunjena težnjom. Ako zbog lenjosti ili bespomoćnosti kažemo: „Predao sam se. Sad više ne želim ništa da radim“, onda to nije dovoljno. Naša predanost mora da bude dinamična, neprestano težeći da izraste ili da preraste u beskonačnost. Naša predanost mora da bude svesna i spontana. Kad se svesno i spontano predajemo beskonačnoj Istini, Miru, Svetlosti i Blaženstvu, postajemo savršen kanal da se kroz nas ove osobine ispolje na Zemlji. Na Zapadu je predanost pogrešno protumačena. Ovde se predanost vidi kao robovanje nečemu ili nekome drugom. To se vidi kao gubitak individualnosti, poništenje individualnosti. A šta tek da kažemo o tome da postanemo savršen kanal? Međutim, ovakav pogled na duhovnu predanost je pogrešan. Ako stvarno želimo da budemo jedno sa beskonačnim Krajnjim, Neograničenim, treba da uđemo u njega. Kad uđemo u Krajnje, ne gubimo svoju takozvanu individualnost. Baš naprotiv, postajemo samo Beskonačno. Zahvaljujući našem potpunom jedinstvu, mi i Beskonačnost postajemo nerazdvojni. Tada postajemo savršen kanal za ljubav i istinu.

Pitanje: Ponekad osećam da moja ljubav prema Bogu nije čista.

Šri Činmoj: Ako ti neko iskazuje naklonost, ljubav i brižnost i daje ti ono što ti je potrebno, šta radiš? Timu daješ mu svoju čistu ljubav. Kad si bio dvogodišnje dete, majka ti je davala igračke, mleko i sve što si želeo. Majka je tu bila sve vreme, na usluzi svim tvojim zahtevima ispunjenim ljubavlju. Zauzvrat si joj davao čistu ljubav. U duhovnom životu, takođe, morao bi da osećaš da si dete Svevišnjeg i da se sve vreme igraš u Njegovom Krilu ili u Njegovom Srcu.

Tvoje srce će učiniti da osetiš da je Svevišnji jedina stvarnost. Tvoja duša će učiniti da osetiš da je On Jedini koga moraš da voliš i ko te večno voli. Ali, ako ti je teško da stvoriš predstavu o Svevišnjem i ako imaš duhovnog Učitelja, onda možeš da razmišljaš o Učitelju. Svevišnji je zapovednik, a tvoj Učitelj je, recimo, kapetan ili vođa, dok si ti vojnik u božanskoj armiji. Kad zapovednik izda naređenje, kapetan zna kakvo je to naređenje i on će proslediti naređenje vojnicima koji su pod njim. Ako udovoljite kapetanu, onda udovoljavate i zapovedniku, preko kapetana. Preko Učitelja, udovoljavate Najvišem, Svevišnjem. Ipak, moramo da znamo da to nije neki vojni poredak. Ovde je sve zasnovano na ljubavi.

Kad nekog prihvatiš za duhovnog Učitelja, rešen si da mu daš sve što imaš. Međutim, nemoj tada da misliš da je sve što imaš nečista ljubav. Razmišljaj o sebi kao o detetu koje je spremno da preda sve što ima. Dete dođe ocu i da mu peni koji je našlo na ulici. Otac se toliko obraduje što je dete njemu dalo taj peni, umesto da ga iskoristi da kupi slatkiš, i onda daje detetu nešto mnogo vrednije.

Tako da čak i ako osećaš da imaš samo malo božanske ljubavi i da imaš nebožanske ljubavi u ogromnoj količini, sve to predaj Učitelju ili Bogu. Ne razdvajaj nebožansku ili nečistu ljubav od božanske. Neka idu zajedno. Daj Bogu sve što imaš. Bog će sve rado uzeti. Božiji posao da pročisti tvoju ljubav. Tvoj posao je samo da daš ono što imaš, bez obzira da li je to čisto ili nečisto. Bog zna šta imaš, a to je ono što ti je Bog već dao, čak i ako je to samo trunka čiste, božanske ljubavi. Ako daš ono što imaš, On će sigurno biti zadovoljan. Kad se isprazniš od svega što imaš, onda možeš biti ispunjen Svevišnjim. On će tada ispuniti tvoju posudu samo čistom i božanskom ljubavlju.

Pitanje: Kakav je odnos između božanske Ljubavi i božanske Samilosti?

Šri Činmoj: Božanska Ljubav je za sve. Ona je kao sunce. Čovek samo treba da drži otvorene prozore svog srca da bi primio božansku Ljubav. Božanska Samilost je za nekolicinu odabranih. Božija Samilost je kao magnet koji privlači aspiranta prema cilju. To je moćna sila koja neprestano vodi, gura i privlači aspiranta i ne dopušta mu da skrene sa puta Samoostvarenja. Božanska Ljubav podržava aspiranta i pomaže mu, ali ako aspirant zaspi, Božanska Ljubav ga neće naterati da ustane i neće ga ubeđivati da ponovo krene na putovanje.

Božanska Samilost nije kao ljudska samilost. Na ljudski način možemo imati samilosti i sažaljenja prema nekome, ali ta samilost nema snage da izmeni tu osobu i da je natera da izmeni svoj pogrešan stav prema Svetlosti. U slučaju Božje Samilosti, to je sila koja menja i preobražava aspiranta i štiti ga od velikih grešaka u duhovnom životu. Da nema Božije Samilosti, nijedan od mojih učenika ne bi išao stazom Samoostvarenja. Ova Samilost ih sprečava da učine ozbiljne greške i da odu sa staze. Božija Samilost dolazi do učenika kroz Milost njihovog Učitelja. Kad Bog ukazuje svoju Samilost kroz duhovnog Učitelja, On očekuje da Mu tragalac odmah priđe blizu, bliže. Samo kroz Samilost učenik može da postane najbliži Bogu.

Ljubav se veoma često ne bude shvaćena. Ako neko iskazuje ljubav, ljudi pomisle da iza toga stoji neka namera. Oni pomisle: „Pokazuje mi više ljubavi, to znači da želi više usluga“. U osećaju ljubavi između Gurua i učenika, može biti da učenik voli pedeset posto i da Guru pedeset posto voli. Ali u Samilosti, Guru može da ponudi devedeset devet posto a učenik jedan posto, a i sa tih jedan posto učenik ipak pokušava da uđe u oblast neznanja. Kad se pojavi Samilost, ona leti kao strela i kida veo Neznanja.

Ljubav može da opstane čak sa neznanjem, ali Samilost ne. Samilost mora da bude uspešna, inače se povlači. Može ostati na nekoliko sekundi ili nekoliko minuta ili na nekoliko godina, ali će na kraju poslati izveštaj najvišem Autoritetu i reći da li je bila uspešna ili ne. Na kraju dođe vreme kad najviši Autoritet kaže: „To je jalova pustinja. Vrati se“. Onda Samilost mora da odleti nazad kod najvišeg Autoriteta, Svevišnjeg.

Istinski duhovni Učitelj pokušava da pristupi svojim učenicima sa snežnobelom, najčistijom ljubavlju. Međutim, to često ne uspeva, jer na njegovu ljubav nema odgovora. Onda promeni pristup i pokuša sa samilošću. Opet, često, ovakva samilost biva odbijena i neshvaćena do te mere da u stvari bude zloupotrebljena i zlostavljana. Ljudi pripisuju razne motive Učiteljevoj čistoj ljubavi i čistoj samilosti. Kad Učitelj nekoga uvažava, ta osoba sumnja u njegove motive. „Kako može Učitelj da bude tako dobar? Kako može da bude tako drag? Možda želi nešto više, nešto važno, od mene“.

Nije uspeo sa svojom ljubavlju i nije uspeo i sa svojom samilošću. Šta preostaje? Neizbežna strogost! Ljubav i dalje nastavlja i samilost nastavlja, ali uz ove dve božanske osobine, Učitelj dodaje strogu unutrašnju i spoljašnju disciplinu. Konačno, ako ne uvidi unutrašnju i spoljašnju disciplinu u životu aspiranta, prinuđen je da kaže aspirantu da njegova staza nije za njega. Njegova misija može da raste i ispuni se samo na osnovu tragaočeve stvarne unutrašnje posvećenosti i nesebičnog posvećenog služenja.

Pitanje: Ponekad mislim da me Guru ne voli, da me Svevišnji ne voli, i da je moj život besmislen. Postoji li ikakav način da nateram sebe da poverujem da postoji razlog zbog kog bi Svevišnji morao da me voli?

Šri Činmoj: Veoma je ozbiljna greška kad kažeš: „Guru me ne voli“. Trebalo bi da misliš da je tvoj posao samo da odigraš svoju ulogu. Ako Guru ne odigra svoju ulogu, onda bi trebalo da osećaš da postoji neko drugi ko će je odigrati umesto njega, a to je Svevišnji. Oseti da ćeš Mu dati svu svoju božansku ljubav. Ako je Guru slep, ako je Guru ravnodušan, onda postoji neko drugi s kim ćeš se igrati. Tu je Svevišnji i On je daleko iznad Gurua.

Ako misliš da te Svevišnji ne voli, onda treba da znaš da si prava budala. Svevišnji je stvorio ljubav. Tvorac je stvorio ljubav, On je stvorio samo tvoje postojanje. To je kao baštovan koji je odgajio mnogo lepih cvetova. Ako cvet kaže: „Ne, ne, on me ne voli, on me ne voli“, zar to nije smešno? Sama činjenica da je baštovan posadio i odgajio cveće – zar to nije njegova ljubav?

U svakom trenutku, u svakom trenutka, u svakom trenutku treba da osećaš da te Svevišnji voli; da nije tako, On te ne bi ni doveo u Njegov tvorevinu - svet. Ti bi ostao na Nebu, u svetu duša.

Pitanje: Nakon ovog kratkog vremena što meditiram sa tobom, meni se čini da je ljubav koja dolazi kroz tebe ili kroz Boga uslovljena. Izgleda da zavisi od toga da li dobro meditiram i težim i od toga da li tebe uvažavam.

Šri Činmoj: Nažalost, tu grešiš. Božanska Ljubav nije uslovljena, ona ne zavisi od toga šta ti radiš. Razlog zbog kog se tako osećaš je to što nisi ispraznio svoju posudu. I zato osećaš da je ljubav uslovljena. Kad isprazniš svoju unutrašnju posudu, videćeš da ljubav teče kroz tebe i osetićeš da je tvoja posuda puna do vrha. Božija Ljubav ne zavisi od toga šta radiš osim na sledeći način: ako držiš vrata širom otvorena, onda ja mogu da uđem i Najuzvišenije može da uđe. Ali, ako ne otvoriš svoja unutrašnja vrata i ne dozvoliš meni ili najvišoj Stvarnosti da uđe u tebe, onda to ne može da se dogodi.

Sve što dolazi od Boga je bezuslovno. Njegovu Ljubav On daje bezuslovno, ali neko mora da je primi. Sunčeva svetlost je bezuslovna, svako je može dobiti. Ratar može da dobije sunčevu svetlost i može da je dobije i kralj. Ali, ako kralj spava, ako ne želi da otvori prozore i vrata, onda za njega nema sunčeve svetlosti.

Pitanje: Ne razumem zašto Božja Ljubav ne uđe u mene čak i ako držim vrata zatvorena.

Šri Činmoj: Ako Božja Ljubav uđe u tebe kad nisi prijemčiv, onda ćeš je shvatiti kao strani element. Nećeš je ceniti ili te neće biti briga. Ako neko stavi veoma ukusnu hranu pred tebe, ali ti je ne ceniš, onda, zašto bi ti je uopšte donosio? Samo ćeš je odbiti i osećati da nema nikakvu vrednost.

Osoba koja ne teži, osoba puna želja, uživa u zadovoljstvima neznanja. Da li je Bog dužan da siđe i ponudi Svoj beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo takvoj vrsti ljudi? Nije! A ako neko plače i bori se da dobije bar malo Mira, Svetlosti i Blaženstva, Bog tada oseća da ta osoba to i zaslužuje.

Mi u svakom trenutku znamo kako da plačemo. Mi plačemo za stvarima koje nas napuštaju i razočaraju; zbog ega i njegove dece: straha, sumnje, zebnje i brige. Plačemo za imenom i slavom, za novcem, bogatstvom i posedima, ali ne plačemo Bogu da nam da Njegovu Svetlost i Blaženstvo. Ne plačemo za onim za čim treba da plačemo, ne plačemo za bogatstvom koje smo svi nekada imali.

Mi ne možemo samo da igramo igre sa večnom Istinom i najvišom Stvarnošću; moramo da ih vrednujemo. Na ovom svetu, ako nešto vrednujemo, onda se jako trudimo da to dosegnemo. A ako se ne potrudimo iz sve snage, nećemo dobiti ništa. Ako ne vrednujemo mudrost, da li će nam mudrost doći? Mudrost će nam doći samo ako smo se dobro potrudili. Za sve što dobijamo, moramo da damo nešto svoje, ali ćemo videti da to što dajemo nije skoro ništa u odnosu na to šta dobijamo. Potrebna je samo sekunda da se vrata otvore, a onda nam Onaj koji uđe, Večni Gost, donese Večnost. Ali, ako se ne potrudimo da bar otvorimo vrata, zašto bi On uopšte dolazio? Nećemo Ga vrednovati, osećaćemo da nam donosi smeće i stvari koje nam nisu potrebne.

U svakom trenutku duhovnog života moramo da vrednujemo Mir, Svetlost i Blaženstvo i da plačemo za njima. Tek onda možemo da očekujemo da ih dobijemo od Boga. U suprotnom, čak i da nam On donese Mir, Svetlost i Blaženstvo u ogromnoj meri, reći ćemo da nam to nije potrebno. Osećaćemo da Božija Milost deluje kroz naše molitve i meditacije, ali nećemo hteti da je prihvatimo. Ako mi ne vrednujemo to što Bog nudi, On neće biti razočaran nama. Samo će sačekati dok ne budemo spremni da primimo Njegovo unutrašnje Blago.

Pitanje: Da li je ljubav Učitelja prema učenicima ista kao i ljubav učenika prema Učitelju?

Šri Činmoj: Ljubav koja duševno zapoveda i ljubav koja bezuslovno sluša uživaju suštinski isto Blaženstvo Svevišnjeg. Vi ste moja duhovna deca. Ja sam vaš duhovni otac. Šta nas je povezalo i šta nas može držati zauvek zajedno, ako ne ljubav? Kad zatražim da nešto uradite, možete to shvatati kao naređenje, ili možete da unutar te zapovesti osetite živo prisustvo moje duše, moje žive i neodložne brižnosti za vaše konačno ispunjenje. Kad poslušate bezuslovno Svevišnjeg u meni, osećate moj ogromni ponos prema vama. U tom trenutku moja ljubav se istinski ispunjava postajući potpuno jedno sa vama, a vaša ljubav dobija istinsko ispunjenje služeći Svevišnjeg u meni. Ljubav zapoveda, ali unutar tih zapovesti je život naših povezanih stvarnosti. Ljubav sluša, a unutar te ljubavi je potpuno, kompletno uverenje da će se najviše ostvarenje dogoditi u ljudskom telu.

Ljubav kojom tražim od vas da uradite ovo i ono i ljubav koju vi pokazujete dok izvršavate svoj zadatak se nikad ne mogu razdvojiti. Ove dve vrste ljubavi mogu imati smisao samo kad se međusobno ispunjavaju. Treba da volimo i da budemo voljeni. Kad volimo, moramo da osetimo da je naše jedinstvo potpuno. Kad volimo, moramo da osetimo da je naše ostvarenje potpuno. Kad volimo, moramo da osetimo da je naše ispoljavanje potpuno. A kad je ispoljavanje potpuno, Bog je vrhunski ispunjen i Carstvo Nebesko se spušta na Zemlju.

Question: How can we perfect our devotion?

Šri Činmoj: Pošto imaš duhovnog Učitelja, kažem ti da možeš da usavršiš svoju posvećenost kroz intenzivan osećaj jedinstva sa svojim Učiteljem. Moći ćeš da posvetiš svoj život Učitelju samo kad uvidiš da ćeš na kraju postati potpuno isti kao i on u njegovom ostvarenju, u njegovim dostignućima, u njegovoj misiji, u njegovom ispunjenju. Trebalo bi da imaš najčistiji spontani intenzitet da postaneš jedno sa njegovim ostvarenjem, jedno s njegovim dostignućima, jedno sa njegovom misijom i jedno sa njegovim ispunjenjem. Ovaj intenzitet ponekad može da poprimi oblik ljubavi, nekad oblik posvećenosti, a nekad može uzeti oblik predanosti.

Ako budeš mogao intenzivno da osećaš takvo jedinstvo, onda ćeš automatski posvetiti ceo svoj život – telo, um, srce i dušu – svom Guruu. Posvećenost mora da imati korene u svim delovima bića. Posvećenost samo u srcu nije dovoljna. Posvećenost takođe treba da postoji u umu, u vitalu i u fizičkom. Tek onda postaje savršena.

Lako je izraziti posvećenost Učitelju kad je Učitelj u najdubljoj meditaciji, kad je u najvišoj svesti, ali je to teško kad se Učitelj ponaša kao najobičnija osoba, kad se šali. Ali, ako možeš da i u tom trenutku, vidiš kako svetlo zrači iza njegovih šala i kroz njegove šale, onda usavršavaš svoju posvećenost. Učitelj može reći nešto veoma luckasto, ili neprijatno, ali ako vidiš da iza toga, kroz to, deluje svetlost, onda se tvoja posvećenost usavršava. Pa ako želiš da imaš posvećenost u najčistijem, apsolutno čistom stanju, i ako želiš da učiniš svoju Posvećenost potpuno savršenom, onda bih hteo da kažem da moraš da uneseš svoju posvećenost u telo, u vital i u um. U celo svoje biće moraš uneti posvećenost tvom Unutrašnjem Pilotu, Učitelju, i tek onda ona stvarno postaje savršena.

Pitanje: Kako da te zadržimo u svojoj unutrašnjoj svesti tokom naših svakodnevnih aktivnosti?

Šri Činmoj: Pomoću ljubavi i brižnosti. Kad nekog voliš, kad brineš za neku osobu, treba da je vidiš ili u sebi ili ispred sebe. Recimo da imaš mačku. Mačka ti je vrlo draga. I šta se dešava? Ako ti je mačka stvarno draga, videćeš je čak i kad si u školi. Mnogo puta ćeš pomisliti na nju: „Da li sam nahranila mačku? Da li je mačka srećna? “ Ove misli ti dolaze upravo zato što ti je mačka draga. Dok misliš na mačku, takođe radiš i nešto drugo. Ti si u školi, ali tvoja ljubav prema mački je toliko intenzivna da ćeš u svojoj svesti osećati da je mačka tu pored tebe.

Pomisli na majku i dete. Majka je tu i čita novine. Njen najdraži je njen sin. Sin može biti udaljen hiljade milja, ali predmet njene koncentracije je njen sin. Ona razmišlja: „Oh, sada sam ovde i ko se brine o mom sinu? Niko se ne može brinuti o njemu kao ja“. Možeš reći da je to emotivna ljubav ili slatka naklonost i sve to zajedno, ali svakako ona održava vezu sa sinom pomoću svoje ljubavi.

Kad si vezana za nekoga, bez obzira gde se on nalazi ti misliš na njega, misli o njemu ti padaju na pamet. Kad jedna osoba poklanja pažnju drugoj osobi u običnom svetu, to znači da je vezana ze nju. U običnom svetu, ljudska bića koja su vezana jedno za drugo su na istom nivou. U duhovnom svetu, Učitelj je daleko iznad učenika. Zato to što učenik oseća prema Učitelju nije vezivanje, već posvećeni osećaj jedinstva. Kad učenik razmišlja o Učitelju, to nije zbog vezanosti, već zbog posvećenosti. I tako tragaoci mogu udovoljiti Učitelju koji je sam ostvario najvišu Istinu i koji će poslužiti kao sredstvo pomoću kog će učenik dosegnuti Istinu.

Ti osećaš privrženost, naklonost, ljubav i brižnost prema meni. Tako da će tvoj um prirodno nastojati da uđe u mene ili da moja svest uđe u tebe. A ako ti je stalo do moje misije, videćeš kako istinska radost, mir, ljubav, blagoslovi, zahvalnost i ponos teku od mene prema tvom srcu. Tada ćeš me lako držati u svojoj svesti.

Ako osećaš da ti je stvarno i istinski stalo do ispoljavanja Svevišnjeg u meni, kako mi onda možeš biti od pomoći? Jedan način je da stekneš brižnost prema čovečanstvu. Svi mi govorimo da nam je stalo do čovečanstva. Ali, šta radimo? Koristimo reć „brižnost“, ali, da li se molimo Bogu da pomogne čovečanstvu ili da prosvetli čovečanstvo? Ne! Naša brižnost je sebična brižnost. „Ako svet postane bolji, tim bolje i za nas“. Trebalo bi, međutim, da gajimo stvarnu nesebičnu brižnost prema čovečanstvu.

Kako da održiš svoju unutrašnju vezu sa mnom? Samo osećaj više brižnosti prema mojoj misiji i više ljubavi prema ispoljavanju moje svetlosti na Zemlji. Ako nekoga voliš, spreman si da učiniš sve za njega, bilo kada. Ako me istinski voliš i stalo ti je do mene, do Božanskog u meni, do Svevišnjeg u meni, onda ćeš, bez obzira šta radiš, čak i dok trčiš ili skačeš, imaćeti najslađi osećaj blaženstva. To je zato što si se poistovetio sa nekim ko ima unutrašnju sposobnost da ti odozgo donese i ponudi Mir, Ljubav i Blaženstvo.

Što si više u stanju da stvoriš i razviješ brižnost prema čovečanstvu i mojoj misiji što pre zavoliš moje ostvarenje, to će brži biti tvoj napredak. Zahvaljujući tom unutrašnjem napretku bićeš u stanju da uspostaviš neprestani osećaj jedinstva sa mnom usred svakodnevnih aktivnosti; dok radiš, učiš ili se družiš sa prijateljima. Sve je to brižnost i ljubav i ništa drugo.

Pitanje: Da li nas ljubav prema životinjama vuče nazad prema našem sopstvenom životinjskom biću?

Šri Činmoj: Ti voliš psa zato što ti je izuzetno odan, ali to ne znači da ćeš postati pas. Ti u svojoj ljudskoj egzistenciji možeš da koristiš i usvojiš dobre osobine koje pas ima, a da ne uđeš u životinjski život. Ne postaješ životinja time što pokazuješ svoju naklonost. Šta dobijaš? Dobijaš dobre osobine životinje koju voliš. Nećeš postati životinja tako što ćeš osećati naklonosti prema svom psu jer je vezan za tebe ili je veoma sladak, jer si ti već prošao kroz tu fazu.

Poeme iz prvog izdanja

I am sharing

Ne sudite ničemu;
Bićete srećni.
Iz mog ličnog iskustva
Govorim vam.

Probajte da oprostite sve;
Bićete još srećniji.
Iz mog ličnog iskustva
Govorim vam.

Volite sve;
Bićete najsrećniji.
Božiju sopstvenu ličnu Tajnu
Govorim vam.

Neuporedivi prijatelj

Bog Spasitelj
Moj je prvi prijatelj.

Bog Osloboditelj
Moj je drugi prijatelj.

Bog koji voli
Moj je treći
I najbolji prijatelj,
Moj neuporedivi prijatelj.

Priča o ljubavi i nadi

Ljubav se stalno nada,
Nada stalno voli.
Uistinu,
To je priča bez kraja
O ljubavi i nadi.
Moj Gospode, jesam li u pravu?

„Da, u pravu si, sine Moj.
Samo, prvo moraš da voliš
A onda da se nadaš.
Ne preokreći Moju Kosmičku Igru.“

Voleti

Voleti
Znači videti;
Zato
Nastojim da volim.

Voleti
Znači znati;
Zato
Nastojim da volim.

Voleti
Znači postati;
Zato
Nastojim da volim.

Koga volim?
Mog starog dobrog Prijatelja,
Svevišnjeg moje Večnosti.

Ljubav je nektar

Ljubac je nektar
Nesigurnost je
Suptilni otrov.

Sumnja je
Spori otrov.

Ljubomora je
Fatalni otrov.

U hrabrosti
Nema otrova.

Ljubav je
Nektar,
Osmeh Beskraja,
Lice Večnosti,
Trka Besmrtnosti.

Nebo Osvita Savršenstva

Sa njegovog jezika
Silaze svakakve
Besmislice.

Iz njegovih očiju
Dolazi sva moguća
Jalovost.

Pa ipak, njegova ekstatična
Ljubav-obožavanje prema Bogu
Spasava ga i uzdiže njegov život
Do neba Osvita Savršenstva.