Brod služenja i kormilar ljubavi, deo 2

Autorov uvod: ljubav, posvećenost i predanost

Ljubav je ostvarenje. Posvećenost je otkrovenje. Predanost je ispoljavanje.

Ljubav je smisao života. Posvećenost je tajna života. Predanost je Cilj života.

U svojoj ljubavi, vidim Boga Majku. U svojoj posvećenosti, vidim Boga Oca. U svojoj predanosti vidim Boga Majku i Boga Oca zajedno u jednom telu.

Ljubav bez posvećenosti je besmislenost. Posvećenost bez predanosti je jalovost.

Ljubav sa posvećenošću je početak mog putovanja. Posvećenost sa predanošću je završetak mog putovanja.

Volim Svevišnjeg zato što sam došao od Njega. Posvećen sam Svevišnjem zato što žudim da Mu se vratim. Predajem se Svevišnjem jer On živi u meni i ja živim u Njemu.

Deo 2: pitanja i odgovori

Pitanje: Šta je ljubav?

Sa ljudskom ljubavlju moramo da budemo izuzetno oprezni, jer je ljudska ljubav vrlo ograničena. U ljudskoj ljubavi postoji velika šansa da nas zarobi uživanje. U ljudskoj ljubavi praktično nema šanse da proširimo svoju božansku svest. Istinska ljudska ljubav, čak i ako nije duhovna, sadržavaće neke psihičke emocije u sebi. Ove emocije će pokušati da nam pokažu da ljubav ne bi trebalo da vezuje ili da se nameće. Međutim, u ljudskoj ljubavi uvek osećamo da nas druga osoba ne želi ili da joj nismo potrebni. Uvek postoji neki strah ili mržnja u ljudskoj ljubavi. U slučaju ljudske ljubavi prema duhovnom Učitelju, mi osećamo da nam je potrebna njegova ljubav, ili da je želimo, ali da je ne dobijamo na način na koji to zaslužujemo. Ljudska ljubav, kao što svi znaju, završava se frustracijom, a nakon frustracije dolazi uništenje. Ljudska ljubav se završava tako što izgubimo svoj slatki osećaj jedinstva sa drugom osobom i tako što izgubimo svoju božansku stvarnost.

Božanska ljubav ne postavlja nikakve zahteve. Ona je spontana i neprestana. Ona je neograničena na svaki način. Ona je kao Sunce. Sunce je za sve. Svi mogu da koriste sunčevu svetlost, ali ako držimo zatvorena vrata i prozore, šta Sunce može? Božija božanska Ljubav bi trebalo da deluje u ljudskoj ljubavi. Ali, ako ne marimo za božansku ljubav koja teče oko nas ili želi da teče u nama, onda ta božanska ljubav ne može da deluje u nama.

Ljudska ljubav vezuje, ali pre nego što nekog veže, ona je već sama vezana. Božanska ljubav prosvetljuje, ali pre nego što nekog prosvetli vidimo da je već sama već prosvetljena. Božanska ljubav počinje svesnim znanjem o nekoj uzvišenijoj stvarnosti. Ona je naše neprestano uverenje u neku visoku, vrlo visoku istinu. Božanska ljubav nas u svakom trenutku prosvetljuje i u tom prosvetljenju vidimo potpuno ispunjenje.

Bog je sama Ljubav; Bog i Božija Ljubav se nikad ne mogu razdvojiti. Bog je najviši i najmoćniji zbog Svoje Ljubavi. Međutim, ljudska ljubav prosto ubija Božju božansku Ljubav. Ljudska ljubav je bila toliko zloupotrebljena da se Božija božanska Ljubav ugušila. Mi koristimo samo našu ljudsku ljubav koja sputava, i mislimo da je to naše stvarno dostignuće ili ispunjenje. Ali, na kraju našeg putovanja, vidimo da je sve to frustracija, da je sve uništenje.

Sama priroda ljudske ljubavi je da se veže samo za jednu osobu i da odbija sve ostale, prihvati i odbaci, prihvati i odbaci. Ali u božanskoj ljubavi, koja je neograničena i beskonačna, pitanje prihvatanja i odbacivanja se uopšte ne postavlja. U božanskoj ljubavi ne postoji prisvajanje – već samo osećaj jedinstva. Ovo jedinstvo može ući u životinju, u cvet, u drvo ili čak i u zid. To nije kao kod ljudske ljubavi kad jednog dana želimo da prisvojimo jednu osobu, sutra dve osobe, prekosutra tri. Kad gajimo božansku ljubav prema nekome, automatski u tom trenutku postoji i nerazdvojivo jedinstvo. Nije potreban most, prosto postajemo jedno. Zaljubljenik postaje voljeni, saznavalac postaje saznano, tragalac postaje jedno s Učiteljem.

Božanska ljubav nam kaže da smo veći od najvećeg, prostraniji od najprostranijeg, kaže nam da je naš život beskonačno važniji nego što zamišljamo. Božanska ljubav znači neprestano prevazilaženje, ne samo ljudskih granica, već i Božjeg sopstvenog Ostvarenja u nama.

U božanskoj ljubavi rastemo. Božanska ljubav, ljubav duše, oslobađa i proširuje našu svest. Ljubav znači jedinstvo božanskog, jedinstvo stvarnosti, jedinstvo individualne svesti sa neograničenom svešću. Kad uđemo u Univerzalnu Svest pomoću svoje meditacije, tada ne razmišljamo o ljudskoj ljubavi. Samo mislimo na božansku ljubav i jedinstvo. Ako imamo nešto sićušno, poput malog noža, njime ne možemo da sečemo nešto veliko. Ali, ako imamo veoma veliki nož, onda njime možemo da sečemo nešto veliko. U duhovnom životu je isto tako, instrument koji sad koristimo je naša vrlo ograničena svest. I zato smo ograničeni u svojoj ljubavi. Ako, međutim, budemo koristili drugi instrument koji je veoma veliki, ako budemo koristili univerzalnu Svest, naš kapacitet za božansku ljubav postaće neograničen.

Božanska ljubav će doći od duhovnog Učitelja, od Boga ili iz naše sopstvene meditacije, ali samo kad je ne očekujemo. Dete očekuje cent, ili deset centi, ili dvadeset pet centi od svog oca. Više od toga je izvan njegovih očekivanja. Ako bude stalno očekivalo od oca, otac će mu dati, ali će dati samo koliko dete očekuje. Ali, ako dete oseća da je njegovo sve što je i očevo, ako samo želi da udovolji ocu, onda će otac kad se penzioniše ili kad bude osetio da je dete zrelo da to dobije, dati detetu celo svoje bogatstvo.

Kad ništa ne očekujemo od Boga, Bog će nam dati sve. On će reći: „Ja sam taj koji ti daje beskrajnu Ljubav. Kako to da moja deca imaju vrlo ograničen kapacitet, vrlo ograničena dostignuća?“ Pa da bi dokazao da su On i Njegova deca jedno, da smo mi Njegovi vredni instrumenti ili predstavnici, On će nam dati Njegov beskonačan Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Pitanje: Šta je poželjnije: mudrost ili ljubav?

Bog je samo znanje, sama mudrost. Upravo zato što je On sama mudrost, On voli mene, On voli tebe, On voli svakoga. On oseća da ne može biti ništa veće ili više ispunjujuće od jedinstva. To jedinstvo imamo samo od božanske ljubavi. Znači, mudrost i ljubav idu zajedno. Mudrost nam poručuje da možemo da budemo veoma snažni i veoma moćni samo kad postanemo univerzalni. Ako ja negujem svoju individualnost i ti održavaš svoju individualnost, kako onda možemo da postanemo jedno? Kad postanemo jedno, postajemo najjači. „Zajedno opstajemo, razdvojeni padamo“. To je poruka koju dobijamo.

Pitanje: Da li bi nam rekao nešto o onim stvarima koje su van ljudskog iskustva, a koje pokušavaš da spustiš odozgo?

Pitanje: Šta majčinska ljubav znači u duhovnom životu?

Ljubav koju dete dobija od majke plodnija je od ljubavi koju dobija od oca. Kad je u pitanju unutrašnja prisnost, majčina ljubav uspeva. Kad vidimo nešto prostrano, odmah se pojavi naša očinska ljubav. Ali, kad osećamo intenzitet dva srca, odmah pomislimo na ljubav između majke i deteta.

Dete zna da majka neće uraditi namerno ništa što bi ga povredilo. Dete veruje da čak i nesvesno ona neće uraditi ništa loše. Dete ima tako nepokolebljivu veru u majku da oseća da bi majka, ako neko ima otrov, radije sama popila taj otrov da ga spase. Ovakvu veru vidimo pre nego što se kod deteta razvije um. Posle trinaeste godine, um počinje da radi. Um ima svoj način da sumnja i podozreva. Tada se prekida slatka prisnost između majke i deteta.

U duhovnom životu, uvek je najbolje da o sebi razmišljate kao o četvorogodišnjem detetu, čak i ako ste veoma stari ili veoma zreli; Jer najbrže napredujete kad o sebi mislite kao o detetu. Dete ne zavisi od sebe niti se oslanja na sebe, ono zavisi samo od sposobnosti njegove majke. Opet, ono je spremno da joj da svu svoju malu sposobnost. Njegova mala sposobnost je njegova vera. Njegova vera u majku je njegova vera u sebe. U duhovnom životu, oni koji žele da najbrže napreduju, treba da slede stazu Majčinske ljubavi.

Božanstvo koje je Šri Ramakrišna poštovao je bila Kali, Majka. On je najbrže napredovao kroz ljubav Majke. Imao je običaj da plače: 'Ma, Ma, Ma, Ma.' Ljubav Majke najefikasnije deluje kad je tragalac apsolutno iskren. Dete ide da se igra na igralište i celo njegovo telo se prekrije peskom i blatom. Onda otrči kod majke sa iskrenošću. Majka ga odmah opere i dete je opet čisto. Majka je u stanju da pomogne detetu u njegovom mračnom i prljavom životu samo zahvaljujući detetovoj iskrenosti. Ono nije sakrivalo svoju tamu, svoje blato i mulj, već je otišlo kod prave osobe, kod majke.

Pitanje: Zar nije ljubav između deteta i majke često posesivna?

Posle četiri, pet godina, majka odvodi dete u obdanište. Opet, ona se oslanja na one koji imaju istu ljubav prema detetu, ali sad ima nešto više prosvetljenja. Ona dozvoli detetu da ide u školu i da počne da uči. Onda mu dozvoli da ide u srednju školu, fakultet i tako dalje.

Pitanje: Da li je izraz božanske ljubavi da se nikad ne kaže „ne“ onima u koji su u nevolji?

Pitanje: Da li je istina da ljubav može da promeni svet?

Pitanje: Da li smatraš da ne može biti istinske ljubavi između muškarca i žene?

Ovaj nedostatak istinske ljubavi ne odnosi se samo na indijske parove. Zapad još nije iskusio ljubav, stvarnu ljubav. Romantičnu ljubav je iskusio do krajnjih granica, ali ne stvarnu ljubav – ljubav koja ispunjava energijom, inspiriše i hrani gladni svet.

Ipak, želim da kažem da istinska ljubav postoji. Ljubav je božanska osobina koja dolazi od Boga. Kad god je jedna od Božijih osobina prisutna, mora biti prisutan i Bog. Ne možete imati neku osobinu dok je vlasnik te osobine na nekom drugom mestu. Ne! Unutar te osobine je život i dah našeg vlasnika. Čista ljubav, božanska ljubav, ljubav koja nam daje novi život neprestano u svakom trenutku, predstavlja sam Dah Boga. Muškarac može ponuditi ovakvu ljubav ženi i žena je može ponuditi muškarcu, ali pitanje je na koji način će se ta ljubav koristiti.

Ako muškarac voli ženu, znajući da je Božansko prisutno, da je Svevišnji tu, onda je to božanska ljubav. Ako ne vidi Božansko u pojedincu, u ženi, ako vidi samo telo, vital i um, ili ako vidi samo životinjsko u toj ženi, onda je to ljudska ljubav. Ako vidi božansko u sebi i božansko u ženi, onda je to božanska ljubav.

Ova božanska ljubav se može koristiti da nam otkrije naše sopstveno istinsko postojanje i da proširi našu vlastitu svest i svest naše voljene osobe. Ako koristimo ljubav da bi druga osoba rasla, onda je to božanska ljubav. Ova ljubav sve vreme ispunjava i biva ispunjena. Ova ljubav postoji i treba da je koriste i muškarci i žene.

Pitanje: Kako da stalno u svom srcu osećam ljubav prema svakome?

Ako želite da volite celo čovečanstvo, trebalo bi da znate kako su svi postali. Čovečanstvo je nastalo iz Izvora i taj Izvor je Bog. Ako možete da volite Boga u svakom trenutku svog života, onda ćete imati ljubavi prema svima. Treba da znate da vam samo Bog može potpuno i uverljivo udovoljiti. Iznutra ćete dobiti poruku da vam samo Izvor iz kojeg ste nastali može udovoljiti.

Svakog dana, kad meditirate, molim vas, recite „ljubav“ pre nego što počnete da meditirate. Kad izgovorite reč „ljubav“, pokušajte da osetite da su vaše ruke, vaše noge, vaše oči i svaki vaš deo povećali svoje sposobnosti. Uzmimo, na primer, ruku. Ruka predstavlja snagu. Kad izgovorite reč „ljubav“ , treba da osetite da vam je ruka postala snažnija. Ne da biste nekog udarili, već da biste više radili za čovečanstvo. Onda se koncentrišite na svoje oči i pokušajte da osetite da koristite svoje oči samo da bi videli dobre stvari u svima. Kad se koncentrišete na svoje uši, osetite da želite da čujete samo dobre stvari, ohrabrujuće i inspirativne stvari. Ako neko govori loše stvari, držaćete svoje uši zatvorene. Kad god izgovorite reč „ljubav“, koncentrišite se na jedan svoj organ. Posle toga, pokušajte da se koncentrišete na svoju unutrašnju svest, koja sada teži, ali koja je takođe ograničena. Pokušajte da je proširite. Najpre ponavljate reč „ljubav“ na ljudski način, telesno, a onda je ponavljate na božanski način, vašom unutrašnjom svešću. Automatski ćete osetiti ljubav prema Bogu, a kad osetite ljubav prema Bogu, osetićete i ljubav prema čovečanstvu. Kad volite Boga, to znači da zalivate koren. Naravno da će i sve grane i lišće takođe dobiti vodu.

Pitanje: Kako bi trebalo da volimo Boga?

Kad god smo u mogućnosti da damo nešto Bogu, to je zbog Njegove beskonačne Milosti koja deluje u nama i kroz nas. Ako smo spremni da mu damo jedan cent, to je upravo zato što nas On inspiriše da Mu damo. U suprotnom, bismo to upotrebili u drugu svrhu.

Pitanje: Kako neko može da postane savršen kanal kroz koji se Božja ljubav može ispoljavati?

Kako možemo da postanemo savršen kanal za božansku ljubav? Trebalo bi da osećamo da u našem unutrašnjem životu postoji samo jedna stvar, a to je radost. Kad budemo osetili da se ta radost nikad ne može odvojiti od našeg spoljašnjeg postojanja, onda ćemo osetiti da postajemo kanal za božansku ljubav.

Da bismo postali savršen kanal božanske ljubavi, trebalo bi da idemo putem stalne predanosti našem Unutrašnjem Pilotu. Tada će nas duša voditi, oblikovati i stvarati naš unutrašnji i spoljašnji život i preobraziti nas u savršen kanal za ispoljavanje božanske ljubavi na Zemlji. Ako ne postoji predanost Guruu, Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem, onda ne može postojati savršenstvo ni u jednom polju niti može postojati savršen kanal za ljubav ili mir. Svevišnji može nekog da učini savršenim kanalom samo kad vidi da je ta osoba potpuno predana nalozima svog unutrašnjeg vođstva, koje dolazi od duhovnog Učitelja ili od samog Svevišnjeg.

Pitanje: Ponekad osećam da moja ljubav prema Bogu nije čista.

Tvoje srce će učiniti da osetiš da je Svevišnji jedina stvarnost. Tvoja duša će učiniti da osetiš da je On Jedini koga moraš da voliš i ko te večno voli. Ali, ako ti je teško da stvoriš predstavu o Svevišnjem i ako imaš duhovnog Učitelja, onda možeš da razmišljaš o Učitelju. Svevišnji je zapovednik, a tvoj Učitelj je, recimo, kapetan ili vođa, dok si ti vojnik u božanskoj armiji. Kad zapovednik izda naređenje, kapetan zna kakvo je to naređenje i on će proslediti naređenje vojnicima koji su pod njim. Ako udovoljite kapetanu, onda udovoljavate i zapovedniku, preko kapetana. Preko Učitelja, udovoljavate Najvišem, Svevišnjem. Ipak, moramo da znamo da to nije neki vojni poredak. Ovde je sve zasnovano na ljubavi.

Kad nekog prihvatiš za duhovnog Učitelja, rešen si da mu daš sve što imaš. Međutim, nemoj tada da misliš da je sve što imaš nečista ljubav. Razmišljaj o sebi kao o detetu koje je spremno da preda sve što ima. Dete dođe ocu i da mu peni koji je našlo na ulici. Otac se toliko obraduje što je dete njemu dalo taj peni, umesto da ga iskoristi da kupi slatkiš, i onda daje detetu nešto mnogo vrednije.

Pitanje: Kakav je odnos između božanske Ljubavi i božanske Samilosti?

Božanska Samilost nije kao ljudska samilost. Na ljudski način možemo imati samilosti i sažaljenja prema nekome, ali ta samilost nema snage da izmeni tu osobu i da je natera da izmeni svoj pogrešan stav prema Svetlosti. U slučaju Božje Samilosti, to je sila koja menja i preobražava aspiranta i štiti ga od velikih grešaka u duhovnom životu. Da nema Božije Samilosti, nijedan od mojih učenika ne bi išao stazom Samoostvarenja. Ova Samilost ih sprečava da učine ozbiljne greške i da odu sa staze. Božija Samilost dolazi do učenika kroz Milost njihovog Učitelja. Kad Bog ukazuje svoju Samilost kroz duhovnog Učitelja, On očekuje da Mu tragalac odmah priđe blizu, bliže. Samo kroz Samilost učenik može da postane najbliži Bogu.

Ljubav se veoma često ne bude shvaćena. Ako neko iskazuje ljubav, ljudi pomisle da iza toga stoji neka namera. Oni pomisle: „Pokazuje mi više ljubavi, to znači da želi više usluga“. U osećaju ljubavi između Gurua i učenika, može biti da učenik voli pedeset posto i da Guru pedeset posto voli. Ali u Samilosti, Guru može da ponudi devedeset devet posto a učenik jedan posto, a i sa tih jedan posto učenik ipak pokušava da uđe u oblast neznanja. Kad se pojavi Samilost, ona leti kao strela i kida veo Neznanja.

Ljubav može da opstane čak sa neznanjem, ali Samilost ne. Samilost mora da bude uspešna, inače se povlači. Može ostati na nekoliko sekundi ili nekoliko minuta ili na nekoliko godina, ali će na kraju poslati izveštaj najvišem Autoritetu i reći da li je bila uspešna ili ne. Na kraju dođe vreme kad najviši Autoritet kaže: „To je jalova pustinja. Vrati se“. Onda Samilost mora da odleti nazad kod najvišeg Autoriteta, Svevišnjeg.

Istinski duhovni Učitelj pokušava da pristupi svojim učenicima sa snežnobelom, najčistijom ljubavlju. Međutim, to često ne uspeva, jer na njegovu ljubav nema odgovora. Onda promeni pristup i pokuša sa samilošću. Opet, često, ovakva samilost biva odbijena i neshvaćena do te mere da u stvari bude zloupotrebljena i zlostavljana. Ljudi pripisuju razne motive Učiteljevoj čistoj ljubavi i čistoj samilosti. Kad Učitelj nekoga uvažava, ta osoba sumnja u njegove motive. „Kako može Učitelj da bude tako dobar? Kako može da bude tako drag? Možda želi nešto više, nešto važno, od mene“.

Pitanje: Ponekad mislim da me Guru ne voli, da me Svevišnji ne voli, i da je moj život besmislen. Postoji li ikakav način da nateram sebe da poverujem da postoji razlog zbog kog bi Svevišnji morao da me voli?

Ako misliš da te Svevišnji ne voli, onda treba da znaš da si prava budala. Svevišnji je stvorio ljubav. Tvorac je stvorio ljubav, On je stvorio samo tvoje postojanje. To je kao baštovan koji je odgajio mnogo lepih cvetova. Ako cvet kaže: „Ne, ne, on me ne voli, on me ne voli“, zar to nije smešno? Sama činjenica da je baštovan posadio i odgajio cveće – zar to nije njegova ljubav?

Pitanje: Nakon ovog kratkog vremena što meditiram sa tobom, meni se čini da je ljubav koja dolazi kroz tebe ili kroz Boga uslovljena. Izgleda da zavisi od toga da li dobro meditiram i težim i od toga da li tebe uvažavam.

Pitanje: Ne razumem zašto Božja Ljubav ne uđe u mene čak i ako držim vrata zatvorena.

Osoba koja ne teži, osoba puna želja, uživa u zadovoljstvima neznanja. Da li je Bog dužan da siđe i ponudi Svoj beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo takvoj vrsti ljudi? Nije! A ako neko plače i bori se da dobije bar malo Mira, Svetlosti i Blaženstva, Bog tada oseća da ta osoba to i zaslužuje.

Mi u svakom trenutku znamo kako da plačemo. Mi plačemo za stvarima koje nas napuštaju i razočaraju; zbog ega i njegove dece: straha, sumnje, zebnje i brige. Plačemo za imenom i slavom, za novcem, bogatstvom i posedima, ali ne plačemo Bogu da nam da Njegovu Svetlost i Blaženstvo. Ne plačemo za onim za čim treba da plačemo, ne plačemo za bogatstvom koje smo svi nekada imali.

Mi ne možemo samo da igramo igre sa večnom Istinom i najvišom Stvarnošću; moramo da ih vrednujemo. Na ovom svetu, ako nešto vrednujemo, onda se jako trudimo da to dosegnemo. A ako se ne potrudimo iz sve snage, nećemo dobiti ništa. Ako ne vrednujemo mudrost, da li će nam mudrost doći? Mudrost će nam doći samo ako smo se dobro potrudili. Za sve što dobijamo, moramo da damo nešto svoje, ali ćemo videti da to što dajemo nije skoro ništa u odnosu na to šta dobijamo. Potrebna je samo sekunda da se vrata otvore, a onda nam Onaj koji uđe, Večni Gost, donese Večnost. Ali, ako se ne potrudimo da bar otvorimo vrata, zašto bi On uopšte dolazio? Nećemo Ga vrednovati, osećaćemo da nam donosi smeće i stvari koje nam nisu potrebne.

Pitanje: Da li je ljubav Učitelja prema učenicima ista kao i ljubav učenika prema Učitelju?

Question: How can we perfect our devotion?

Ako budeš mogao intenzivno da osećaš takvo jedinstvo, onda ćeš automatski posvetiti ceo svoj život – telo, um, srce i dušu – svom Guruu. Posvećenost mora da imati korene u svim delovima bića. Posvećenost samo u srcu nije dovoljna. Posvećenost takođe treba da postoji u umu, u vitalu i u fizičkom. Tek onda postaje savršena.

Pitanje: Kako da te zadržimo u svojoj unutrašnjoj svesti tokom naših svakodnevnih aktivnosti?

Pomisli na majku i dete. Majka je tu i čita novine. Njen najdraži je njen sin. Sin može biti udaljen hiljade milja, ali predmet njene koncentracije je njen sin. Ona razmišlja: „Oh, sada sam ovde i ko se brine o mom sinu? Niko se ne može brinuti o njemu kao ja“. Možeš reći da je to emotivna ljubav ili slatka naklonost i sve to zajedno, ali svakako ona održava vezu sa sinom pomoću svoje ljubavi.

Kad si vezana za nekoga, bez obzira gde se on nalazi ti misliš na njega, misli o njemu ti padaju na pamet. Kad jedna osoba poklanja pažnju drugoj osobi u običnom svetu, to znači da je vezana ze nju. U običnom svetu, ljudska bića koja su vezana jedno za drugo su na istom nivou. U duhovnom svetu, Učitelj je daleko iznad učenika. Zato to što učenik oseća prema Učitelju nije vezivanje, već posvećeni osećaj jedinstva. Kad učenik razmišlja o Učitelju, to nije zbog vezanosti, već zbog posvećenosti. I tako tragaoci mogu udovoljiti Učitelju koji je sam ostvario najvišu Istinu i koji će poslužiti kao sredstvo pomoću kog će učenik dosegnuti Istinu.

Ti osećaš privrženost, naklonost, ljubav i brižnost prema meni. Tako da će tvoj um prirodno nastojati da uđe u mene ili da moja svest uđe u tebe. A ako ti je stalo do moje misije, videćeš kako istinska radost, mir, ljubav, blagoslovi, zahvalnost i ponos teku od mene prema tvom srcu. Tada ćeš me lako držati u svojoj svesti.

Ako osećaš da ti je stvarno i istinski stalo do ispoljavanja Svevišnjeg u meni, kako mi onda možeš biti od pomoći? Jedan način je da stekneš brižnost prema čovečanstvu. Svi mi govorimo da nam je stalo do čovečanstva. Ali, šta radimo? Koristimo reć „brižnost“, ali, da li se molimo Bogu da pomogne čovečanstvu ili da prosvetli čovečanstvo? Ne! Naša brižnost je sebična brižnost. „Ako svet postane bolji, tim bolje i za nas“. Trebalo bi, međutim, da gajimo stvarnu nesebičnu brižnost prema čovečanstvu.

Kako da održiš svoju unutrašnju vezu sa mnom? Samo osećaj više brižnosti prema mojoj misiji i više ljubavi prema ispoljavanju moje svetlosti na Zemlji. Ako nekoga voliš, spreman si da učiniš sve za njega, bilo kada. Ako me istinski voliš i stalo ti je do mene, do Božanskog u meni, do Svevišnjeg u meni, onda ćeš, bez obzira šta radiš, čak i dok trčiš ili skačeš, imaćeti najslađi osećaj blaženstva. To je zato što si se poistovetio sa nekim ko ima unutrašnju sposobnost da ti odozgo donese i ponudi Mir, Ljubav i Blaženstvo.

Pitanje: Da li nas ljubav prema životinjama vuče nazad prema našem sopstvenom životinjskom biću?

Poeme iz prvog izdanja

I am sharing

Ne sudite ničemu;

Iz mog ličnog iskustva

Probajte da oprostite sve;

Iz mog ličnog iskustva

Volite sve;

Božiju sopstvenu ličnu Tajnu

Neuporedivi prijatelj

Bog Spasitelj

Bog Osloboditelj

Bog koji voli

I najbolji prijatelj,

Priča o ljubavi i nadi

Ljubav se stalno nada,

Uistinu,

O ljubavi i nadi.

„Da, u pravu si, sine Moj.

A onda da se nadaš.

Voleti

Voleti

Zato

Voleti

Zato

Voleti

Zato

Koga volim?

Svevišnjeg moje Večnosti.

Ljubav je nektar

Ljubac je nektar

Suptilni otrov.

Sumnja je

Ljubomora je

U hrabrosti

Ljubav je

Osmeh Beskraja,

Trka Besmrtnosti.

Nebo Osvita Savršenstva

Sa njegovog jezika

Besmislice.

Iz njegovih očiju

Jalovost.

Pa ipak, njegova ekstatična

Spasava ga i uzdiže njegov život