Scena 4

LAKŠMANA: Gledaj! Gledaj, Rama! Armija brata Barate! Barata nas napada. Možda misli, kad se vratiš posle četrnaest godina, da bi mu mogao praviti probleme. On hoće da predupredi buduće probleme. Gle, kakav nezahvalnik! Kakva majka, takav sin. Njegova majka, Kaikeji, te je poslala ovamo da vodiš ovaj težak i ponižavajući život. Sad njen sin dolazi sa svojom armijom da te uništi. Šda bi drugo mogao očekivati od Barate? Na kraju krajeva, on je Kaikejin sin.

RAMA: Lakšmana, brate moj, ne brzaj toliko. Otkud znaš da dolazi da me ubije? Možda dolazi da me vrati nazad u kraljevstvo.

LAKŠMANA: (smejući se): Brate, ti ne samo da si otelovljenje istine, već i otelovljenje naivnosti. Da je hteo da te vrati, došao bi sam. Zašto mora da dovodi ovako veliku vojsku? O, brate, ponekad me tvoja naivnost zapanjuje.

(Ulazi Barata u pratnji oficira. Padne ničice pred Ramom i gorko zaplače.)

BARATA: Brate, evo me ovde, pred tvojim stopalima. Ova armija je tvoja. Vrati se! Kraljevsto čeka tvoj povratak. Nisam prihvatio gnusni dar moje majke. Nisam ispunio njenu gnusnu želju. Izgubili smo našeg oca. Tvoje odsustvo ga je poslalo na drugi svet.

(Lakšmana, Sita i Rama briznu u plač.)

LAKŠMANA: Oca nema više?

BARATA: Nema. Sad je na drugom svetu. Moja majka Kaikeji nas je sve uništila. Samo tvoje prisustvo, brate Rama, može vratiti sreću u moj život i u naše kraljevstvo.

RAMA: Brate Barata, ti treba da vladaš kraljevstvom. To je bila očeva želja.

BARATA: Ne, nikako! To je bila želja moje okrutne, svirepe majke Kaikeji. Neću te poslušati, brate. Moraš da se vratiš sa mnom. Biću ti savršeni rob. Ti si zakoniti vladar Ajodje, a ne ja. Gospodaru, vrati se sa mnom, ili pusti da ja ostanem sa tobom ovde, da ti služim. I ja ću voditi asketski život.

RAMA: Voljeni brate Barata, ja sam prihvatio asketizam da bih poslušao mog oca i moju majku Kaikeji.

BARATA: Kaikeji je nečovečna! Ona nije tvoja majka. Ona je najveća Božija greška; ona je najveće ljudsko pokletstvo. Nikad je neću zvati majkom. Upropastila je našu porodicu. Uradila ti je nešto užasno loše. Ja ne odobravam postupak našeg oca.

RAMA: Ko si ti da odobravaš ili ne odobravaš našem ocu? Moja dužnost je da ga poslušam.

BARATA: Ako je naša je dužnost da slušamo našeg oca, onda je moja dužnost da služim tebi ovde. Ne vraćam se. Neću se vratiti u kraljevstvo. (Obraća se oficirima i svim prisutnim.) Moj brat Rama neće da mi se smiluje; ne haje za moje molitve. Leći ću na zemlju i gladovati do smrti.

RAMA: Brate Barata, to nije način na koji treba da se ponašaš. Ti si kralj i moraš da se suočiš sa svetom. Treba muški da se suočiš sa sadašnjom situacijom. Ja tražim od tebe da se vratiš i vladaš kraljevstvom. Ako hoćeš da mi služiš, onda mi najbolje možeš služiti na taj način. Okean može da presuši, Sunce može da isgubi sav svoj sjaj, ali je naću izneveriti božansko obećanje mog oca. Ostaću u izgnanstvu četrnaest godina.

BARATA: Ni ja neću pogaziti svoje obećanje. Ostaću sa tobom.

RAMA: Onda me ne slušaš, a ja sam tvoj stariji brat.

BARATA: Nije da te ne slušam. Ne mogu da živim bez tebe, to je sve. Ti si moj gospodar; ti si moj Bog. Ne mogu da živim bez mog gospodara i mog Boga.

(Ulazi Vašišta.)

VAŠIŠTA: Mojim okultnim vidom saznao sam šta se ovde dešava. O Rama, o Barata, ja mogu da rešim vaš problem.

RAMA I BARATA: Molimo te, molimo te, o mudrače Vašišta, reši naš problem.

VVAŠIŠTA: Barata, nemoj da sedaš na Ramin presto. Ali, idi i budi njegov zastupnik. Vladaj u njegovo ime.

BARATA: O mudrače, to me neće zadovoljiti. Ako mi on dozvoli da zadržim njegove drvene sandale da ga predstavljaju na prestolu, vratiću se nazad. Ali, neću se vratiti u Ajođu. Ne, živeću u selu Nandini, koje je na periferiji Ajođe. Odatle ći izvršavati Ramina naređenja. Brate Rama, svakog dana ću staviti tvoje sandale na moju glavu i na srce pre nego što se obratim bilo kome. Tvoje sandale će te predstavljati na prestolu i daće mi autoritet. Ti si kralj. Ja sam tvoj zamenik. Brinuću se o tvom kraljevstvu kao tvoj zamenik. Ako se ne vratiš u Ajođu prvog dana petnaeste godine, u dan povratka, nećeš zateći svog brata Baratu živog. Predaću ovo telo plamenu, dok izgovaram tvoje sveto ime.

RAMA: (zagrli svog brata): Brate, uveravam te da ću se vratiti. Održaću svoje obećanje. Imam još jedan, poslednji zahtev. Nemoj da mučiš našu majku, Kaikeji. Neznanje je obuzelo njen život. Hajde da joj obojica oprostimo. Pomoću našeg oproštaja, doći će njeno prosvetljenje.

(Rama skida svoje drvene sandale i daje Barati.)

BARATA: (prislanja sandale na svoje srce): Ovo je simbol moje odanosti tebi, Rama, moj brate, moj oče, moje Sve. (Grli Lakšmanu i dotakne stopala Siti.) Majko Sita, uradiću sve za tebe i moju braću Ramu i Lakšmanu. Kao što željna majka očekuje povratag svog sina sa dugog puta, kao što samrtnik vapi za novim životom, ja ću čekati vaš dolazak i plakati za vašim povratkom.