Zašto bih ja bio odgovoran?

Ličnosti

RATNAKAR (PLJAČKAŠ I UBICA)

RATNAKAROV OTAC

RATNAKAROVA MAJKA

RATNAKAROVA ŽENA

RATNAKAROV SIN

Scena 1

NARADA: Ratnakare, šta to radiš? Zar ne vidiš da pevam Gospodu Višnuu? Ja ga prizivam. Pevam njegovo ime.

RATNAKAR: Višnu? Ko je Višnu? Postoji samo jedna osoba na svetu, a to sam ja, Ratnakar. Ubio sam stotine ljudi i svakom sam odsekao palac. Kad budem imao hiljadu palaca, načiniću ogrlicu od njih i nosiću je oko vrata. Niko te ne može spasti od mene.

NARADA: Je li? Zar ne znaš da ja imam duhovnu moć, okultnu moć? Lako mogu da te se otarasim. Zato nemoj da mi pretiš.

RATNAKAR: Ha! Duhovna moć, okultna moć! Ubiću te smesta! (Samo što nije probo Naradu svojim bodežom.)

NARADA: Čekaj malo! Šta hoćeš? Hoćeš li novac?

RATNAKAR: Da.

NARADA: Koliko hoćeš?

RATNAKAR: Koliko god imaš.

NARADA: Mogu ti dati sve što imam, a opet, mojom okultnom moći mogu da udvostručim to što imam. Pogledaj, imam novčić od sto rupija. Vidiš li?

RATNAKAR: Da.

NARADA: Sad me pretraži. Pretresu svu moju odeću. Tu nema novca.

(Ratnakar ga celog pretrese.)

NARADA: Sad samo zatvori oči.

(Ratnakar zatvara oči. Niotkuda Narada vadi još sto rupija.)

NARADA: Gledaj, Ratnakare, šta mogu da ti dam.

RRATNAKAR (zapanjen): Odakle je taj novac došao? Pretresao sam te detaljno.

NARADA: Ratnakare, Ratnakare, koliko god hoćeš novca mogu da ti dam i daću ti. Ali, pre toga, hoću da te nešto pitam.

RATNAKAR: Šta?

NARADA: Ti znaš da je to što radiš apsolutno pogrešno. Ponašaš se kao životinja, ubijaš ljude i uzimaš im novac. Zar ne misliš da ćeš odgovarati za to posle smrti? Zar ne znaš da ćeš biti osuđen na pakao i žestoko patiti? Zašto radiš te stvari? Jedino ti, i niko drugi, patićeš zbog svih tih užasnih dela.

RATNAKAR: Kako to misliš, jedino ja? Ja to radim zato što još uvek imam osećaj odgovornosti. Imam stare roditelje; imam ženu, lepu ženu, a i lepog sina. Moram da mislim na sve njih. Ja sam odgovoran za moje roditelje, zato što su invalidi. Ja sam odgovoran za svoju ženu, zato što je bez mene ona bespomoćna. A moj sin je tek malo dete, pa moram da mislim i na njega. Zbog svih njih to radim.

NARADA: I ti misliš da će i oni preuzeti odgovornost za tebe kad te stigne kazna posle smrti? Kad umreš, jedino ćeš ti biti kažnjen za tu karmu na drugom svetu, Ratnakare.

RATNAKAR: Ako budem kažnjen, siguran sam da će oni podeliti moju karmu, pošto sve ovo radim zbog njih. Nemam nikakav drugi način da zaradimi novac. To je jedini način da izdržavam svoju porodicu.

NARADA: Dobro, možda je to jedini način, ali, kažem ti, oni nikad neće preuzeti odgovornost za tebe.

RATNAKAR: Zašto ne bi? Trebalo bi da preuzmu! Jedino je to pošteno, ako ovo radim zbog njih. Da mi se nešto danas desi, moji roditelji bi umrli. Verovatno bi umrli i moja žena i sin. Siguran sam da će oni hteti da podele moju kaznu sa mnom u zagrobnom životu, pošto ih ja održavam u životu.

NARADA: Pa dobro, Ratnakare. Hajde da vidimo. Ti misliš da će tvoji roditelji, tvoja žena i tvoj sin preuzeti odgovornost za tvoja nebožanska dela zato što ih na taj način ti hraniš, oblačiš, brineš se o njima. Idi kući i pitaj ih. Ako se slože, daću ti novca koliko god hoćeš, i još dvostruko više. Kažem ti, Ratnakare, oni hoće to što ti zaradiš, ali neće da imaju ništa sa tvojim grehovima. Ta nepobitna činjenica će te dobro šokirati, tako da ćeš se okrenuti svetačkom životu. Hoću da odeš kući i proveriš. Ja ću čekati ovde.

RATNAKAR: Ti si sveti čovek. Nećeš prekršiti obećanje?

NARADA: Neću prekršiti obećanje. Ovo radim zato što saosećam sa tobom. Lako mogu da odem sa ovog mesta mojom okultnom silom – isto tako lako kao što sam doneo novac koji sam ti pokazao. Ovog trenutka mogu da upotrebim moju okultnu moć i oteram te odavde mojom svetlošću.

RATNAKAR: Je li? Pa pokaži mi, pokaži!

(Narada otvara svoje treće oko i Ratnakar istog trenutka počinje da drhti.)

RATNAKAR: Prestani, prestani! Vulkanska vatra iz tvog trećeg oka će me spaliti u pepeo. Idem da se vidim sa mojom porodicom i doći ću da ti kažem šta je bilo. Oni će preuzeti odgovornost za mene.

NARADA: Idi pa vidi.

Scena 2

RATNAKAR: (svojim roditeljima): Majko, oče, naporno sam radio za vas.

OTAC: Da, sine moj, ti se veoma trudiš i zadovoljni smo tobom.

RATNAKAR: Kažu da je ubijanje ljudi loše, pljačkanje je loše. Ja sam ubijao, pljačkao, radio mnoge, mnoge stvari samo da bih izdržavao vas i ostalu moju porodicu. Sad, oče, majko, recite mi. Ja sam vaš najdraži sin. Da li ćete preuzeti odgovornost za moje postupke kad umrem, kad budem kažnjen zakonom karme na drugom svetu?

OBA RODITELJA: Sine, zašto bismo mi prihvatili odgovornost? Kad si bio dečak, mi smo te odgajili, mi smo te hranili. Brinuli smo o tebi i nismo tražili da ti preuzmeš odgovornost za naše postupke. Tada je to bila naša dužnost. Sada si ti odrastao, zreo, i sada je tvoja dužnost da nas hraniš, da preuzmeš odgovornost za nas.

(Ratnakar je zaprepašćen. Odlazi svojoj ženi)

RATNAKAR: Draga, da li ćeš ti preuzeti odgovornost za mene? Kažeš da sam ti draži od tvog života. Uradio sam mnoge loše stvari. Svakog dana napadam ljude, mučim ljude, ubijam ljude i uzimam im novac. A zašto? Samo da bih prehranio tebe i moju porodicu. Siguran sam da ćeš preuzeti nešto otgovornosti u mom narednom životu, na drugom svetu, kad budem kažnjen. Siguran sam da ćeš podeliti taj teret sa mnom.

ŽENA: Ja? Za što bih ja bila odgovorna? Ja sam tvoja žena, ali to je tvoja odgovornost. Jesi li ikad čuo da žena ide zarađuje novac za svog muža? Dužnost je muža da zarađuje i da hrani ženu. Jesi li poludeo? Mislila sam da imaš nešto razuma. Ljudi će ti se smejati ako ikad kažeš da je treba da budem odgovorna za svoje izdržavanje. Tvoja je dužnost da me izdržavaš. Zašto bih ja bila odgovorna kada je to tvoja dužnost?

(Žalosno, Ratnakar odlazi svom sinu.)

RATNAKAR: Dete moje, hoćeš li ti preuzeti odgovornost za ono što radim? Ja mučim ljude, davim ljude i ubijam ljude. Zašto? Samo da bih izdržavao tebe, tvoju majku i moje roditelje.

SIN: Oče, ja sam dete. Ja ne umem da radim. Ne mogu da se izdržavam. TI se brineš o meni. Za to sam ti zahvalan. Ali, kako ja mogu biti odgovoran za ono što radiš? Ja ne radim ništa; bespomoćan sam. Kad odrastem, ja ću biti odgovoran za tebe – da te hranim i izdržavam. Brinuću se i o baki i deki i o mojoj majci. Ali, oče, ja ne mogu da budem odgovoran za tebe. Ti si taj koji treba da preuzme odgovornost.

RATNAKAR (ošamari sina): Ti, nezahvalno stvorenje! (Šutne svoju ženu) Ti, nezahvalno stvorenje! (Udari svoje roditelje.) Nezahvalni roditelji! Nemam ničeg na ovom svetu za šta bih se uhvatio.

Scena 3

NARADA: Dakle, došao si da uzmeš svoj novac? Uzmi koliko hoćeš. Zašto si tako tužan? Reci mi, šta ima novo? Kakve su novosti?

RATNAKAR: Novosti su da sam ostavio svoju porodicu. Neću da budem odgovoran za njih pošto se oni ne osaćaju odgovornim za mene. To su nezahvalna stvorenja: moj sin, moja žena, moji roditelji. Neću ih. Ne trebaju mi. Odmah mi ovde reci šta da radim. Poslušaću te.

NARADA: Moj jedini savet ti je ovaj: ponavljaj samo jedno ime – Rama, Rama, Rama. On će ti oprostiti. On će ti dati spasenje. A ti ćeš ga ovekovečiti na zemlji. On će uzeti ljudsku inkarnaciju, a ti ćeš napisati njegovu biografiju. Dugo, dugo pre nego što se on rodi, pre nego što uđe u ovo zemaljsko postojanje, ti ćeš napisati njegovu biografiju. Ispričaćeš o njegovom besmrtnom životu, njegovom životu posvećenosti, njegovom životu slave, njegovom životu ispunjenja. Sve to ćeš napisati u njegovoj biografiji. Od sada, ponavljaj njegovo ime: Rama, Rama, Rama. Samo ponovi, da čujem.

RATNAKAR: Mara, Mara, Mara.

NARADA: Zar ne možeš da kažeš njegovo ime?

RATNAKAR: Ne mogu.

NARADA: Rama, Rama. Vidiš li šta si uradio? Ne možeš da ponoviš njegovo sveto ime zato što si počinio hiljade užasnih stvari. Hiljadama puta si se ponašao kao životinja. Toliko si nečist, toliko nemilosrdno su te uhvatile neprijateljske sile da si postao nalik na pravog asuru (demona prim.prev.). Sad ne možeš ni da ponoviš Ramino ime. Možeš samo da kažeš Mara, što je Rama, obrnuto. Pa dobro, onda ponavljaj Mara. Ponavljaj Mara, pa ćeš za nekoliko godina moći da kažeš Rama kako treba. Rama je srce. Čak i ako ne možeš da ispravno ponoviš njegovo ime, on neće mariti. Ako se budeš duševnog srca molio svakog dana, ponavljajući ime Mara, Rama će ti priteći u pomoć. On će ti oprostiti, on će te osloboditi. On će ti dati slavu da ga ovekovečiš na zemlji. Napisaćeš njegovu biografiju, obznanićeš ga i manifestovati. Bićeš glasnik njegovog dolaska. Kad se on spusti u svet i počne da deluje na fizičkom planu, videćeš da će biografija koju si napisao o njemu ovekovečiti tebe. On je odabrao tebe da ga ovekovečiš, Ratnakare. A onog dana kad počneš da pišeš njegovu biografiju, Gospod Rama će ući u tebe i promeniće ti ime. Kad počneš da pišeš njegovu biografiju, tvoje novo ime će biti mudrac Valmiki. Valmiki će biti tvoje pravo ime. „Kad moć ljubavi zameni ljubav prema moći, čovek će imati novo ime: Bog.“ Svojom ljubavlju prema moći ti si hteo da uništiš svet, ali će tvoja moć ljubavi osloboditi svet. Bićeš glasnik istine, glasnik ispunjenja.

(Narada blagosilja Ratnakara i odlazi.)

Dašarata obećava, a Rama izvršava

Ličnosti

KRALJICA KAIKEJI, KRALJICA KAUŠALJA, KRALJICA SUMITRA (žene kralja Dašarate)

RAMA (Sin Kaušalje i Dašarate)

KRALJ DAŠARATA (kralj Ajodje)

LAKŠMANA (prvi sin Sumitre i Dašarate)

SITA (Ramina žena)

BARATA (sin Kaikeji i Dašarate)

ŠATRUGNA (drugi sin Sumitre i Dašarate)

VAŠIŠTA (mudrac)

OFICIRI U BARATINOJ VOJSCI

Scena 1

MANTARA: O, kraljice, da li znaš? Da li znaš šta će se desiti sutra?

KAIKEJI: Ne, ne znam. Reci mi, molim te.

MANTARA: Sutra će Rama postati jubaradž. Postaće prestolonaslednik.

KAIKEJI: O! Oduševljena sam zbog toga! Ti si prva osoba koja mi je donela tu dobru vest. Uzmi ovu moju ogrlicu. (Daje ogrlicu služavki.)

MANTARA (baca ogrlicu): O, kraljice, nikad nisam pomislila da si toliko glupa. Mislila sm da ti je Bog dao malo prave mudrosti. Zar ne shvataš, kad Rama postane vladar, on će biti potpuno odan svojoj majci, Kaušalji, a ne tebi. Za tebe onda neće biti mesta ovde. Tvoj sin, Barata, biće poput sluge. Sada su on i Rama kao dva prijateljla, dva brata. Ali, onog dna kad Rama postane kralje, Barate nigde neće biti.

KAIKEJI: Ne pričaj takve stvari. Moj Barata i Kaušaljin Rama su nerazdvojna braća. Tako sam srećna što će moj Rama, koji me voli više nego što voli svoju majku, koji me služi više nego što služi svoju majku, postati vladar ovog velikog carstva. O, Mantara, novosti koje si mi donela učinile su moj život izuzetno srećnim. Nemaš pojma koliko se sad radujem. Moj Rama, moj Rama će postati kralj.

MANTARA: O, kraljice, samo čekaj, pa ćeš videti. Sutra će početi Kaušaljin život radosti i pobede. Sutra će početi tvoj život frustracije i uništenja.

KAIKEJI: Mantara, prekini! Dosta mi je tvog poganog jezika. Ja sam kraljica. Ja znam šta je najbolje za mene, šta je najbolje za moj život. Kralj Dašarata ima tri kraljice: Kaušalju, Sumitru i mene. Ali, znam da Dašarata mene voli najviše. On ne bi uradio ništa što bi me ožalostilo.

MANTARA: Da, znam da tebe voli najviše. Ali, kad Rama postane prestolonaslednik umesto tvog sina, tvoja patnja neće imati granica. To nije moja kletva; to je prosta činjenica. Rama će prognati tvog sina iz kraljevstva i postupaće prema tebi kao što ti postupaš prema meni, tvojoj služavki. Danas si kraljica, najomiljenija Dašaratine kraljica; sutra ćeš postati služavka poput mene u Raminoj službi.

KAIKEJI: Ja volim mog Ramu bezgranično. On je otelovljenje Istine i Svetlosti. U njemu vidim poruku Božanskog Savršenstva. Biti njegova služavka znači biti sjajan Božji instrument. Spremna sam da budem njegova služavka, ili šta god hteo od mene, kad postane vladar Ajođe.

MANTARA: O, kraljice, još ima vremena. Ne budi luda. Još uvek si Dašaratina najomiljenija žena. Zar si zaboravila da ti je jednom obećao da će ti ispuniti želje, kakve god bile? Kad je bio bolestan, ti si ga služila, ti si ga negovala i izlečila. Zbog tvog posvećenog služenja, obećao ti je dva dara. Rekla si mu da ćeš ih zatražiti kad dođe vreme. Sad je vreme došlo. Zar se ne sećaš koliko si puta bila gruba prema Kaušalji? Kad ona postane majka kralja Rame, zar ne misliš da će ti vratiti?

KAIKEJI: To je istina. Grdila sam je i vređala mnogo puta, samo zato što znam da sam omiljena žena kralja Dašarate. Ali, Kaušalja ima veliko srce. Ona je puna ljubavi i saosećanja. Kad njen sin postane kralj, neće mi vratiti istom merom. Oprostiće mi. U stvari, već mi je oprostila.

MANTARA: Čekaj, samo čekaj. Samo je nekoliko sati do sutra, a ona će početi tvoja tuga, početi tvjoa patnja. Noć okrutnih bolova počinje za tebe, o kraljice!

KAIKEJI: Potpuno sam spremna. Šta god se desi, desiće se za moje dobro. Moj Rama mi neće učiniti ništa loše. Kaušalja nikad neće uraditi nešto da me ponizi. Oboje su veliki u srcu i duši.

MANTARA: Moraš da znaš da ti ne predlažem zbog sebe da tražiš od kralja obećane darove. Moj jedini interes u životu je tvoja radost. Živim na zemlji samo da udovoljim tebi, da te učinim srećnom. Evo šta bih predložila. Pođi kralju i traži mu tvoja dva dara. Onda, kada se složi da ti ih da, prvo traži da Rama bude prognan na četrnaest godina. A kao drugi dar, traži da tvoj sin, Barata, postane prestolonaslednik.

KAIKEJI: (šokirana): Ja? Ja treba da tražim od Dašarate te stvari?

MANTARA: Da, Rama treba da ide u šumu na četrnaest godina, a tvoj sin Barata treba da bude postavljen na presto. Samo ćeš tada biti srećna, kažem ti.

KAIKEJI: Stidi se, stiti se, sram te bilo, Mantara! Tvoj savet je otrov, ništa drugo! Odlazi odavde smesta, pra nego što te izbacim napolje!

MANTARA: (odlazeći): O, kraljice, sutra ćeš videti!

(Mantara izlazi. Kaikeji seda i nasloni bradu na pesnice. Razmišlja.)

KAIKEJI: (za sebe): Možda je u pravu…

Scena 2

KAIKEJI: Rama, dragi moj, imam nešto važno da razgovaram sa tvojim ocem. Da li bi nas ostavio na trenutak? Pozvaću te nazad kad završimo razgovor.

RAMA: Naravno, majko, naravno.

(Rama izlazi. Kaikeji smesta menja izraz lica u izraz duboke ojađenosti.)

DAŠARATA: Kaikeji, zašto si iznenada tako žalosna? Molim te, reci mi šta je sa tobom. Jel se ne osećaš dobro? Svi lekari na svetu su mi na raspolaganju. Da li ti je neko učinio nešto nažao? Ako je tako, uveravam te da će biti pogubljen. Nikad te nisam video nesrećnu. Tvoja tuga mi razdire dušu.

KAIKEJI: Moj kralju, lako ti je da govoriš o svojoj ljubavi prema meni, ali znam da nisi iskren. Pokušavaš svakog dana da me zadovoljiš praznim laskanjima i izmišljotinama. Ali, voliš li me bar malo? Ne, sve je to obmana.

DAŠARATA: (zapanjen): Kaikeji! Ne mogu da verujem svojim ušima! Jesi li to zaista ti? Reci mi, da li sam te ikad obmanuo?

KAIKEYI: You have never deceived me?

KAIKEJI: Nisi me nikad obmanuo?

DAŠARATA: Nikad! Nikad! Nikad te nisam obmanuo i nikad te neću obmanuti. Ti si mi najomiljenija kraljica. Prema tebi osećam samo ljubav i požrtvovanje.

KAIKEJI: Onda to dokaži.

DAŠARATA: Stojim ti na raspolaganju.

KAIKEJI: Pošalji Ramu u izgnanstvo u šumu na četrnaest godina i sutra proglasi mog sina Baratu prestolonaslednikom.

DAŠARATA: (pozli mu, zaprepašen je): Ooh… Kaikeji, zar da ovo čujem od tebe! Sutra je trebalo da bude najsrećniji dan u mom životu, a danas mi zadaješ tako okrutan udarac. Jednim udarcem si mi oduzela svu moju radost, svu moju sreću, sam život iz mog srca.

KAIKEJI: Ja samo tražim ono što mi pripada. Ne zaboravi da si mi to obećao. Obećao si mi dva dara. Bio si skoro na samrti, ja sam te negovala dok nisi ozdravio. Bio si toliko zadovoljan da si mi obećao dva dara, a ja sam rekla da ću ih zatražiti kad dođe vreme. Sad je vreme došlo. Održi obećanje ako si iskren. Ako ne, uskoro će svet steći drugačije mišljenje o tebi.

DAŠARATA: Kaikeji, više sam mrtav nego živ. Uništila si moje kraljevtvo, ubila si me. Održaću obećanje, ali mi bar učini nešto.

KAIKEJI: Šta hoćeš da uradim?

DAŠARATA: Vrlo prosto. U moje ime reci Rami da mora da ide u šumu. U moje ime reci svom sinu Barati da će sutra postati prestolonaslednik. To je bar lako. (Gubi svest.)

KAIKEJI: (glasno zove): Rama! Rama!

(Rama ulazi.)

RAMA: Majko, je li sve u redu s tobom?

KAIKEJI: Sve je u redu, Rama. Već danas ti treba da odeš u šumu na četrnaest godina izgnanstva. Moj sin Barata će biti kralj, a ne ti. Tvoj otac je obećao.

(Videvši da mu je otac u nesvesti, Rama izjuri i vraća se sa Lakšmanom, Kaušaljom, Sumitrom i Sitom.)

RAMA: (Kaikeji): Majko, poslušaću tvoju zapovest. Ti hoćeš da odem u šumu na četrnaest goodina. Hoćeš da moj najdraži brat, Barata, bude vladar. Potpuno sam spreman da održim to obećanje koje ti je dao moj otac. Drago mi je što sam ja taj koji će imati priliku da dokaže svetu da moj otac ume da održi obećanje.

(Lakšmana. Kaušalja, Sumitra i Sita briznu u plač.)

LAKŠMANA: Nemoguće! Brate, ti ne možeš da odeš u šumu! Ne možeš da nas ostaviš!

SITA: Moj gospodaru, ne možeš da ideš! Svet hoće tebe, a ne Baratu!

KAUŠALJA: Rama, dragi sine, nemoj da ideš!

RAMA: Znam, majko, da ću ti nedostajati. I ti ćeš nedostajati meni, nedostajaće mi moja žena Sita i nedostajaće mi moj brat Lakšmana. Nedostajaće mi i moja braća Barata i Šatrugna. Nedostajaće mi cela porodica. Ali, majko, moja patnja i vaša patnja mi ne znače ništa u životu. Jedinu pravu vrednost za mene ima da ispunim obećanje mog oca. Svet mora znati da je moj otac Dašarata održao svoje obećanje. Nema ničeg tako velikog kao održati svoje obećanje. Hoću da svet bude poonosan na obećanje mog oca, na žrtvu mog oca. Majko, Sita, Lakšmana, majko Kaikeji, Majko Sumitra – ja odlazim. Radi se samo o četrnaest kratkih godina. Onda ću vam se opet vratiti. Sad me raduje da ispunim obećanje mog oca. Za četrnaest godina od sada, radovaće me da živim sa mojim najdražima.

SITA: Gspodaru, ne možeš da deš bez mene.

LAKŠMANA: Rama, ne možeš da odeš bez mene.

RAMA: Sita, jel ti hoćeš da ideš sa mnom u šumu? Dobro ćeš se napatiti. Kako bih podneo tvoju patnju? Žena kao ti, koja je odgajana sa toliko pažnje, ljubavi, nežnosti i obožavanja, i u najvećem komforu bogatstva, ne može da živi u šumi. Ne treba ni da pomišljaš da pođeš sa mnom.

SITA: Moj gospodaru, bez tebe moj život nema smisla. Više me raduje da živim sa tobom u paklu nego da živim bez tebe u raju. Biti sa tobom je naviši nivo blaženstva. Gde god da si, ja moram biti sa tobom. Ne mogu da ostanem bez tebe. Moj stalni i večni cilj je da budem kraj tvojih stopala.

LAKŠMANA: Brate, živeti bez tebe znači živeti u neznanju, robovanju i paklu. Nisam toliko lud. Ovaj tvoj brat će biti tvoj večito odani i posvećeni rob. Ti ispunjavaš očevo obećanje. Sad moraš da ispuniš i moju želju i Sitinu želju.

KAUŠALJA: Rama, sine moj, povedi ih sa sobom. Ja ću ostati ovde da brinem o tvom ocu. Volim te više nego što volim svoj život, ali tvom ostarelom ocu je potrebna moja nega. Ne znam da li će uspeti da se oporavi od ovog šoka. Ali, preostale dane, preostale sate, hoću da ga služim.

RAMA: Majko, to što ćeš uraditi je apsolutno ispravno. Ocu je potrebna tvoja nega. Ti si mu preko potrebna. Nakon četrnaest godina nas troje ćemo se vratiti. Majko Kaikeji, molim te reci Barati da mu šaljem svu svoju ljubav, svu moju radost i sve moje blagoslove. Neka vlada kraljevstvom kako želi. Siguran sam da će vladati dobro. I, majko Kaikeji, od tebe jedino tražim, i to je moj poslednji zahtev, da postupaš dobro prema mojoj majci Kaušalji.

SUMITRA: Rama, sine moj, ti si otelovljena istina, svetlost i opraštanje. Srce mi se slama što vidim da ti i Lakšmana odlazite. Ali moj drugi sin, Šatrugna, sada je sa Baratom u kući svog ujaka. Šatrugna će ostati ovde. Njemu je Barata drag, on je Barati sve kao što je Lakšmana sve tebi. Ja ću ostati ovde i staraću se o tvojoj majci. Ja sam takođe kraljica, ali od danas, ona će mi biti najdraža sestra. Trudiću se da je učinim srećnom na svaki način. To je moje obećanje. To je moje obećanje tebi, sine moj Rama.

KAIKEJI: Rama, znam da će me od danas svet mrzeti. Postaću predmet prezira.

RAMA: Ne, majko, svet te neće mrzeti. Pa čak i da te svet mrzi, ja ću te voleti. Dala si mi priliku da održim obećanje mog oca, a moja majka Kaušalja mi je dala sposobnost da održim njegovo obećanje. Moć požrtvovanje njenog srca dala mi je sposobnost da ispunim obećanje mog oca. Snaga tvojh vitalnih zahteva dala mi je priliku da ispunim obećanje mog oca. Podjednako sam zahvalan obema.

Scena 3

BARATA: Šatrugna, brate, idi i dovedi tu prljavu životinju, Mantaru. Dovedi ovamo tu grbavu kreaturu. Ja ću je dovesti u red. Dovedi je ovamo.

(Šatrugna izlazi i vraća se vukući Mantaru. Barata žestoko zgrabi Mantaru za uvo, povuče je za kosu i žestoko je šutne.)

BARATA: Ti, ti si kriva! Ti si navela moju majku, ti si nahuškala moju majku da pošelje Ramu u izgnanstvo na četrnaest godina. Moj najdraži Rama, svetlost moga srca!

(Mantara padne na zemlju onesvešćena.)

BARATA: (okrećući se Kaikeji, na ivici suza): Majko, jesi li ti ljudsko biće? Treba li da te zovem majkom? Postupila si poput životinje. Misliš li da si me učinila srećnim? Pokazaću ja tebi! Svakog dana ću ti zagorčavati život! (Zastaje.) Ne, ne. Tebi je oprošteno. Ramino srce opraštanja, njegovo samilosno srce ti je oprostilo. Njemu će biti žao ako budem tako postupao prema tebi. Ali, kažem ti, ja sam Ramin brat Barata, a ne tvoj sin! Moja majka je Kaušalja, a ne ti, ti nezahvalnice, ti varalice! Odlazim u šumu. Dovešću svog brata nazad. On će vladati carstvom. Ja nisam samo njegov brat, ja sam njegov odani rob. Neću se vratiti nazad sve dok ne dovedem brata moga srca i duše, Ramu, nazad u Ajođu, u njegovo kraljevstvo.

(Barata izlazi.)

Scena 4

LAKŠMANA: Gledaj! Gledaj, Rama! Armija brata Barate! Barata nas napada. Možda misli, kad se vratiš posle četrnaest godina, da bi mu mogao praviti probleme. On hoće da predupredi buduće probleme. Gle, kakav nezahvalnik! Kakva majka, takav sin. Njegova majka, Kaikeji, te je poslala ovamo da vodiš ovaj težak i ponižavajući život. Sad njen sin dolazi sa svojom armijom da te uništi. Šda bi drugo mogao očekivati od Barate? Na kraju krajeva, on je Kaikejin sin.

RAMA: Lakšmana, brate moj, ne brzaj toliko. Otkud znaš da dolazi da me ubije? Možda dolazi da me vrati nazad u kraljevstvo.

LAKŠMANA: (smejući se): Brate, ti ne samo da si otelovljenje istine, već i otelovljenje naivnosti. Da je hteo da te vrati, došao bi sam. Zašto mora da dovodi ovako veliku vojsku? O, brate, ponekad me tvoja naivnost zapanjuje.

(Ulazi Barata u pratnji oficira. Padne ničice pred Ramom i gorko zaplače.)

BARATA: Brate, evo me ovde, pred tvojim stopalima. Ova armija je tvoja. Vrati se! Kraljevsto čeka tvoj povratak. Nisam prihvatio gnusni dar moje majke. Nisam ispunio njenu gnusnu želju. Izgubili smo našeg oca. Tvoje odsustvo ga je poslalo na drugi svet.

(Lakšmana, Sita i Rama briznu u plač.)

LAKŠMANA: Oca nema više?

BARATA: Nema. Sad je na drugom svetu. Moja majka Kaikeji nas je sve uništila. Samo tvoje prisustvo, brate Rama, može vratiti sreću u moj život i u naše kraljevstvo.

RAMA: Brate Barata, ti treba da vladaš kraljevstvom. To je bila očeva želja.

BARATA: Ne, nikako! To je bila želja moje okrutne, svirepe majke Kaikeji. Neću te poslušati, brate. Moraš da se vratiš sa mnom. Biću ti savršeni rob. Ti si zakoniti vladar Ajodje, a ne ja. Gospodaru, vrati se sa mnom, ili pusti da ja ostanem sa tobom ovde, da ti služim. I ja ću voditi asketski život.

RAMA: Voljeni brate Barata, ja sam prihvatio asketizam da bih poslušao mog oca i moju majku Kaikeji.

BARATA: Kaikeji je nečovečna! Ona nije tvoja majka. Ona je najveća Božija greška; ona je najveće ljudsko pokletstvo. Nikad je neću zvati majkom. Upropastila je našu porodicu. Uradila ti je nešto užasno loše. Ja ne odobravam postupak našeg oca.

RAMA: Ko si ti da odobravaš ili ne odobravaš našem ocu? Moja dužnost je da ga poslušam.

BARATA: Ako je naša je dužnost da slušamo našeg oca, onda je moja dužnost da služim tebi ovde. Ne vraćam se. Neću se vratiti u kraljevstvo. (Obraća se oficirima i svim prisutnim.) Moj brat Rama neće da mi se smiluje; ne haje za moje molitve. Leći ću na zemlju i gladovati do smrti.

RAMA: Brate Barata, to nije način na koji treba da se ponašaš. Ti si kralj i moraš da se suočiš sa svetom. Treba muški da se suočiš sa sadašnjom situacijom. Ja tražim od tebe da se vratiš i vladaš kraljevstvom. Ako hoćeš da mi služiš, onda mi najbolje možeš služiti na taj način. Okean može da presuši, Sunce može da isgubi sav svoj sjaj, ali je naću izneveriti božansko obećanje mog oca. Ostaću u izgnanstvu četrnaest godina.

BARATA: Ni ja neću pogaziti svoje obećanje. Ostaću sa tobom.

RAMA: Onda me ne slušaš, a ja sam tvoj stariji brat.

BARATA: Nije da te ne slušam. Ne mogu da živim bez tebe, to je sve. Ti si moj gospodar; ti si moj Bog. Ne mogu da živim bez mog gospodara i mog Boga.

(Ulazi Vašišta.)

VAŠIŠTA: Mojim okultnim vidom saznao sam šta se ovde dešava. O Rama, o Barata, ja mogu da rešim vaš problem.

RAMA I BARATA: Molimo te, molimo te, o mudrače Vašišta, reši naš problem.

VVAŠIŠTA: Barata, nemoj da sedaš na Ramin presto. Ali, idi i budi njegov zastupnik. Vladaj u njegovo ime.

BARATA: O mudrače, to me neće zadovoljiti. Ako mi on dozvoli da zadržim njegove drvene sandale da ga predstavljaju na prestolu, vratiću se nazad. Ali, neću se vratiti u Ajođu. Ne, živeću u selu Nandini, koje je na periferiji Ajođe. Odatle ći izvršavati Ramina naređenja. Brate Rama, svakog dana ću staviti tvoje sandale na moju glavu i na srce pre nego što se obratim bilo kome. Tvoje sandale će te predstavljati na prestolu i daće mi autoritet. Ti si kralj. Ja sam tvoj zamenik. Brinuću se o tvom kraljevstvu kao tvoj zamenik. Ako se ne vratiš u Ajođu prvog dana petnaeste godine, u dan povratka, nećeš zateći svog brata Baratu živog. Predaću ovo telo plamenu, dok izgovaram tvoje sveto ime.

RAMA: (zagrli svog brata): Brate, uveravam te da ću se vratiti. Održaću svoje obećanje. Imam još jedan, poslednji zahtev. Nemoj da mučiš našu majku, Kaikeji. Neznanje je obuzelo njen život. Hajde da joj obojica oprostimo. Pomoću našeg oproštaja, doći će njeno prosvetljenje.

(Rama skida svoje drvene sandale i daje Barati.)

BARATA: (prislanja sandale na svoje srce): Ovo je simbol moje odanosti tebi, Rama, moj brate, moj oče, moje Sve. (Grli Lakšmanu i dotakne stopala Siti.) Majko Sita, uradiću sve za tebe i moju braću Ramu i Lakšmanu. Kao što željna majka očekuje povratag svog sina sa dugog puta, kao što samrtnik vapi za novim životom, ja ću čekati vaš dolazak i plakati za vašim povratkom.

Zlatni jelen

Ličnosti

LAKŠMANA (RAMIN POLUBRAT)

MARIČA (JELEN)

RAVANA (KRALJ DEMONA)

Scena 1

RAMA: Sita, kažu da je cveće lepo, ali bih ja hteo da kažem da si ti lepša od bilo kojeg cveta. Lepota sveg cveća zajedno nije ravna tvojoj lepoti.

SITA: Jel to stvarno, misliš, Rama? Baš je lepo što to kažeš.

RAMA: Kažu da cveće miriše, ali ja bih hteo da kažem da miris sveg cveća zajedno nije ravan mirisu tvog srca.

SITA: O, gospodaru, ti me gledaš tvojim očima bezuslovnog uvažavanja, a ne očima kritičara.

RAMA: Moj život bi trebalo da bude bar uvažavanje prema tebi. Tvoj život je život stalno žrtvovanje za mene. Ali, ja govorim iskreno, Sita. Ti si beskrajno lepša, beskrajno mirisnija od sveg cveća na svetu zajedno.

SITA: Ako imam zahvalnosti u srcu, onda je to srce za tebe, samo za tebe, moj gospodaru. O, vidi! Vidi onog divnog jelena! Nikad nisam videla tako lepog jelena! Nikad! Toliko je lep!

RAMA: Da, veoma je lep.

SITA: Gledaj kako šarmantno pase travu. Kako duševno hoda i skakuće. Vidi! Ima razne boje i ima svetle taćke. Rama, htela bih da taj jelen bude moj.

RAMA: Ima li ičeg što ne bih učinio da ti udovoljim, Sita? Dovešću ti tog jelena.

LAKŠMANA: Brate, nemoj da ideš. To je demon Mariča koji nas zavarava. On može da uzme boi koji oblik, a sad je uzeo oblik te životinje. On te obmanjuje. To nije pravi jelen.

SITA: Ne verujem ti, Lakšmana. To je pravi jelen. Mogu da vidim njegovu lepotu. Mogu da osetim nedužnost te životinje. Rama, moj gospodaru, pojuri ga i uhvati živog. Biću ti veoma zahvalna ako to uradiš.

RAMA: Lakšmana, odoh. Ti pazi na Situ.

(Rama odjuri za jelenom.)

Scena 2

RAMA: Uh! U jednom momentu jelen je blizu, u drugom je sasvim daleko. Čas samo što ga ne uhvatim, a narednog trenutka mi je van domašaja. Ovo je zaista čudna životinja. Jurim je već dugo. Sav sam umoran, iscrpljen. Sita je htela da joj dovedem to jelena živog, ako je moguće. Ali, vidim da ne mogu da ga uhvatim. Pa, pogodiću ga strelom, ali ga neću ubiti. Raniću ga i odvesti kući Siti. Ona će negovati i izlečiti tu životinju.

(Rama odapinje svoju nepromašivu strelu na jelena. Jelen pada.)

JELEN: (Raminim glasom): Oh, Sita, oh Lakšmana! Oh, Sita, oh Lakšmana.

Scena 3

SITA: Čuješ li, Lakšmana? Tvoj brat je u opasnosti! Viknuo je: „O, Sita, o Lakšmana“. Potreban si mu! Idi po njega!

LAKŠMANA: Majko Sita, ne mogu da poslušam. Moj brat je od mene tražio da pazim na tebe. Ako te ostavim ovde samu, jako će se naljutiti na mene. Uveravam te, moj brat nikako ne može biti u opasnosti. Niko ne može da ga pobedi u borbi. On je najmoćniji. Siguran sam da nas to Mariča obmanjuje.

SITA: (ljutito): Lakšmana, došao si u šumu i svima se prikazuješ kako si najveći prijatelj mog muža, njegov najdraži brat. Ali ti si lupež, lupež. Rama je u strašnoj opasnosti, osećam to. A ti nećeš da me ostaviš. Zašto? Gajiš nemoralno interesovanje za mene. Ako tvoj brat pogine, nadaš se da ćeš me imati, ti životinjo jedna.

(Lakšmana zapuši uši rukama.)

LAKŠMANA: O, majko, smiri se, moim te. Ne govori takve užasne stvari. Niko na ovom svetu nije poput Rame. Njegov život je sasvim bezbedan. Glas koji si čula nikako ne može bitii glas mog brata. To je trik tog demona, Mariče. Rama me je ostavio ovde da se brinem o tebi. Kako mogu da ga ne poslušam?

SITA: Da, Mariča imitira Ramin glas, a ti imitiraš Ramin karakter, njegovo mudro i prosvetljeno srce. Ti lupežu! Ti, nasrtljivče! Ti, budalo. U tvom umu i srcu je sav mrak, nečistota, sve neznanje! Ostavi me na miru! Ne možeš da me poslušaš iako tvoj brat umire? Znam, znam šta je tvoja tajna namera. Kažem ti, tvoj mračni san nikad neće biti ispunjen. Odlazi! Ti imaš svoju ženu, Urmilu. Zašto ona nije pošla sa nama? Tad bi mogla da bude sa svojim mužen. Zašto me ti gnjaviš? Ko ti je tražio da dolaziš ovamo? Pre nego što me pipneš, baciću se u reku Godavari.

LAKŠMANA: Majko, moraću onda da ne poslušam mog brata, da bih poslušao tebe. Biću neposlušan svomo bratu da bih ti udovoljio. Molim te, budi na oprezu. Crtam krug oko tebe. Molim te, na izlazi van tog kruga. Taj krug je krug zaštite.

SITA: Zaštita? Ne treba meni tvoja zaštita. Idi i zaštiti svog brata. Njemu je potrebna tvoja zaštita. On umire, a ti ovde traćiš vreme, otežeš, da bi, kad odeš tamo, video da je on mrtav. Pa, dobro. Ako on ode, ja ću mu se pridružiti na onom svetu. Moj život nije da budem sa tobom. Ti, životinjo, ti nemoguće stvorenje, koji obmanjuješ ceo svet pretvarajući se da si posvećen, veran, bezuslovno predan svom bratu!

(Lakšmana crta krug plačući.)

LAKŠMANA: Majko, odlazim.

(Lakšmana izlazi.)

Scena 4

LAKŠMANA: O Bože, ti znaš moje srce. Ja obožavam Situ kao moju sopstvenu majku. Nikad nisam gledao njeno lice. Uvek gledam njena stopala, prašinu sa njenih stopala. Ja je toliko obožavam, toliko sam joj odan! A ona me vređa. Je li to moja sudbina? Svet je pun nerazumevanja. Da li su sve žene takve? Ne, ne može biti. Moja Urmila je gorko plakala kad sam otišao iz palate sa mojim bratom. Ona je htela da ostanem sa njom, ali ja sam došao ovamo da bih udovoljio svom bratu i sebi. Ali, ko će udovoljiti njoj? O, Urmila, svet ne zna koliko iznutra patiš i koliko je božanska tvoja žrtva. Ali, moje srce koje voli to zna. Moje zahvalno srce zna šta ti činiš u sebi, svojim suzama, svojim velikim srcem. Večno će ti tvoj Lakšmana biti zahvalan i ponosan na tebe. Moj spoljašnji život ti nije blizu, ali je moj unutrašnji život sa tobom i za tebe.

Scena 5

SITA: O sveče, moj muž je u opasnosti. Nemilosrdno sam izvređala njegovog brata, pa je na kraju otišao da mu pomogne. Nije hteo da me sluša. Mislio je da ću ovde biti u opasnosti. Ali, ja sam savršeno bezbedna. Sada je i svetac došao da me uteši. O sveče, reci mi šta mogu da učinim za tebe.

RAVANA: Gladan sam, majko, gladan sam.

SITA: Daću ti da jedeš.

RAVANA: Majko, šta je to? Taj krug?

SITA: O, Lakšmana je nacrtao taj krug za mene. Rekao je da ne smem da izlazim iz nejga. Rekao je da ću biti u opasnosti ako izađem van tog kruga.

RAVANA: Majko, znaš da sad nisi u opasnosti. Ja sam svetac. Došao sam ovamo samo da bih te utešio. Siguran sam da će se tvoj muž bezbedno vratiti kući. On je veliki junak. Sad je i Lakšama sa njim. Čak i da je u opasnosti, vratiće se, majko.

SITA: Doneću ti hranu.

(Sita izlazi van kruga i Ravana je smesta zgrabi, stavi je na rame o počne da beži. Sita počinje da vrišti.)

Scena 6

SITA: Namamio si me! Obmanuo si me! Sad si utro put sopstvenom uništenju! Kada se Rama i Lakšmana vrate i ne nađu me, počeće da me traže i otkriti šta si uradio. Današnji zločin je početak tvoje smrti.

RAVANA: Samo ti preti. Znaš li da i Sunce povlači svoje vrele zrake kad ga ja pogledam? Reke zaustavljaju svoj tok kad ja stanem pred njih. Šumsko rastinje prestaje da se njiše kad ga ja pogledam. Preda mnom, tvoj Rama je manji od sićušnog insekta.

SITA: Ti, bedniče, ti pokvarenjače, ti životinjo! Šta bih drugo mogla očekivati od rakšasa? Smrt je jedina kazna koju si zaslužio, ti hvalisavče, i stići će te veoma brzo. Kad budeš uništen, svet će dobiti novi život, život težnje i savršenstva.

Scena 7

RAMA: Lakšmana, otkud ti ovde? Ko se brine o Siti?

LAKŠMANA: (prostre se pred Ramom): Brate, šta sam mogao? Prisilila me je da dođem ovamo. Ponovio sam joj više puta da nisi u opasnosti, da Mariča imitira tvoj glas, ali nije mi verovala. Žestoko me je izgrdila, teško me je izvređala. Ne možeš da zamisliš šta je sve rekla. Bukvalno me je prisilila da dođem k tebi. Poslednje što je rekla bilo je da će se baciti u reku Godavari ako na dođem da te spasem, pa sam došao.

RAMA: Lakšmana, postupio si ispravno.

LAKŠMANA: Slušao sam nju, a ne tebe, brate. Sad možda više nećemo videti našu Situ.

RAMA: I ja se toga bojim.

LAKŠMANA: Kako je teško služiti dva gospodara. Hteo sam da udovoljim tebi, hteo dam sa uradim sve za tebe. Ali kada me je izgrdila i izvređala i na kraju me zaplašila rekavši da će se baciti u reku Godavari, nisam mogao ništa. Došao sam. Požurimo sad nazad k njoj.

Scena 8

LAKŠMANA: Brate, znao sam. Znao sam.

RAMA: Ne krivim te, moj najdraži Lakšmana. Ali, sad moramo naći Situ. Život bez Site za mene nema smisla.

LAKŠMANA: Rama, život bez tebe je meni besmislen. I šta sad da uradimo?

RAMA: Hajde da potražimo Situ. Sita, Sita, ma gde da si, ovo srce koje voli je za tebe, samo za tebe.

LAKŠMANA: Sita, Sita, ma gde da si, majko Sita, ovo srce koje obožava, vrhunski obožava, je svo za tebe.

Dašaratin san se najzad ostvario

Ličnosti

BARATA, LAKŠMANA (RAMINA POLUBRAĆA)

URMILA (LAKŠMANINA ŽENA)

SITA (RAMINA ŽENA)

DRUGI ČLANOVI KRALJEVSKE PORODICE

VELIKA MASA LJUDI

Scena 1

BARATA: Rama, vratio si se. Održao si svoje obećanje. Da nisi održao svoje obećanje, da si prekršio svoju zakletvu, ne bi me našao ovde, na svetu, u zemlji živih. (Dodiruje Ramina stopala.) Evo tvog kraljevstva, brate. Sada, kao i ranije, biću tvoj brat koji te voli i tvoj rob. Potpuno se predajem tvojoj volji.

RAMA: Barata, pokazao si velikodušnost svoga srca i plemenitost svoje duše. Mogao si lako da zadržiš kraljevstvo za sebe. Bio si kralj, po očevoj želji.

BARATA: (prekidajući ga): Ne, nikako! Očeva želja bila je da ti budeš kralj, ne ja. Ti si ispunio očevo obećanje mojoj nebožanskoj, neprijateljskoj majci. Njena nebožanska želja te je prisilila da mnogo propatiš. Osudila te je na četrnaest godina jada, a i ja sam patio. Sada je najcrnja noć gotova; svanuo je dan. Svetlost radosti, svetlost napretka i dostignuća, najzad je svanula. O Rama, došao si da ispuniš očev san. Sada ćeš ispoljiti očeve najuzvišenije želje u ovom zemaljskom kraljevstvu.

(Svuda okolo su pripadnici kraljevske porodice. Urmila, Lakšmanina žena, klanja se Rami i Siti, a onda svom mužu. Dok dodiruje Lakšmanina stopala, počne da plače.)

LAKŠMANA: Urmila, zašto plačeš? Vratio sam ti se. Danas treba da bude dan ogromne radosti.

URMILA: Moj gospodaru, ne plačem od tuge. To su suze radosnice. Tvoje telo me je ostavilo, ali ne i tvoja duša. Tvoja duša je ostala u mom srcu. Sad ponovo imam tvoje telo i tvoju dušu sa mnom.

(Urmila peva.)

Nayane nayane gopane gopane
shayane swapane madhu jagarane
jibaner dole maraner kole
taba prema-lila amar bhubane

(U vrhunskoj tajnosti vidim Tebe.
Ti živiš u mojim očima,
U mom snu, u mojim snovima,
U mojoj slatkoj budnosti.
U ogromnoj radosti života
U bezdanom krilu smrti
Tebe vidim
Tvoja igra ljubavi je moj svet.)

URMILA: Da si ostao ovde u palati, izvršio bi svoju ljudsku dužnost prema meni. Ali, tvoja duša je želela da izvršiš svoju božansku dužnost, a to je da služiš svog najdražeg brata, Ramu. On je potpuno božanstven. On je otelovljenje darme. Ostavio si me da bi služio njemu. Vratio si se ponovo jedino da bi služio njemu. Ali, tvoje prisustvo mi donosi ogromnu radost. Bićeš sa mnom. Ja ću biti s tobom. Kada se radi o služenju, Božansko dolazi na prvom mestu. Uradio si pravu stvar. Aui tvojoj žrtvi raste i moja slava. U tvom osećaju jedinstva sa božanskim Ramom, moje jedinstvo sa božanskim Ramom blista.

RAMA: Urmila, duboko sam cenio tvoje ćutanje kada smo orišli u šumu i divio mu se. Žrtvovala si svog muža bez reči. Tvoj život tihog žrtvovanja dirnuo me je duboko u srce. Tvoja žrtva izvire iz tvoje božanske mudrosti. Tvoja duševna filozofija potpuno je tačna. Božansko dolazi na prvo mesto, a ne ljudsko. Ja vidim tvoj život jedinstva sa tvojim mužem, tvoj život unutrašnje mudrosti. Ti si potpuno odana mom božanskom ispoljavanju na zemlji. Urmila, hteo bih da osetiš ogromno blaženstvo mog srca i transcendentalni ponos moje duše.

Moj Rama je moje Sve

Ličnosti

HANUMAN (VELIKI RAMIN POSVEĆENIK)

Scena 1

KRALJ: Hanumane, čuo sam mnogo o tvojoj snazi i tvom požrtvovanju. Ti si otkrio da je Sita u Lanki. Ti si preneo Raminu poruku Siti i Sitinu poruku Rami. Ti si omogućio Rami da pobedi i ubije Ravanu. Bez tebe Rama ne bi mogao da odnese pobedu.

HANUMAN: O, kralju, ne želim da pričaš izmišljotine. Rama je Bog. Iz svoje velike dobrote me je naimenovao za svog glasnika. Iz svoje velike dobrote je zatražio od mene da se borim za njega. Ali, Rami nije bila potrebna moja pomoć. Rami nije potrebna ničija pomoć. On je lako mogao da sam pobedi Ravanu. On je u stanju da zaštiti sam sebe. On je sama moć. Može da pobedi ceo svet, ako to poželi.

KRALJ: Duboko se divim plemenitosti tvog srca.

HANUMAN: I ja ću se duboko diviti tebi kad budeš govorio istinu. Rama je taj koji može da uradi sve. Rama je svemoćan.

KRALJ: Da, tvoj Rama je svemoćan. On je sve. Jesi li sada srećan?

HANUMAN: Da, srećan sam. Srećan sam. Kad to kažeš, postanem srećan.

KRALJ: Imam dar za tebe, Hanumane, veoma skupocen dar.

HANUMAN: Hvala ti.

KRALJ: (vadi medaljon na lančiću): Hteo bih da ti lično stavim ovo oko vrata. Zadovoljan sam tvojom snagom, ponosan na tvoju ljubav prema Rami i ponosan na tvoju žrtvu.

HANUMAN: O, kralju, moju žrtvu, za koga? Ako kažeš „za Ramu“, neću prihvatiti tvoj poklon. Odmah ću ga vratiti. Nisam ništa žrtvovao za Ramu. Samo njegovo postojanje na Zemlji je vrhunska žrtva, radi mene i radi Zemlje.

KRALJ: (stavlja medaljon Hanumanu oko vrata): Ovaj medaljon izgleda sjajno na tebi. Veoma sam srećan što vidim da ga nosiš

HANUMAN: Da, svakako. Duboko sam zahvalan za ovu ogrlicu.

(Hanuman počinje da gladi medaljon. Na kraju skine ogrlicu i počinje da otvara medaljon.)

KRALJ: Hanumane, šta to radiš? Budalo! To je veoma skupocen medaljon. Zar ne vidiš dijamante na njemu?

HANUMAN: Ali, ja hoću da vidim šta je unutra. (Razvali medaljon.) Ah, nema ništa. (Baci ga.)

KRALJ: Kakva budala! Šta da radim sa ovakvom budalom? Ti nemaš pameti! Zašto si slomio medaljon? Zašto si ga bacio?

HANUMAN: Hteo sam da vidim ima li unutra Ramina slika, ali slike nema. Ne vidim ništa od Rame u tom medaljonu. Šta će mi onda? Trebaju mi jedino stvari koje imaju Ramu u sebi. Bez Rame ja ne postojim. Ma koliko da je taj medaljon skup, ma koliko da vredi tebi, meni ne vredi ništa. Sa Ramom, sve mi je dragoceno. Bez Rame, sve mi je beskorisno.

(Hanuman peva.)

Tumi shudhu bandhu amar
tumi amar pran
baul haye desh bideshe
gahi jena bhalobese
jiban bhare tomar jaya gan
tumi shudhu bandhu amar
tumiy amar pran

(Ti si moj jedini Prijatelj,
Ti si moj Život.
Poput božanskog prosjaka,
Od zemlje do zemlje
Mogu li da pevam pesmu o Tebi
Sa svom svojom ljubavlju.
Mogu li da pevam Pesmu
Tvoje pobede celog mog života.)

HANUMAN: Kralju, pošto ti nije stalo do Rame, ne mogu više da protraćim ni minut mog dragocenog vremena ovde. Doviđenja.

(Hanuman izlazi.)

KRALJ: Hanumanova snaga je neuporediva, ali je isto tako neuporediva i njegova slepa i glupa vera u Ramu. U Božijoj tvorevini, izgleda, savršenstvo nikad neće osvanuti.

Vatra se predaje Siti

Ličnosti

SITA (RAMINA ŽENA)

LAKŠMANA (RAMIN POLUBRAT)

BROJNA PUBLIKA

Scena 1

RAMA: Sita, srce mi je preplavljeno radošću što te opet vidim. Ali, Sita, za mene je darma, Božanska Pravda, važnija od moje brige za tebe. Boravila si u palati zlog Ravane nekoliko meseci. Siguran sam da je bacio svoje požudno oko na tebe. Siguran sam da si nečista. Moji podanici će me pogrešno shvatiti ako te sada prihvatim. Zato, prisiljen sam da te se odreknem. Moraš da ideš. Možeš da ideš kud god hoćeš. Čak i ako želiš da imaš nekog drugog za svog životnog partnera, neću tome prigovoriti.

(Sitine suze postaju suze žalosti.)

SITA: Govoriš kao običan čovek, Rama. Mislila sam da si veliki, veoma veliki, ali sad mislim da si gori od svih ljudi na svetu. Zar ne možeš da vidiš svojim okultnim vidom da li sam ili nisam vodila nečist život u Ravaninoj palati? On me je kušao svojim bogatstvom. Pokušao je da me prisili da budem njegova, ali me je moja unutrašnja snaga zaštitila i spasla. Želela sam jedino tebe, i sada želim jedino tebe, a ti me sad odbacuješ kao prljavu krpu. Spremna sam da te ostavim, ali pre nego što odem, htela bih da ti dokažem da sam ja sama Čistota. Predaću svoje telo vatri, i videćeš šta će mi se desiti. (Lakšmani) Lakšmana, sa svom velikodušnošću svoga srca pomogao si mi milion puta. Poslušao si me milion puta. Uvek si me smatrao svojom majkom. Poslušaj onda i ovaj poslednji zahtev. Molim te, pripremi lomaču za mene. To je moj poslednji zahtev, moja poslednja molitva tebi.

LAKŠMANA: Majko, nije to molitva, nije zahtev, već fatalna zapovest. Rama, šta sad da uradim?

RAMA: Uvek si joj udovoljavao. Udovolji joj i sada.

SITA: Ja znam da je vatra kosmička Stvarnost i da je Rama kosmička Stvarnost. Ako izađem iz vatre neopržena, svet će znati da sam čista – da sam sama Čistota. A ako ne izađem iz vatre, onda ću ući u kosmičku Stvarnost, a to je moj Rama.

Scena 2

SITA: O, Bože Vatre, moj suprug Rama ima sva prava da me iskuša, i ja imam sva prava da mu dokažem da sam bila čista, da sam čista i da ću uvek ostati čista. Ako ne prođem ovo iskušenje, otići ću mom Božanskom Rami na Nebo. Ako prođem, ostaću sa mojim ljudskim Ramom ovde na Zemlji.

(Sita hoda polako i sigurno kroz plamenove koji bukte i vraća se nazad Rami. Sveproždiruća vatra nije joj mogla ništa. Celo njeno lice sija. Rama dočekuje Situ sa svom svojom ljubavlju.)

RAMA: Moja Sita, iskušenje vatrom je završeno. Svet sada zna da si ti sama Čistota. Imala si hrabrosti da se dokažeš mojim podanicima. Jedan deo mog bića hteo je da udovolji mojim podanicima na tvoj račun, tvojom žrtvom. On je osećao da je čitava svrha mog boravka na Zemlji u tome da im udovoljim. Drugi deo, koji je božanski, znao je veoma dobro da si ti čista i osećao da ti nanosi nepravdu. Ali, ti i ja smo jedno. Ti si to dokazala. Svojom žrtvom si dokazala svoju veličinu pred mojim podanicima, a pošto smo mi jedno, učinila si i mene velikim. Ono što si učinila za mene i ono što činiš za moje podanike je ispravno.

SITA: Moj gospodaru, u pravu si. Ti si uvek u pravu. Ovo moje biće služi samo da udovolji tebi, da dokaže svetu da sam ja samo za tebe i da prosvetljenje sveta zavisi jedino od tvoje saosećajne mudrosti.

(Sita peva.)

Saphal habe swapan amar saphal habe
samarpaner atma-hutir mahotsabe
tomar hasi tomar banshi
bijay ketan amar chetan
amar bhabe nachbe jani
amar bhabe

(Moj san će biti ispunjen
U velikom slavlju vatre posvećenosti
Moje predanosti.
Tvoj osmeh, Tvoja Flauta,
Tvoj Barjak, Svetlost Tvoje Svesti
U mom svetu će plesati,
Ja znam, ja znam.)
   

Bez vere, nema bezbednosti

Ličnosti

ČOVEK

Scena 1

ČOVEK: O, našao sam još nekog ko strada zbog ove kiše. Mislio sam da neću nikog naći ovde. Došao sam na skelu, ali nijedan skeledžija nije voljan da me prebaci na drugu obalu. Svi su se uplašili od ove oluje.

HANUMAN: Ja se ne plašim oluje. Samo mislim na mog Gospoda Ramu.

ČOVEK: Hanuman! Čuo sam mnnogo o tebi. Šta je to Rama uradio za tebe?

HANUMAN: Pazi šta pričaš. Šta Rama nije uradio za mene? Ima li išta što on nije uradio za mene? Ili, ima li ičeg što on neće uraditi za mene? On je uradio sve i uradiće sve za mene. Ja, jedva da sam išta uradio za njega.

ČOVEK: Ti si uradio mnoge stvari za njega, Hanumane.

HANUMAN: Istina, ali ipak osećam da mogu da mu udovoljim mnogo više nego što sam mu već udovoljio.

ČOVEK: O, Hanumane, ti si otelovljenje poniznosti.

HANUMAN: Ja sam otelovljenje iskrenosti. Ali ako kažeš da sam otelovljenje poniznosti, to ne prihvatam. Ja hoću da budem otelovljenje poniznosti. Kako bih voleo da mogu da uradim nešto zaista veliko za mog Ramu! Izgleda da ova kiša ne namerava da prestane. Ali, ja ću preći na drugu stranu.

(Hanuman počinje da hoda po vodi.)

MAN: Hanumane, Hanumane!

HANUMAN: (vraćajući se): Šta je s tobom?

ČOVEK: Hoću da pođem sa tobom.

HANUMAN: Hoćeš da pođeš sa mnom? Hajde onda.

ČOVEK: Ali, plašim se.

HANUMAN: Ne plaši se. Imaš li pisaljku?

MČOVEK: Imam.

HANUMAN: I list papira?

ČOVEK: Da.

HANUMAN: Sad zažmuri.

(Čovek zažmuri. Hanuman napiše nešto na papiru, presavije ga i da čoveku. On počne da otvara.)

HANUMAN: Ne, nemoj. Ne otvaraj. Ja idem s tobom na drugu stranu. Ali, ne otvaraj taj papir. Ako ga otvoriš i vidiš šta sam napisao, nećeš moći da hodaš po vodi. Potonućeš.

ČOVEK: Ne, ne, nikako neću otvarati.

HANUMAN: Onda hajde sa mnom.

(Počinju da hodaju zajedno.)

ČOVEK: O, Hanumane, ne znam šta si napisao na tom papiru. On ima takvu čaroliju u sebi. Nikad u životu ne bih pomislio da ću moći da hodam po vodi! Ti možeš da uradiš sve, Hanumane. Ti imaš sve sposobnosti. Bez tvoje pomoći, ne bih mogao ni da pomislim da hodam po vodi.

HANUMAN: Sve je moguće, Raminom milošću.

ČOVEK: Gde je ovde Rama?

HANUMAN: Rama je svuda.

ČOVEK: Hanumane, stvarno sam radoznao da vidim šta si ovde napisao.

HANUMAN: Ne otvaraj. Ako otvoriš, potonućeš.

ČOVEK: Ako si ti kraj mene, ne mogu da potonem. Ti ćeš mi pomoći. Otvoriću ga. (Otvara papir i gleda u njega. Tu piše „Rama“.)

ČOVEK: „Rama!“, tu piše. (Nasmeje se.) Opet Rama, čak i ovde!

(Čovek smesta potone.)

ČOVEK: O, Hanumane, spasi me, spasi me!

HANUMAN: Neću. Rugao si se mom Rami, ismevao si mog Ramu. Neću te spasti. Onaj ko se podsmeva mom Rami, onaj ko kritikuje mog Ramu, nikad neće steći moje saosećanje. Ponavljao sam ti da ne otvaraš. Nisi me poslušao, a onda, što je još gore, rugao si se mom Rami. Sledi ti kazna. Ne volim te. Ako neko ne mari za mog Ramu, ni ja ne marim za njega. Udavi se! Neka se tvoj život završi. Za mene, život bez Rame je život jada. Hoću da i ti osetiš da život bez Rame nema smisla; to je naprosto život uništenja. Zapravo, naučićeš da je život bez Rame besmislen, beskoristan, nemoguć. Život sa Ramom je život stalnih dostignuća, stalne slave, stalnog blaženstva.

Rama ne uspeva

Ličnosti

MINISTRI I SVEŠTENICI

ČOVEK IZ VEOMA NISKE KASTE

VAŠIŠTA (RAMIN UČITELJ)

HANUMANOVA MAJKA

HANUMAN (VELIKI RAMIN POSVEĆENIK)

Scena 1

SVI OKOLO: Gubi se odatle! Gubi se!

MINISTAR: Kako se usuđuješ da sedneš na to mesto? To je Vašištino mesto. On je učitelj, Guru kralja Rame.

(Ulazi Vašišta.)

VAŠIŠTA: Šta radi taj čovek na mom mestu? (Čoveku.) Kako se usuđuješ da tu sediš? Ubiću te! Rama, ako si moj pravi učenik, moraš da ubiješ tog lupeža.

(Rama uzima luk i strelu. Čovek beži da spase glavu.)

VAŠIŠTA: Rama, moraš da ubiješ tu barabu, tog nevernika! Mogu ti dati najviše tri šanse. Ako ne uspeš prvi put, možeš da probaš još dvaput. A ako ne uspeš i u trećem pokušaju da ga ubiješ, pomisliću da si nikakav strelac.

RAMA: Ti znaš da sam ubio Ravanu, kralja demona. Ima li ikog koga ne mogu ubiti iz prvog pokušaja, o Vašišta, o neuporedivi mudrače? Uveravam te, ili ću ubiti tog momka gde god ga nađem, ili ću ga dovesti ovamo.

VAŠIŠTA: Ne, Rama, neću da ga dovodiš ovamo. Samo ga ubi gde god da ga nađeš. Bog zna gde je otišao dosad.

RAMA: Sa tvojim blagoslovima, krenuo bih.

(Vašišta blagosilja Ramu. Rama izlazi.)

Scena 2

RAMA: Aha, vidim da je ušao u kuću mog Hanumana. Lupež je uhvaćen! On ne zna da ta kuća pripada Hanumanu, mom najdražem posvećeniku. (Viče) Hanumane! Hanumane!

(Ulazi Hanumanova majka.)

HANUMANOVA MAJKA: O, Rama, ti si došao. Mnogo ti hvala. Tvoje prisustvo je osveštalo moju kuću. O, Rama, molim te da sačekaš nekoliko minuta. Hanuman će odmah doći. On se priprema da se sretne s tobom.

(Izlazi Hanumanova majka. Ulazi Hanuman sa sklopljenim rukama.)

HANUMAN: Molim te, reci mi šta mogu da učinim za tebe, moj Gospode.

RAMA: Hanumane, gde je otišao? Gde je taj lupež? Izvedia ga napolje! On je uvredio mog Gurua, Vašištu. Seo je na Vašištino mesto. Vašišta želi da ga ubijem. Moram da ispunim Vašištinu želju. Izvedi ga napolje, pa ću ga ubiti.

HANUMAN: O, Rama, žao mi je, ali ne mogu da ga izvedem napolje.

RAMA: Ne mogu da verujem svojim ušima! Jesi li to ti, Hanuman, moj najdraži učenik? Mislio sam da si spreman da daš život za mene u svakom trenutku.

HANUMAN: To je tačno. Daću svoj život za tebe. Ali to nije moj život. To je život nekog drugog.

RAMA: Znači li to da me nećeš poslušati, moju molbu, moj zahtev, moju komandu?

HANUMAN: Žao mi je. Oprosti mi. Moja majka mu je pružila utočište. Janani janmabhumishcha swargadapi gariyasi. „Majka i Majka Zemlja su iznad samog Neba.“

RAMA: Ali, ja sam tvoj Gospod. Zar nisam ja viši od svega u tvom životu?

HANUMAN: To je istina, ali kako da prekršim obećanje moje majke?

RAMA: Ako hoćeš da ispuniš obećanje svoje majke, onda više nisi moj najdraži učenik. Ja moram biti na prvom mestu u tvom životu, Hanumane.

HANUMAN: Da, ti si na prvom mestu u mom životu. Moram da prekršim obećanje moje majke. Spreman sam. Udovoljiti tebi znači udovoljiti Bogu. Rama, kako ćeš ubiti tog čoveka?

RAMA: Ubiću ga mojim strelama. Vašišta mi je dao tri pokušaja. Obećao sam mu da ću probati triput, a onda odustati. Ali, biće prava sramota ako ne mogu da ubijem ljudsko biće u tri pokušaja.

HANUMAN: Molim te, sačekaj ovde. Dovešću ti krivca.

(Hanuman izlazi.)

RAMA: (za sebe): Znao sam. Čim sam video da je krivac ušao u Hanumanovu kuću, znao sam da mu je došao kraj. Nije mi mogao pobeći. Ljudska osećanja su mom Hanumanu napravila problem; zato je stao na stranu svoje majke. Ali, božansko u njemu je toliko jako, toliko moćno da je moralo da izbije u prvi plan, pa se to i desilo. Zato će mi dovesti krivca.

(Hanuman dovodi krivca pred Ramu.)

HANUMAN: On je spreman, Rama. Sad možeš da se zadovoljiš.

(Rama odapinje strelu na krivca. Strela pada a da ga nije pogodila u srce. Rama ja zapanjen.)

RAMA: Šta? Kako je ovo moguće? Ubio sam Ravanu, najmoćnijeg demona na Zemlji, a sad je moja strela promašila. Da probam opet. (Isto se dogodilo i drugi put.) Ostala mi je samo još jedna prilika! Da probam i treći put. (Isto se dogodilo i treći put.)

HANUMAN: Gospode, sad treba da održiš svoje obećanje. Imao si tri prilike da ga ubiješ i triput si promašio. Sad više ne možeš da probaš.

RAMA: Ne, ne mogu. I neću. Ali, Hanumane, reci mi: kako se ovo moglo desiti? Ja sam kralj kraljeva, a moje strele su po prvi put ovako jadno promašile.

HANUMAN: Odaću ti tajnu. Rekao sam tom čoveku da ponavlja u sebi, kad nategneš svoj luk: „Pobeda Gospodu Rami“. A kad ga drugi put nategneš, rekao sam mu da ponovi: „Pobeda Sitinom spurugu“. Treći put: „Pobeda najstarijem Dašaratinom sinu“. Dakle, svaki put se molio za tvoju pobedu. Sad, kada se neko iskreno moli za tvoju opbedu, kako možeš da ga ubiješ? Božanstvenost tvoje duše je bila zadovoljna njime zato što se molio za tvoju pobedu. Tvoj vital i tvoj um su hteli da ga ubiju. Ali, naravno da će volja tvoje duše uvek nadvladatiu volju tvog vitala i uma. Ti si Gospod bogova. On se molio za tvoju pobedu. Prirodno da mu je tvoja duša pružila zaštitu, iako su tvoj um i vital žudeli da ga uniušte. Moć tvoje duše je beskrajno veća od moći tvoje vitalne želje.

RAMA: Moj najdraži učeniče, prihvatam svoj poraz sa najdubljom radošću i blagoslovenim ponosom. Prihvatam svoj poraz od tebe, mog najdražeg posvećenika. Održao si mi lekciju. Moja duša će uvek pobeđivati moje vitalne i mentalne žudnje. U svom spoljašnjem pokušaju nisam uspeo. Ali, neuspeh moga tela je uspeh moje duše. Uspeh moje duše nauštrb mog tela je beskrajno značajniji i plodniji nego moj spoljašnji uspeh.

HANUMAN: To znanje koje sam ti dao, ti si podario meni. Ima li ičeg što nije došlo od tebe? Moje znanje, moja moć, sve što imam, sve što jesam, sve je došlo od tebe. Da bi proslavio mene, da bi ovekovečio mene, ti se ponašaš kao da si moj učenik. Ali, ja znam da sam ja tvoj večni učenik. Znam da si ti moj večni učitelj.

(Hanuman peva.)

Janar age tomai ami henechhi
pabar age tomai ami jenechhi
debar age tomai ami peyechhi
taito tomai mor amire sanpechhi

(Pre nego što sam Te znao, udario sam Te.
Pre nego što sam Te primio, znao sam Te.
Pre nego što sam dao sebe Tebi,
Primio sam Te.
Zato sam tebi ponudio,
požrtvovano i predano
postojanje moje ego-stvarnosti.)

Brate Lakšmana, slediću te

Ličnosti:

RAMA LAKŠMANA (RAMIN POLUBRAT)

JAMARADŽ (KRALJ SMRTI)

DURVAŠA (MUDRAC)

PRVI MINISTAR

MINISTRI I STAREŠINE

Scena 1

RAMA: Lakšmana, moj najdraži brate, ti si moja radost, ti si moj ponos. Svet se divi meni, obožava mene, ali ja znam zašto sam postao veliki, kako sam postao veliki i ko me je učinio velikim. Sve je to zahvaljujući tebi, moj Lakšmana.

LAKŠMANA: O, Rama, ti si moj stariji brat, ali sam te uvek smatrao svojim ocem. Da budem sa tobom, da ti budem na službi, to znači živeti sa najvišim Ciljem.

(Lakšmana peva.)

Amar bhuban tomar charan lagi
amar jiban tomar swapan lagi
ogo asimer nirabata
ogo dyuloker amarata
eso eso eso e hiya rayechhe jagi

(Moj svet je za Tvoja Stopala.
Moj život je za Tvoj San.
O tišino Beskraja,
O besmrtnosti Neba,
Dođi, dođi, dođi.
Ovo srce ostaje budno.)

((Ulazi Jamaradž prerušen u sveca.)

JAMARADŽ: Rama, hteo bih da razgovaram s tobom nasamo. Treba da raspravim sa tobom nešto veoma važno, nešto veoma hitno i neću da tokom našeg razgovora bude prisutan bilo ko drugi, osim tebe i mene.

RAMA: To se lako može urediti. Svakako ću tako uraditi, uvaženi gospodine.

(Lakšmana kreće da izlazi.)

JAMARADŽ: Molim te, sačekaj. (Lakšmana čeka.) Rama, obećaj mi da će ko god da uđe, ko god da dođe tokom našeg razgovora, biti pogubljen.

RAMA: Da, posvećeno se slažem sa tvojim predlogom. Lakšmana, moj najdraži brate, ne puštaj nikog u ovu sobu. Pažljivo motri, i ma ko da je u pitanju, ne puštaj nikog da prekida naš privatni razgovor.

LAKŠMANA: (sa sklopljenim rukama): Rama, slušam tvoju vrhunsku zapovest.

(Lakšmana izlazi.)

JAMARADŽ: Rama, ja sam Jamaradž, kralj smrti. Poslao me je Brama, večni Tvorac. Rekao mi je da ti kažem da je tvoja uloga na Zemlji završena. Borio si se svim silama da uspostaviš carstvo darme na Zemlji i uspeo si. Sada ti je vreme isteklo. Potreban si na Nebu.

RAMA: Srećan sam što čujem da je moje vreme najzad došlo. Moja Sita nije više sa mnom. Samo da bih udovoljio svetu, mučio sam njeno srce. Više sam mario za svet nego za moju najdražu ženu. Ona je napustila telo, svoj smrtni plašt, samo da bi mi udovoljila. Bio sam pravi lupež, pravi zlikovac. Sada ću je sresti na drugom svetu. Srećan sam što ću poći sa tobom.

(Lakšmana ulazi u žurbi.)

LAKŠMANA: Rama, Rama, brate moj, mudrac Durvaša je došao i traži da te smesta vidi. Rekao sam mu da si zauzet i da te ne može videti. On se razbesneo i rekao mi da će u sekundi uništiti celu našu porodicu i celo naše kraljevstvo. Neću da on uništi našu porodicu i naše voljeno kraljevsto Ajođu. Znam da nikom nije dopušteno da ulazi ovde tokom vašeg razgovora, ali sam osetio da moram da žrtvujem svoj život. Bolje je da me pogubi moj najdraži brat Rama nego da umrem od Durvašine ruke.

JAMARADŽ: Rama, nismo završili razgovor, a tvoj brat je ušao. To znači da mora da umre.

RAMA: To je tačno. To je tačno. Lakšmana, idi i dovedi Durvašu ovamo. U međuvremenu ćemo završiti naš razgovor.

(Lakšmana izlazi.)

JAMARADŽ: Pa, jesi li spreman. Uskoro ćeš biti pozvan. Jesi li spreman?

RAMA: Da, potpuno sam spreman.

JAMARADŽ: A šta je sa tvojim bratom? Prekršio je našu zapovest.

RAMA: Jeste.

RAMA: Biće.

JAMARADŽ: Znam da ćeš održati soje obećanje. Neka te Bog blagoslovi!

(Jamaradž izlazi. Ulazi Lakšmana sa Durvašom.)

RAMA (sklapajući ruke): O mudrače, o mudrače najvišeg reda, oprosti mi, oprosti mi. Imao sam veoma važan razgovor nasamo sa mojim gostom i zato nisam mogao da te odmah vidim. Molim te oprosti mi. Sad mi, molim te, reci kako ti mogu biti na usluzi. Stojim ti na raspolaganju.

DURVAŠA: Rama, veoma sam gladan. Nisam jeo veoma, veoma dugo. Ali danas hoću da jedem tvoju hranu. Neću da jedem ništa drugo – samo hranu koja je pripremljena za tebe.

RAMA: Veoma sam ponosan što veliki mudrac kao što si ti, Durvaša, želi da jede moju hranu. Lakšmana, idi i donesi moju hranu.

(Lakšmana odlazi i vraća se sa hranom. Durvaša jede sa velikim uživanjem. Kad završi, okreće se Rami.)

DURVAŠA: Rama, blagosiljam te svim svojim srcem i dušom. Ti si zadovoljio moju spoljašnju glad, a ja ću zasititi tvoju unutrašnju glad. Vrlo brzo bićeš sa svojom voljenom Sitom na drugom svetu.

Scena 2

RAMA: Šta da radim? Moram da održim svoje obećanje. Lakšmana mi je draži od sopstvenog života, ali obećanje je obećanje.

LAKŠMANA: Rama, nemoj da žališ. Nemoj da plačeš. Moraš da održiš svoje obećanje. Moraš da me pogubiš kako si obećao. Biću srećan da me ti pogubiš. Nema veće radosti nego biti kažnjen od tebe. Nema bolje smrti nego biti ubijen od tebe.

PRVI MINISTAR: O, Rama, pošto si obećao da ćeš pogubiti svakog uljeza, ja bih želeo da prognaš svog brata iz ovog kraljevstva. Ta kazna je jednaka kao da si ga pogubio.

RAMA: Za mene je život bez mog brata Lakšmane moja smrt. Biti razdvojen od njega, ne videti ga u svojoj blizini, najgora je smrt za mene.

LAKŠMANA: (klanjajući se): Brate, Oče, ti si moje Sve. Hoću da svet vidi da si ti Inkarnacija Istine. Ti si uspostavio carstvo darme. Tvoje obećanje i tvoj život se nikada ne mogu odvojiti. Oni su nedeljivo jedno. Ja sad napuštam palatu. Otići ću da meditiram na obali reke Saraju, a kada kucne čas, skočiću u reku i okončati svoj život.

RAMA: O radosti moga srca, o ljubavi moga srca, o moći moga srce, ti me napuštaš. Prigrlićeš smrt. Zahvaljujući tvom stalnom žrtvovanju, svet zna za mene. A na drugom svetu ću takođe biti poznat zahvaljujući tvojoj žvrti. Biću uvažavan i obožavan. O brate mog srca i duše, o brate večnosti, ti si me sledio svuda; kud god sam pošao, sledio si me poput moje sopstvene senke. Kad me je otac poslao u izgnanstvo, kad je trebalo da dovedem Situ od Ravane, ti si me sledio. Ali sada, Lakšmana, ja ću slediti tebe. Slediću tvoj životni dah. Idi i zauzmi mi mesto na drugom svetu, u svetu Onostranog. Ja dolazim.

((Lakšmana se klanja svom bratu i okreće da ode. Rama peva.)

Deshe deshe cha bandhabah
tantu desha na pashyami
yatra bratha sahodara

RAMA: U svim zemljama ima žena, u svim zemljama ima prijatelja, ali brata kao što je Lakšmana neću naći nigde na ovom svetu.