Scena 1

MANTARA: O, kraljice, da li znaš? Da li znaš šta će se desiti sutra?

KAIKEJI: Ne, ne znam. Reci mi, molim te.

MANTARA: Sutra će Rama postati jubaradž. Postaće prestolonaslednik.

KAIKEJI: O! Oduševljena sam zbog toga! Ti si prva osoba koja mi je donela tu dobru vest. Uzmi ovu moju ogrlicu. (Daje ogrlicu služavki.)

MANTARA (baca ogrlicu): O, kraljice, nikad nisam pomislila da si toliko glupa. Mislila sm da ti je Bog dao malo prave mudrosti. Zar ne shvataš, kad Rama postane vladar, on će biti potpuno odan svojoj majci, Kaušalji, a ne tebi. Za tebe onda neće biti mesta ovde. Tvoj sin, Barata, biće poput sluge. Sada su on i Rama kao dva prijateljla, dva brata. Ali, onog dna kad Rama postane kralje, Barate nigde neće biti.

KAIKEJI: Ne pričaj takve stvari. Moj Barata i Kaušaljin Rama su nerazdvojna braća. Tako sam srećna što će moj Rama, koji me voli više nego što voli svoju majku, koji me služi više nego što služi svoju majku, postati vladar ovog velikog carstva. O, Mantara, novosti koje si mi donela učinile su moj život izuzetno srećnim. Nemaš pojma koliko se sad radujem. Moj Rama, moj Rama će postati kralj.

MANTARA: O, kraljice, samo čekaj, pa ćeš videti. Sutra će početi Kaušaljin život radosti i pobede. Sutra će početi tvoj život frustracije i uništenja.

KAIKEJI: Mantara, prekini! Dosta mi je tvog poganog jezika. Ja sam kraljica. Ja znam šta je najbolje za mene, šta je najbolje za moj život. Kralj Dašarata ima tri kraljice: Kaušalju, Sumitru i mene. Ali, znam da Dašarata mene voli najviše. On ne bi uradio ništa što bi me ožalostilo.

MANTARA: Da, znam da tebe voli najviše. Ali, kad Rama postane prestolonaslednik umesto tvog sina, tvoja patnja neće imati granica. To nije moja kletva; to je prosta činjenica. Rama će prognati tvog sina iz kraljevstva i postupaće prema tebi kao što ti postupaš prema meni, tvojoj služavki. Danas si kraljica, najomiljenija Dašaratine kraljica; sutra ćeš postati služavka poput mene u Raminoj službi.

KAIKEJI: Ja volim mog Ramu bezgranično. On je otelovljenje Istine i Svetlosti. U njemu vidim poruku Božanskog Savršenstva. Biti njegova služavka znači biti sjajan Božji instrument. Spremna sam da budem njegova služavka, ili šta god hteo od mene, kad postane vladar Ajođe.

MANTARA: O, kraljice, još ima vremena. Ne budi luda. Još uvek si Dašaratina najomiljenija žena. Zar si zaboravila da ti je jednom obećao da će ti ispuniti želje, kakve god bile? Kad je bio bolestan, ti si ga služila, ti si ga negovala i izlečila. Zbog tvog posvećenog služenja, obećao ti je dva dara. Rekla si mu da ćeš ih zatražiti kad dođe vreme. Sad je vreme došlo. Zar se ne sećaš koliko si puta bila gruba prema Kaušalji? Kad ona postane majka kralja Rame, zar ne misliš da će ti vratiti?

KAIKEJI: To je istina. Grdila sam je i vređala mnogo puta, samo zato što znam da sam omiljena žena kralja Dašarate. Ali, Kaušalja ima veliko srce. Ona je puna ljubavi i saosećanja. Kad njen sin postane kralj, neće mi vratiti istom merom. Oprostiće mi. U stvari, već mi je oprostila.

MANTARA: Čekaj, samo čekaj. Samo je nekoliko sati do sutra, a ona će početi tvoja tuga, početi tvjoa patnja. Noć okrutnih bolova počinje za tebe, o kraljice!

KAIKEJI: Potpuno sam spremna. Šta god se desi, desiće se za moje dobro. Moj Rama mi neće učiniti ništa loše. Kaušalja nikad neće uraditi nešto da me ponizi. Oboje su veliki u srcu i duši.

MANTARA: Moraš da znaš da ti ne predlažem zbog sebe da tražiš od kralja obećane darove. Moj jedini interes u životu je tvoja radost. Živim na zemlji samo da udovoljim tebi, da te učinim srećnom. Evo šta bih predložila. Pođi kralju i traži mu tvoja dva dara. Onda, kada se složi da ti ih da, prvo traži da Rama bude prognan na četrnaest godina. A kao drugi dar, traži da tvoj sin, Barata, postane prestolonaslednik.

KAIKEJI: (šokirana): Ja? Ja treba da tražim od Dašarate te stvari?

MANTARA: Da, Rama treba da ide u šumu na četrnaest godina, a tvoj sin Barata treba da bude postavljen na presto. Samo ćeš tada biti srećna, kažem ti.

KAIKEJI: Stidi se, stiti se, sram te bilo, Mantara! Tvoj savet je otrov, ništa drugo! Odlazi odavde smesta, pra nego što te izbacim napolje!

MANTARA: (odlazeći): O, kraljice, sutra ćeš videti!

(Mantara izlazi. Kaikeji seda i nasloni bradu na pesnice. Razmišlja.)

KAIKEJI: (za sebe): Možda je u pravu…