Scena 2

RAMA: Aha, vidim da je ušao u kuću mog Hanumana. Lupež je uhvaćen! On ne zna da ta kuća pripada Hanumanu, mom najdražem posvećeniku. (Viče) Hanumane! Hanumane!

(Ulazi Hanumanova majka.)

HANUMANOVA MAJKA: O, Rama, ti si došao. Mnogo ti hvala. Tvoje prisustvo je osveštalo moju kuću. O, Rama, molim te da sačekaš nekoliko minuta. Hanuman će odmah doći. On se priprema da se sretne s tobom.

(Izlazi Hanumanova majka. Ulazi Hanuman sa sklopljenim rukama.)

HANUMAN: Molim te, reci mi šta mogu da učinim za tebe, moj Gospode.

RAMA: Hanumane, gde je otišao? Gde je taj lupež? Izvedia ga napolje! On je uvredio mog Gurua, Vašištu. Seo je na Vašištino mesto. Vašišta želi da ga ubijem. Moram da ispunim Vašištinu želju. Izvedi ga napolje, pa ću ga ubiti.

HANUMAN: O, Rama, žao mi je, ali ne mogu da ga izvedem napolje.

RAMA: Ne mogu da verujem svojim ušima! Jesi li to ti, Hanuman, moj najdraži učenik? Mislio sam da si spreman da daš život za mene u svakom trenutku.

HANUMAN: To je tačno. Daću svoj život za tebe. Ali to nije moj život. To je život nekog drugog.

RAMA: Znači li to da me nećeš poslušati, moju molbu, moj zahtev, moju komandu?

HANUMAN: Žao mi je. Oprosti mi. Moja majka mu je pružila utočište. Janani janmabhumishcha swargadapi gariyasi. „Majka i Majka Zemlja su iznad samog Neba.“

RAMA: Ali, ja sam tvoj Gospod. Zar nisam ja viši od svega u tvom životu?

HANUMAN: To je istina, ali kako da prekršim obećanje moje majke?

RAMA: Ako hoćeš da ispuniš obećanje svoje majke, onda više nisi moj najdraži učenik. Ja moram biti na prvom mestu u tvom životu, Hanumane.

HANUMAN: Da, ti si na prvom mestu u mom životu. Moram da prekršim obećanje moje majke. Spreman sam. Udovoljiti tebi znači udovoljiti Bogu. Rama, kako ćeš ubiti tog čoveka?

RAMA: Ubiću ga mojim strelama. Vašišta mi je dao tri pokušaja. Obećao sam mu da ću probati triput, a onda odustati. Ali, biće prava sramota ako ne mogu da ubijem ljudsko biće u tri pokušaja.

HANUMAN: Molim te, sačekaj ovde. Dovešću ti krivca.

(Hanuman izlazi.)

RAMA: (za sebe): Znao sam. Čim sam video da je krivac ušao u Hanumanovu kuću, znao sam da mu je došao kraj. Nije mi mogao pobeći. Ljudska osećanja su mom Hanumanu napravila problem; zato je stao na stranu svoje majke. Ali, božansko u njemu je toliko jako, toliko moćno da je moralo da izbije u prvi plan, pa se to i desilo. Zato će mi dovesti krivca.

(Hanuman dovodi krivca pred Ramu.)

HANUMAN: On je spreman, Rama. Sad možeš da se zadovoljiš.

(Rama odapinje strelu na krivca. Strela pada a da ga nije pogodila u srce. Rama ja zapanjen.)

RAMA: Šta? Kako je ovo moguće? Ubio sam Ravanu, najmoćnijeg demona na Zemlji, a sad je moja strela promašila. Da probam opet. (Isto se dogodilo i drugi put.) Ostala mi je samo još jedna prilika! Da probam i treći put. (Isto se dogodilo i treći put.)

HANUMAN: Gospode, sad treba da održiš svoje obećanje. Imao si tri prilike da ga ubiješ i triput si promašio. Sad više ne možeš da probaš.

RAMA: Ne, ne mogu. I neću. Ali, Hanumane, reci mi: kako se ovo moglo desiti? Ja sam kralj kraljeva, a moje strele su po prvi put ovako jadno promašile.

HANUMAN: Odaću ti tajnu. Rekao sam tom čoveku da ponavlja u sebi, kad nategneš svoj luk: „Pobeda Gospodu Rami“. A kad ga drugi put nategneš, rekao sam mu da ponovi: „Pobeda Sitinom spurugu“. Treći put: „Pobeda najstarijem Dašaratinom sinu“. Dakle, svaki put se molio za tvoju pobedu. Sad, kada se neko iskreno moli za tvoju opbedu, kako možeš da ga ubiješ? Božanstvenost tvoje duše je bila zadovoljna njime zato što se molio za tvoju pobedu. Tvoj vital i tvoj um su hteli da ga ubiju. Ali, naravno da će volja tvoje duše uvek nadvladatiu volju tvog vitala i uma. Ti si Gospod bogova. On se molio za tvoju pobedu. Prirodno da mu je tvoja duša pružila zaštitu, iako su tvoj um i vital žudeli da ga uniušte. Moć tvoje duše je beskrajno veća od moći tvoje vitalne želje.

RAMA: Moj najdraži učeniče, prihvatam svoj poraz sa najdubljom radošću i blagoslovenim ponosom. Prihvatam svoj poraz od tebe, mog najdražeg posvećenika. Održao si mi lekciju. Moja duša će uvek pobeđivati moje vitalne i mentalne žudnje. U svom spoljašnjem pokušaju nisam uspeo. Ali, neuspeh moga tela je uspeh moje duše. Uspeh moje duše nauštrb mog tela je beskrajno značajniji i plodniji nego moj spoljašnji uspeh.

HANUMAN: To znanje koje sam ti dao, ti si podario meni. Ima li ičeg što nije došlo od tebe? Moje znanje, moja moć, sve što imam, sve što jesam, sve je došlo od tebe. Da bi proslavio mene, da bi ovekovečio mene, ti se ponašaš kao da si moj učenik. Ali, ja znam da sam ja tvoj večni učenik. Znam da si ti moj večni učitelj.

(Hanuman peva.)

Janar age tomai ami henechhi
pabar age tomai ami jenechhi
debar age tomai ami peyechhi
taito tomai mor amire sanpechhi

(Pre nego što sam Te znao, udario sam Te.
Pre nego što sam Te primio, znao sam Te.
Pre nego što sam dao sebe Tebi,
Primio sam Te.
Zato sam tebi ponudio,
požrtvovano i predano
postojanje moje ego-stvarnosti.)