Scena 1

RAMA: Sita, kažu da je cveće lepo, ali bih ja hteo da kažem da si ti lepša od bilo kojeg cveta. Lepota sveg cveća zajedno nije ravna tvojoj lepoti.

SITA: Jel to stvarno, misliš, Rama? Baš je lepo što to kažeš.

RAMA: Kažu da cveće miriše, ali ja bih hteo da kažem da miris sveg cveća zajedno nije ravan mirisu tvog srca.

SITA: O, gospodaru, ti me gledaš tvojim očima bezuslovnog uvažavanja, a ne očima kritičara.

RAMA: Moj život bi trebalo da bude bar uvažavanje prema tebi. Tvoj život je život stalno žrtvovanje za mene. Ali, ja govorim iskreno, Sita. Ti si beskrajno lepša, beskrajno mirisnija od sveg cveća na svetu zajedno.

SITA: Ako imam zahvalnosti u srcu, onda je to srce za tebe, samo za tebe, moj gospodaru. O, vidi! Vidi onog divnog jelena! Nikad nisam videla tako lepog jelena! Nikad! Toliko je lep!

RAMA: Da, veoma je lep.

SITA: Gledaj kako šarmantno pase travu. Kako duševno hoda i skakuće. Vidi! Ima razne boje i ima svetle taćke. Rama, htela bih da taj jelen bude moj.

RAMA: Ima li ičeg što ne bih učinio da ti udovoljim, Sita? Dovešću ti tog jelena.

LAKŠMANA: Brate, nemoj da ideš. To je demon Mariča koji nas zavarava. On može da uzme boi koji oblik, a sad je uzeo oblik te životinje. On te obmanjuje. To nije pravi jelen.

SITA: Ne verujem ti, Lakšmana. To je pravi jelen. Mogu da vidim njegovu lepotu. Mogu da osetim nedužnost te životinje. Rama, moj gospodaru, pojuri ga i uhvati živog. Biću ti veoma zahvalna ako to uradiš.

RAMA: Lakšmana, odoh. Ti pazi na Situ.

(Rama odjuri za jelenom.)