Pitanje: Zašto ne stvoriš više bogatstva ako imaš takvu moć od Boga?

Šri Činmoj: Materijalna moć je u vlasti nebožanskih sila. Od početka civilizacije, nebožanske sile su zarobile novac. On se nije koristio u božanske svrhe. Koristi se radi imena, slave, moći i uvećanja ega.

Kada obična osoba dođe do novca, ona tim novcem samo hrani svoj ego. Kada duhovna osoba osoba ima novac, ona se trudi da širi poruku istine kroz svoja pisana dela ili duhovne aktivnosti. Zašto ne stvorim bogatstvo? Zato što radim sa nesavršenim instrumentima. Kada Bog deluje kroz Gurua, Bog najpre tom Guruu daje ostvarenje i čini ga savršenim u njegovoj oblasti. Guruov posao je da daje unutrašnju svetlost, unutrašnje blaženstvo i unutrašnju snagu svojim učenicima, a posao učenika je da pomognu Učitelju da proširi Božju Svetlost. Jedan od načina na koji se to može uraditi je kroz moć novca. Guru ima mir i svetlost koje daje, a učenik ima materijalno bogatstvo koje daje Guruu. To je davanje i primanje.

Kada Bog ima dva sina, On ne daje samo jednom. On neće reći prvom da sve samo daje i daje, i neće dopustiti da drugi od početka do kraja samo prima. Kada bi bilo tako, Bog ne bi ispunjavao Svoj zadatak. Bog je nepristrasan. On je dao dvojici sinova stvari koje jedna drugu dopunjuju. I Guru i učenik su Božija deca i svakome od njih je Bog dao nešto. Guru daje učeniku ono što ima, a učenik ono što ima daje Guruu. Tada i on oseća da je odigrao svoju ulogu.

Novac je moć. Bog daje tu moć običnim ljudima, a Guruu daje duhovnu moć. Ako jedan Guru daje ono što ima, tada oni koji primaju treba da postanu jedno sa njim igrajući svoju ulogu i dajući ono što oni imaju. Ne može se kršiti Božiji Zakon. Igra tvorevine je međusobna zavisnost. Najveća je radost kada ste u prilici da date nekom drugom deo onoga što ste postigli velikim trudom. Guru je kao unutrašnje biće učenika, a učenik je kao spoljašnje telo Gurua. Guru ispunjava naše unutrašnje potrebe svojom sposobnošću. Mi, zauzvrat, moramo da odigramo svoju ulogu ispunjavajući spoljašnje potrebe Gurua.

Ako neko radi osam sati i zaradi nešto novca koji može da dâ, takvo davanje povećava vrednost njegovog rada. Ako može da proširi tu moć novca deleći ga, onda to što on ume da zaradi novac nešto vredi. Slično ovome, i Guru, koji je ostvario Boga, radio je stotinama i hiljadama života za svoje ostvarenje. Od sto ljudi, gotovo svaki može da daje novac, ali samo jedan od milion može dati ostvarenje Boga. Guru daje učeniku ono što je stekao kroz mnoge inkarnacije teškog rada. Ako učenik ne može da pruži bar nešto u obliku materijalnog bogatstva ili posvećenog služenja, gde je tu božanska igra davanja i primanja? Bog želi da u ovom svetu Njegova deca igraju igru davanja i primanja. Ako bi Guru morao da igra istu ulogu kao i tragalac, da nađe posao i da zarađuje, kako i kada bi onda Guru radio svoj duhovni posao?