Deo I — Politika i društvena delatnost

Pitanje: Kakav politički oblik uzima naša manifestacija?

Šri Činmoj: Mi nismo politički istaknuti, ali naša težnja ulazi u politiku da bi prosvetlila umove političara. Političari spolja ne žele da prime svetlost, pa se mitrudimo da je ponudimo u tišini. Osećamo da je politika kao takva daleko od savršene i da joj je potrebno prosvetljenje; zato se trudimo da iznutra u tišini učinimo ono što je potrebno u skladu sa našom sposobnošću.

Pitanje: Kada vam ljudi dođu sa političkim problemima, kako ih savetujete?

Šri Činmoj: Ja to ne radim. Kažem im da nisam kompetentan da govorim o politici. Moja oblast je duhovnost, i ko god mi dođe, treba da dođe sa idejom da nauči kako da se koncentriše, meditira i kontemplira. Politika mi je potpuno strana, ali znam nešto o duhovnosti, jogi i unutrašnjem prosvetljenju. Na osnovu mog sopstvenog ostvarenja, govoriću im o onome što znam. Kada mi dođu sa političkim pitanjima, kažem da su se obratili pogrešnoj osobi.

Pitanje: Može li duhovni aspirant da učestvuje aktivno u politici?

Šri Činmoj: Veoma često čujemo reč „politika“ a za njom sledi „prljava posla“. Ljudi kažu, „Politika je prljav posao“. U ovome ima dosta istine. U svetu politike ima veoma malo svetlosti, gotovo da i nema svetlosti. Politici nedostaje svetlost jer joj nedostaje istinska požrtvovanost. Ona je samo neka vrsta nadmetanja između partija koje su podjednako loše. Naravno, na kraju uvek jedna od njih pobedi.

Ako osećamo da ćemo moći da izmenimo lice sveta baveći se politikom, tada žalosno grešimo. Ništa osim unutrašnje težnje ne može da izmeni lice sveta. Jedino je unutrašnja težnja od vrhunskog značaja, posebno za tragaoce za Istinom. Oni koji žele da aktivno učestvuju u politici nesumnjivo će izgubiti svoju najčistiju težnju za Bogom.

Bog je u svemu; naravno da je i u politici. Ali, mi moramo da znamo koji je najbolji način da se približimo Bogu. Naša težnja je ono što će nas povesti direktno do Najvišeg. Kada jednom stignemo do Najvišeg, tada će nas Sam najviši Svevišnji uvesti u srce čovečanstva.

Ja vam ne govorim da prestanete da glasate. Ne, daleko od toga. Najvažnija stvar je da iznutra izaberete. Duhovni aspiranti moraju da glasaju za božansko u sebi. Kada im to božansko govori šta da rade, oni to i treba da učine. A potom, bez obzira šta da se dogodi u spoljašnjem životu, u političkom svetu, tragalac mora da bude zadovoljan.

Ko će rešiti probleme vaše zemlje? Ne ova ili ona stranka. Vi ste ti koji će rešiti probleme svoje zemlje, a ne neki politički vođa. Vaša težnja zarad čovečanstva moći će da spase ne samo Ameriku, već i čitav svet. Svako od vas ovde ima taj razbuktali plamen težnje. Svet će postati bolje mesto jedino kada se vaša težnja uspne do najvišeg, a potom se spusti da bi se rasplamsala u svetu punom neznanja.

Iskreni, pravi tragalac mora da vodi računa koliko se meša u politiku. Duhovnost, unutrašnji život i unutrašnja disciplina su njegov prvi i najistaknutiji posao. Na svetu ima na milione ljudi koji se mogu baviti politikom, jer se ne bave duhovnošću. A iskreni aspiranti treba da budu daleko iznad sveta politike, u Krilu Svevišnjeg. Tu će oni stalno izrastati u svetlost, mir, blaženstvo, pouzdanje i sveopšti sklad.

Pitanje: Ako neko vodi duhovni život a želi da pomogne čovečanstvu, da li treba da počne da se bavi politikom?

Šri Činmoj: Treba da znate da je politika koju sada vidimo na milone milja daleko od istinske duhovnosti. U politici ima veoma malo svetlosti ili istine. Tamo svako želi da igra ulogu vođe. Svi daju prazna obećanja. Političari kažu da će promeniti lice sveta kada postanu vođe. A onda kada postanu vođe, svesno ili nesvesno postaju žrtve nebožanskih sila. Oni su ostavljeni na milost i nemilost tih sila i ne može im se verovati.

Kada vodite duhovni život a hteli bi da pomognete čovečanstvu, prvo treba da znate kako možete da pomognete čovečanstvu. Možda ćete reći da svi imaju pravo da pomognu čovečanstvu onako kako znaju i umeju. Ali, u duhovnom životu ćete videti da je bitno kako nešto radite, a isto je toliko bitno kada to radite. Kada vam vaše unutrašnje biće kaže da nekome pomognete, tada će vaša pomoć biti primljena. U suprotnom, bez obzira koliko iskreno želite da pomognete čovečanstvu, čovečanstvo neće dobro primiti vašu pomoć. Vi ćete možda poslati društvu svoju svetlost, ali je društvo neće primiti. Nije stvar u tome da vi ne možete da dajete; vi dajete, ali društvo to ne može da primi.

Kada neko sledi duhovni život i zaroni duboko unutra, tada mu Bog kaže kada je vreme da pomogne čovečanstvu. Kada Bog želi da neka duhovna osoba bude Njegov instrument da pomaže čovečanstvu ili nekom društvu, tada će ta pomoć biti primljena. U suprotnom, pod izgovorom da pomažemo čovečanstvu, mi jedino hranimo i uvećavamo svoj ego.

Duhovna osoba ili tragalac želi da pomogne čovečanstvu. Bog joj je dao ljubav i veliko srce. Ali, Bog želi da ta osoba sačeka Njegov Čas, pravo vreme. Duhovnost mora pomoći čovečanstvu i društvu, ali ova pomoć mora da dođe kada Bog to zapovedi. U suprotnom, ako imate pedeset dolara i naprosto počnete da ih delite okolo, možete ih dati pogrešnom čoveku. To će mu jedino stvoriti još više problema.

Pitanje: Pošto ste bliski Ujedinjenim nacijama, zar ne osećate da se tu dešava dosta nepravde? One pomažu bogatim zemljama da postanu još bogatije i da siromašne zemlje budu još siromašnije.

Šri Činmoj: Ja se ne bavim politikom Ujedinjenih nacija. Ja se bavim jedino težnjom. Ne bavim se politikom političara, diplomata i delegata. Ne diskutujem sa njima o njihovim političkim aktivnostima. Odlazim tamo da se molim i meditiram. Ima nekih ljudi u Ujedinjenim nacijama koji osećaju da je način na koji se mi trudimo da donesemo mir – kroz molitvu i meditaciju – pravi način. Ne govorim na političkom nivou. Moj put je put molitve i meditacije. Ne bavim se nikakvim političkim aktivnostima.

Pitanje: Ali kada vidite da je nešto pogrešno, zar ne mislite da od vaše duhovnosti moraju da nauče nešto korisnije?

Šri Činmoj: Ako neko ne radi nešto kao ja, neću reći da on to radi pogrešno. Ljudski um će možda reći da je to pogrešno, ali će srce reći da on samo stiče jedno iskustvo. Moj posao je da radim ono što je Bog od mene tražio, na šta me je Bog inspirisao. Nije moj posao da prosuđujem šta drugi ljudi rade. Ti možeš da kažeš da oni rade nešto pogrešno, a ja ću reći da nije na meni da to prosuđujem. Prosuđivaću jedino svoj duhovni život, da vidim postupam li ja ispravno ili ne. Ja ne sudim Ujedinjenim nacijama. Ja ne sudim tebi. Ne sudim nikome na Zemlji. Jedino se trudim da slušam inspiraciju i težnju koje dobijam iznutra. Nije moja briga šta drugi rade. Ako Bog vidi da rade nešto pogrešno, tada će ih Bog ispraviti u Njegovom odabranom Času. Ali, duhovna osoba ne prosuđuje. Jedino Bog može da sudi.

Bog ima jedno iskustvo u vama i kroz vas, a drugo u meni i kroz mene. Kako mogu da kažem da neko u Ujedinjenim nacijama postupa pogrešno, dok ja postupam ispravno? Kao što sam već rekao, moja unutrašnja molitva je prava stvar za mene. Ali, neko drugi oseća da je za njega politička rasprava prava stvar. Vi kažete da delegati u Ujedinjenim nacijama ne pomažu siromašnim ljudima i da jedino bogate čine bogatijima. To je ono što ste vi primetili, pa imate sva prava da to i kažete. Pošto ja nisam uključen u spoljašnje aktivnosti Ujedinjenih nacija, je ne želim da kažem da li one nešto rade ili ne rade pogrešno. One rade ono što osećaju da je u ovom trenutku najbolje. Možda su u pravu, možda nisu, ali ja nisam u poziciji da prosuđujem aktivnosti Ujedinjenih nacija. U poziciji sam jedino da prosuđujem moju sopstvenu iskrenost. Odgovoran sam jedino za to da li sam iskren ili nisam kad dođem u Ujedinjene nacije da se molim i meditiram.

Pitanje: Šta utiče na to da verujemo da je rat u Vijetnamu bio naše neznanje?

Šri Činmoj: Ako to nije bilo naše neznanje, šta je onda bilo? Da li je neka zemlja postala komunistička ili ne, to je Božji problem. Na Njemu je da reši problem ako nešto nije u redu. Ja nemam prava da govorim da je vaš put pogrešan sve dok vi verujete u taj put. Pa čak i ako ne verujete u to što radite, ja nemam pravo da namećem svoje stavove. Kada deca odrastu, ja nemam pravo da im govorim šta treba da rade, a šta ne. Jedino dok su sasvim mali mogu da im to govorim. Božija Volja je da imamo mir, sve dok nisu iscrpljene sve druge mogućnosti. To se desilo u ratu na Kurukšetri. Šri Krišna je imao božansku, večnu Viziju i znao je šta će se dogoditi. Današnje političke vođe nemaju takvu viziju. Šri Krišna je pokušavao na svaki mogući način da izbegne rat, a kada je sve postalo beznadežno, dozvolio je da se dogodi. Ali mi sebe ne možemo porediti sa Krišnom.

Ono što je u nama treba da izađe na površinu. Hajde da dođemo do svog cilja u skladu sa sopstvenim razumevanjem, a neka drugi dođu do svog cilja u skladu sa njihovim razumevanjem. Nametati svoj svoj cilj drugima je uvek pogrešno.

Pitanje: Šta ljudi vide u komunizmu?

Šri Činmoj: Ljudi često osećaju da je dobro sve što je novo. Ali, ono što je novo može takođe da bude i destruktivno. Neki ljudi osećaju da je komunizam dobar jer im je dosta korumpiranosti. Nažalost, komunizam će im dati isto to. U svetu teorije, komunizam može da bude veoma idealistički. On kaže da ono što imamo pripada svima. Ali to je samo igra reči. U stvarnosti vidimo da komunizam uopšte nije takav.

Pitanje: Da li će ikada doći vreme kada neće biti ratova?

Šri Činmoj: Doći će kada ti i tvoj muž i tvoja kći i svi drugi ostvare Boga. Tada sve te ostvarene duše moraju da dođu zajedno na Zemlju. Jedino tada neće biti ratova.

Pitanje: Zašto su ljudi sve gori, umesto da budu sve bolji?

Šri Činmoj: Često čujem ovo pitanje od starijih ljudi, ali moram da budem veoma iskren. Da li je postojalo bilo koje doba na Zemlji kada nije bilo konflikata, borbi, ratova? Borbi je bilo od nastanka civilizacije. Na početku perioda Mahabarate bilo je borbi, a i kasnije u vreme grčke i rimske civilizacije, takođe je bilo stalnih borbi. Sukobi su oduvek postojali na Zemlji.

Naši daleki preci su boravili u šumama i džunglama. Oni su lovili i borili se. Sve su radili kao životinje. Mi smo duhovno evoluirali iz životinjskog carstva, ali se još uvek borimo, svađamo i ubijamo. Mi osećamo da svet postaje gori. Od naših roditelja, prijatelja, rođaka, kao i iz novina, čujemo da svet samo što se nije raspao. Ali, zapravo nije tako. Svet nije sve gori i svet neće biti uništen. Možda će biti upotrebljene atomske bombe, hidrogenske bombe, sve vrste bombi; ali čitav univerzum nikada ne može biti uništen niti razbijen na komade. Ljudi kažu da su se katastrofe dešavale u prošlosti. Kažu da je Atlantida potpuno uništena. Da, neki delovi sveta su bili uništeni, ali ne i čitav svet.

Baš juče smo pričali o tvojoj majci. Tvoja majka zna dobro da pliva, ali ti ne. Plašiš se talasa. Tvoja majka će odmah skočiti u vodu. U talasima ona odmah postaje jedno sa okeanom, zato se ne plaši. A ti se užasno plašiš da će te talasi odneti. Na smrt bi se prestrašila jer osećaš da ćeš umreti ako skočiš u talase.

Na površini se valjaju ogromni talasi, ali kada zaroniš dublje u vodu, videćeš da je sve mirno, tiho i spokojno, apsolutno spokojno. Svet je kao okean. Ljudi misle da će ih svet progutati ako uđu u svet. Oni svet vide spolja svojim ljudskim očima, pa su užasnuti. Iz daljine svet izgleda veoma loš, ružan i prljav. Ali čim zaronimo duboko unutra, mi vidimo samo jednu osobu, a to je Bog. Ako je Bog stvarnost u svakome, tada nam spoljašnje stvari koje vidimo ne mogu nikada biti uznemirujuće.

Zapravo, ništa ne postaje gore. Spoljašnja situacija je možda loša, svest sveta je možda loša, ali svest kod nekih pojedinaca se uspinje naviše. Ako vidimo Boga u mnogostrukosti Njegove Tvorevine, tada moramo da osetimo da svet napreduje. Pravi napredak je iznutra i taj napredak postepeno izbija na površinu. Zato, ako sagledamo celovitost sveta, nećemo reći da sve postaje gore. Ne, svet teži. Jedan deo sveta možda želi da se prepire, bori, pravi štetu i uništava, ali unutrašnja svest sveta ne može da pada naniže. Ne može, jer sam Bog gura zemaljsku svest naviše. Ako nas Bog gura ka svetlosti, onda ćemo na kraju morati da vidimo svetlost. Mi smo sada kao divlji slonovi, trčimo tamo-amo. Doći će dan kada čemo postati kao odani i verni psi. Sledićemo Božje vođstvo.

Kada uđete u svet sukoba, osećate se tužno i uznemireno. Ali, u to morate da uđete duboko. Tu ćete naći mnogo mira, mnogo radosti, mnogo svetlosti. Potom se potrudite da iznesete ove unutrašnje osobine na površinu i da ih date svetu. Tada ćete videti da svet nije loš; vaše pogrešno razumevanje učinilo je da mislite da je svet loš.

Ako ne znate kako da se odnosite prema svetu, svet veoma loš. Okean sveta je sada loš za vas, jer ne znate dobro da plivate. A za one koji su ostvarili Istinu, Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri, svet nije izvor straha ili užasa. Za njih je svet radosni izazov. Hajde da se suočimo sa izazovom i uđemo u talase. Tamo ćemo videti naš pravi identitet. Ako steknemo samo malo razumevanja, videćemo da je sve jedinstvo, sve radost.

Pitanje: Ako je duhovna snaga tako jaka, kako to da svet izgleda tako katastrofalno mesto?

Šri Činmoj: Duhovna snaga je jaka, ali koliko ljudi na Zemlji prihvata duhovnu snagu? Koliko je ljudi želi? Božanska Ljubav je duhovna snaga, najmoćnija snaga. A koliko ljudi želi božansku Ljubav? Ljudi žele da vole da bi posedovali nekoga ili nešto. Ljubav koja poseduje nije božanska Ljubav. Svet uvek misli na „ja“. Svaki pojedinac misli na „ja“, „ja“, „ja“. Koliko pojedinaca može duševno da oseti jedinstvo? Kada budemo preobrazili „ja“ u „mi“, videćemo da se svet automatski promenio.

Božanske sile nam uvek daju poruku jedinstva, ali mi ne slušamo. Bog nam je dao jezik; zato pričamo i pričamo i pričamo o duhovnosti umesto da se trudimo da je primenjujemo. Za one koji nisu ostvarili Istinu, njihova priča je samo priča. Što se mene tiče, ja sam ostvario Istinu, ali kada pričam, mogu vam dati samo delić svog ostvarenja. Kada držim predavanja, ja jedino ubeđujem vaš um u osnovne istine duhovnog života. Ali kada meditiram, mogu da vam dam svoj mir, svoju ljubav, svoje blagoslove, svoju duhovnu moć. Kada su u pitanju mir, svetlost i blaženstvo, njih možete primiti jedino pomoću meditacije. Duhovna snaga se može steći jedino pomoću unutrašnje tišine, pomoću meditacije.

Da se vratim na tvoje pitanje, od milijardi ljudi na svetu, koliko njih teži? Mi imamo nekoliko duhovnih centara i drugi Učitelji imaju Centre, ali još uvek ima na milijarde ljudi na svetu koji ne teže. Broj ljudi koji ne teže je beskrajno veći od broja koji teže. Božanska snaga je tu, ali ona mora da se prihvati, pozdravi i prigrli. Duhovnu snagu će prvo prihvatiti nekoliko ljudi, ali će je na kraju prihvatiti svi. Tada će nebožanske sile biti nadjačane i prosvetljene. U ovom trenutku je većina sveta prihvatila nebožanske sile, umesto da prihvati prirodnu, božansku silu. Treba da se trudimo da osetimo da je božanska sila, božanska svetlost normalna, prirodna sila, a da su ljudske, fizičke i druge nebožanske sile koje smo prihvatili nenormalne i neprirodne.

Pitanje: Pošto u svetu postoji velika patnja i siromaštvo, zar ne bi trebalo da usmeravamo naše živote ka društvenom i političkom delovanju? Ako se samo razvijamo u duhovnom smeru, kroz molitvu i meditaciju, da li zaista potpuno ispunjavamo sebe?

Šri Činmoj: Svako ima svoj način da služi svet. Neko će možda početi da se bavi politikom jer oseća da je politika jedini način da se spase svet ili reše svi ljudski problemi. A opet, neko drugi možda oseća da jedino unutrašnji život može da izleči vekovne bolesti. On oseća: ako bude mogao da uđe u unutrašnji život i da zađe u sam koren ljudskih problema, tada će moći da izleči patnju čovečanstva.

Pošto ima Boga u sebi i pošto je Bog sav Ljubav, Samilost, Radost, Moć, tragalac oseća da je najbolje prvo prizvati Boga. Pošto je Bog sav Moć, On može da reši probleme u društvu. Ako ja želim da služim čovečanstvu ili da ga prosvetlim, ili da okončam patnje sveta, moram da pođem nekome ko je u stanju da mi da tu sposobnost – a taj neko je Bog. Ako uđem u politiku ili bilo koju vrstu društvenih aktivnosti sa mojom ograničenom snagom misleći da ću moći da spasem čovečanstvo, tada grešim. Onaj ko je tragalac zna i oseća da je sposobnost koju sada ima veoma ograničena, skoro nikakva. Zato želi da uđe u Neograničeno, odakle može da dobije neograničenu količinu Mira, Svetlosti i Blaženstva. On će potom ove božanske osobine ponuditi svetu, jer oseća da će jedino tako moći da bude od stvarne koristi čovečanstvu.

Drugi imaju svoja gledišta. Političari i tzv. društveni reformatori opravdavaju svoje metode. Ali, mi smo duhovni ljudi. Mi osećamo da naš Gospod Svevišnji ima svu Moć, pa ako Mu ugodimo na Njegov sopstveni Način, On će nam dati vrhunsku blagodat, a to je prosvetljenje. Kad jednom postanemo prosvetljeni, moći ćemo veoma efikasno da prosvetlimo i ostatak čovečanstva.

Pitanje: Ako neko oseća da radi nešto za svoju zajednicu ili čovečanstvo, a istovremeno oseća da ga to što radi usporava u njegovoj težnji, šta bi trebalo da učini?

Šri Činmoj: Ako je taj neko neiskren, ako pomaže ljudima samo da bi se pravio važan, to znači da ga njegov ego nagoni da pokušava da pomaže ljudima, a ne Bog, pa mora da promeni svoj stav. Vi možete da služite nekome sa iskrenom posvećenošću jer želite da ugodite Bogu, a možete i da istu tu službu obavljate da bi nahranili ego. Ako to radite da bi hranili ego, to je više nego beskorisno. U tom slučaju, to je ozbiljna greška i odložiće vaš napredak.

Najbolja stvar je dobiti unutrašnju zapovest koja vam kaže da li ste ili niste ovlašćeni da pomažete svojoj zajednici. Ako osećate da je odgovor „da“, naredna stvar je da svoju ulogu odigrate posvećeno. Treba da budete zahvalni Unutrašnjem Pilotu, Svevišnjem, što vas je ovlastio da Ga služite u čovečanstvu, i to treba da uradite sa krajnjom poniznošću. Osoba koja vodi duhovni život treba da dobije unutrašnju zapovest da li treba da služi svet. Čovek treba da služi Boga u čovečanstvu samo ako je za to ovlašćen. U suprotnom, biće to strašna duhovna greška.

Question: Why have you come to the West rather than remaining in your own country where there are so many tremendous problems, such as the population explosion, and where, in fact, no progress has been made since the departure of the British?

Šri Činmoj: Što se tiče rasta populacije, za taj problem zadužena je indijska vlada. A ipak, kao duhovni čovek, imam sva prava da se molim Bogu da prosvetli vladu da bi učinila pravu stvar. Što se tiče napretka koji je Indija ostvarila u poslednjih dvadeset godina, morate lično da odete u Indiju da bi ispravno prosudili o ovom pitanju. Pošto to verovatno ne možete da uradite, čitajte novine ili knjige koje su napisali Indijci. Ili, ako vami to ne uspe, predlažem vam da predate svoje ponosno neznanje pravoj istini.

Ne tako davno, i Amerika je morala da se suoči sa istim problemom britanske kontole. Bili ste pod britanskim jarmom, a ipak, kad bih vas pitao kakav je napredak postignut otkad ste postigli nezavisnosti, verovatno bi me poslali u ludnicu. Nedavno sam pročitao knjigu koja se zove Samo u Americi koju je napisao jedan Amerikanac. U toj knjizi su opisane nezamislive, nepojamne, besmislene stvari koje se dešavaju u ovoj zemlji.

Kud god Bog želi da idem, ja idem. Za duhovnu osobu nema zemlje, nema geografskih granica. Što se vas tiče, vaš svet je ograničen ne samo geografskim ograničenjima, već i vašim obavezama prema vašoj ženi, deci i poslu. Duhovna osoba nije vezana takvim ograničenjima. Ja sam Božiji sin i čitava Njegova tvorevina je moj svet.

Pitanje: Svet je kao Sahara. Ljudi su kao zrnca peska. Kakvu ulogu može da odigra zrnce peska?

Šri Činmoj: Ako je danas jedan beskrajno mali deo spreman da pomogne, a sutra mu se pridruži i drugi, tada će postepeno cela pustinja prerasti u nešto savršeno. Savršenstvo je kao zarazna bolest. Danas će ono rasti u tebi; a onda, kada sutra ja sednem pred tebe, tvoje savršenstvo će me inspirisati. Čak i ako ne želite da mi date to što imate znutra, ja ću to moći da uzmem, svesno ili nesvesno.

Pojedinačno savršenstvo je od vrhunskog značaja. Svet nikada neće biti savršen sve dok svaki pojedinac na svetu ne postane savršen. Ne možemo da očekujemo da čitav svet postane savršen preko noći. A ako budemo mogli da postignemo pojedinačno savršenstvo, tada će i svetsko spoljašnje savršenstvo postepeno rasti. Najpre moramo da rešimo svoje sopstvene probleme – to će reći, moramo da postignemo sopstveno prosvetljenje. Jedino ako imamo unutrašnje prosvetljenje, možemo ga proširiti. Ali, ako kažemo: „O, svet je tako ogroman, šta tu može da učini prosvetljenje jedne osobe?“, tada grešimo. Danas će biti prosvetljen jedan, sutra dvojica i tako dalje. Polako, sigurno i pouzdano, mi se trudimo da ispoljimo božanstvenost u sebi. Ono što nam je potrebno jeste beskrajno strpljenje. Hajde da imamo to strpljenje, koje je svetlost naše svesti koja se stalno širi.

Pitanje: Kako najbolje možemo da pomognemo svetu?

Šri Činmoj: Tako što od jednoga idemo ka mnoštvu. Ako možeš da inspirišeš jednu osobu, tada će ta osoba inspirisati nekog drugog. To je način na koji evoluira ovaj svet. Hrist je bio samo jedan pojedinac, ali je njegova svetlost inspirisala milione i milione ljudi. Kada duhovni učitelj inspiriše svoje učenike, učenici mogu da inspirišu još mnogo njih. Na ovaj način se svest širi.

Mi ne možamo da sanjamo da će se čovečanstvo preobraziti preko noći. To je spor i postojan proces. Na zemaljskom nivou je potrebno mnogo godina da se bilo šta uradi. Za duhovno savršenstvo je potreban popriličan broj inkarnacija. Moramo imati beskrajno strpljenje da bismo videli makar mali preobražaj u ljudskoj prirodi. Ne smemo da izgubimo nadu. Ne smemo odustati samo zato što naši prijatelji i susedi ne vode duhovni život. Moramo da znamo da smo i mi svojevremeno, u ovoj ili u prošlim inkarnacijama, bili kao i oni. Ni mi nismo težili, bili smo neduhovni. Božjom Milošću neko ili nešto na ovom svetu nas je inspirisalo i postali smo duhovni. Možda nismo svesni ko nam je zapravo pomogao, ali bilo je ljudi koji su nam pomogli u našem duhovnom putovanju, u našem unutrašnjem buđenju.

Imajući ovo u vidu, i mi ćemo se se truditi da inspirišemo ljude. Ako i jedna osoba dobije inspiraciju od nas, to je dovoljno. Postepeno, postepeno, broj tragalaca će se povećavati. U ovom trenutku, nebožanske sile vladaju svetom. Ali, doći će dan kada će božanska Svetlost vladati svetom. Neki ljudi su svesni činjenice da postoji božanska Svetlost, dok drugi nisu. Oni koji ne osećaju postojanje Svetlosti napredovaće sporije. Oni koji veruju u Svetlost napredovaće mnogo brže ka Cilju.

Pitanje: Guru, rekao si da treba sa ispravnim stavom da se suočimo sa spoljašnjim svetom. Kakav bi to stav bio?

Šri Činmoj: Morate da budete božanski hrabri kada se suočavate sa problemima sveta. Ako ste na smrt uplašeni kada se pojavi neki problem, tada ne možete biti izabrani instrument Svevišnjeg. Prema mojoj filozofiji, život se mora prihvatiti. Ovo prihvatanje ne znači uživanje. Prihvatanje ima određeno duhovno značenje. Naša meditacija nije meditacija koja poriče da je ovaj svet stvaran. Ovaj svet je plodno tlo za ispoljenje Boga. Stvarnost još uvek nije potpuno ispoljena na Zemlji, ali upravo naša meditacija, naš unutrašnji život i naša težnja mogu da ubrzaju proces božanskog ispoljavanja na Zemlji.

Uvek treba da se trudite da imate stav božanskog heroja koji je spreman da se bori za božansko ispoljavanje ovde na Zemlji, koji će raditi jedino radi Boga. Ovaj svet u sebi otelovljuje božansko. Mi ne samo da treba da ostvarimo Najvišu Istinu, već pomoću naše dinamične meditacije i svesne težnje treba i da otkrijemo i ispoljimo Najvišu Istinu.

Deo II — Materijalni uspeh

Pitanje: Kakav biste odgovor dali osobi koja pita: „Kakve koristi od duhovnog života ima čovek na ulici, čovek koji više brine kako će zaraditi za hleb i održati svoj život?“

Šri Činmoj: Ako više brine o tome kako će zaraditi za hleb, to znači da mu je potrebna moć novca. Ako bude imao novca, moći će da kupi hleb. Sada, moramo da znamo šta nam pomaže da zaradimo novac. To su energija, rad, snaga i napor. Sve ove stvari dolaze iznutra. Osoba koja sledi duhovni život je puna energije. Duhovni život može inspirisati ljude u bilo kojoj oblasti života; može pomoći svakom na svetu. U najstrožem smislu reči, duhovnost služi ostvarenju Boga. Ali, ako neko ne želi da ide toliko daleko, ako neko želi da napreduje u materijalnom životu da bi postao bogat, može da se posluži molitvom. Molitva je oblik duhovnosti; meditacija je oblik duhovnosti. Njegova molitva i meditacija će mu pomoći da zaradi više novca i da postane bogatiji. Ipak, to nije pravi cilj duhovnog života. Pravi cilj duhovnog života je da se zadobije beskrajno blago, beskrajna Svetlost Svevišnjeg, koja je uvek za nas. A ipak, čak i ako svetovni ljudi budu praktikovali meditaciju i molitvu, neće im biti oduzete stvari koje žele. Naprotiv, dobiće ih u izobilju.

Pitanje: U Njurorku često vidim ljude koji prose. Ako je neka osoba slepa ili bogalj, tada mi je žao, ali nisam siguran da li bi trebalo da dam nešto ili ne.

Šri Činmoj: Pitaj svoju savest. Ako je ta osoba pravi prosjak, ako je slepa ili bogalj, tada joj možeš dati ako si inspirisan. Ali ako misliš da je to neko ko ne želi da radi, pa prosi jer mu je to najlakši posao, zašto bi mu dao svoj teško zarađeni novac?

Pitanje: Možemo li ispuniti naše zemaljske dužnosti a da istovremeno ispunimo i naše duhovne potrebe?

Šri Činmoj: Svet je Božija Tvorevina. Ako ne ispunimo naše zemaljske dužnosti, kako ćemo ugoditi Bogu? Ima nekih dužnosti koje moramo da ispunjavamo, maltene od trenutka kada ugledamo svetlost dana. Ako zanemarujemo ove dužnosti, to će nas samo usporavati i učiniti da skrenemo sa puta Istine. A opet, moramo da znamo: ako se budemo vezali za svet, to će strahovito uvećati broj naših zemaljskih odgovornosti.

Božija Tvorevina ističe iz Transcendentalne Svesti; ona je direktni izraz Boga. Ako ne brinemo za Tvorevinu, kako Bog može biti zadovoljan nama? Moramo da ispunjavamo naše zemaljske dužnosti. Ali, ispunićemo samo one dužnosti koje nam je dodelio naš Unutrašnji Pilot. Nećemo po svojoj volji prihvatati nikakve dodatne dužnosti. Ako ispunjavamo dužnosti koje nam je dodelio Bog, onda postupamo u skladu sa našim duhovnim potrebama.

Pitanje: Da li mislite da treba raditi u svetu, ili se povući u ašram, da bi se postiglo ostvarenje Boga?

Šri Činmoj: Nije obavezno otići u ašram da bi se ostvario Bog. Nije obavezno otići u himalajske pećine da bi se ostvario Bog. Ti dani su prošli. Život treba prihvatiti kakav jeste. U savremenom svetu, treba igrati ulogu heroja, božanskog heroja. Ako uđete u sobu i zatvorite vrata, pa mislite da će vam to omogućiti da meditirate, grešite. Vaš um će čak i tu podleći nebožanskim mislima. Pravi tragalac će se suočiti sa svetom. On shvata da nema ničega čega bi se odrekao. Zašto bih se odrekao sveta ili članova svoje porodice ako je stvarnost koju tražim u svakom pojedincu? Bog je u svakome. Boga neću naći, a neću Ga ni ispoljiti ako se odreknem sveta i odem u ašram.

Bekstvo nije rešenje. Ko beži? Neko ko je učinio nešto loše. Vlasnik kuće ne beži. On ne mora da se krije, jer nije ništa ukrao. Zašto bi duhovni tragalac bežao? Zašto bi se bojao čovečanstva? Ako je u ovom trenutku čovečanstvo za njega neko ko predstavlja sumnju ili druge negativne osobine, neka preobrazi tu sumnju u sigurnost. Neka preobrazi strah čovečanstva u hrabrost. Tragalac u svakom trenutku dobija zlatnu priliku da se suoči sa svetom. Ako grnčar ne dodirne glinu, kako će glinu moći da pretvori u lepu vazu? Svaki tragalac treba da prihvati čovečanstvo, a potom da sopstvenom težnjom i sopstvenim ostvarenjem preobrazi lice čovečanstva. Ako se boji svojih bližnjih i pokušava se da se sakrije, onda ima pogrešan pristup.

U duhovnom životu, ako neko zaista želi da pomogne čovečanstvu, treba da živi u svetu. Ako neki duhovni Učitelj ima ašram i tragalac tamo odlazi da meditira, to je divno. Ali, ako se tragalac odrekne sveta i ode u manastir ili na usamljeno mesto da meditira, ko će tada preobraziti lice sveta? Moramo da prihvatimo svet kakav jeste, sa namerom da preobrazimo svet. Svet nije savršen, ali nismo ni mi. Nijedno ljudsko biće nije savršeno kao Bog. On nas inspiriše da budemo savršeni, pa ako nam On da inspiraciju i sposobnost da usavršimo sebe, on će nam takođe dati i inspiraciju i sposobnost da usavršimo druge. Ali, da bismo to uradili, moramo da se družimo sa ljudima i pomognemo im u njihovom unutrašnjem buđenju i njihovom unutrašnjem ostvarenju.

Ono što nam je neophodno da bismo ostvarili Boga je unutrašnji plač, a mi možemo iznutra da plačemo čak i dok hodamo ulicom. Greška je misliti da možemo da plačemo iznutra jedino ako smo na vrhu Himalaja. Čak i tamo će naši umovi lutati, pa ćemo misliti na naše prijatelje, rođake i na neprijatelje. Sa druge strane, čak i ovde u svetu, u metežu života, lako možemo da mislimo na Boga. Zato ostvarenje Boga može da se odigra, morada se odigra i odigraće se ovde na zemlji, usred naših mnogobrojnih aktivnosti, pod uslovom da su naše aktivnosti posvećene Bogu. Svako naše delo mora biti posvećeno Bogu, bez obzira šta radimo.

Vi radite ovde, u radio-stanici. Sada ste oko dva sata služili čovečanstvo. To je čin posvećenosti. Ovakvim davanjem sebe svetu ćete ugoditi Bogu mnogo više nego oni koji se zatvore u sobu i pod izgovorom da meditiraju misle svakakve nebožanske misli. Čim ponudimo sebe, mi širimo svoju svest. Zato se ostvarenje Boga može postići u svakodnevnom životu. Ne moramo da se izolujemo od sveta.

Pitanje: Kada govoriš o prihvatanju sveta, da li misliš da bi trebalo da živimo svoj život uplićući se samo u ono što smo apsolutno primorani i da zanemarimo stvari koje se dešavaju oko nas, kao što je politika?

Šri Činmoj: Kada prihvatiš svet kao takav, to ne znači da ćeš ulaziti u sve oblasti života. Ti si tragalac i tvoja prva i glavna obaveza je da ostvariš Boga. Ako želiš da odeš u pećine Himalaja, tada poričeš svet. Naše fizičko biće mora da živi u svetu, da razgovara sa ljudima i da bude uključeno u dnevne aktivnosti. Ali, istovremeno, ti moraš da znaš šta je tvoja prava dužnost. Prava dužnost dolazi iz duše; ako se toga ne pridržavamo, neće biti kraja našim samonametnutim dužnostima. Većina ljudi uživa u samonametnutoj dužnosti; ona im ne dolazi iznutra.

Ako si pravi tragalac, tada ćeš želeti da ostvariš Boga na zemlji. Jedan političar tome ne teži. Mi ne smemo da sa visine gledamo ljude koji se bave politikom. Oni ispunjavaju Boga na njihov sopstveni način. Prihvatili su svet i trude se da ga služe u skladu sa svojim sposobnošću. Ali, političari nisu svesni božanstvenosti u čovečanstvu. Oni se bave spoljašnjim licem čovečanstva. Mi želimo da pre svega služimo dušu. Mi osećamo da ne znamo ko je naš pravi zapovednik ukoliko ne upoznamo dušu. Zapovest da nešto učinimo mora nam doći od pravog zapovednika. Ako zapovednik naredi: „Uradi to!“ vojnik će odmah to uraditi. U suprotnom, vojnik će raditi šta hoće, ne znajući da li je to najbolje što može da se uradi.

Zato moramo da prihvatimo svet takav kakav je; ne možemo da poričemo ovaj svet neznanja. Mi smo puni neznanja i svud oko nas je neznanje; ceo svet je neznanje. Ali, ako ga poričemo, poričemo svoje sopstveno postojanje. Najpre moramo da dodirnemo sam dah neznanja koje je u nama i oko nas, a potom moramo da ga preobrazimo. Mi možemo da budemo nalik brodu. Brod je u vodi, ali voda ne škodi brodu. Slično tome, mi možemo da boravimo u svetu neznanja a da nam neznanje ne naškodi. Možemo da živimo u netežećem svetu neznanja, ograničenja i nesavršenosti sa našom težnjom, unutrašnjim plačem i duševnom posvećenošću Unutrašnjem Pilotu.

Na ovom svetu smo da bismo postigli neke stvari. Ali, jedino će nas stvari koje sami radimo poneti do najvišeg Cilja. Stvari koje drugi rade njih će odvesti do nekog drugog cilja. Duhovni tragalac zna da ne može biti većeg ni višeg cilja od ostvarenja Boga. Kada neko postigne ostvarenje, on odmah ulazi u beskrajno Prostranstvo. A naravno, Beskonačnost je beskrajno viša čak i od najvećeg ljudskog zadovoljstva.

Moramo da znamo šta želimo. Mi želimo da najpre ostvarimo istinu. Potom, kada nam istina zapovedi da je ispunimo u čovečanstvu, onda je to prava stvar. U ovom trenutku, prava stvar za nas je da se uspinjemo naviše i da sve dobijemo Odozgo. Nakon što smo primili ono što je najviši sprat imao da nam pruži, ukoliko dobijemo takvu zapovest, možemo da se potrudimo da siđemo u podrum i počnemo da nudimo naše ostvarenje čovečanstvu.

Pitanje: Da li postoji neki način da se duhovni život pomiri sa materijalnim uspehom?

Šri Činmoj: Naravno! Stvar je u tome što treba da znamo kolika je vrednost materijalnog uspeha. Ako postignemo materijalni uspeh, lepo i krasno. Ali, ako osećamo da su duhovni i materijalni uspeh podjednako važni za put naše duše, onda se varamo. Ispravan stav je da osećamo da duhovni život dolazi na prvo mesto. Potom treba da osetimo potrebu da ispoljimo živi dah duhovnog života u materijalnom životu. Materijalnom životu moramo da pridamo dužnu pažnju. Mi naporno radimo i trudimo se da uspemo. Samo, moramo da znamo da će nam iskustvo doći u dva oblika: u obliku uspeha i u obliku neuspeha. Ako smo zaista duhovni, trudićemo se da vidimo da li je uspeh ili neuspeh ono što će ugoditi našem Gospodu. Kada uđemo u duhovni život, naš pravi uspeh nije takozvani uspeh koji stičemo u spoljašnjem životu. Naš pravi uspeh je naše svesno poistovećenje sa Voljom Svevišnjeg.

Ako ne možemo da postignemo materijalni uspeh, drugi će reći da nismo uspeli. Ako na stvari gledamo našim ljudskim očima, i sami ćemo reći: „O, nismo uspeli.“ Naši neduhovni prijatelji će nam reći da smo potpuni gubitnici, a ako koristimo naš ljudski um, i mi ćemo reći: „Da, mi smo potpuni gubitnici“. Ali, na duhovnom planu, upravo je prihvatanje tog iskustva pravi uspeh. Iskustvo jedinstva sa Unutrašnjim Pilotom je vrhunski uspeh, a naše unutrašnje biće će moći da nam kaže da li smo prošli test. Duhovni uspeh ne podrazumeva neko dostignuće koje će drugi ceniti svojim ljudskim umovima. Ako smo duhovni, uspeh znači jedinstvo sa Božijom Voljom.

Pitanje: Ne osećam da je za mene moguće da vodim duhovni život, a da ga ne prati materijalni život. Bez toga mi je duhovnost prazna, ali kada postignem više fizičkog zadovoljstva u svetu, tada nalazim viši pristup mojoj duhovnosti. Da li se ovaj materijalni deo mora odbaciti ili ova dva pola mogu da uravnoteže jedan drugi?

Šri Činmoj: Kada je vaš materijalni život potpuno siguran i kad postignete neki materijalni uspeh, kada postignete određeni osećaj spoljašnje radosti ili savršenstva, lakše vam je da uđete u duhovni život. U tome nema ničeg lošeg. Ipak, većina tragalaca je otkrila da ono što su postigli na fizičkom, spoljašnjem planu nije neki dodatak niti pomoć njihovom duhovnom životu. Ako ste u svom spoljašnjem životu dobro utemeljeni, ako ste sigurni i postigli ste određeni uspeh, to je predivno. Ali ako osećate da će ta spoljašnja dostignuća ubrzati vaš duhovni napredak, to u većini slučajeva nije tačno.

Mnogi ljudi su postigli zemaljski uspeh. Na Zemlji ima mnogo čuvenih ili poznatih ljudi. Ne znači, međutim, da će njima duhovni život biti izuzetno lak samo zato što su poznati ili zato što su učinili nešto veoma značajno za svet ili za sebe. Naprotiv, biće obrnuto. Njihov duhovni život će biti teži jer iz materijalnog uspeha proističu ego, ponos i osećaj samodovoljnosti. Takve stvari stalno stoje na putu materijalno uspešnim ljudima.

Pitanje: Zar ne mogu da idu zajedno? _Šri Činmoj: Mogu da idu zajedno ako je ovaj običan, materijalni uspeh spreman da se preda Volji Svevišnjeg. Tada se duhovnost lako može ispoljiti kroz zemaljski uspeh. I duhovna osoba i osoba koja ne teži moraju da jedu. Samo, dok duhovna osoba jede, ona misli na Svevišnjeg: „Dragi Gospode, ja jedem da bih imao snagu i energiju da Ti možeš da se ispoljiš u meni i kroz mene“. Takav treba da bude njen osećaj. Osoba koja ne teži možda jede samo da bi imala snage da nekoga nokautira. Ti jedeš da bi ostao na Zemlji kako bi Božansko, kako bi Svevišnji mogao da se ispolji u tebi i kroz tebe. Ti treba da doneseš poruku Svevišnjeg; zato jedeš. Dok obavljaš svoje zemaljske obaveze, svoju volju nudiš Svevišnjem. Sve činiš da bi se On ispoljio u tvom životu. Ako je tvoj stav takav, tada se Svevišnji može ispoljiti u tebi i pomoću tebe.

Ako Bog oseća da će učinivši te poznatim u svetu On imati bolji instrument koji će širiti Njegovu Svetlost, to će sasvim sigurno uraditi. Međutim, uopšte nije nužno da neko bude veliki na zemaljskom planu da bi u duhovnom životu trčao veoma brzo. U devedeset i devet odsto slučajeva je mnogo teže, skoro nemoguće, da se iznutra trči veoma brzo nakon što je neko postigao ogroman spoljašnji uspeh.

Zato je najbolje predati se Božijoj Volji; tada je Božija stvar da li će te učiniti uspešnim i velikim među ljudskim bićima. Predanost je najbolji način. U suprotnom, možda će ti se dati to što želiš, ali tvoj duhovni život više neće moći da izađe na površinu. Nema ničeg lošeg u tome da materijalni i duhovni život idu zajedno, pod uslovom da si spreman da sve žrtvuješ za svoj duhovni uspeh. Međutim, ono što se uglavnom dešava upravo je obrnuto. Kada materijalni uspeh počne da nam postavlja zahteve, mi žrtvujemo naš duhovni život zarad zahteva materijalnog života.

Možda da mislimo da duhovni uspeh predstavlja sticanje Mira, Svetlosti i Blaženstva, pošto je materijalni uspeh sticanje imena, slave i bogatstva. Međutim, pravi duhovni uspeh je svesna predanost naše volje Volji Svemogućeg. Tada, ako je to Njegova Volja, u duhovnom svetu On nas može učiniti velikim jogijima, a istovremeno nas u fizičkom svetu može učiniti čuvenim pesnicima. Ali, ako je naše priželjkivanje, naša jedina želja, da postanemo čuveni pesnici, On može da nam ispuni tu želju, ali kada postanemo veliki pesnici, nije izvesno da će naš duhovni život biti siguran niti da ćemo moći da u duhovnom životu trčimo veoma brzo.

Ako svoju volju ponudimo Volji Boga, On od nas može učiniti šta god želi. Ako imamo tu vrstu predanosti, On će tada upotrebiti Svoju Mudrost da bi nas učinio uspešnim u spoljašnjem svetu ili u unutrašnjem svetu, ili u oba ova sveta. A opet, ako On želi da ostanemo najbeznačajnija, beskorisna osoba na Zemlji, to ćemo rado učiniti.

Pitanje: Ako radimo za neku firmu i prodajemo neki proizvod, trudimo se da postignemo materijalnu dobit za firmu. Kako to uskladiti i uložiti svoju energiju u to?

Šri Činmoj: Bitna stvar koju morate da znate je da li učestvujete u obmani ili ne. Recimo da prodajete šećer za neku firmu i da znate da su oni dodali nešto u šećer da bi prevarili potrošače. Ako zaista želite da budete duhovni, tada nećete raditi za takvu firmu.

Ako prodajete nešto zbog onoga što se naziva zaradom, to nije obmana. Ako kupite nešto za dva dolara pa ga prodate za dva dolara, kako ćete onda zaraditi za život? Morate ga prodati za dva i po ili tri dolara. Zarada nije prevara. Ali, koliko zarade? Ako nešto kupite za dva dolara a prodate ga za dvadeset, onda samo iskorišćavate ljude. Ljudi su znali da će tokom rata cene biti visoke, pa su kupovali stvari čija je cena šest dolara i koje bi se inače prodavale za dvanaest. A zatim su mogli da ih prodaju za devedeset dolara. Ovakva vrsta iskorišćavanja bila je moguća samo zato što je nešto bilo nedostupno, a ljudima je trebalo. Zato morate da znate da li iskorišćavate ili varate svoje mušterije i morate da odredite gde je granica između iskorišćavanja drugih i vaše gluposti.

Pitanje: Zašto ne stvoriš više bogatstva ako imaš takvu moć od Boga?

Šri Činmoj: Materijalna moć je u vlasti nebožanskih sila. Od početka civilizacije, nebožanske sile su zarobile novac. On se nije koristio u božanske svrhe. Koristi se radi imena, slave, moći i uvećanja ega.

Kada obična osoba dođe do novca, ona tim novcem samo hrani svoj ego. Kada duhovna osoba osoba ima novac, ona se trudi da širi poruku istine kroz svoja pisana dela ili duhovne aktivnosti. Zašto ne stvorim bogatstvo? Zato što radim sa nesavršenim instrumentima. Kada Bog deluje kroz Gurua, Bog najpre tom Guruu daje ostvarenje i čini ga savršenim u njegovoj oblasti. Guruov posao je da daje unutrašnju svetlost, unutrašnje blaženstvo i unutrašnju snagu svojim učenicima, a posao učenika je da pomognu Učitelju da proširi Božju Svetlost. Jedan od načina na koji se to može uraditi je kroz moć novca. Guru ima mir i svetlost koje daje, a učenik ima materijalno bogatstvo koje daje Guruu. To je davanje i primanje.

Kada Bog ima dva sina, On ne daje samo jednom. On neće reći prvom da sve samo daje i daje, i neće dopustiti da drugi od početka do kraja samo prima. Kada bi bilo tako, Bog ne bi ispunjavao Svoj zadatak. Bog je nepristrasan. On je dao dvojici sinova stvari koje jedna drugu dopunjuju. I Guru i učenik su Božija deca i svakome od njih je Bog dao nešto. Guru daje učeniku ono što ima, a učenik ono što ima daje Guruu. Tada i on oseća da je odigrao svoju ulogu.

Novac je moć. Bog daje tu moć običnim ljudima, a Guruu daje duhovnu moć. Ako jedan Guru daje ono što ima, tada oni koji primaju treba da postanu jedno sa njim igrajući svoju ulogu i dajući ono što oni imaju. Ne može se kršiti Božiji Zakon. Igra tvorevine je međusobna zavisnost. Najveća je radost kada ste u prilici da date nekom drugom deo onoga što ste postigli velikim trudom. Guru je kao unutrašnje biće učenika, a učenik je kao spoljašnje telo Gurua. Guru ispunjava naše unutrašnje potrebe svojom sposobnošću. Mi, zauzvrat, moramo da odigramo svoju ulogu ispunjavajući spoljašnje potrebe Gurua.

Ako neko radi osam sati i zaradi nešto novca koji može da dâ, takvo davanje povećava vrednost njegovog rada. Ako može da proširi tu moć novca deleći ga, onda to što on ume da zaradi novac nešto vredi. Slično ovome, i Guru, koji je ostvario Boga, radio je stotinama i hiljadama života za svoje ostvarenje. Od sto ljudi, gotovo svaki može da daje novac, ali samo jedan od milion može dati ostvarenje Boga. Guru daje učeniku ono što je stekao kroz mnoge inkarnacije teškog rada. Ako učenik ne može da pruži bar nešto u obliku materijalnog bogatstva ili posvećenog služenja, gde je tu božanska igra davanja i primanja? Bog želi da u ovom svetu Njegova deca igraju igru davanja i primanja. Ako bi Guru morao da igra istu ulogu kao i tragalac, da nađe posao i da zarađuje, kako i kada bi onda Guru radio svoj duhovni posao?

Pitanje: Guru, kada nekome daš blagoslov u obliku novca, šta to znači?

Šri Činmoj: Ako nekome dam novac, to je materijalna moć. Ona treba da se iskoristi pravilno. Neki Učitelji sa oklevanjem primaju ili daju novac, jer osećaju da novac nije ništa drugo do neprijateljska sila. Ja kažem da novac nije neprijateljska sila. Novac je kao nož. Kao instrument, novac može biti božanski ili nebožanski. To potpuno zavisi od toga u koju svrhu ga neki pojedinac koristi. Nožem mogu nekog da probodem, ili mogu da isečem voće i podelim ga sa drugima. Novac kao takav nije neprijateljska sila, ali kada se ne koristi pravilno, postaje problem.

Kada nekome dam novac, to znači da osećam da je toj osobi nesumnjivo potreban i očekujem da ga pravilno upotrebi, na božanski način. Kada dam novac, to je jedan oblik blagoslova i očekujem da se ti blagoslovi iskoriste na pravi način.

Pitanje: Kakav bi trebalo da bude naš stav prema poslu, s obzirom da smo učenici i da služimo samoj misiji? Veoma često se pitam da li posao koji obavljam ima bilo kakve veze sa time što sam učenik.

Šri Činmoj: Sve dok želim da radiš, ako imaš posao, budi uveren da sam ja odgovoran. Nekoliko učenika sam zamolio da se bave određenom vrstom posla. U tvom slučaju, rekao sam ti da ću ti reći šta da radiš kada dođe vreme. Sve dok želim da obavljaš svoj sadašnji posao, molim te da ne osećaš da to ometa tvoj duhovni napredak. Ako je neko iskren i želi da služi moju misiju, pa ako vidim da tu osobu ometaju negativne sile na poslu koji obavlja, sigurno ću tražiti da promeni posao. U ovom trenutku, ti jedino treba da osetiš da radiš zato što je to neophodno da bi se izdržavao i održao određenu disciplinu u svom životu.

Takođe, kada moć novca koji poseduješ koristiš da pomažeš našu misiju, novac tada postaje božanski instrument. Ali, moraš da znaš da novac ne može da me veže. Materijalno bogatstvo me nikada neće vezati. Ono što će moći da me veže jesu ljubav, posvećenost i predanost učenika. Ako mi daš milione dolara – koje nemaš – ili ako mi kupiš veliki komad zemljišta ili mi pokloniš Empajer stejt bilding, moja božanska glad, beskrajna glad za ispoljenjem Svevišnjeg neće time biti utoljena. Biću potpuno zadovoljan jedino ako se pojave posvećenost i predanost.

Tačno je da oni koji nude svoj novac sa posvećenom svešću pomažu mojoj misiji. Ja ne osuđujem i ne potcenjujem one koji daju. Daleko od toga. Oni čine veliku uslugu, ali ovo služenje ima vrednost jedino ako ga obavljaju sa posvećenošću i odanošću. Inače, ako mi samo daju velike sume novca, za njih to neće biti ni od kakve koristi. Ako mi neko da hiljadu dolara sa nadom da ću ćutati, da ga neću upozoriti ili izgrditi, to mu neće vredeti. Probajte, pa ćete videti. Nijedan pravi duhovni Učitelj ne može se vezati novcem. Možete mi dati milione dolara, pa narednog dana biti zamoljeni da napustite Centar ako uradite nešto loše. Ali, možete me učiniti vašim odanim robom u svakom trenutku ako mi date jedan cent sa posvećenošću i odanošću. Ako ste u stanju da mi date jedan cent sa posvećenošću i odanošću, ja ću to odmah moći da položim pred Stopala Svevišnjeg. Ali ako dajete samo da biste osetili sopstvenu važnost, ili da bih ja osetio da ste veoma veliki, tada nećete moći da duhovno, iznutra napredujete.

Pre neki dan si prodao motorcikl i dao mi novac sa krajnjom posvećenošću, krajnjom iskrenošću. Ja ga ne bih prihvatio da mi ga nisi dao na taj način. Meni nisu potrebni vaši novčani pokloni. Ako odustanem od svog duhovnog rada, mogu da se vratim u indijski konzulat. Posao mi je tamo osiguran. A ako nastavim moj spisateljski rad, mogu da se izdržavam pisanjem. Ne moram da na plećima nosim teret velike porodice. Ali, pošto sam ja vaš duhovni otac, kada nešto posvećeno date Centru, vi to ne dajete meni, već Svevišnjem u meni.

Deo III — Zdravlje i fizička dobrobit

Pitanje: Da li je istina da je u tvojoj filozofiji telo uvek mora da bude prepreka u komunikaciji sa Bogom i da nikada ne može biti deo davanja sebe Bogu?

Šri Činmoj: Ne, telo ne mora da uvek bude prepreka ostvarenju Boga; beba je nesvesna, ali to ne znači da neće izrasti u mladića ili odraslog čoveka. Hoće. Hajde da telo shvatimo kao nesvesno dete. Telo će izrasti. Ono će rasti pomoću svetlosti koju dobija od naše duše. Dete iz dana u dan stiče spoljašnje znanje i unutrašnju mudrost. Slično tome, kada se molimo i meditiramo, na površinu iznosimo svetlost koja je u nama i ova svetlost nastoji da prožme čitavo naše spoljašnje postojanje.

Potpuno ste u pravu kada kažee da je telo jedna vrsta prepreke. Ono to jeste, sve dok svetlost duše ne izađe na površinu i ne preuzme brigu o telu. Ali, ako kažete da će se telo stalno i zauvek suprotstavljati duši, tada grešite. U tom slučaju niko neće moći da ostvari Boga. Ostvarenje Boga se dešava jedino na Zemlji, u fizičkom telu. Ako se telo stalno suprotstavlja mogućnostima duše, kako bilo ko može ikad postići ostvarenje na Zemlji?

Da bismo ostvarili Najviše moramo da imamo telo. Ali, telo mora da se učini savršenim instrumentom. To je kao klavir i pijanista. Oba su podjednako potrebni. Ako nema klavira, kako pijanista može da svira? A ako nema pijaniste, ko će svirati instrument? Duši je potrebno telo i telu je potrebna duša. Duši je potrebno telo jer bez tela ne može da ispuni svoju najvišu misiju: ispoljenje Boga na Zemlji. Telu je potrebna duša da bi ostvarilo najvišu transcendentalnu Istinu.

Na početku je apsolutno istina da se telo opire neminovnosti duše. Zatim dolazi vreme kada duša izlazi na površinu i primorava telo da bude njen odani instrument. To je pobeda i tela i duše. Kada duša učini da telo svesno oseća šta treba da radi i kada je telo voljno da sluša zapovesti duše, tada telo i duša idu zajedno. Kada telo i duša idu zajedno, dolazi do ostvarenja, otkrovenja i ispoljenja. Na početku je telo protiv nas. Ali, kad uznapredujemo, kada počnemo da se približavamo Cilju našeg putovanja, mi vidimo da je fizička svest potpuno sjedinjena sa psihičkom svešću. Vidimo da je fizičko u njegovoj preobraženoj svetlosti. Duša i telo postaju deo jedne Istine i ta Istina je Bog Beskonačni.

Pitanje: Kako možemo efikasno da kanališemo fizičku energiju u duhovnu energiju?

Šri Činmoj: Moramo da znamo da ta fizička energija ima izvor. Ona ima samo jedan izvor, a taj izvor je duhovna energija. Sve dok ostajemo u svesti tela, mi toga nismo svesni, ali kada zaronimo duboko unutra, vidimo da je ta duhovna energija izvor fizičke, vitalne i mentalne energije. Kada je duhovna energija napustila svoj Izvor i ušla u fizičko, ona se u određenoj meri zaprljala. Nije mogla da zadrži svoju izvornu čistotu. Nama je potrebna čistota na unutrašnjem planu i posvećenost na spoljašnjem planu. Ako težimo, moći ćemo da pročistimo fizičku energiju. Spoljašnja posvećenost nastaje zahvaljujući postepenom unutrašnjem pročišćenju i unutrašnjoj svesnosti. Kada imamo i unutrašnju čistotu i spoljašnju posvećenost, tada duhovna energija ulazi u fizičku energiju, pa fizička energija uvećava snagu duhovne energije.

Pitanje: Ako je neko gojazan, da li to utiče na njegovu svest?

Šri Činmoj: Ako ste zaista teži nego što treba, vaša svest nosi težak teret. Lenjost veoma moćno ulazi u vas. Kada se oslobodite nepotrebnih kilograma, preterane težine, vaša spoljašnja sposobnost se povećava, a vaša unutrašnja lepota izlazi na površinu i raste u fizičkom biću.

Pitanje: Guru, hteo bih da znam da li postoji još nešto što bi trebalo da učinimo za telo u duhovnom životu, osim da ga hranimo? Postoje li neke vežbe?

Šri Činmoj: Ako umeš da dobro meditiraš, onda nije potrebno. Možeš da vežbaš neke hata joga vežbe ili da trčiš. To će ti pomoći. Ali, nemoj da pomešaš ozbiljnu meditaciju sa hata jogom. Hata joga nije rešenje. Ako ujutru pet ili deset minuta malo vežbaš, to je više nego dovoljno. To će ti dati dodatnu snagu, zdravlje i dinamizam. Ako se ne osećaš dobro ili si stalno umoran, kako ćeš onda dobro meditirati? Ako redovno vežbaš, tada ti je telo u formi. Kada je telo u formi, lakše je da težnja raste. Međutim, moraš da znaš da time što ćeš održavati telo u formi ne možeš da ostvariš Boga. Ima mnogo, mnogo ljudi koji su veoma snažni i zdravi, ali nisu ni blizu ostvarenja Boga.

Možeš da se baviš svakakvim fizičkim aktivnostima, ali ne po cenu duhovnosti. Duhovnost mora da bude u svakoj fizičkoj aktivnosti. Ako zanemariš svoju duhovnost da bi postao vrhunski atletičar, to je besmisleno. Duhovnost treba da uđe u fizičko da bi i fizičko imalo smisla. Bez duhovnog, fizičko biće ništa ne vredi. Mi smo ljudska bića jedino ukoliko možemo da na površinu iznesemo svetlost duše; u suprotnom smo životinje. Duhovnost treba da bude u svakom našem postupku. Jedino tako ćemo moći da ispoljimo Božansko.

Pitanje: Koliko je važno da duhovni aspirant fizički vežba?

Šri Činmoj: Kod onoga koji uopšte ne vežba, fizičko biće će ostati neprosvetljeno, lenjo i biće prava prepreka za aspiranta. Ako se trudiš da budeš u formi, fizičko će dati svoj doprinos duši. Ja znam koliko je značajna fizička svest. Ako fizička svest ne teži, ostaće odvojena od duše. Budite uvereni da u tom slučaju nikada nećete postići savršenstvo. Fizičko mora da teži na svoj način da bi uvećalo svoju sposobnost, kako bi moglo da zadrži svetlost. Tada ćete mnogo više moći da težite.

Pitanje: Da li je ljudima zaista potrebno više sna kada treniraju?

Šri Činmoj: To je istina za obične ljude. Ako trče nekoliko kilometara, potrebno im je više sna. Ali za duhovne ljude, posebno za napredne tragaoce, to nije potrebno. Crpeći kosmičku energiju, oni za dva minuta mogu da se odmore kao da su se odmarali dva, tri, četiri sata. Sve zavisi od toga koliko uspešno mogu da crpe kosmičku energiju. Ali, obični trkači moraju da duže spavaju.

Pitanje: Da li veliki atletičari imaju neku vrstu nesvesne težnje?

Šri Činmoj: Ima atletičara koji su daleko, daleko bolji od nas. Ali, što se tiče unutrašnje težnje, nemaju je nimalo. Trebaće im hiljade inkarnacija da ostvare Boga, dok mi imamo priliku da ostvarimo Boga čak i u ovoj inkarnaciji.

Pitanje: Da li ateletičarima njihova koncentracija pomaže u duhovnom pogledu?

Šri Činmoj: Iako je njihova koncentracija na fizičkom i vitalnom planu a ne na psihičkom planu, ona im ipak pomaže. Međutim, morate da znate da postoji velika razlika između psihičke koncentracije i naše vitalne ili fizičke koncentracije. To što je neki atletičar naučio da se koncentriše, zaista će mu pomoći ako želi da uđe u duhovni život. To je moć, slična moći novca, koja se može primeniti u bilo koju svrhu.

Ali, ako želite da kupite nešto suptilno, to ne možete kupiti novcem. Isto tako, za suptilne stvari vam je potrebna druga vrsta koncentracije. Ipak, moć koncentracije koju učiš u atletici će nesumnjivo doprineti tvojoj psihičkoj koncentraciji. Psihička koncentracija je zaista teška – mnogo teža od fizičke ili vitalne koncentracije. Ona je kao starija sestra. Međutim, mlađa sestra može i te kako da pomogne starijoj. A ako neko zna i psihičku i fizičku – vitalnu i mentalnu koncentraciju – tada ta osoba lako može biti veliki šampion i u svetu atletike i u duhovnom svetu.

Pitanje: Recimo da je neka trka neizvesna i da je sposobnost dva atletičara ista, ali jedan od njih teži. Da li će Milost doprineti da pobedi onaj koji teži?

Šri Činmoj: To zavisi od Volje Svevišnjeg. Ako neko snažno teži, možda će Svevišnji reći toj osobi: „U redu, pošto si se iskreno posvetio Mojoj Volji, ne moraš da pobediš na Olimpijadi“. A opet, ako je neko tragalac, a ima veliki potencijal u atletici, tada mu Svevišnji može dati malo uspeha u sportu. Međutim, ako neko ko ima veliku težnju postane samo atletičar, to će biti traćenje njegovih sposobnosti.

Pitanje: Da li u duhovnom životu ima mesta za bilo kakav osećaj nadmetanja?

Šri Činmoj: U pravom duhovnom životu nema nadmetanja. Ali postoji nešto veoma bitno, neophodno i neizbežno, što zovemo napredak. Recimo da želiš da napreduješ; želiš da prevaziđeš sebe. A opet, ako je neko drugi sa tobom, odmah će njegov ili tvoj um pomisliti da se takmičite. U običnom životu mi se takmičimo da bismo stekli nadmoć. U duhovnom životu se ne takmičimo sa drugima. Uvek se trudimo da prevaziđemo našu sopstvenu sposobnost; ali, dok prevazilazimo našu sposobnost, drugi možda misle da se mi takmičimo.

Možemo o sebi da mislimo kao o dve polovine: nesavršenstvo je jedna polovina, a naš iskreni plač za savršenstvom je druga polovina. Jedna strana je slabost, druga strana je snaga. Hajde da trčimo ka odredištu pomoću našeg iskrenog plača za savršenstvom. Ako biće savršenstva stigne na obalu pre bića nesavršenstva, tada ono postaje potpuno prosvetljeno. Kada je naše biće potpuno prosvetljeno, mračne sile neznanja ne smeju da priđu prosvetljenoj zoni, jer se boje. Pre nego što stignemo na odredište, one nam se suprotstavljaju. Ali, kada jednom stignemo na odredište prosvetljenja, sile neznanja se ne usuđuju da uđu u nas jer osećaju da će biti potpuno izgubljene. One ne znaju da će samo biti preobražene i prosvetljene.

Pitanje: Zašto su atletičari toliko cenjeni u današnjem svetu?

Šri Činmoj: Ako su atletičari cenjeni, to je zato što Zapad ceni brzinu više od bilo čega drugog. Brzini se uvek pridaje vrhunski značaj. U duhovnom životu mi se takođe trudimo da trčimo najbrže. A kad stignemo na cilj, vidimo da je taj cilj početna tačka za naš sledeći cilj. Zato, ako osećaš da se atletici pridaje više pažnje nego drugim oblastima, želim da kažem da je sam Bog Vrhunski Atletičar. On sve vreme trči, leti, roni i prosvetljuje nas brže od najbržeg.

Pitanje: Da li atletičaru pomaže da ima veliku podršku navijača iz publike?

Šri Činmoj: Ne obavazno. To zavisi od iskrenosti tzv. navijača. Dok sam u mladosti bio šampion u trčanju, čak su i moji tzv. prijatelji zlobno pomišljali da ću možda izgubiti. Nakon nekoliko godina, jedino je Bog bio na mojoj strani. Pre trke bi moji prijatelji govorili: „Činmoj, moraš da pobediš“. A razmišljali su: „Nadamo se da ćeš izgubiti“. Da sam izgubio, veoma bi se obradovali. Članovi moje porodice i nekoliko veoma bliskih prijatelja nisu tako mislili. Ostalim ljudima sam se dopadao i voleli su me, ali kad bi takmičenje počelo, želeli su da neko drugi pobedi. Ali, šta su mogli da učine? Božja Volja bi prevladala i ja sam uvek pobeđivao.

Pitanje: Nedavno sam čitao u novinama o duhovnom lečenju. Da li je to zaista moguće?

Šri Činmoj: Veoma je moguće da je to što ste pročitali u novinama tačno. Nema ni senke sumnje da je duhovno lečenje moguće. U Božjoj Tvorevini je sve moguće. Pošto je Bog svemoćan, može u nama i pomoću nas da uradi sve što želi. Ako iscelitelj izleči nekoga sa dobrim motivom, to možemo nazvati samilošću. Ali ako neko to radi samo da bi pokazivao svoju sposobnost, tada to nije dobro. Moramo da znamo da li iscelitelji rade pravu stvar time što nekoga leče. Čovek može da ima isceliteljsku sposobnost, ali može je koristiti suprotno Božjijoj Volji. Ima mnogo okultista koji koriste svoju okultnu snagu protiv Božje Volje. Ako je Božja Volja da nekog izleči ovaj ili onaj iscelitelj, tada je iscelitelj u skladu sa Božijim kosmičkim Planom. Ali Bog možda oseća da određeno ljudsko biće koje je učinilo mnoge pogrešne stvari mora da prođe kroz neka bolna iskustva da ne bi stalno ponavljalo takve greške. Loše stvari koje je uradilo moraju da urode nebožanskim plodom. Ako uradimo nešto dobro, tada će plodovi biti božanski, ali ako uradimo nešto loše, pa nas ne snađe iskustvo neophodne kazne, nikada nećemo naučiti.

Zato moramo da znamo da li je ili nije Božija Volja da neka osoba bude izlečena. Ako je to Božija Volja, tada će onaj ko pati svakako biti izlečen. A ako nije Božija Volja da ta osoba bude izlečena u tom trenutku, onda taj pacijent zapravo ponavlja istu grešku i nakon izlečenja; a kada to uradi po drugi put, možda će njegova patnja biti još gora.

Pitanje: Da li bi mogli da kažete nešto o izlečenju i duhovnom razvoju?

Šri Činmoj: Ne ohrabrujem ljude da dolaze k meni samo da bi njihove bolesti bile izlečene. Ako postanu moji učenici i iskreno meditiraju, ako je takva Volja Svevišnjeg, svakako da ću Odozgo doneti svetlost da ih izlečim. Postoji mnogo načina da se pomogne ljudima, ali je najefikasniji da učinimo da budu bliži Bogu. Da bi to postigli, oni moraju da svesno praktikuju duhovni život.

Ima filantropa koji pomažu ljudima, daju milostinju onima kojima je to potrebno itd., ali se ne trude da prosvetle ni svoj sopstveni život ni tuđe živote. Sve dok čovek svesno ne spozna šta Bog želi od njegovog života, neizbežno će praviti greške. Na površinu će izaći ponos i ego. Prvenstvena stvar je spoznati šta Unutrašnji Pilot želi od nečijeg života. Tada taj može da pomaže čovečanstvu.

Sve dok ne postanemo jedno sa našim Izvorom, ne možemo da pomažemo čovečanstvu onako kako Bog od nas želi da pomažemo i služimo. Ali, kada se duhovnost svesno primenjuje, kada čovek svesno vapi za potpunim, neodvojivim jedinstvom sa Bogom, tada Bog tom aspirantu daje bezgraničnu Svetlost. Potom aspirant nudi ovu svetlost, pa će je oni kojima je ta svetlost namenjena polako i postepeno i dobiti. Ali, čovek mora da bude veoma oprezan, da oseti pravu božansku svetlost pre nego što počne da pomaže drugima. U suprotnom, biće to kao da slepac vodi slepca.

Pitanje: Da li postoji ikakav način da izbegnemo manje opasne bolesti, kao što su prehlade?

Šri Činmoj: Naravno. Možemo ih izbeći ako obratimo pažnju na njihovo prvo upozorenje na mentalnom nivou. Mi dobijamo upozorenje na mentalnom nivou, ali ga zanemarujemo. Osećamo da to neće doći na fizički nivo. Čim primetimo da ćemo biti napadnuti na fizičkom nivou, moramo da se borimo protiv toga. Nije dovoljno samo primetiti upozorenje na mentalnom nivou. Moramo odmah da počnemo da se borimo. Inače će se sa mentalnog plana spustiti na vitalni, a zatim na fizički nivo. Dok postoji na mentalnom planu, mi na to ne obraćamo pažnju; zbog toga počinje da silazi. Kada jednom siđe na vitalni nivo, postaje veoma teško da se spreči. A kada stigne na fizički nivo, tada je najteže.

Nijedna bolest, čak ni prehlada, ne može nas odmah napasti na fizičkom nivou. Ona prvo napada mentalni nivo. Ali mi ne znamo šta se događa na mentalnom nivou, jer većinu vremena provodimo u fizičkoj svesti. Nismo svesni napada sve dok ne napadne fizičko telo.

Ako postanete svesniji ovih stvari, uopšte nećete morati da idete lekaru. Pošto ste svi vi tragaoci, svakog dana se molite i meditirate. Sve ove stvari vam dolaze tokom vaše molitve i meditacije. Ali, ponekad osećate da ste toliko jaki da vas bolest ne može napasti. Ili, osećate da je lako možete pobediti, čak i ako dođe na fizički plan. Drugi problem je što je ljudsko telo tako nebožansko da gaji bolest. Zašto? Zato da bi ljudi mogli da saosećaju sa njim. Kada neko kaže: „Žao mi je što si bolestan“, mi smesta osećamo da smo nešto postigli.

Pitanje: Guru, da li postoji neki razlog što su atletičari crnci tako dobri?

Šri Činmoj: Mnogi atletičari crnci imaju dinamične osobine koje koriste u atletici na konstruktivan način. Oni otelovljuju jednu vrstu smele vitalne svesti kojom otkrivaju i ispoljavaju Svevišnjeg.

Deo IV — Pitanja o savremenom životu

QPitanje: Mnogi kažu da ulazimo u kraj ove epohe i da će uskoro doći kraj sveta. Pitam se šta vi imate da kažete o tome.

Šri Činmoj: Siguran sam da od detinjstva slušate da dolazi kraj sveta. I našim dedovima su pričali istu priču. Svet nije majušna tačka. On neće biti potpuno uništen. Deo sveta će možda biti uništen zemljotresom ili nekom katastrofom, ali svet kao takav neće biti uništen. Ljudska težnja se neće okončati.

Ljudska težnja je kao kretanje naviše. Ona se penje naviše, potim se malo povija, pa ponovo kreće naviše. Ljudska težnja može da ide gore-dole, da se uspinje i silazi, ali na kraju ide naviše. Ako se neko umori dok se penje, u trenutku dok se odmara možda će malo skliznuti naniže. Ali, kad ponovo bude inspirisan, ponovo će krenuti naviše i na kraju će dosegnuti Najviše. Neće biti kraja sveta zato što se ni ljudska težnja neće okončati. Ljudska težnja može jednog dana biti vrela, drugog dana mlaka, ali kada se jednom pokrene u nama, nosiće nas do najvišeg Apsoluta. Neće biti zadovoljna sve dok ne stigne na taj Cilj. Sve dok u atmosferi zemlje postoji težnja, ovaj svet nikada neće biti potpuno uništen.

Pitanje: Danas ima puno mladih ljudi koji idu u ašrame u Indiji, na Tibetu i drugim mestima. Da li su ti ljudi iskreni? Šta oni traže?

Šri Činmoj: Moramo da znamo da među ovim mladim ljudima ima iskrenih tragalaca, kao što među svim ljudima ima onih koji su iskreni i onih koji nisu. Ako su tragaoci zaista iskreni, tada traže svetlost. Ako su neiskreni, tada samo lutaju unaokolo iz radoznalosti, kao skitnice. Danas iz radoznalosti dođu ovamo; sutra će iz radoznalosti otići negde drugde. Sa druge strane, ako su to iskreni tragaoci koji traže svetlost, ako je ne nađu na jednom mestu, otići će i potražiti je na nekom drugom mestu

Pitanje: Imam pitanje o čistoći. Ako ljudi drže svoju kuću neurednu, da li to utiče na njihovu svest?

Šri Činmoj: To neću nikada odobriti. Unutrašnji svet je kao vaša desna ruka, a spoljašnji svet je kao vaša leva ruka. Ako neko ostavi svoju sobu neurednu, a zatim se istušira i dođe u Centar, ta osoba je samo napola čista. Ta osoba će nositi nečistoću kuće sa sobom. Najbolje je uraditi obe stvari: držati kuću urednu i takođe voditi računa o ličnoj čistoći.

Pitanje: Guru, slušanje radija ili čitanje novina mi uvek snižava svest, ali ponekad ima zanimljivih informacija. Da li se mediji mogu učiniti božanskim ili treba da potpuno izbegavamo takvu vrstu medija?

Šri Činmoj: Ničega ne treba da se odričemo; samo treba da shvatimo kolika je naša sposobnost – tj. koliko otrova sada možemo da svarimo. Radio i novine imaju i dobrih stvari; ali je teškoća u tome što da bismo dobili pet minuta nečeg dobrog možda potrošimo tri sata. Da bismo nešto dobro videli na televiziji, potrošimo sate i sate gledajući loše stvari.

Ne moramo sve da čujemo, sve da vidimo i sve da pročitamo. Treba da imamo sposobnost razlučivanja. Radio, televiziju i novine je veoma lako zloupotrebiti. Mi previše povlađujemo sebi; uživamo više nego što smo u stanju da asimilujemo.

Pitanje: Da li je to isto što i traćenje svetlosti koju nam daješ?

_Šri Činmoj: Ne, nije isto. Ako ujutru samo čujete vesti ili gledate nešto poučno na televiziji, tada u tome nema ničeg lošeg. Ali ako satima slušate rokenrol ili gledate svakojake gluposti na televiziji, tada samo trošite ono malo svetlosti koju ste bili u stanju da primite tokom meditacije.

Pitanje: Da li je moguće ubrzati tempo kojim se tragalac postepeno izdiže iznad takvih oblika odvlačenja pažnje ili zabave kao što su romani i televizija? Ako čovek i spali sve romane koje ima, da li zaista prevazilazi ono što je možda njegova stvarna potreba u tom trenutku?

Šri Činmoj: Ako neko stupi u duhovni život, pa oseća da mu je duhovni život prvi i najpreči, neka tada stekne malo snage pre nego što se upusti u takvu vrstu razonode. Kada tragalac uđe u duhovni život, njegova prva i glavna briga je da svu pažnju pokloni svojoj meditaciji, svojoj težnji. Ako želi da proširi vidike ljudskog života – o emotivnom životu i sličnom – tada prvo treba da uspostavi nešto čistote, nešto pouzdanja, nešto svetlosti u svom sistemu. Kada bude dovoljno jak u svojoj težnji i meditaciji, neka čita. Ali, ako se nije učvrstio u svom duhovnom životu, tada će na njega uticati sve što vidi i pročita. Zašto bi stavljao nepotreban teret na svoja ramena? To ga, istina, neće na kraju sprečiti da dostigne cilj, ali će nesumnjivo odužiti njegov napredak.

Pitanje: Izgleda da automobili igraju važnu ulogu u tvojoj misiji, a istovremeno su uzrok problema i glavobolja. Pitam se kakav bi stav trebalo da imamo prema kolima?

Šri Činmoj: Ako imate auto, shvatite ga kao deo svog fizičkog tela. Kakav god da imate stav prema svom telu, isto tako treba da se odnosite i prema automobilu. Ako zanemarujete telo, umrećete. Tada nećete moći da ostvarite ni ispoljite Boga. Telo je od vrhunskog značaja, ali nije namenjeno za uživanje. Moji učenici nisu milioneri i ne koriste svoje automobile da bi uživali ili se valjali u zadovoljstvima neznanja. U ovom modernom dobu, posebno u Americi, automobil je potreba.

U Americi se borimo sa vremenom. Da živimo u nekom indijskom selu, mogli bismo da se sprijateljimo sa večnim vremenom. Ali ovde se računa svaka sekunda. Ako u jednoj sekundi možemo da uradimo dve stvari, zašto bismo radili samo jednu? Ako imamo automobil, to ne znači da nećemo hodati, trčati ili vežbati. Ali ako nam je kancelarija na Menhetnu, a mi živimo u Konektikatu, šta ćemo tada da radimo?

Pošto je to potreba, svoje vozilo moramo da održavamo u dobrom stanju. To nam puno pomaže u borbi protiv vremena i u bržem obavljanju stvari. U ovom slučaju moramo da pridamo dužnu pažnju vozilu koje je više nego spremno da nam pomogne.

Pitanje: Da li možeš da daš neki savet onima koji koriste metro, gde vibracije ponekad izgledaju opasne?

Šri Činmoj: Kada ste u podzemnoj železnici, a imate posla sa lošim silama, možete da uradite dve stvari. Okultni proces je da zamislite zvuk metroa, a da potom zamislite sve loše ljude u metrou zajedno. Potom pokušajte da zamislite zvuk koji potiče od tih ljudi i zvuk metroa. Pošto ste to uradili, vašom kreativnom maštom pokušajte da stvorite još jedan zvuk koji je beskrajno jači od zvuka metroa i svih loših ljudi u njemu. Vaš zvuk lako može da uguši ili uništi prvi zvuk. Zvuk metroa i vibracija loših ljudi su stvorili negativnu silu svuda unaokolo. Zato vi stvorite pozitivnu silu koja će obuhvatiti, uništiti ili prosvetliti tu silu. To je okultni proces. Okultni život znači da ste uvek ratnik, da se uvek borite.

Duhovni način je drugačiji. Pre nego što uđete u metro, meditirajte na Svevišnjeg radi Zaštite i Samilosti. Čim napustite kuću, molite se Njemu. Ako Zaštita i Samilost Svevišnjeg budu u vama zajedno delovali, naravno da ćete tada biti beskrajno jači od svih opasnih i nebožanskih sila u podzemnoj železnici.

Pitanje: Guru, da li postoji neki način da se zaštitimo na ulici?

Šri Činmoj: Ako mislite na Svevišnjeg ili ponavljate Njegovo Ime, tada ćete imati zaštitu. Ako hodate ulicom, stalno ponavljajte „Svevišnji“ (Supreme). Problem je što vi pošto završite jutarnju meditaciju, zaboravite na Svevišnjeg. Ali, onog trenutka kada izađete iz kuće, treba da osetite da se izlažete svetu neznanja. Kada se nađete usred neke nebožanske atmosfere, morate da budete veoma oprezni. Tada postoji samo jedan lek: krajnje duševno ponavljajte Ime Svevišnjeg. Tada ćete imati zaštitu

Pitanje: Zašto imamo prostor i vreme?

Šri Činmoj: Prostor i vreme imamo da bismo merili svoju sposobnost: šta smo bili, šta smo sada i šta ćemo postati. Ne želimo zauvek da ostanemo na istom nivou. Ako smo sve vreme u jednoj te istoj svesti, tada smo kao ustajala bara. Mi treba da budemo kao brza reka. Reka mora da teče ka moru. Bara ne teče. Mi možemo da je ukrasimo, da je učinimo lepšom, ali pošto tu nema nikakvog kretanja, nema stalnog napretka, to nam neće pružiti večno prevazilazeću radost. Kada uđemo u svet napretka, neizmerno se radujemo, jer se sve vreme prevazilazimo. Vreme i prostor nas inspirišu da prevaziđemo sami sebe.

Pitanje: Zašto postoji univerzum?

Šri Činmoj: Bog mora da stvara. Dok stvara, on mora da ima sopstveno mesto. Kada izađeš napolje i razapneš šator, to je tvoje mesto. Ovaj svet je veliki, ali ti osećaš da ćeš u tom šatoru raditi, igrati se, jesti, spavati, radićeš sve.

Kada odeš u radionicu, šta vidiš? Ona ima zidove, pod i plafon. Međutim, u radionici ljudi rade i prave stvari. Te granice označavaju polje njihovog delovanja.

Pitanje: Zar nema drugih svetova i planeta gde ljudi mogu imati tela?

Šri Činmoj: Oni mogu imati suptilna tela, ali ne i ljudska tela. To je nemoguće.

Pitanje: Koja je najbolja stvar koju su Britanci uradili za Indiju?

Šri Činmoj: Najbolja stvar koju je Indija dobila od Britanaca je engleski jezik. Engleski je univerzalni jezik. Ako Indija želi da bude u zajednici civilizovanih nacija, neophodan je engleski jezik.