Pitanje: Kada govoriš o prihvatanju sveta, da li misliš da bi trebalo da živimo svoj život uplićući se samo u ono što smo apsolutno primorani i da zanemarimo stvari koje se dešavaju oko nas, kao što je politika?

Šri Činmoj: Kada prihvatiš svet kao takav, to ne znači da ćeš ulaziti u sve oblasti života. Ti si tragalac i tvoja prva i glavna obaveza je da ostvariš Boga. Ako želiš da odeš u pećine Himalaja, tada poričeš svet. Naše fizičko biće mora da živi u svetu, da razgovara sa ljudima i da bude uključeno u dnevne aktivnosti. Ali, istovremeno, ti moraš da znaš šta je tvoja prava dužnost. Prava dužnost dolazi iz duše; ako se toga ne pridržavamo, neće biti kraja našim samonametnutim dužnostima. Većina ljudi uživa u samonametnutoj dužnosti; ona im ne dolazi iznutra.

Ako si pravi tragalac, tada ćeš želeti da ostvariš Boga na zemlji. Jedan političar tome ne teži. Mi ne smemo da sa visine gledamo ljude koji se bave politikom. Oni ispunjavaju Boga na njihov sopstveni način. Prihvatili su svet i trude se da ga služe u skladu sa svojim sposobnošću. Ali, političari nisu svesni božanstvenosti u čovečanstvu. Oni se bave spoljašnjim licem čovečanstva. Mi želimo da pre svega služimo dušu. Mi osećamo da ne znamo ko je naš pravi zapovednik ukoliko ne upoznamo dušu. Zapovest da nešto učinimo mora nam doći od pravog zapovednika. Ako zapovednik naredi: „Uradi to!“ vojnik će odmah to uraditi. U suprotnom, vojnik će raditi šta hoće, ne znajući da li je to najbolje što može da se uradi.

Zato moramo da prihvatimo svet takav kakav je; ne možemo da poričemo ovaj svet neznanja. Mi smo puni neznanja i svud oko nas je neznanje; ceo svet je neznanje. Ali, ako ga poričemo, poričemo svoje sopstveno postojanje. Najpre moramo da dodirnemo sam dah neznanja koje je u nama i oko nas, a potom moramo da ga preobrazimo. Mi možemo da budemo nalik brodu. Brod je u vodi, ali voda ne škodi brodu. Slično tome, mi možemo da boravimo u svetu neznanja a da nam neznanje ne naškodi. Možemo da živimo u netežećem svetu neznanja, ograničenja i nesavršenosti sa našom težnjom, unutrašnjim plačem i duševnom posvećenošću Unutrašnjem Pilotu.

Na ovom svetu smo da bismo postigli neke stvari. Ali, jedino će nas stvari koje sami radimo poneti do najvišeg Cilja. Stvari koje drugi rade njih će odvesti do nekog drugog cilja. Duhovni tragalac zna da ne može biti većeg ni višeg cilja od ostvarenja Boga. Kada neko postigne ostvarenje, on odmah ulazi u beskrajno Prostranstvo. A naravno, Beskonačnost je beskrajno viša čak i od najvećeg ljudskog zadovoljstva.

Moramo da znamo šta želimo. Mi želimo da najpre ostvarimo istinu. Potom, kada nam istina zapovedi da je ispunimo u čovečanstvu, onda je to prava stvar. U ovom trenutku, prava stvar za nas je da se uspinjemo naviše i da sve dobijemo Odozgo. Nakon što smo primili ono što je najviši sprat imao da nam pruži, ukoliko dobijemo takvu zapovest, možemo da se potrudimo da siđemo u podrum i počnemo da nudimo naše ostvarenje čovečanstvu.