Pitanje: Pošto u svetu postoji velika patnja i siromaštvo, zar ne bi trebalo da usmeravamo naše živote ka društvenom i političkom delovanju? Ako se samo razvijamo u duhovnom smeru, kroz molitvu i meditaciju, da li zaista potpuno ispunjavamo sebe?

Šri Činmoj: Svako ima svoj način da služi svet. Neko će možda početi da se bavi politikom jer oseća da je politika jedini način da se spase svet ili reše svi ljudski problemi. A opet, neko drugi možda oseća da jedino unutrašnji život može da izleči vekovne bolesti. On oseća: ako bude mogao da uđe u unutrašnji život i da zađe u sam koren ljudskih problema, tada će moći da izleči patnju čovečanstva.

Pošto ima Boga u sebi i pošto je Bog sav Ljubav, Samilost, Radost, Moć, tragalac oseća da je najbolje prvo prizvati Boga. Pošto je Bog sav Moć, On može da reši probleme u društvu. Ako ja želim da služim čovečanstvu ili da ga prosvetlim, ili da okončam patnje sveta, moram da pođem nekome ko je u stanju da mi da tu sposobnost – a taj neko je Bog. Ako uđem u politiku ili bilo koju vrstu društvenih aktivnosti sa mojom ograničenom snagom misleći da ću moći da spasem čovečanstvo, tada grešim. Onaj ko je tragalac zna i oseća da je sposobnost koju sada ima veoma ograničena, skoro nikakva. Zato želi da uđe u Neograničeno, odakle može da dobije neograničenu količinu Mira, Svetlosti i Blaženstva. On će potom ove božanske osobine ponuditi svetu, jer oseća da će jedino tako moći da bude od stvarne koristi čovečanstvu.

Drugi imaju svoja gledišta. Političari i tzv. društveni reformatori opravdavaju svoje metode. Ali, mi smo duhovni ljudi. Mi osećamo da naš Gospod Svevišnji ima svu Moć, pa ako Mu ugodimo na Njegov sopstveni Način, On će nam dati vrhunsku blagodat, a to je prosvetljenje. Kad jednom postanemo prosvetljeni, moći ćemo veoma efikasno da prosvetlimo i ostatak čovečanstva.